{"id":254670,"date":"2018-10-10T07:44:30","date_gmt":"2018-10-10T05:44:30","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=254670"},"modified":"2018-10-10T07:44:30","modified_gmt":"2018-10-10T05:44:30","slug":"nova-umnost-za-razbijeni-juznoslovenski-prostor","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2018\/10\/10\/nova-umnost-za-razbijeni-juznoslovenski-prostor\/","title":{"rendered":"Nova umnost za razbijeni ju\u017enoslovenski prostor"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Todor Kulji\u0107<\/strong><\/p>\n

\"\"Iako je ideja jugoslovenstva nezaboravljena i stara skoro dva veka to ni\u0161ta ne govori o njenoj racionalnosti. \u0160ta je forma, a \u0161ta sadr\u017eaj kod ove zamisli? Sociolozi uvek razdvajaju sadr\u017eaj od forme, interes \u0161ire ili u\u017ee grupe od na\u010dina ostvarenja interesa. Najdublji interes je o\u010duvanje malih balkanskih naroda jednom ja\u010dom dr\u017eavom od asimilacije i od razli\u010ditog ugnjetavanja velikih naroda, ali i spre\u010davanje me\u0111usobnih sukoba. Na\u010din ostvarenja bio je integralno ili federativno jugoslovenstvo, monarhija ili republika, savez jednokrvnih plemena unutar kapitalizma ili bratstvo i jedinstvo naroda u socijalizmu. Pri tome je va\u017eno ista\u0107i dve okolnosti. (1) Ispravnije je govoriti o jugoslovenstvu u pluralu nego u jednini. Izvorne i potonje, dr\u017eavne i nedr\u017eavne vizije jugoslovenstva su u svakom istorijskom periodu bile nehomogene i uvek su zavisile od interesa nacija koje su ih zagovarale: i kod troimenog naroda u monarhijskoj Jugoslaviji i kod jugoslovenske radni\u010dke klase povezane bratstvom i jedinstvom. (2) Iako su jugoslovenske te\u017enje postavljali i uobli\u010davali doma\u0107i akteri, uvek su ih morali prilago\u0111avati formi koju je nametala hegemona epohalna svest (verskom, svetovnom, socijalisti\u010dkom ili kapitalisti\u010dkom okviru).<\/p>\n

I<\/p>\n

Iako su jugoslovenstva sve slabija ostaje zagonetni utisak da je razbijanje poslednje jugoslovenske dr\u017eave jo\u0161 uvek intrigantna tema, za nas i za strance podjednako. Iako je nestala, Jugoslavija je pro\u0161lost koja ne \u017eeli da pro\u0111e. Dijalekti\u010dki gledano, ono \u010dega nema nije ni\u0161ta nego ima svoj potencijal i ontolo\u0161ki status ako je usidreno u realnim protivre\u010dnostima prostora. Koje su to mogu\u0107nosti? Najpre valja razlikovati objektivno mogu\u0107e od realno mogu\u0107eg. Objektivno gledano dr\u017eavno jugoslovenstvo jo\u0161 nije na vidiku. Ali realno gledano njegova mogu\u0107nost lebdi u promenljivoj napetosti izme\u0111u interesa velikih sila i ponuda politi\u010dara zapadnog Balkana koji bi ih racionalno koristili. Jugoslavija jo\u0161 nije stvar pro\u0161losti, u pro\u0161losti \u017eive protivnici Jugoslavije koji je pominju kao tamnicu ili kao zabludu nastoje\u0107i da ostvare etnokratsku viziju \u010diste nacionale dr\u017eavnosti. Jugoslavija 20. veka je bila veliki poku\u0161aj, ali na nju ne treba gledati nostalgi\u010dno. Sve \u0161to nastane vredno je i da propadne. Nije to gola retori\u010dka opaska Geteovog Mefista nego slo\u017eeno upozorenje da je i zaborav nu\u017eni deo se\u0107anja. Kako ga usporiti? Mogu\u0107nosti novih vizija jugoslovenstava lebde u novim nepredvidivim napetostima 21. veka, u progresivnim ili neprogresivnim evropskim sukobljavanjima i u budu\u0107nosti EU. Kako je pokazao Bregzit nova neizvesnost je naro\u010dita sinergija nacionalnih i dru\u0161tvenoekonomskih napetosti.<\/p>\n

