{"id":254999,"date":"2018-10-16T08:20:54","date_gmt":"2018-10-16T06:20:54","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=254999"},"modified":"2018-10-16T08:22:31","modified_gmt":"2018-10-16T06:22:31","slug":"o-nacionalizmu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2018\/10\/16\/o-nacionalizmu\/","title":{"rendered":"O nacionalizmu"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Danilo Ki\u0161<\/p>\n

\"\"Nacionalizam je, pre svega, paranoja. Kolektivna i pojedina\u010dna paranoja. Kao kolektivna paranoja, ona je posledica zavisti i straha, a iznad svega posledica gubljenja individualne svesti; te prema tome, kolektivna paranoja i nije ni\u0161ta drugo od zbir individualnih paranoja doveden do paroksizma. Ako pojedinac, u okviru dru\u0161tvenog projekta, nije u stanju da se “izrazi”, ili zato \u0161to mu taj dru\u0161tveni projekt ne ide na ruku, ne stimuli\u0161e ga kao individuu, ili ga spre\u010dava kao individuu, \u0161to \u0107e re\u0107i ne daje mu da do\u0111e do svog entiteta, on je primoran da svoj entitet tra\u017ei izvan identiteta i izvan tzv. dru\u0161tvene strukture. Tako on postaje pripadnik jedne slobodnozidarske skupine koja postavlja sebi, bar na izgled, za zadatak i cilj probleme epohalne va\u017enosti: opstanak i presti\u017e nacije, ili nacija, o\u010duvanje tradicije i nacionalnih svetinja, folklornih, filozofskih, eti\u010dkih, knji\u017eevnihitd.<\/p>\n

Sa teretom takve, tajne, polujavne ili javne misije, N. N. postaje \u010dovek akcije, narodni tribun, privid individuuma. Kad smo ga ve\u0107 sveli na tu meru, na njegovu pravu meru, po\u0161to smo ga izdvojili iz krda, i skinuli ga sa slobodnozidarske lo\u017ee, u koju se on sam smestio, ili gde su ga drugi smestili, imamo pred sobom individuum bez individualnosti, nacionalistu, ro\u0111aka \u017dila. To je onaj Sartrov \u017dil, koji je porodi\u010dna i dru\u0161tvena nula, \u010dija je jedina osobina da ume da prebledi na pomenu jedne jedine teme: Engleza. To bledilo, to drhtanje, ta njegova “tajna” da ume da prebledi na pomen Engleza, to je jedino njegovo dru\u0161tveno bi\u0107e i to ga \u010dini zna\u010dajnim, postoje\u0107im: nemojte pred njim pominjati engleski \u010daj, jer \u0107e vam svi za stolom po\u010deti namigivati, dava\u0107e vam znake rukama i nogama, jer \u017dil je osetljiv na Engleze, zaboga, pa to svi znaju, \u017dil mrzi Engleze (a voli svoje, Francuze), jednom re\u010dju, \u017dil je li\u010dnost, on postaje li\u010dnost zahvaljuju\u0107i engleskom \u010daju. Ovaj i ovakav portret, primenljiv na sve nacionaliste, mo\u017ee se slobodno, a po ovoj shemi, razviti do kraja: nacionalista je, po pravilu, kao dru\u0161tveno bi\u0107e, i kao pojedinac, podjednako ni\u0161tavan. Izvan ovog opredeljenja, on je nula. On je zapostavio porodicu, posao (uglavnom \u010dinovni\u010dki), literaturu (ako je pisac), dru\u0161tvene funkcije, jer su one suvi\u0161e sitne u odnosu na njegov mesijanizam. Treba li re\u0107i da je on, po opredeljenju, asketa, potencijalni borac, koji \u010deka svoj \u010das.<\/p>\n

Nacionalizam je, da parafraziram Sartrov stav o antisemitizmu, potpun i slobodan izbor, globalan stav koji \u010dovek prihvata ne samo prema drugim nacijama, nego i prema \u010doveku uop\u0161te, prema istoriji i dru\u0161tvu, to je istovremeno strast i koncepcija sveta.<\/p>\n

Nacionalista je, po definiciji, ignorant. Nacionalizam je, dakle, linija manjeg otpora, komocija. Nacionalisti je lako, on zna, ili misli da zna, svoje vrednosti, svoje, \u0161to \u0107e re\u0107i nacionalne, \u0161to \u0107e re\u0107i vrednosti nacije kojoj pripada, eti\u010dke i politi\u010dke, a za ostale se ne interesuje, ne interesuju ga, pakao to su drugi (druge nacije, drugo pleme). Njih ne treba ni proveravati. Nacionalista u drugima vidi isklju\u010divo sebe – nacionaliste. Pozicija, rekosmo li, komotna. Strah i zavist. Opredeljenje, anga\u017eovanje, koje ne iziskuje truda. Ne samo pakao to su drugi, u okviru nacionalnog klju\u010da naravno, nego i: sve \u0161to nije moje (srpsko, hrvatsko, francusko…) to mi je strano. Nacionalizam je ideologija banalnosti. Nacionalizam je, uz to, ne samo po etimolo\u0161kom zna\u010denju, jo\u0161 poslednja ideologija i demagogija koja se obra\u0107a narodu.<\/p>\n

Pisci to najbolje znaju. Stoga je pod sumnjom nacionalizma svaki pisac koji deklarativno izjavljuje da pi\u0161e “iz naroda i za narod”, koji svoj individualni glas, tobo\u017ee pot\u010dinjava vi\u0161im nacionalnim interesima. Nacionalizam je ki\u010d: u srpskohrvatskoj varijanti, borba za prevlast oko nacionalnog porekla LICITARSKOG SRCA. Nacionalista, u principu, ne zna ni jedan jezik, niti tzv. varijante, ne poznaje druge kulture (ne ti\u010du ga se). Ali stvar nije tako prosta.<\/p>\n

