{"id":254600,"date":"2018-10-08T19:57:39","date_gmt":"2018-10-08T17:57:39","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=254600"},"modified":"2018-10-08T19:57:39","modified_gmt":"2018-10-08T17:57:39","slug":"kaznjavanje-neustajanja-na-himnu-krsi-slobodu-izrazavanja","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2018\/10\/08\/kaznjavanje-neustajanja-na-himnu-krsi-slobodu-izrazavanja\/","title":{"rendered":"Ka\u017enjavanje neustajanja na himnu kr\u0161i slobodu izra\u017eavanja"},"content":{"rendered":"

Autor: Akcija za ljudska prava<\/strong><\/p>\n

\"\"Vlada Crne Gore prva u regionu predla\u017ee ka\u017enjavanje fizi\u010dkih lica, uklju\u010duju\u0107i i strance, za neustajanje prilikom izvo\u0111enja nacionalne himne.<\/p>\n

Akcija za ljudska prava (Human Rights Action – HRA) apeluje na poslanice i poslanike Skup\u0161tine Crne Gore da za\u0161tite slobodu izra\u017eavanja i ne usvoje ovaj anahroni predlog izmjena i dopuna Zakona o dr\u017eavnim simbolima i Danu dr\u017eavnosti Crne Gore.<\/p>\n

Predlogom Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o dr\u017eavnim simbolima i Danu dr\u017eavnosti Crne Gore, koji je Vlada Crne Gore utvrdila 4. oktobra, uvodi se obaveza odavanja po\u010dasti himni \u201dna na\u010din \u0161to su prisutni du\u017eni da ustanu\u201d i predvi\u0111a kazna u iznosu od 300 do 2.000 eura za osobu koja ne ustane prilikom izvo\u0111enja himne (\u010dl. 2 i 4). Izuzetno, osobama sa invaliditetom se omogu\u0107ava da po\u010dast himni odaju \u201dpozdravljanjem ili na drugi na\u010din\u201d. Nije definisano kako se to od njih o\u010dekuje da pozdravljaju himnu, ali se, sre\u0107om, za njih i ne predla\u017ee ka\u017enjavanje.<\/p>\n

Cilj izmjena zakona je, prema ministru kulture, Aleksandru Bogdanovi\u0107u, da se \u201ena taj na\u010din u Crnoj Gori kao i u svakoj drugoj dr\u017eavi iskazuje po\u0161tovanje prema njenim dr\u017eavnim obilje\u017ejima i njenom identitetu\u201c.<\/p>\n

HRA upozorava da ni jedna od dr\u017eava u okru\u017eenju (Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Srbija, Makedonija, Kosovo) nema propisanu kaznu za neustajanje prilikom izvo\u0111enja himne, kao ni ve\u0107ina dr\u017eava u svijetu. Naprotiv, Crna Gora bi se ovim propisom pridru\u017eila uglavnom azijskim nedemokratskim i nacionalisti\u010dkim re\u017eimima poput Kine i Filipina, koji su poslednjih godina uveli ili poo\u0161trili kazne ba\u0161 za nepo\u0161tovanje himne. Smatramo da zakonom nare\u0111eno iskazivanje po\u0161tovanja dr\u017eavnom simbolu i zastra\u0161ivanje ka\u017enjavanjem za druga\u010dije postupanje nije primjereno demokratskom dru\u0161tvu koje mora da bude otvoreno za iskazivanje razli\u010ditih stavova i debatu. Orvelovsko okru\u017eenje u kome policija i dou\u0161nici posmatraju gra\u0111ane tokom izvo\u0111enja himne i prijavljuju one koji nisu ustali ne \u010dini atmosferu evropskog dru\u0161tva u kome se po\u0161tuju ljudska prava.<\/p>\n

Podsje\u0107amo da na me\u0111unarodnom i evropskom nivou postoji saglasnost o tome da ugled dr\u017eave, njenih institucija i simbola, kao \u0161to je himna, ne treba \u0161tititi krivi\u010dnim ili prekr\u0161ajnim sankcijama.<\/p>\n

