![\"\"](\"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-content\/uploads\/2014\/12\/ljubav.jpg\")
Omaglice i nesvestice mogu da budu i simptomi usporenog sr\u010danog ritma. Smatra se da je normalan broj otkucaja srca za odraslu osobu izme\u0111u 60 i 100 u minutu, a sve vrednosti ispod se medicinski karakteri\u0161u kao sporiji sr\u010dani ritam, ili bradikardija. Ovo stanje mo\u017ee da ukazuje na \u0161iroku paletu oboljenja, ali mo\u017ee da bude i sama “priroda” srca i da ne daje nikakve simptome.<\/p>\n
Profesor dr Sini\u0161a Pavlovi\u0107, kardiolog Klini\u010dkog centra Srbije, ka\u017ee da uzrok bradikardije naj\u010de\u0161\u0107e ostaje nepoznat, ali da se iza tog nepoznatog uzroka mo\u017ee “kriti” i slabija ishranjenost sr\u010danog mi\u0161i\u0107a krvlju, a usporeni sr\u010dani rad prva je manifestacija tog deficita.<\/p>\n
– Usporeni sr\u010dani rad ne mora da bude vezan samo za sr\u010dana oboljenja jer ga vi\u0111amo i kod pacijenata sa smanjenom funkcijom \u0161titaste \u017elezde – ka\u017ee profesor Pavlovi\u0107. – \u010cest je i kod sportista, utreniranih osoba, ali postoji i kao konstituciona forma kod pacijenata kod kojih u dugom vremenskom periodu ne daje bilo kakve simptome.<\/p>\n
Profesor Pavlovi\u0107 obja\u0161njava da savremena medicina prihvata kao normalan broj otkucaja srca i vrednost iznad 50 u minutu. Razlog za ovu korekciju je u \u0161irokoj primeni lekova iz grupe blokatora beta receptora koji su vrlo korisni za srce, koji se od strane kardiologa \u010desto propisuju, a koji imaju efekat na usporenje sr\u010danog rada do odre\u0111ene mere.<\/p>\n
Ina\u010de, tokom no\u0107i sr\u010dani rad usporava i do 40 otkucaja u minutu, ali i za nijansu sporije. Zbog toga se no\u0107ni rad smatra posebnim optere\u0107enjem i u svetu se druga\u010dije vrednuje.<\/p>\n
– \u010covek nije biolo\u0161ki koncipiran da bude optere\u0107en tokom no\u0107i – ka\u017ee profesor Pavlovi\u0107. – Zato za profesije koje imaju no\u0107ni rad trebalo bi da se predvide posebne beneficije ili materijalna nadoknada. Naro\u010dito je poguban kult “no\u0107nog \u017eivota” koji je popularan me\u0111u mladima.<\/p>\n
Usporeni sr\u010dani ritam ispituje se i eventualno le\u010di samo kada daje simptome ili je toliko izrazit da dugoro\u010dno predstavlja opasnost za pacijenta.<\/p>\n
– Ukoliko se sumnja na usporeni rad srca, a nema potvrde elektrokardiogramom, preporu\u010duje se holter monitoring – ka\u017ee prof. Pavlovi\u0107. – Za period od 24 sata registrovanja elektrokardiograma se u najve\u0107em broju slu\u010dajeva mo\u017ee potvrditi ili isklju\u010diti dijagnoza usporenog sr\u010danog rada, a ukoliko je neophodno holter je mogu\u0107e nositi i nekoliko dana. U izuzetnim slu\u010dajevima kod pacijenata kod kojih postoje nejasni uzroci sponatanih gubitaka svesti mogu se ugraditi ispod ko\u017ee i mali aparati koji su “lovci na doga\u0111aje” i koji \u0107e registrovati elektrokardiogram ukoliko do poreme\u0107aja u sr\u010danom radu do\u0111e.<\/p>\n
SPORIJE, ALI DU\u017dE<\/p>\n
Profesor Sini\u0161a Pavlovi\u0107 ka\u017ee da po nekim statistikama ljudi sa usporenim sr\u010danim ritmom \u017eive du\u017ee, ali da jo\u0161 du\u017ee \u017eive oni kojima srce ne radi prebrzo.<\/p>\n
– U zoologiji je poznato da dugove\u010dne \u017eivotinje imaju sporiji sr\u010dani rad, a one koje imaju ubrzani sr\u010dani rad \u017eive kra\u0107e – ka\u017ee na\u0161 sagovornik. – Pravilo nije apsolutno primenljivo na ljudsku populaciju, ali je blizu primenljivosti.<\/p>\n
novosti.rs<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Omaglice i nesvestice mogu da budu i simptomi usporenog sr\u010danog ritma. Smatra se da je normalan broj otkucaja srca za odraslu osobu izme\u0111u 60 i 100 u minutu, a sve vrednosti ispod se medicinski karakteri\u0161u kao sporiji sr\u010dani ritam, ili bradikardija. Ovo stanje mo\u017ee da ukazuje na \u0161iroku paletu oboljenja, ali mo\u017ee da bude i […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-253466","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/253466","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=253466"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/253466\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=253466"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=253466"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=253466"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}