Ako zna neki jezik, \u0161to \u0107e re\u0107i da kao intelektualac ima uvid u kulturno nasle\u0111e neke druge nacije, velike ili male, to mu znanje slu\u017ei samo tome da uspostavlja analogije, na \u0161tetu onih drugih, naravno. Ki\u010d i folklor, folklorni ki\u010d, ako vam se tako vi\u0161e svi\u0111a, nisu ni\u0161ta drugo do kamuflirani nacionalizam, plodno polje nacionalisti\u010dke ideologije. Zamah folklorizma, kod nas i u svetu, nije antropolo\u0161ke prirode, nego nacionalisti\u010dke. Insistiranje na famoznom couleur locale tako\u0111e je, ako je izvan umetni\u010dkog konteksta (\u0161to \u0107e re\u0107i ako nije u slu\u017ebi umetni\u010dke istine), jedan od vidova nacionalizma, prikrivenog.<\/p>\n

Nacionalizam je, dakle, prevashodno negativitet, nacionalizam je negativna kategorija duha, jer nacionalizam \u017eivi na poricanju i od poricanja. Mi nismo ono \u0161to su oni. Mi smo pozitivan pol, oni negativan. Na\u0161e vrednosti, nacionalne, nacionalisti\u010dke, imaju funkciju tek u odnosu na nacionalizam onih drugih: mi jesmo nacionalisti, ali oni su to jo\u0161 i vi\u0161e; mi koljemo (kad se mora), ali oni jo\u0161 i vi\u0161e; mi smo pijanci, oni alkoholi\u010dari; na\u0161a istorija je ispravna samo u odnosu na njihovu, na\u0161 je jezik \u010dist samo u odnosu na njihov. Nacionalizam \u017eivi od relativizma. Ne postoje op\u0161te vrednosti, esteti\u010dke, eti\u010dke itd. Postoje samo relativne. I u tom smislu, u prvom redu, nacionalizam jeste nazadnja\u0161tvo. Treba biti bolji samo od svoga brata ili polubrata, ostalo me se i ne ti\u010de. To je ono \u0161to smo nazvali strah. Ostali \u010dak imaju pravo da nas dostignu, da nas prestignu, to nas se ne ti\u010de. Ciljevi nacionalizma uvek su dosti\u017eni ciljevi, dosti\u017eni jer su skromni, skromni jer su podli. Ne ska\u010de se, ne baca se kamena s ramena, da bi se dostigao svoj sopstveni maksimum, nego da bi se nadigrali oni, jedini, sli\u010dni, a tako razli\u010dni, zbog kojih je igra zapo\u010deta. Nacionalista se, rekosmo, ne boji nikog, osim svoga brata. Ali od njega se boji strahom egzistencijalnim, patolo\u0161kim; pobeda izabranog neprijatelja jeste njegov apsolutni poraz, ukidanje njegovog bi\u0107a. Po\u0161to je stra\u0161ljivac i nikogovi\u0107, nacionalista ne isti\u010de sebi vi\u0161e ciljeve. Pobeda nad izabranim neprijateljem, onim drugim, jeste apsolutna pobeda. Stoga je nacionalizam ideja bezna\u0111a, ideologija mogu\u0107ne pobede, zagarantovana pobeda, poraz nikad kona\u010dan. Nacionalista se ne boji nikoga, “nikog do boga”, a njegov bog jeste bog po njegovoj meri, bledi ro\u0111ak \u017dil, negde za nekim drugim stolom, njegov brat ro\u0111eni, isto toliko nemo\u0107an koliko i on sam, “ponos porodice”, porodi\u010dni entitet, svesni i organizovani deo porodice i nacije – bledi ro\u0111ak D\u017eim. Rekli smo, dakle, biti nacionalista zna\u010di biti individuum bez obaveze.<\/p>\n

“To je kukavica koja ne \u017eeli da prizna svoj kukavi\u010dluk; ubica koji potiskuje svoju naklonost ka ubistvu, nemo\u0107an sasvim da je prigu\u0161i a koji se, ipak, ne usu\u0111uje da ubije, osim iz potaje ili u anonimnosti gomile; nezadovoljnik koji se ne usu\u0111uje da se pobuni iz straha od konsekvenci svoje pobune” – slika i prilika citiranog Sartrovog antisemite. I odakle, pitamo se, taj kukavi\u010dluk, to opredeljenje, taj zamah nacionalizma u na\u0161e doba? Pritisnut ideologijama, na marginama dru\u0161tvenih kretanja, zbijen i izgubljen me\u0111u konfrontiranim ideologijama, nedorastao individualnoj pobuni, jer mu je ona uskra\u0107ena, individuum se na\u0161ao u procepu, u praznini, ne u\u010destvuje u dru\u0161tvenom \u017eivotu a dru\u0161tveno je bi\u0107e, individualista a individualnost mu uskra\u0107ena u ime ideologije, i \u0161ta mu preostaje drugo nego da svoje dru\u0161tveno bi\u0107e tra\u017ei drugde? Nacionalista je refulirani individualista, nacionalizam je refulirani (kolektivni) izraz tog i takvog individualizma, ideologija i antiideologija…<\/p>\n

Danilo Ki\u0161 (1973)<\/p>\n

Poetika, knjiga druga, 1974. (intervjui)
\n6yka.com<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Nacionalizam je, pre svega, paranoja. Kolektivna i pojedina\u010dna paranoja. Kao kolektivna paranoja, ona je posledica zavisti i straha<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":255000,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-254999","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/254999","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=254999"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/254999\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/255000"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=254999"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=254999"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=254999"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}