II<\/p>\n

Neizvesnost pokriva i \u0161anse procene istorijske racionalnosti jugoslovenstava u budu\u0107nost. Nove generacije sa novim iskustvima i novim o\u010dekivanjima na novi na\u010din \u0107e procenjivati minule poku\u0161aje dr\u017eavnog regulisanja Balkana. Funkcionalisti\u010dki gledano, jugoslovenstvo \u0107e slu\u017eiti vrednosnom redukovanju pro\u0161losti. Sa protokom vremena ovo vrednosno re\u0161eto \u0107e verovatno slabiti. Ali danas, propisuju\u0107i sa manje ili vi\u0161e prinude vlastito vi\u0111enje jugoslovenstva, akteri savremene hegemone kolektivne svesti u regionu samim tim razdvajaju pozitivno od negativnog u pro\u0161losti. Pri tome povla\u010de kulturne razlike, podvajaju vi\u0161e i ni\u017ee, patriotsko i izdajni\u010dko, moralno od nemoralnog. Prvom pripada nacionalna dr\u017eava, drugome razni internacionalizmi od Jugoslavije do komunizma i multikulturalizma. Alarmantnije zvu\u010de opomene da je nacija u opasnosti od upozorenja da je stanovni\u0161tvo ugro\u017eeno. Razli\u010dit je emotivni i mobilizacijski potencijal iskaza koji govori o ugro\u017eenosti gra\u0111anstva od onoga koji isti\u010de ugro\u017eenost nacije. Jugoslovenstvo je danas vi\u0111eno kao anahrona nacionalna opasnost. Ali ista se razli\u010dito akcentuje. To \u0161to je Slobodan Jovanovi\u0107 branio jugoslovenstvo bila je zabluda, ka\u017eu srpski nacionalisti, ali kada je to \u010dinio Josip Broz to je bio planski antisrpski zlo\u010din. Na sli\u010dan na\u010din hrvatski domoljubi pre\u0107utkuju jugoslovenstvo Miroslava Krle\u017ee, ali zato doma\u0107e komuniste otvoreno optu\u017euju kao izdajnike. Do pre tridesetak godina jugoslovenska dr\u017eava bila je samorazumljiva tvorevina, danas se na istu gleda kao na biografiju mrtvog \u010doveka. Naravno da ni dana\u0161nje hegemono vi\u0111enje ne treba apsolutizovati jer istorija nije zatvorena knjiga. Ali ne treba preterivati ni sa optimisti\u010dkim \u0161ansama jugoslovenstva. Analiza raznih jugoslovenstava bi trebalo da se izdigne iznad obe perspektive jer se\u0107anje na Jugoslaviju nije samo akademsko nego je i interesno uslovljeno. Treba se hladno zapitati koji akteri danas oblikuju hegemono pam\u0107enje Jugoslavije i ko sve pretenduje na status \u017ertve jugoslovenstva.<\/p>\n

