{"id":255129,"date":"2018-10-18T07:59:19","date_gmt":"2018-10-18T05:59:19","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=255129"},"modified":"2018-10-18T08:23:00","modified_gmt":"2018-10-18T06:23:00","slug":"liberali-protiv-populista-lazna-dilema","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2018\/10\/18\/liberali-protiv-populista-lazna-dilema\/","title":{"rendered":"Liberali protiv populista, la\u017ena dilema"},"content":{"rendered":"

\"\"Pi\u0161e: Serge Halimi<\/strong><\/p>\n

Budimpe\u0161ta, 23. maja 2018. godine: Stiven Benon, obu\u010den u komotni tamni sako i raskop\u010danu ljubi\u010dastu ko\u0161ulju preko majice na kratki rukav, obra\u0107a se skupu ma\u0111arskih intelektualaca i drugih istaknutih li\u010dnosti. \u201eBaklja koja je raspalila Trampovu revoluciju zapaljena je 15. septembra 2008. godine u 9 \u010dasova kada je banka Liman bradrs oterana u bankrot.\u201c Biv\u0161i strateg Bele ku\u0107e itekako je svestan da je kriza naro\u010dito te\u0161ko pogodila dr\u017eavu u kojoj se nalazi. \u201eElite su spasile sebe same, a \u010ditav rizik prebacile su na dru\u0161tvo\u201c, nastavio je ovaj nekada\u0161nji potpredsednik banke Goldman Sahs \u010diju politi\u010dku karijeru finansiraju hed\u017e fondovi. \u201eA da li je obi\u010dan \u010dovek dobio svoj bejlaut?\u201c Ovaj \u201esocijalizam za bogate\u201c je na vi\u0161e mesta \u0161irom planete doveo do \u201eprave populisti\u010dke pobune. Dve hiljade i desete godine, Viktor Orban je do\u0161ao vlast u Ma\u0111arskoj\u201c; on je bio \u201eTramp pre Trampa\u201c.<\/p>\n

Jednu deceniju nakon ove finansijske oluje, pogor\u0161avanje svetske ekonomske situacije i evropska kriza javnog duga sklonjeni su sa Blumberg terminala (softver za pra\u0107enje finansijskih tokova, prim. prev.) koji prate vitalne znake kapitalizma. Me\u0111utim njima izazvani potresi dodatno su poja\u010dali dva velika sistemska poreme\u0107aja.<\/p>\n

Na prvom mestu, radi se o poreme\u0107aju me\u0111unarodnog liberalnog poretka uspostavljenog po okon\u010danju Hladnog rata, koji se zasnniva na Organizaciji severnoatlantskog sporazuma (NATO), zapadnim finansijskim institucijama i liberalizaciji tr\u017ei\u0161ta. Iako se proro\u010danstvo Mao Zedunga o tome da \u0107e isto\u010dni vetar nadja\u010dati zapadni jo\u0161 nije ispunilo, geopoliti\u010dko prestrojavanje je otpo\u010delo: gotovo trideset godina nakon pada Berlinskog zida, kineski dr\u017eavni kapitalizam \u0161iri svoj uticaj. Oslonjena na rastu\u0107u srednju klasu, \u201esocijalisti\u010dka tr\u017ei\u0161na ekonomija\u201c vezala je svoju budu\u0107nost za dalju globalizaciju trgovine koja podriva zapadne proizvodne industrije. Izme\u0111u ostalih i privredu SAD koju je Donald Tramp obe\u0107ao da \u0107e spasiti \u201epokolja\u201c u svom prvom predsedni\u010dkom obra\u0107anju.<\/p>\n

\u0160ok 2008. i odgovori na njega su, sa druge strane, uzdrmali politi\u010dko ure\u0111enje koje je u tr\u017ei\u0161nim demokratijama videlo kraj istorije.<\/p>\n

Propast bogatih tehnokrata iz Njujorka ili Brisela koji su u ime stru\u010dnosti i modernosti sprovodili nepopularne mere utabala je stazu oholim konzervativnim vo\u0111ama. Od Va\u0161ingtona preko Budimpe\u0161te do Var\u0161ave, Tramp, Orban i Jaroslav Ka\u010dinjski u istoj meri se pozivaju na kapitalizam u kojoj to rade i Barak Obama, Angela Merkel, D\u017eastin Trudo ili Emanuel Makron; me\u0111utim, njihov kapitalizam pokre\u0107e druga\u010dija kultura \u2013 \u201eiliberalna\u201c, nacionalna i autoritarna; kultura koja slavi duboku unutra\u0161njost, a ne vrednosti velikih metropola.<\/p>\n

Ovaj rascep je podelio vladaju\u0107e klase. Njega su javnosti predstavili i poja\u010dali mediji koji horizont politi\u010dkog izbora svode na ova dva \u201ezava\u0111ena brata\u201c. Nove desni\u010darske snage tako\u0111e \u017eele da obogate bogata\u0161e, me\u0111utim one nastoje da to postignu tako \u0161to \u0107e iskoristiti ose\u0107aj koji liberalizam i socijaldemokratija izazivaju me\u0111u jednim delom (\u010desto najve\u0107im) \u0161irokih slojeva dru\u0161tva: ga\u0111enje pome\u0161ano s gnevom.<\/p>\n

