{"id":254118,"date":"2018-09-30T07:00:00","date_gmt":"2018-09-30T05:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=254118"},"modified":"2018-09-29T23:07:32","modified_gmt":"2018-09-29T21:07:32","slug":"samo-medu-svojima-mozes-biti-tudinac","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2018\/09\/30\/samo-medu-svojima-mozes-biti-tudinac\/","title":{"rendered":"Samo me\u0111u svojima mo\u017ee\u0161 biti tu\u0111inac"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Zlatko Pakovi\u0107<\/strong><\/p>\n

\"\"Uniju ne napu\u0161ta Bugarska ili Hrvatska, nego Velika Britanija, jedna od za\u010detnica ideje o ekonomsko-politi\u010dkoj zajednici evropskih dr\u017eava \u2013 dr\u017eave bez granica. U prethodnoj re\u010denici ima kulturnog rasizma, jer je on u biti odnosa EU prema pojedinim svojim \u010dlanicama, koje nemaju isti status sa ravnopravnijima od sebe. To se jasno vidi ve\u0107 na dr\u017eavnim granicama, recimo, izme\u0111u Bugarske i Gr\u010dke, ili Hrvatske i Slovenije, gde je jo\u0161 uvek obavezna policijsko-carinska kontrola, za razliku, recimo, od slobodnog prometa izme\u0111u Slovenije i Italije, Ma\u0111arske i Austrije.<\/p>\n

Poslednjih nedelja zvani\u010dnici iz sredi\u0161ta EU po\u010deli su ne samo da prekorevaju nego i da optu\u017euju Viktora Orbana da u Ma\u0111arskoj vodi autoritarnu politiku i suspenduje demokratiju, a da, ipak, ne \u017eeli da Ma\u0111arska napusti EU, jer su u Ma\u0111arskoj evropski finansijski fondovi dobro do\u0161li, ali ne i evropske vrednosti. Nije neta\u010dno da je Ma\u0111arska danas u vlasti jednog \u010doveka i njegove antidemokratske burazerske klike, ali, istovremeno, ovo naglo ostrvljivanje na orbanovsku Ma\u0111arsku, Evropi slu\u017ei i da u toj kritici pere savest za neeti\u010dno pona\u0161anje iz sopstvenog centra.<\/p>\n

Pas koji laje, ne ujeda. Orbanova Ma\u0111arska traje ve\u0107 jako dugo, i takva je i primljena u EU, kojoj je va\u017ena pre svega kao grani\u010dni ekonomnski rov prema Rusiji \u2013 pod Putinom, orbanizovanoj na kvadratni stepen. Nova Orbanova ekonomska politika usredsre\u0111ena je upravo na Rusiju, i tu je orbanovski problem za Evropu postao vitalan, pa je sad na red do\u0161la evropska retorika o suspendovanju demokratije i poni\u0161tavanju evropskih vrednosti.<\/p>\n

Istina, postoje vrednosti o kojima govorimo kao o evropskim vrednostima, a koje se danas u Briselu pominju nagla\u0161eno u kriti\u010dkom odnosu prema Viktoru Orbanu, ali one nisu bit evropske politike, nego, isklju\u010divo, evropske knji\u017eevnosti, filozofije i umetnosti. Te vrednosti niti su zagovarali, niti ih zagovaraju politi\u010dari, uprkos tome \u0161to su im usta puna pojmova \u010diji su one sadr\u017eaj, ve\u0107 slobodni mislioci, od Servantesa, Erazma, Voltera, Rusoa, preko Manovih \u2013 Hajnriha, Tomasa i Klausa \u2013 do Bernharda i velikih ma\u0111arskih pisaca, Kertesa, Maraija i Ferenca Juhasa, najve\u0107eg od svih pesnika koji su \u017eiveli (i) u ovom veku.<\/p>\n