III<\/p>\n

Naredno sociolo\u0161ko na\u010delo podse\u0107a da je integraciji svake grupe potrebno zajedni\u010dko se\u0107anje koje je homogenizuje. Godine 2003. prestala je da postoji YU kao dr\u017eava, a u Srbiji je 2011. bilo 23 000 Jugoslovena. Kolektivno pam\u0107enje slabi i i\u0161\u010dezava ukoliko nema grupu koju integri\u0161e i koja ga neguje. U tom pogledu je nacijama u regionu se\u0107anje na jugoslovensku pro\u0161lost nepotrebno i \u0161tetno. Jugoslovenstvo je izgubilo grupu koju je integrisalo, do\u0161lo je do razaranja se\u0107anja na Jugoslaviju i do konstruisanje novih identiteta. Jugoslovenstvo je danas identitet apatrida. Gorivo mu je nada u solidarnost, za razliku od nacionalizma koji hrani strah od Drugog. I jugoslovenstvu je svojevremeno bio potreban zajedni\u010dki neprijatelj, ali onaj izvana koji je podjednako pretio svim nacijama okupljenim oko njega, a ne unutarjugoslovensko neprijateljstvo izme\u0111u srodnih nacija koje razbija celinu. Zato je jugoslovenstvo jedinstveni \u0161iroki svetovni kulturni prostor za usavr\u0161avanje solidarnih ideja, a ne jedinstveno tr\u017ei\u0161te niti zajedni\u010dki Isus na kri\u017eu. Jugoslovenstvo nije proruska balkanska verzija panslavizma nego je poku\u0161aj svetovne kosmopolitizacije i pacifikacije zapadnobalkanskog balkanskog prostora li\u0161enog \u010dvrste dr\u017eavnosti. Savremeni jugonostalgi\u010dari nemaju institucionalizovanu socijalnu grupu kojoj bi bilo potrebno nadnacionalno pam\u0107enje kao sredstvo integracije, dok antijugoslovenski nacionalisti imaju sna\u017eno pam\u0107enje centrirano oko institucionalizovanog nacionalnog interesa i slavne nacionalne pro\u0161losti. Drasti\u010dno je razli\u010dit vrednosni, integrativni i delatni potencijal jugoslovenskog se\u0107anja i nacionalnog se\u0107anja. Prvo je stigmatizovano, nemo\u0107no i nostalgi\u010dno, drugo je normalizovano, sna\u017eno i patriotsko. Prvo je sporadi\u010dno rasuto u dru\u0161tvu, drugo je centralizovano u ustanovama nacionalne dr\u017eave.<\/p>\n

IV<\/p>\n

Tre\u0107i sociolo\u0161ki problem ti\u010de se politi\u010dke kulture jugoslovenstava. Samorefleksivno gledano, name\u0107e se pitanje nije li kritika jugoslovenstva utkana u sli\u010dnu minulu borbenu kulturu se\u0107anja dekretiranog bratstva i jedinstva? Da li se u pogledu politi\u010dke kulture kriti\u010dari Jugoslavije dijametralno razlikuju od ranijih kriti\u010dara nacionalizma? Ne mnogo jer su izvorne verzije jugoslovenstva bile uslovljene nacionalnom integracijom i odbranom od ja\u010dih neprijatelja, pa su svaku varijantu nehomogenog jugoslovenstva uslovljavali interesi posebnih nacionalizama ju\u017enoslovenskih nacija (J. Baki\u0107). Ne pritiska li, drugim re\u010dima, i jugoslovenstvo i antijugoslovenstvo (ali sa obrnutim smerom) sli\u010dna oslobodila\u010dka politi\u010dka kultura? Ono \u0161to se u SFRJ pripisivalo nacionalistima pripisuje se nakon njenog sloma Jugoslovenima \u2013 izdaja. Nije li ekstati\u010dnost ulo\u017eena u Jugoslaviju sli\u010dna ekstazi antijugoslovenskih nacionalizama? \u0160iroke amplitude iz nade u razo\u010darenje podjednako su optere\u0107ene oslobodila\u010dkim \u017earom i eshatolo\u0161kom nadanjima u kona\u010dno oslobo\u0111enje. Nisu li ve\u0107 velike rane nade uprte u jugoslovenstvo krile u sebi i velika potonja razo\u010darenja? Da li bi jugoslovenstvo bilo realnije i trajnije da se od njega manje o\u010dekivalo i da \u010desto nije bilo odozgo dekretirano? Nisu li i antijugoslovenski nacionalizmi bili eksplozivni upravo stoga \u0161to su dugo bili ka\u017enjavani? Nije li u \u0161irenju jugoslovenstva nedostajalo odmerenosti i manje hilijazma? Ili se mo\u017eda slo\u017eiti sa onima koji ka\u017eu da se ni\u0161ta u politici ne mo\u017ee sprovesti bez ve\u0161to kanalisanih sna\u017enih emocija?<\/p>\n