\u201eMi smo obnovili Kinu\u201c<\/strong><\/p>\n

Odgovor na krizu 2008. godine neobnovljvo je razru\u0161io tri glavna lajtmotiva bajke o dobroj dr\u017eavi koju su politi\u010dari levog i desnog centra pri\u010dali od pada Sovjetskog saveza. Ni globalizacija, ni demokratija, ni liberalizam nisu iz nje iza\u0161li netaknuti.<\/p>\n

Pre svega, internacionalizacija ekonomije nije povoljna po svaku dr\u017eavu, kao ni po ve\u0107inu radnika na Zapadu. Pobeda Donalda Trampa na predsedni\u010dkim izborima je u Belu ku\u0107u uvela \u010doveka koji ve\u0107 dugo tvrdi da je globalizacija, umesto da bude profitabilna za Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave, dovela do slabljenja ove dr\u017eave i do ja\u010danja njenih geostrate\u0161kih rivala. S njime je \u201eprvo Amerika\u201c zamenila \u201ewin-win\u201c geslo ideologa slobodnog tr\u017ei\u0161ta. Tako je \u010detvrtog Avgusta u Ohaju, industrijskoj dr\u017eavi oko koje se republikanci i demokrate obi\u010dno bore, ali u kojoj je Tramp pobedio Hilari Klinton sa osam procenata razlike, ameri\u010dki predsednik podsetio na ogroman (i rastu\u0107i) deficit platnog bilansa \u2013 \u201e817 milijardi dolara godi\u0161nje!\u201c \u2013 pre nego \u0161to je ponudio slede\u0107e obja\u0161njenje: \u201eJa cenim Kineze. Ali \u010dak ni oni ne mogu da veruju koliko smo im popu\u0161tali na sopstvenu \u0161tetu! Mi smo zaista obnovili Kinu; vreme je da obnovimo na\u0161u dr\u017eavu! Ohajo je izgubio 200000 radnih mesta u proizvodnji od kad se Kina vratila u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO) [2001. godine]. STO, totalna katastrofa! Decenijama su na\u0161i politi\u010dari dopu\u0161tali drugim zemljama da kradu na\u0161e poslove, da potkradaju na\u0161e bogatstvo i da plja\u010dkaju na\u0161u ekonomiju.\u201c<\/p>\n

Po\u010detkom pro\u0161log stole\u0107a, industrijski razvoj SAD i mnogih drugih dr\u017eava i\u0161ao je ruku pod ruku sa ekonomskim protekcionizmom; carinski porezi dugo su bili glavni izvor prihoda javnih vlasti, budu\u0107i da porez na dobit nije postojao pre Prvog svetskog rata. Citiraju\u0107i Vilijama Mekinlija, republikanskog predsednika koji se na \u010delu dr\u017eave nalazio od 1897. do 1901. godine (poginuo kao \u017ertva anarhisti\u010dkog atentata) Tramp je ustvrdio: \u201eNjemu je bila jasna klju\u010dna va\u017enost carinskih poreza za o\u010duvanje mo\u0107i dr\u017eave.\u201c Bela ku\u0107a ih u poslednje vreme uvodi bez oklevanja \u2013 i bez osvrta na propise STO-a. Turska, Rusija, Iran, Evropska unija, Kanada, Kina: svake nedelje uvode se trgovinske sankcije protiv dr\u017eava, prijateljskih ili ne, koje su se na\u0161le na ni\u0161anu Va\u0161ingtona. Pozivanje na \u201enacionalnu bezbednost\u201c omogu\u0107uje Trampu da zaobi\u0111e amin Kongresa \u010diji \u010dlanovi, kao i lobisti koji finansiraju njihove kampanje, ostaju privr\u017eeni slobodnom tr\u017ei\u0161tu.<\/p>\n

U Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama oko pitanja Kine stvara se sve ve\u0107i konsenzus, ta\u010dnije oko sukoba s njom. I to ne samo iz trgovinskih razloga: Peking u\u017eiva status jednog od glavnih geostrate\u0161kih rivala. Pored toga \u0161to njegova ekonomska mo\u0107 \u2013 osam puta ve\u0107a od ruske \u2013 i njegov ekspanzionizam u Aziji izazivaju podozrenje, tamo\u0161nji autoritarni politi\u010dki model takmi\u010di se sa onim koji emanira iz Va\u0161ingtona. \u0160tavi\u0161e, ameri\u010dki politikolog Frensis Fukujama, i pored toga \u0161to tvrdi da je njegova teorija iz 1989. godine o nepovratnom i univerzalnom trijumfu liberalnog kapitalizma jo\u0161 uvek validna, u njoj vidi jedan klju\u010dni nedostatak: \u201eKina je ubedljivo najve\u0107i izuzetak od pravila \u2019kraja istorije\u2019, jer je ona svoju ekonomsku modernizaciju sprovela sve vreme ostav\u0161i diktatura. (\u2026) Ukoliko se njen rast nastavi i tokom predstoje\u0107ih godina i ona postane najve\u0107a ekonomska sila na svetu, prizna\u0107u da je moja teza u potpunosti oborena (1).\u201c U su\u0161tini, Tramp i njegovi lokalni protivnici sla\u017eu se najmanje oko jedne stvari: on smatra da me\u0111unarodni liberalni poredak previ\u0161e ko\u0161ta SAD, a oni da kineski uspeh preti da na terenu pretekne Ameriku.<\/p>\n