S druge strane, ako je to druga strana, u ve\u010ditoj kandidatkinji za \u010dlanicu EU, Republici Turskoj, situacija je tako\u0111e \u010dvrsto orbanovska, ali, orbanovski jo\u0161 uverljivija nego u Ma\u0111arskoj, i, za razliku od Ma\u0111arske, nedodirljiva, jer je Turska klju\u010dni strate\u0161ki partner NATO-a i SAD. Kad mu istekne aktuelni predsedni\u010dki mandat 2023, Red\u017eep Tajip Erdogan \u0107e navr\u0161iti 21 godinu kontinuiteta na vlasti, \u0161to je za \u0161est godina du\u017ee od Ataturkovog rukovo\u0111enja republikom, i pitanje je golemo: da li \u0107e od Ataturkove sekularne, prosvetiteljske reforme u Turskoj ostati dotad i kamen na kamenu.<\/p>\n

Kad govorimo o takozvanim evropskim vrednostima, na pamet mi neizbe\u017eno pada i izvrsni roman \u201eTu\u0111inac\u201c, turskog pisca i diplomate Jakuba Kadrija Karaosmanoglua (1889 \u2013 1974). Ono za \u0161ta junak ovog romana, Ahmed D\u017eelal, \u017eivi i za \u0161ta je spreman \u2013 taj sin D\u017eelal-pa\u0161e, koji se rodio u jednom od najveli\u010danstvenijih konaka Istanbula \u2013 da polo\u017ei svoj \u017eivot, isto je za \u0161ta se borio, kao knji\u017eevnik i diplomata, i Karaosmanoglu: to su vrednosti koje brane i njegovi francuski savremenici Sartr i Kami, vrednosti slobode, bratstva i jednakosti.<\/p>\n

Roman \u201eTu\u0111inac\u201c govori iz perioda gr\u010dko-turskog rata, iz perioda Rata za oslobo\u0111enje (1919-1922), kako se on naziva u Turskoj. To je istorijski roman. Njegov autor bio je ratni reporter, i stvari o kojima govori, video je iz prve ruke. Ali, vi\u0161e i bolje od toga, to je antiratni lirski roman.<\/p>\n

\u201eTu\u0111inac\u201c (ili \u201eStranac\u201c, kako se svejedno mo\u017ee prevesti, na turskom \u201eYaban\u201c) objavljen je desetak godina pre istoimenog romana Albera Kamija i pet godina pre onog romana \u017dan-Pola Sartra, koji mu je jo\u0161 sli\u010dniji \u2013 re\u010d je o \u201eMu\u010dnini\u201c. Dakle, Karaosmanoglu, turski pisac, musliman, napisao je egzistencijalisti\u010dki, evropski roman par excellence, i to pre Sartra i pre Kamija; evropski roman u Turskoj, usred gr\u010dko-turskog rata.<\/p>\n

Izdvoji\u0107u dva primera. Potresno je lepa scena u kojoj okupatorski gr\u010dki vojnici u Anadoliji preturaju po sobi glavnog junaka romana, turskog intelektualca i oficira, ratnog invalida, a na njegovom radnom stolu stoji statueta Sokrata, dok su na policama i knjige na francuskom, jer on je \u0161vajcarski \u0111ak (kao i pisac Karaosmanoglu), Volterove knjige pa \u201eDon Kihot\u201c, \u201eRomeo i Julija\u201c, \u201eBo\u017eanstvena komedija\u201c, dakako, i \u201eIlijada\u201c i \u201eOdiseja\u201c.<\/p>\n

Pre nego \u0161to \u0107e ih gr\u010dki vojnici ubiti, glavni junak gleda u lice \u017eene u koju je zaljubljen, a s kojom nije mogao da se o\u017eeni, i u odu\u0161evljenju ga upore\u0111uje sa ozarenim licima svetaca koji se mole pred ukazanjem Isusa Hrista. Ove najintimnije slike turskog pisca, slike njegove du\u0161e, uobi\u010dajeno smatramo ikonama evropske civilizacije.<\/p>\n

Kao \u0161to su ideali \u017eivota i smrti pravednih ljudi isti svuda na svetu, isti su i motivi prevaranata i pokvarenjaka ma odakle da dolaze. Samo me\u0111u svojima mo\u017ee\u0161 biti stranac, tu\u0111inac.<\/p>\n

Danas<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Karaosmanoglu, turski pisac, musliman, napisao je egzistencijalisti\u010dki, evropski roman par excellence, i to pre Sartra i pre Kamija; evropski roman u Turskoj, usred gr\u010dko-turskog rata<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-254118","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/254118","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=254118"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/254118\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=254118"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=254118"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=254118"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}