Komitet za ljudska prava UN je o\u0161tro osudio postojanje krivi\u010dnog djela klevete dr\u017eave i izrazio zabrinutost zbog postojanja zakona na temu nepo\u0161tovanja dr\u017eavnih simbola, uvrede \u0161efa dr\u017eave ili za\u0161tite \u010dasti dr\u017eavnih zvani\u010dnika, nagla\u0161avaju\u0107i da dr\u017eave ne treba da zabranjuju kritiku dr\u017eavnih institucija (Op\u0161ti komentar 34, ta\u010dka 38).<\/p>\n

Specijalni izvjestilac za slobodu izra\u017eavanja UN, kao i specijalni predstavnik za slobodu medija OEBS i Specijalni izvjestilac Organizacije ameri\u010dkih dr\u017eava u zajedni\u010dkoj izjavi zalo\u017eili su se da se onemogu\u0107i da dr\u017eavni organi pokre\u0107u postupke za\u0161tite \u010dasti i ugleda dr\u017eave i njenih institucija i simbola (2002).<\/p>\n

Evropski sud za ljudska prava je u dva slu\u010daja protiv Francuske osudio krivi\u010dnopravnu za\u0161titu \u010dasti i ugleda predsjednika dr\u017eave kao dr\u017eavnog simbola, i zaklju\u010dio da posebna za\u0161tita od kritike samo zbog funkcije ili statusa zna\u010di privilegiju koja nije u skladu sa modernim politi\u010dkim koncepcijama u demokratskom dru\u0161tvu i neopravdano onemogu\u0107ava slobodu izra\u017eavanja (Colombani and others v. France, 2002, Eon v. France, 2013).<\/p>\n

Parlamentarna skup\u0161tina Savjeta Evrope je 2010. godine zauzela stav da ugled nacije, vojske, istorijskih li\u010dnosti ili religije ne smije biti za\u0161ti\u0107en zakonima protiv uvrede i klevete (Recommendation 1897).<\/p>\n

HRA se od 2010. godine zala\u017ee i za ukidanje \u010dlana 198 Krivi\u010dnog zakona Crne Gore koji za uvredu dr\u017eave i njenih simbola tako\u0111e predvi\u0111a nov\u010danu kaznu ili kaznu zatvora do jedne godine. Crna Gora jeste 2011. godine dekriminalizovala krivi\u010dna djela Uvreda i Kleveta, ali ne i sve njihove derivate iz Glave XVII \u201dKrivi\u010dna djela protiv \u010dasti i ugleda\u201d, kao \u0161to su pomenuto krivi\u010dno djelo Povreda ugleda Crne Gore, Izno\u0161enje li\u010dnih i porodi\u010dnih prilika (\u010dl. 197), Povreda ugleda naroda, manjinskih naroda i drugih manjinskih nacionalnih zajednica (\u010dl. 199) i Povreda ugleda strane dr\u017eave ili me\u0111unarodne organizacije (\u010dl. 200). Za razliku od pomenutog predloga prekr\u0161aja za neustajanje prilikom izvo\u0111enja himne, Krivi\u010dni zakon propisuje da se uvreda dr\u017eave ne\u0107e kazniti ako je \u201dizlaganje dato u okviru ozbiljne kritike\u201d i \u201dbez namjere omalova\u017eavanja\u201d, pri \u010demu poslednji uslov tako\u0111e dozvoljava tuma\u010denje koje nije u skladu s me\u0111unarodnim standardima slobode izra\u017eavanja.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na me\u0111unarodnom i evropskom nivou postoji saglasnost o tome da ugled dr\u017eave, njenih institucija i simbola, kao \u0161to je himna, ne treba \u0161tititi krivi\u010dnim ili prekr\u0161ajnim sankcijama<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[3],"tags":[],"class_list":["post-254600","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-analize-i-misljenja"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/254600","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=254600"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/254600\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=254600"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=254600"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=254600"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}