Nije dalek put od geopolitike do politike. Globalizacija je dovela do uni\u0161tavanja radnih mesta i pada broja radnika na Zapadu \u2013 samo u poslednjih deset godina njihov udeo u BDP-u Sjedinjenih Dr\u017eava pao je sa 64 na 58%, \u0161to je godi\u0161nji gubitak od 7500 dolara (6500 evra) po radniku (2)!<\/p>\n

Proteklih godina ameri\u010dki radnici najvi\u0161e su skrenuli udesno upravo u onim industrijskim predelima koje je uni\u0161tila kineska konkurencija. Naravno da mo\u017eemo pripisati ovu izbornu promenu \u010ditavoj lepezi \u201ekulturolo\u0161kih\u201c faktora (seksizmu, rasizmu, privr\u017eenosti vatrenom oru\u017eju, protivljenju abortusu i homoseksualnim brakovima, itd.), ali to bi zna\u010dilo da zatvaramo o\u010di pred ekonomskim obja\u0161njenjem koje je makar u istoj meri verovatno: metamorfoza demokratskih glasa\u010da u republikanske desila se paralelno sa drasti\u010dnim padom broja okruga u kojima preko 25% zaposlenih radi u proizvodnji sa 862 na 323 izme\u0111u 1992. i 2016. godine. Pre \u010detvrt veka, oni su u gotovo jednakoj meri glasali za obe velike partije (otprilike po 400 okruga za svaku). Dve hiljade i \u0161esnaeste godine Tramp je pobedio u 306; Hilari Klinton u 17 (3). Ulazak Kine u STO za koji se zalagao demokratski predsednik \u2013 i to Bil Klinton \u2013 trebalo je da ubrza transformaciju te zemlje u liberalno kapitalisti\u010dko dru\u0161tvo. Taj potez je ameri\u010dkim radnicima izrazito ogadio globalizaciju, liberalizam i glasanje za demokrate\u2026<\/p>\n

Nedugo nakon propasti Liman bradrsa, biv\u0161i predsednik ameri\u010dke Federalne rezerve mirnim glasom je objasnio: \u201eZahvaljuju\u0107i globalizaciji, ameri\u010dku javnu politiku su u velikoj meri zamenile globalne tr\u017ei\u0161ne snage. To ko \u0107e biti idu\u0107i predsednik ne pravi naro\u010ditu razliku izvan pitanja nacionalne bezbednosti (4).\u201c Deset godina kasnije niko se ne usu\u0111uje da ponovi ovu dijagnozu.<\/p>\n

U centralnoevropskim dr\u017eavama \u010diji se rast jo\u0161 uvek zasniva na izvozu, preispitivanje globalizacije ne ti\u010de se trgovinske razmene. Ipak, tamo\u0161nji mo\u0107nici bune se protiv \u201ezapadnih vrednosti\u201c koje name\u0107e Evropska unija, smatraju\u0107i ih slaba\u0161nim i dekadentnim jer blagonaklono gledaju na imigracije, homoseksualnost, ateizam, feminizam, ekologiju, razaranje porodice, itd. Tako\u0111e, oni dovode u pitanje demokratski karakter liberalnog kapitalizma, \u0161to ipak nije neosnovano. Jer, \u0161to se ti\u010de jednakosti i politi\u010dkih i gra\u0111anskih prava, \u017eelja da se ista pravila odnose na sve je previ\u0161e puta izneverena nakon 2008. godine: \u201eNije pokrenut postupak niti protiv jednog visoko pozicioniranog bankara\u201c, otkriva novinar D\u017eon Lan\u010dester. \u201eTokom skandala sa \u0161tednim bankama (poznatijeg pod nazivom S&L kriza, prim. prev.) 1980-tih, optu\u017eeno je hiljadu i sto pojedinaca (5).\u201c Zatvorenici jednog francuskog zatvora su jo\u0161 u pro\u0161lom veku podrugljivo pevali: \u201eQui vole un oeuf va en prison; qui vole un boeuf va au Palais-Bourbon\u201c (\u201eUkradi jaje, ide\u0161 u zatvor; ukradi vola, ide\u0161 u Skup\u0161tinu).<\/p>\n

Narod bira, ali kapital odlu\u010duje. Gaze\u0107i svoja obe\u0107anja nakon \u0161to bi do\u0161li na vlast, liberalni dr\u017eavnici, levi kao i desni, bi nakon svakih izbora samo u\u010dvr\u0161\u0107ivali ovo ube\u0111enje. Izabran kako bi raskrstio sa konzervativnom politikom svojih prethodnika, Obama je smanjio javna ulaganja, ograni\u010dio socijalne izdatke i, umesto da uvede sistem javnog zdravstva dostupan svima, obavezao Amerikance i Amerikanke da kupuju zdravstveno osiguranje od privatnog kartela. U Francuskoj, Nikola Sarkozi je podigao granicu za odlazak u penziju za dve godine iako se javno obavezao da je ne\u0107e dirati; Fransoa Oland je sa istom lako\u0107om glasao za pakt o Evropskoj stabilnosti mada se zavetovao da \u0107e o njemu biti vo\u0111eni novi pregovori. U Britaniji, Nik Kleg, vo\u0111a liberala, je na op\u0161te iznena\u0111enje stupio u savez sa Konzervativnom partijom, a potom je, nakon \u0161to je do\u0161ao na mesto vicepremijera, prihvatio trostruko pove\u0107anje fakultetskih \u0161kolarina koje je obe\u0107ao da \u0107e smanjiti.<\/p>\n

