{"id":253619,"date":"2018-09-20T08:09:37","date_gmt":"2018-09-20T06:09:37","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=253619"},"modified":"2018-09-20T08:09:37","modified_gmt":"2018-09-20T06:09:37","slug":"bruka-dok-vucic-gine-za-kosovo-ili-sta-nam-mediji-usaduju-u-mozak-i-kako-to-rade","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2018\/09\/20\/bruka-dok-vucic-gine-za-kosovo-ili-sta-nam-mediji-usaduju-u-mozak-i-kako-to-rade\/","title":{"rendered":"\u2018Bruka! dok Vu\u010di\u0107 gine za Kosovo\u2019, ili \u0161ta nam mediji usa\u0111uju u mozak i kako to rade"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Nemanja Rujevi\u0107<\/strong><\/p>\n

\"\"U tr\u017ei\u0161noj trci pobe\u0111uju mediji koji se pokoravaju logici: \u0161to dramati\u010dnije, \u0161to krvavije. To, me\u0111utim, posredstvom odnosa pam\u0107enja i odlu\u010divanja, pogoduje desni\u010darskim politikama.<\/p>\n

Da li je u Sjedinjenim Dr\u017eavama opasnije biti policajac ili drvose\u010da? Da li u Nema\u010dkoj ve\u0107a opasnost preti od teroristi\u010dkih napada ili podvrnutih tepiha u dnevnoj sobi i klizavih plo\u010dica u kupatilu? Da li su po \u017eivot Srba opasniji potencijalna \u201enova Oluja\u201c na Kosovu ili str\u0161ljeni?<\/p>\n

I za\u0161to na ova pitanja \u2013 za koja je \u010ditaocu odmah jasno da su trik-pitanja i da ta\u010dni odgovori nisu prvolopta\u0161ki \u2013 ogromna ve\u0107ina ljudi odgovara pogre\u0161no?<\/p>\n

Odgovor je u heuristici dostupnosti (availability heuristic), koju su sedamdesetih definisali psiholozi Danijel Kaneman i Amos Tverski. Po njihovim re\u010dima, osoba mo\u017ee procenjivati \u201everovatno\u0107u doga\u0111aja ili frekventnost ponavljanja odmeravaju\u0107i lako\u0107u s kojom se mo\u017ee izvesti relevantna mentalna operacija prise\u0107anja, konstrukcije ili asocijacije\u201c.1<\/p>\n

Prosto re\u010deno, mozak nam nudi pre\u010dicu prizivaju\u0107i iz se\u0107anja ono \u0161to ima veze s temom o kojoj razmi\u0161ljamo. Ako se lako prisetimo, mislimo da je doga\u0111aj verovatniji nego \u0161to jeste. A to je gotovo uvek put u pogre\u0161ne odluke.<\/p>\n

Uzmimo prvi gornji primer. Pucnjave, uli\u010dne bande, okr\u0161aji s mafijom\u2026 lako \u0107ete iz se\u0107anja prizvati brojne slike koje ilustruju da je policijski posao opasan po \u017eivot, slike koje su tamo usadile televizija, novine i filmovi. U Sjedinjenim Dr\u017eavama je, me\u0111utim, 2013. stopa smrtnosti na poslu me\u0111u policajcima bila 11,1 na 100.000 zaposlenih. Dva puta su ve\u0107e \u0161anse da pogine kamiond\u017eija, deset da strada ribar, a jedanaest da strada drvose\u010da. To je iz godine u godinu najopasnije zanimanje u SAD.<\/p>\n

Ipak, jo\u0161 nikad niste \u010duli da neki ameri\u010dki politi\u010dar pokre\u0107e veliku kampanju tra\u017ee\u0107i vi\u0161e novca i bolje uslove rada za drvose\u010de, zar ne? Niti da je neki bira\u010d doneo izbornu odluku u \u017eelji da podr\u017ei politiku za\u0161tite \u201ena\u0161ih hrabrih drvose\u010da\u201c, koji \u201eiz dana u dan rizikuju \u017eivot\u201c ne bi li drvna industrija mogla da proizvodi stolice na kojima sedimo?<\/p>\n

Pla\u0161imo se pogre\u0161nih stvari<\/strong><\/p>\n

Heuristika dostupnosti, uparena s logikom masovnih medija da je vest ono \u0161to se (skoro) nikada ne de\u0161ava\u2013 ne kada pas ujede \u010doveka, nego kada \u010dovek ujede psa, ili if it bleeds, it leads\u2013 otvara neslu\u0107eni prostor za svakodnevnu propagandu. To je plodno tlo za desni\u010darenje jer su teme kojima vulgarna desnica profitira u pravilu slikovitije i vi\u0161e newsy. \u201eNajezda izbeglica\u201c, \u201eislamisti\u010dki terorizam\u201c, \u201enova Oluja\u201c lak\u0161e se preta\u010du u slike i urezuju u pam\u0107enje nego strukturna nejednakost, siroma\u0161tvo ili poreski marifetluci krupnog kapitala.<\/p>\n