Kod odgovora na ova pitanja treba ra\u0161\u010dlaniti jugoslovenstvo i antijugoslovenstvo odnosno dekonstruisati dana\u0161nje hegemone iskonstruisane razlike i nove poretke pripadanja. Danas su jugoslovenstva izgubljena izme\u0111u nacionalizma i prava manjina. Sve tri kategorije su nacionalne, ali nisu podjednako agresivne niti su podjednako zna\u010dajne za kolektivno se\u0107anje. Globalizacija ne tra\u017ei jugoslovenstvo nego nekonfliktno sapostojanje nacionalizma i prava manjina. Podr\u017eava nacionalnu politiku i neagresivni nacionalni identitet. Ali samo toliko da isti ne remete neoliberalno \u0161irenje tr\u017ei\u0161ta. Jugoslovenstvo se danas pamti kao prolazni i kolebljivi poredak pripadanja, a jugoslovenska pro\u0161lost nije u se\u0107anju stati\u010dna nego dinami\u010dna tvorevina. Mnogi koji su plakali za Titom ubrzo su i njega i njegovu dr\u017eavu \u017eestoko odbacili. Vratolomna promena poredaka pripadanja zbila se 1990-ih na sli\u010dan na\u010din kao i 1918. i 1945. Uz sli\u010dnu oslobodila\u010dku kulturu se\u0107anja. Jugoslavija jeste istorija plodnog susretanja kultura, ali i prostor spore promene kulture se\u0107anja. Da li nagli sunovrat iz bratstva i jedinstva ka varvarizaciji suseda svedo\u010di samo o konverziji ili i o sli\u010dnom postojanom borbenom samovi\u0111enju?<\/p>\n

\u0160ta o tome govore himne? U srpskoj himni \u201cBo\u017ee pravde\u201d pominju se \u201csrpska sloga\u201d \u201cborbe dani\u201d i bo\u017eji gnev, a u jugoslovenskoj klasno neutralnoj himni \u201eHej Sloveni\u201d pominje se \u201eponor pakla\u201d i proklinje \u201eizdajica svoje domovine\u201d. Stvari bi verovatno bile manje dramati\u010dne da su jugoslovenstvo i antijugoslovenstvo samo nacionalnodr\u017eavni okviri, a ne i \u0161iri ekskluzivni poreci pripadanja, borbeni li\u010dni identiteti (samovi\u0111enja). Naravno da ne treba zaboraviti njihove sadr\u017einske razlike: prvo je bilo uglavnom svetovno, a drugo je nezamislivo bez konfesije, prvo je bli\u017ee levici, drugo desnici. Nacionalni ili verski poreci pripadanja su dovoljno prostrani imaginarni prostori za razmahnuto ma\u0161tanje. Ali u njima se formuli\u0161e i realna delatna alternativa. Unutar izma\u0161tanih borbenih poredaka pripadanja odlu\u010duje se o akciji i o isklju\u010divanju uljeza. Ali i kod isklju\u010divanja postoje razlike. Dok etnokratski liberalizam i konzervatizam isklju\u010duju Drugoga zato \u0161to je kulturno, verski ili krvno razli\u010dit, jugoslovenstvo je isklju\u010divalo one koji su isklju\u010divali Drugog. Nastojalo je da ukloni me\u0111usobna klanja. Iako su oba nasilja pravdana kao osloba\u0111anja bra\u0107e, u prvom slu\u010daju je re\u010d o nacionalnom \u010di\u0161\u0107enju, u drugom o suzbijanju nacionalnog \u010di\u0161\u0107enja. Uprkos sadr\u017einskim razlikama ne treba zaboraviti kulturolo\u0161ke sli\u010dnosti. Re\u010d je o zajedni\u010dkom dubljem arhetipu se\u0107anja, o sporije promenljivoj melodramskoj dijalektici patetike i akcije, o centriranju pro\u0161losti oko kra\u0107ih ratnih sukoba, a ne oko du\u017eih perioda mira, o organizovanoj strukturi borbe izme\u0111u dobra i zla i o manihejskoj moralisti\u010dkoj polarizaciji koja deli slo\u017eenu stvarnost na nepomirljive suprotnosti i obe\u0107ava svladavanje nepravdi uz nu\u017ene \u017ertve. Zato se i treba \u010duvati oslobodila\u010dke kulture se\u0107anja kod o\u017eivljavanja novih jugoslovenstava. \u0160to su identiteti prosve\u0107eniji manje su herojski.<\/p>\n