Sedamdesetih godina pro\u0161log veka, odre\u0111ene komunisti\u010dke partije u zapadnoj Evropi smatrale su da bi njihov dolazak na vlast pomo\u0107u izbora bio \u201eput u jednom pravcu\u201c, a da izgradnja socijalizma, kada bi jednom bila pokrenuta, ne bi smela da zavisi od izbornih rizika. Pobeda \u201eslobodnog sveta\u201c nad sovjetskom hidrom dovela je do lukavog usvajanja ovog principa: pravo glasa nije ukinuto, ali je uvezano za obaveznu podr\u0161ku \u017eeljama vladaju\u0107ih klasa. U suprotnom, valja ponoviti izbore. Novinar \u017dak Dion se prise\u0107a: \u201e1992. godine, Danci su glasali protiv Mastrihtskog ugovora; morali su ponovo na glasanje. Dve hiljade prve, Irci su glasali protiv Ugovora iz Nice; morali su ponovo na glasanje. Dve hiljade pete, Francuzi i Holan\u0111ani glasali su protiv Ugovora o Ustavu Evropske unije (TCE): on im je nametnut pod imenom Lisabonski sporazum. Dve hiljade osme, Irci su glasali protiv Lisabonskog sporazuma; morali su ponovo na glasanje. Dve hiljade petnaeste, 61,3% stanovnika i stanovnica Gr\u010dke glasalo je protiv briselskih mera \u0161tednje \u2013 koje su im svejedno nametnute (6).\u201c<\/p>\n

Te godine, obra\u0107aju\u0107i se tamo\u0161njoj levoj vladi koja je nekoliko meseci ranije izabrana, a potom primorana da nastavi da sprovodi liberalnu \u0161ok terapiju nad svojim stanovni\u0161tvom, nema\u010dki ministar finansija Volfgang \u0160ojble je pokazao koliko bitnim smatra demokratski cirkus: \u201eNe smemo dopustiti da izbori dovedu do promene ekonomske politike (7).\u201c Sa druge strane, komesar Evropske unije za ekonomiju Pjer Moskovisi kasnije je objasnio: \u201eSamo dvadeset i tri osobe i njihovi zamenici donose \u2013 ili ne donose \u2013 klju\u010dne odluke koje se ti\u010du miliona drugih ljudi \u2013 u ovom slu\u010daju Grka \u2013 o izuzetno tehni\u010dkim parametrima. Nad tim odlukama ne vr\u0161i se nikakva demokratska kontrola. Evrogrupa ne pola\u017ee ra\u010dune ni jednoj vladi, ni jednom Parlamentu, pogotovo ne Evropskom parlamentu (8).\u201c Skup\u0161tini u koju gospodin Moskovisi svejedno \u017eeli da bude izabran idu\u0107e godine.<\/p>\n

I sam nesumnjivo autoritaran i \u201eiliberalan\u201c, ovaj prezir prema suverenitetu naroda pocrtava jedan od najsna\u017enijih argumenata u kampanji konzervativnih vo\u0111a sa obe strane Atlantika. Nasuprot partijama levog i desnog centra koje se trude da o\u017eive umiru\u0107u demokratiju, ne daju\u0107i sebi na\u010dina da to i urade, Tramp i Orban, kao i Ka\u010dinjski u Poljskoj i Mateo Salvini u Italiji \u017eele da joj prekrate muke. Oni \u017eele samo izbornu ve\u0107inu i to da stvar obrnu naglava\u010dke: ekspertskom autoritarizmu bez domovine iz Va\u0161ingtona, Brisela ili Vol strita suprotstavljaju ogoljeni nacionalni autoritarizam koji predstavljaju kao ne\u0161to \u0161to je narod ostvojio.<\/p>\n

Ogromni intervencionizam<\/strong><\/p>\n

Nakon mitova koji se ti\u010du globalizacije i demokratije, tre\u0107a la\u017e vladaju\u0107eg diskursa prethodnog perioda koju je kriza razotkrila ti\u010de se ekonomske uloge dr\u017eave. Sve je mogu\u0107e, ali ne i za svakoga: retko kada je ovaj princip bio toliko jasno primenjivan u praksi kao tokom minule decenije. Histeri\u010dna monetarna ekspanzija, nacionalizacije, oglu\u0161ivanje o me\u0111unarodne sporazume, diskrecioni potezi izabranih predstavnika, itd. \u2013 ve\u0107ina mera koje su prethodno progla\u0161ene za nezamislive i neostvarive sa obe strane Atlantika je bez po muke upregnuta kako bi se spasio bankarski establi\u0161ment od kog je zavisio pre\u017eitak sistema. Ovaj ogromni intervencionizam otkrio je postojanje sna\u017ene dr\u017eave sposobne da iskoristi svoju mo\u0107 na polju sa kog se prividno sama povukla (9). Me\u0111utim, dr\u017eava je jaka da bi garantovala stabilan okvir kapitalu.<\/p>\n