Najmo\u0107niju tezu o tome postavio je ameri\u010dki psiholog Dejvid Majers nakon teroristi\u010dkih napada od 11. septembra 2001. \u201eKidnapovanje racionalnosti kroz strah od terorista potcrtava hroni\u010dnu va\u017enost nau\u010dne vesti da se naj\u010de\u0161\u0107e pla\u0161imo pogre\u0161nih stvari\u201c, pi\u0161e on.<\/p>\n

Majersova teorijska pretpostavka: posle kataklizmi\u010dnih slika aviona koji ule\u0107u u Kule bliznakinje dvadeset odsto Amerikanaca izbegavalo je letenje; ako je polovina njih ipak oti\u0161la na put automobilom, onda je poginulo oko 800 ljudi vi\u0161e, jer je drumski saobra\u0107aj toliko rizi\u010dniji od vazdu\u0161nog. Nema\u010dki psiholog Gerd Gigerencer propitao je kasnije Majersovu tezu i na\u0161ao da je zbilja stradalo 1.500 ljudi vi\u0161e na drumovima. \u201eDugo posle 11. septembra teroristi su nas i dalje ubijali\u201c, pi\u0161e Majers i dodaje:<\/p>\n

\u201ePla\u0161imo se onoga \u0161to spremno \u010deka u na\u0161oj memoriji. \u017dive, kognitivno dostupne slike \u2013 stravi\u010dna avionska nesre\u0107a, masovni pokolj \u2013 remete na\u0161u procenu rizika. Sledstveno, pamtimo i bojimo se katastrofa (tornada, saobra\u0107ajnih nesre\u0107a, napada) koje ubijaju ljude dramati\u010dno i u gomilama, dok se premalo pla\u0161imo pretnji koje odnose \u017eivote jedan po jedan.\u201c2<\/p>\n

Nevolja je \u0161to strahove ne dr\u017eimo u glavi ili u svoja famozna \u010detiri zida. Oni se preta\u010du u javne politike suprotne javnom interesu. Majers je tako procenio da SAD tro\u0161e 500 miliona dolara po smrti u teroristi\u010dkom napadu \u2013 na vojsku, slu\u017ebe, naoru\u017eanje \u2013 a 10.000 dolara po smrti od raka. Jer, kako je pokazala jedna anketa 2016. godine, 77 odsto Amerikanaca mislilo je da islamisti koji deluju u Siriji i Iraku predstavljaju ni manje ni vi\u0161e nego \u201eozbiljnu pretnju postojanju ili opstanku Sjedinjenih Dr\u017eava\u201c.<\/p>\n

Nije te\u0161ko uvideti kako \u010dak i prose\u010dno nadareni propagandisti desnice upre\u017eu ove kognitivne i medijske mehanizme. Pravila su prosta: jake slike i gebelsovsko ponavljanje. Koliko je samo puta na stranicama srpskih tabloida najavljen \u201eatentat\u201c na predsednika Aleksandra Vu\u010di\u0107a, koliko se nagomilalo \u201edr\u017eavnih udara\u201c, \u201ezavera\u201c, rade li \u201eusta\u0161e\u201c i \u201e\u0160iptari\u201c i\u0161ta drugo osim \u0161to planiraju \u201enove Oluje\u201c?<\/p>\n

Jo\u0161 je francuski socijalni psiholog Gistav le Bon \u2013 ina\u010de te\u017eak rasista \u2013 na prelazu u dvadeseti vek znao da masa misli u slikama, pa se ni ovde ni\u0161ta ne prepu\u0161ta ma\u0161ti \u010ditaoca: naslovi o tobo\u017ee ugro\u017eenom Vu\u010di\u0107u ukra\u0161eni su monta\u017eama oru\u017eja koje mu visi nad glavom, \u010dak i om\u010dom koja ga davi.3<\/p>\n

Premda su pretnje izmi\u0161ljene ili prenaduvane, strahovi koje proizvode su realni, ba\u0161 kao i njihove posledice. Jednom je biv\u0161i ministar policije Dragan Jo\u010di\u0107, upitan za svoj kriminalni dosije i obijanje trafika, rekao: \u201eKako mo\u017eete da me pitate za trafiku dok gori Hilandar!\u201c Tom logikom, niko normalan ne pita za ljudska i radni\u010dka prava, prosvetni ili zdravstveni sistem dok ne otklonimo hroni\u010dne pretnje po svetu srpsku zemlju i samog predsednika, na\u0161eg prvoborca.<\/p>\n

I tu ni\u0161ta ne menja \u010dinjenica da se broj ubijenih predsednika Vu\u010di\u0107a ili \u201enovih Oluja\u201c uporno dr\u017ei na nuli. Zapravo, u Srbiji su od po\u010detka godine vi\u0161e \u017eivota od svih tih udara s naslovnica odneli ujedi str\u0161ljenova (2), groznica Zapadnog Nila (11) i male boginje (15).<\/p>\n