V<\/p>\n

Naredni problem ti\u010de se odnosa EU prema prostoru koji se vi\u0161e ne zove jugoslovenskim nego regionom. Da li je EU antiteza eventualnim novim verzijama jugoslovenstva. Kao \u0161to je zamisao demokratske jugoslovenske federacije li\u0161ene vode\u0107eg naroda bila austrougarsko iskustvo propu\u0161teno kroz prizmu marksizma (od srpske socijaldemokratije do SKJ) tako i novo zajedni\u0161tvo mo\u017ee biti utemeljeno na nekim plodnim naporima EU propu\u0161tenim kroz prizmu nove levice 21.veka. Ono \u0161to je sasvim sigurno jeste da novo zajedni\u0161tvo na Balkanu (ekonomsko, socijalno i kulturno) ni hipoteti\u010dki ne mo\u017ee biti plod saveza novih desnica koliko god ove bile realisti\u010dne i neratoborne. Kao \u0161to je 1930-ih V. Ma\u010dek poredio Jugoslaviju sa lajbekom (prslukom) koji je krivo zakop\u010dan, pa ga treba raskop\u010dati i ponovo zakop\u010dati, \u0161to je podrazumevalo temeljnu reorganizaciju unitarne monarhijske jugoslovenske dr\u017eave, tako i danas lajbek EU treba raskop\u010dati i ponovo zakop\u010dati na novim socijalnim nekapitalisti\u010dkim temeljima. Treba promeniti ekonomiju 21.veka da bi oja\u010dale \u0161anse novih jugoslovenstava. Nova jugoslovenstva tra\u017ee nove forme svojine, nove odnose mo\u0107i u sferi rada, a ne samo novu digitalnu mre\u017eu povezivanja aktera na tr\u017ei\u0161tu.<\/p>\n

Jugoslovenstvo ne\u0107e spontano postati manje zlo \u010dim nestane za\u0161titni\u010dke duge briselske ruke, niti onda kada nove generacije budu zasi\u0107ene gra\u0111anskim ratom se\u0107anja koji danas dezintegri\u0161e region. Nu\u017ene su krupne globalne promene u svetu koje ne treba bespomo\u0107no i\u0161\u010dekivati. I novom jugoslovenstvu potrebno je strpljenje, to dugo nestrpljenje, ali ne jugonostalgi\u010dara nego kriti\u010dkih patriota na svim stranama. Potreban je trud oko pro\u0161losti socijalnih, a ne nacionalnih radnika. Vizije jugoslovenstava mogu i dalje biti delatni idejni \u010dinilac jednako kao \u0161to je do sada razli\u010dito tuma\u010denje jugoslovenstava donosilo rat ili mir regionu. Govor o novim jugoslovenstvima mo\u017ee biti delatni diskurs, a ne samo gola akademska kategorija analize. To podrazumeva hladnu procenu nestalih jugoslovenstava, li\u0161enu moralizma i nostalgije, procenu koja bi mogla da bude subverzivna antiteza pam\u0107enju Jugoslavije kao tamnice ili kao iluzije. To nije nimalo lak zadatak humanisti\u010dke inteligencije. Krle\u017ea je upozoravao da treba imati sluha da bi se pevala Internacionala.<\/p>\n

Novi plamen<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Istinsko nadnacionalno jedinstvo ne mo\u017ee biti oktroisano nego demokratski doneto od slobodnih materijalno neugro\u017eenih i nacionalno neupla\u0161enih gra\u0111ana<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-254670","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/254670","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=254670"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/254670\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=254670"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=254670"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=254670"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}