Nepopustljiv kada je trebalo smanjiti socijalne izdatke kako bi se javni deficit spustio ispod propisanih 3% BDP-a, \u017dan Klod Tri\u0161e, predsednik Evropske centralne banke izme\u0111u 2003. i 2011. godine priznao je da su finansijski potezi koje su \u0161efovi dr\u017eava i vlada povla\u010dili krajem 2008. godine kako bi se bankarski sistem spasio do 2009. iznosili \u201e27% BDP-a Evrope i Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava (10)\u201c. Desetine miliona nezaposlenih, onih koji su ostali bez imovine, bolesnih zaglavljenih u bolnicama bez lekova, kao u Gr\u010dkoj, nikad nisu imali tu privilegiju da budu \u201esistematski rizik\u201c. \u201eSvojim politi\u010dkim izborima, vlade evrozone gurnule su desetine miliona svojih stanovnika i stanovnica u duboku depresiju koja se mo\u017ee uporediti sa onom iz 1930-tih. Radi se o jednoj od najgorih samonametnutih ekonomskih katastrofa u istoriji\u201c, prime\u0107uje istori\u010dar Adam Tuz (11).<\/p>\n

Gubitak ugleda vladaju\u0107ih klasa i rehabilitacija dr\u017eavne mo\u0107i morali su da otvore put novom obliku vladavine. Kada su ga 2010. godine upitali da li ga brine to \u0161to je na vlast do\u0161ao u sred globalnog potresa, ma\u0111arski premijer je s osmehom odgovorio: \u201eNe, ja volim haos. Jer, po\u010dev\u0161i od haosa mogu da izgradim novi poredak. Poredak koji \u017eelim (12).\u201c Kao i Tramp, srednjeevropski konzervativni lideri uspeli su da obezbede legitimitet narodne podr\u0161ke sna\u017enoj dr\u017eavi u slu\u017ebi bogata\u0161a. Umesto da garantuju socijalna prava nekompatibilna sa zahtevima vlasnika kapitala, vlasti gaje svoju popularnost tako \u0161to zatvaraju granice migrantima progla\u0161avaju\u0107i se \u010duvarima \u201ekulturnog identiteta\u201c nacije. Povratak dr\u017eave simbolizovala je ograda od bodljikave \u017eice.<\/p>\n

Za sada, izgleda da je ova strategija prisvajanja, vitoperenja i otu\u0111ivanja masovne \u017eelje za za\u0161titom delotvorna. Drugim re\u010dima, uzroci finansijke krize koja je uzdrmala svet ostali su netaknuti, iako je politi\u010dki \u017eivot u dr\u017eavama poput Italije i Ma\u0111arske ili regionima poput Bavarske zaokupljen izbegli\u010dkim pitanjem. Uzgojen na politi\u010dkim prioritetima ameri\u010dkih univerzitetskih kampusa, deo zapadne levice \u2013 previ\u0161e umeren kao i previ\u0161e radikalan \u2013 \u017eeli da se na tom polju sukobi sa desnicom (13).<\/p>\n

Suprotstavljaju\u0107i se Velikoj recesiji, \u0161efovi dr\u017eava su ogolili demokratski simulakrum, snagu dr\u017eave, veoma politi\u010dku prirodu ekonomije i antidru\u0161tveni karakter njihove op\u0161te strategije. Grana na kojoj sede brzo je istrulila, \u0161to pokazuju nova pravila izborne igre i njena sada\u0161nja nestabilnost. Od 2014. godine, ve\u0107ina istra\u017eivanja javnog mnjenja na Zapadu pokazuje razaranje ili slabljenje etabliranih politi\u010dkih snaga. Nasuprot tome, do\u0161lo je do uspona do ju\u010de marginalnih li\u010dnosti ili struja koje, \u010desto iz suprotnih razloga, napadaju vladaju\u0107e institucije, poput Trampa i Bernija Sandersa, dvojice kriti\u010dara Vol strita. Isto se de\u0161ava i sa druge strane Atlantika, gde novi evropski konzervativci osu\u0111uju previ\u0161e liberalnu strukturu Evropske unije po socijalnim i migrantskim pitanjima, dok novi glasovi s levice, poput Podemosa u \u0160paniji, Nepokorene Francuske (La France insoumise) i D\u017eeremija Korbina, vo\u0111e Laburisti\u010dke partije u Velikoj Britaniji, kritikuju njene mere \u0161tednje.<\/p>\n