Da li nam je zapravo ba\u0161 dobro?<\/strong><\/p>\n

Od jednakog medijsko-mentalnog mehanizma profitira i takozvana nova desnica \u0161irom Evrope, \u010dak iako nema iza sebe mejnstrim medije, ve\u0107 su joj oni, makar deklarativno, protivnici. Intenzivno izve\u0161tavanje o migrantima, njihovoj religiji i svakom prestupu koji naprave daje rezultate. Tako je u jednoj anketi Ipsosa iz 2014. gra\u0111anima postavljeno pitanje koliko muslimana, prema njihovoj proceni, \u017eivi u zemlji? Francuzi su rekli 31 odsto (zapravo je 8 odsto), Belgijanci 29 (6), Nemci 19 (6), Ma\u0111ari 7 (0,4) i tako dalje.<\/p>\n

Brojni autori su se poslednjih godina sa aspekta heuristike dostupnosti upustili u medijsku kritiku. Ispituju\u0107i razloge dolaska Donalda Trampa na vlast, Dejvid Bornstin i Tina Rosenberg za Njujork Tajms pi\u0161u da je on profitirao od skoro univerzalnog samopoimanja novinarstva da su \u201eozbiljne vesti\u201c zapravo samo vesti o tome \u201e\u0161ta ide po zlu\u201c.<\/p>\n

\u201eZa\u0161to su mnogi ljudi prihvatili Trampove mra\u010dne vizije? Jedan od odgovora je da se tako ose\u0107aju zbog vesti. U ovom slu\u010daju nije bitno da li su to levi\u010darske ili desni\u010darske vesti. Gde sa sigurno\u0161\u0107u mo\u017eete svakoga dana na\u0107i pri\u010de o nasilju, socijalnoj disfunkciji te nekompetenciji i skandalima vlade? Kada ste poslednji put pro\u010ditali novinsku pri\u010du o sposobnosti vlade? Koje slike iz vesti spremno hrle u misli o Afroamerikancima, Latinosima ili muslimanskim imigrantima? Da li zami\u0161ljate ljude sa ambicijama koji u\u010de, doprinose, vode poslove? Ili zami\u0161ljate bezakonje, upotrebu droge, disfunkciju?\u201c4<\/p>\n

Ima i onih koji misle da nam trebaju vedrije vesti kako bi nam bilo bolje. U debati se sve vi\u0161e probija narativ koji pogoduje vladaju\u0107em kapitalisti\u010dkom poretku, onaj o nezadr\u017eivom progresu u koji srljamo iz dana u dan. Stiven Pinker, recimo, autor nau\u010dno-popularnih knjiga, ka\u017ee da bi novine svakog dana mogle da donesu naslov: \u201e138.000 ljudi ju\u010de pobeglo iz siroma\u0161tva\u201c. To, naime, pokazuju statistike. Ka\u017eu da je danas daleko manje siroma\u0161nih, gladnih, nepismenih, da je \u010dak manje i nuklearnih bojevih glava, ratova i zaga\u0111enja nego pre recimo tri decenije.<\/p>\n

Cinizam teoreti\u010dara progresa je u tome \u0161to zanemaruju pitanje: kada nam je ve\u0107 bolje nego ikada, za\u0161to je i dalje nedovoljnom broju ljudi dovoljno dobro?<\/p>\n

Ili evo, u Pinkerovom maniru alternativnih predloga naslova koje bi ba\u0161 svakog dana mogli da donesu mediji: \u201e1.500 dece umrlo ju\u010de jer nemaju pristup \u010distoj vodi i obi\u010dnom sapunu\u201c; \u201eNajbogatiji procenat ljudi poseduje pedeset odsto svetskog bogatstva\u201c, ili \u201eOsamdeset odsto ljudi u Srbiji pre\u017eivljava s manje od 350 evra mese\u010dno\u201c.5 A onda bi heuristika dostupnosti ve\u0107 odradila svoje.<\/p>\n

\u201eAvailability: A Heuristic for Judging Frequency and Probability\u201c, Tversky, Kahneman (1973)
\n\u201eWe fear the Wrong Things\u201c, David G. Myers
\n\u201eIgra se na biblijski arhetip \u2013 on je David. On je objektivno slabiji, ali je njegova hrabrost tolika da \u0107e pobediti sve sile koje su se protiv njega zaverile\u201c, ka\u017ee o tome sociolog Jovo Baki\u0107
\n\u201eWhen Repotage Turns to Cynicism\u201c, Bornstein, Rosenberg
\n\u201e\u0160ta zna\u010di \u201e\u2019prose\u010dna zarada\u2019\u201d, ako je ve\u0107ina nema?\u201c, Maja Krek<\/p><\/blockquote>\n

Ma\u0161ina<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U tr\u017ei\u0161noj trci pobe\u0111uju mediji koji se pokoravaju logici: \u0161to dramati\u010dnije, \u0161to krvavije. To, me\u0111utim, posredstvom odnosa pam\u0107enja i odlu\u010divanja, pogoduje desni\u010darskim politikama<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":235092,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-253619","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/253619","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=253619"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/253619\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/235092"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=253619"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=253619"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=253619"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}