Zbog toga \u0161to ne \u017eele da promene igru, ve\u0107 samo igra\u010de, desni\u010dari \u201e\u010dvrste ruke\u201c mogu da ra\u010dunaju na podr\u0161ku odre\u0111enog dela vladaju\u0107ih klasa. Dvadeset i \u0161estog jula 2014. godine, u Rumuniji, Orban je tokom upe\u010datljivog govora pokazao svoje pravo lice: \u201eNova dr\u017eava koju gradimo u Ma\u0111arskoj je iliberalna dr\u017eava\u2026 Neliberalna dr\u017eava.\u201c Me\u0111utim, uprkos onome \u0161to veliki mediji otada ponavljaju, njegov cilj nije ograni\u010den na odbacivanje multikulturalizma i \u201eotvorenog dru\u0161tva\u201c, kao ni na promovisanje porodi\u010dnih i hri\u0161\u0107anskih vrednosti. On je tako\u0111e najavio ekonomski projekat \u201eizgradnje nacije koja \u0107e biti konkurentna u velikom svetskom takmi\u010denju narednih decenija\u201c. \u201eProcenili smo\u201c, rekao je, \u201eda demokratija ne mora nu\u017eno biti liberalna i da dr\u017eava ne mora da prestane da bude demokratija ako prestane biti liberalna.\u201c Navode\u0107i Kinu, Tursku i Singapur kao primere, ma\u0111arski premijer je poznatu krilaticu Margaret Ta\u010der, \u201eThere is no alternative\u201c (\u201eNe postoji alternativa\u201c), usmerio protiv onih koji su se na nju pozivali: \u201eDru\u0161tva koja ostanu pri liberalnoj demokratiji verovatno ne\u0107e biti sposobna da odr\u017ee svoju kompetitivnost u predstoje\u0107im decenijama\u201c (14). Istoj ideji priklonili su se poljski i \u010de\u0161ki lideri, kao i partije ekstremne desnice u Francuskoj i Nema\u010dkoj.<\/p>\n

Bajke o \u201einkluzivnom kapitalizmu\u201c<\/strong><\/p>\n

Pred vrtoglavim uspesima svojih takmaca, liberalni mislioci su izgubili svoj polet i slatkore\u010divost. \u201eKontrarevolucija ja\u010da zbog polarizacije unutra\u0161nje politike; sukob je zamenio kompromis. To je pretnja za liberalnu revoluciju i za uspehe koje su ostvarile manjine\u201c, je\u017ei se Majkl Ignjatiev, rektor Centralnoevropskog univerziteta u Budimpe\u0161ti, institucije nastale na inicijativu liberalnog milijardera D\u017eord\u017ea Soro\u0161a. \u201eJasno je da se kratko vreme vladavine otvorenog dru\u0161tva bli\u017ei kraju (15)\u201c. Prema Ignjatijevu, nacionalisti\u010dke vo\u0111e koje napadaju pravnu dr\u017eavu, ravnote\u017eu mo\u0107i, slobodnu privatnih medija i manjinska prava, u su\u0161tini napadaju osnovne principe demokratije.<\/p>\n

Britanski nedeljnik The Economist, koji slu\u017ei kao glasilo svetskih liberalnih elita, saglasan je sa ovim vi\u0111enjem. Kada je 16. juna u panici pisao o \u201ekriti\u010dnom propadanju demokratije od po\u010detka finansijske krize 2007-2008\u201c, za to nije optu\u017eio niti gigantsku ekonomsku nejednakost, niti uni\u0161tenje industrijskih radnih mesta na oltaru slobodnog tr\u017ei\u0161ta, niti nepo\u0161tovanje izborne volje gra\u0111ana od strane \u201edemokratskih\u201c vlada. Okrivio je \u201eljude \u010dvrste ruke [koji] podrivaju demokratiju\u201c nadaju\u0107i se da \u0107e se njima suprotstaviti \u201enezavisne sudije i neumorni novinari kao prva linija odbrane\u201c. To bi bila brana uska koliko i krhka.<\/p>\n

Vi\u0161e klase dru\u0161tava su dugo vremena profitirale na izbornoj igri zahvaljuju\u0107i trima konvergentnim faktorima: sve ve\u0107oj izbornoj apstinenciji \u0161irokih narodnih klasa, \u201ekorisnom glasanju\u201c usled odbojnosti \u201eekstremnih\u201c opcija, te nastojanju centristi\u010dkih partija da zagovaraju zajedni\u010dke interese bur\u017eoazije i srednjih klasa. Me\u0111utim: reakcionarni demagozi uspeli su da ponovo pokrenu jedan deo apstinenata; Velika recesija razbila je srednje klase; politi\u010dka arbitrarnost \u201eumerenih\u201c i njihovih genijalnih savetnika dovela je do najve\u0107e krize stole\u0107a\u2026<\/p>\n

Razo\u010daranje u visokotehnolo\u0161ku utopiju dodatno poja\u010dava ogor\u010denost obo\u017eavatelja otvorenog dru\u0161tva. Do ju\u010de slavljeni kao proroci nove liberalno-libertarijanske civilizacije, demokratski orijentisani kapitalisti iz Silikonske doline izgradili su ma\u0161ineriju za nadziranje i dru\u0161tvenu kontrolu toliko mo\u0107nu da je kineska vlada krenula da je kopira kako bi odr\u017eavala red i mir. Nada u svetski forum, uz globalnu mogu\u0107nost pristupa, i\u0161\u010dilila na o\u010daj nekih od njenih nekada\u0161njih apostola: \u201eNe fake news (la\u017ene vesti), niti manipulacije kojima je ona podlo\u017ena, ve\u0107 tehnologija sama po sebi \u2013 zbog toga \u0161to prenosi emocije, a ne razumnost \u2013 jo\u0161 vi\u0161e osna\u017euje cinike i diktatore\u201c, lament iz jedne re\u010di urednika (16).<\/p>\n

Kako se pribli\u017eava trideseta godi\u0161njica pada Berlinskog zida, glasnogovornici \u201eslobodnog sveta\u201c se pribojavaju da \u0107e svetkovina biti sumorna. \u201eTranziciju ka liberalnoj demokratiji vodile su u velikoj meri veoma prozapadno orijentisane obrazovane elite\u201c, priznaje Fukujama. Avaj, manje obrazovani slojevi stanovni\u0161tva \u201enikad nisu bili zavedeni liberalizmom, idejom da mo\u017eemo imati multirasno, multietni\u010dko dru\u0161tvo u kome \u0107e do\u0107i do brisanja svih tradicionalnih vrednosti pred istopolnim brakovima, imigracijom, itd.\u201c (17). Me\u0111utim, kako objasniti ovaj neuspeh prosvetljene manjine da pro\u0161iri svoj svetonazor? Nemarno\u0161\u0107u svih mladih bur\u017euja koji se, kako ka\u017ee frustrirani Fukujama, \u201ezadovoljavaju sedenjem na mestu do kog su do\u0161li, tap\u0161u\u0107i jedni druge po ramenima zbog \u0161irine svojih pogleda i toga \u0161to su slobodni ikakvog fanatizma. (\u2026) Koji ne stupaju u borbu protiv neprijatelja osim tako \u0161to sede na terasama kafi\u0107a sa mohitom u ruci (18)\u201c.<\/p>\n

Uistinu, ovo nije dovoljno dobro obja\u0161njenje\u2026 Sve do \u010dega ono dovodi je hiperprodukcija skandalizovanih komentara upu\u0107enih u istoj meri i istim stvarima skandalizovanim \u201eprijateljima\u201c u medijima i na dru\u0161tvenim mre\u017eama. Obama to shvata. Sedamnaestog juna on je ponudio detaljnu, \u010desto i uvi\u0111avnu analizu proteklih decenija. Ipak, nije uspeo da izbegne da reprodukuje konstantnu fiks ideju neoliberalne levice od kad je ona prihvatila kapitalisti\u010dki model. U su\u0161tini, kao \u0161to je Paolo \u0110entiloni, biv\u0161i premijer Italije, 24. januara 2018. godine u Davosu rekao Donaldu Trampu \u201emo\u017eemo prilago\u0111avati okvir, ali ga ne mo\u017eemo promeniti\u201c.<\/p>\n

Globalizaciju, priznaje Obama, pratile su gre\u0161ke i grabe\u017eljivost. Ona je oslabila snagu sindikata i \u201edopustila kapitalu da izbegne pla\u0107anje poreza i po\u0161tovanje zakona dr\u017eava pomeraju\u0107i stotine milijardi dolara jednim klikom mi\u0161a\u201c. Dobro, \u0161ta je re\u0161enje? \u201eInkluzivni kapitalizam\u201c, prosvetljen humanisti\u010dkim moralom kapitalista. Prema njemu, jedino bi takvo presipanje iz \u0161upljeg u prazno moglo da prevazi\u0111e neke od sistemskih problema, budu\u0107i da on ne vidi ni jednu drugu alternativu, \u0161to mu savr\u0161eno odgovara.<\/p>\n

Biv\u0161i ameri\u010dki predsednik ne pori\u010de da su kriza 2008. godine i pogre\u0161na re\u0161enja koja su bila preduzeta (uklju\u010duju\u0107i i ona kojima je on kumovao, pretpostavljamo) olak\u0161ala uspon \u201epolitike straha, ogor\u010denosti i zatvaranja\u201c, \u201epopularnost ljudi \u010dvrste ruke\u201c, po \u201ekineskom modelu, uz ube\u0111enje da je autoritarna kontrola bolja od haoti\u010dne demokratije\u201c. Me\u0111utim, glavnu odgovornost za taj haos on svaljuje na \u201epopuliste\u201c koji koriste nesigurnosti naroda i prete povratkom sveta u \u201enekada\u0161nji, opasniji i brutalniji poredak\u201c, brane\u0107i od kritike socijalnu i intelektualnu elitu (kojoj pripada\u2026) koja je stvorila uslove za nastanak krize \u2013 i koja je, naj\u010de\u0161\u0107e, iz nje izvukla korist.<\/p>\n

Ovakav pogled ima brojnih pogodnosti. Pre svega, ako tvrdimo da nam preti skliznu\u0107e u diktaturu to zna\u010di da zami\u0161ljamo da \u017eivimo u demokratiji, iako ju je potrebno donekle popraviti. Jo\u0161 zna\u010dajnije, vi\u0111enje Baraka Obame (ili identi\u010dno tuma\u010denje Emanuela Makrona) prema kom se \u201edve veoma razli\u010dite vizije budu\u0107nosti \u010dove\u010danstva takmi\u010de za srca i du\u0161e gra\u0111ana \u010ditave planete\u201c, omogu\u0107ava nam da zamaglimo ono \u0161to je tim \u201edvema vizijama\u201c na koje se poziva zajedni\u010dko. Radi se samo o na\u010dinu proizvodnje i obliku svojine, ili, da iskoristimo re\u010di biv\u0161eg ameri\u010dkog predsednika, o \u201edisproporcionalno velikom ekonomskom, politi\u010dkom i medijskom uticaju onih na vrhu\u201c. S tim u vidu, ne postoji nikakva razlika izme\u0111u Makrona i Trampa, kao \u0161to je pokazao njihov zajedni\u010dki napor da, od kako su do\u0161li na vlast, smanje dr\u017eavne namete na prihode kapitalista.<\/p>\n

Uporno svo\u0111enje politi\u010dkog \u017eivota predstoje\u0107ih decenija na sukob izme\u0111u demokratije i populizma ili otvorenosti i suverenizma ne\u0107e ni u najmanjoj meri olak\u0161ati muke sve ve\u0107eg dela \u0161irokih slojeva dru\u0161tva razo\u010daranih u \u201edemokratiju\u201c koja ih je napustila i u levicu koja se pretvorila u pokret fakultetski obrazovane bur\u017eoazije. Deset godina nakon izbijanja finansijske krize, pobeda nad rastu\u0107im \u201eopasnim i brutalnim ure\u0111enjem\u201c zahtevala bi ne\u0161to potpuno druga\u010dije. To jest, razvoj politi\u010dke snage koja bi bila u stanju da se istovremeno bori protiv \u201eprosvetljenih tehnokrata\u201c, kao i protiv \u201epobesnelih milijardera\u201c (19), tako odbijaju\u0107i da bude pomo\u0107na snaga bilo kog od ova dva bloka koji, svaki na svoj na\u010din, prete \u010dove\u010danstvu.<\/p>\n

(1) Frensis Fukujama, \u201eRetour sur \u2019La Fin de l\u2019histoire ?\u2019\u201c, Commentaire, br. 161, Pariz, prole\u0107e 2018.<\/p>\n

(2) Vilijam Galston, \u201eWage stagnation is everyone\u2019s problem\u201c, The Wall Street Journal, Njujork, 14. avgust 2018. Za uni\u0161tenje radnih mesta zbog globalizacije, cf. Daron A\u010demoglu et al., \u201eImport competition and the great US employment sag of the 2000s\u201c, Journal of Labor Economics, vol. 34, br. S1, \u010cikago, januar 2016.<\/p>\n

(3) Bob Dejvis i Dante \u010cini, \u201eAmerica\u2019s factory towns, once solidly blue, are now a GOP haven\u201c, i Bob Dejvis i D\u017eon Hilsenrat, \u201eHow the China shock, deep and swift, spurred the rise of Trump\u201c, The Wall Street Journal, redom 19. juli 2018. i 11. avgust 2016.<\/p>\n

(4) Citirano prema Adam Tuz, Crashed: How a Decade of Financial Crises Changed the World, Penguin Books, Njujork, 2018.<\/p>\n

(5) D\u017eon Lan\u010dester, \u201eAfter the fall\u201c, London Review of Books, vol. 40, br. 13, 5. juli 2018.<\/p>\n

(6) D\u017eek Dion, \u201eLes march\u00e9s contre les peuples\u201c, Marianne, Pariz, 1. juni 2018.<\/p>\n

(7) Janis Varufakis, Adults in the Room: My Battle With Europe\u2019s Deep Establishment, the Bodley Head, London, 2017.<\/p>\n

(8) Pjer Moscovisi, Dans ce clair-obscur surgissent les monstres. Choses vues au coeur du pouvoir, Plon, Pariz, 2018.<\/p>\n

(9) Videti: Frederik Lordon, \u201eLe jour o\u00f9 Wall Street est devenu socialiste\u201c, Le Monde diplomatique, oktobar 2008.<\/p>\n

(10) \u201e\u017dan Klod Tri\u0161e: \u2019Nous sommes encore dans une situation dangereuse\u2019\u201c, Le Monde, 14. septembar 2013.<\/p>\n

(11) Adam Tuz, Crashed, op. cit.<\/p>\n

(12) Dru Hin\u0161o i Markus Voker, \u201eIn Orban\u2019s Hungary, a glimpse of Europe\u2019s demise\u201c, The Wall Street Journal, 9. avgust 2018.<\/p>\n

(13) Videti: Pjer Burdije i Loik Vekon, \u201eLa nouvelle vulgate plan\u00e9taire\u201c, Le Monde diplomatique, maj 2000.<\/p>\n

(14) \u201ePrime minister Viktor Orb\u00e1n\u2019s speech at the 25th B\u00e1lv\u00e1nyos Summer Free University and Student Camp\u201c, 30. juli 2014, http:\/\/2010-2015.miniszterelnok.hu<\/p>\n

(15) Majkl Ignjatiev i Stefan Roh (ur.), Rethinking Open Society: New Adversaries and New Opportunities, CEU Press, Budimpe\u0161ta, 2018.<\/p>\n

(16) Erik le Bu\u0161e, \u201eLe salut par l\u2019\u00e9thique, la d\u00e9mocratie, l\u2019Europe\u201c, L\u2019Opinion, Pariz, 9. juli 2018.<\/p>\n

(17) Citirano u Majkl \u0160tajnberger, \u201eGeorge Soros bet big on liberal democracy. Now he fears he is losing\u201c, The New York Times Magazine, 17. juli 2018.<\/p>\n

(18) \u201eFrancis Fukuyama: \u2019Il y a un risque de d\u00e9faite de la d\u00e9mocratie\u2019\u201c, Le Figaro Magazine, Pariz, 6. april 2018.<\/p>\n

(19) Tomas Frenk, \u201eFour more years\u201c, Harper\u2019s, april 2018.<\/p><\/blockquote>\n

Novi plamen<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

I protiv ‘prosvetljenih tehnokrata’ i protiv ‘pobesnelih milijardera’<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":221441,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-255129","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/255129","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=255129"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/255129\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/221441"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=255129"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=255129"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=255129"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}