{"id":253386,"date":"2018-09-16T06:00:54","date_gmt":"2018-09-16T04:00:54","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=253386"},"modified":"2018-09-15T22:41:59","modified_gmt":"2018-09-15T20:41:59","slug":"stvaranje-i-prisvajanje-vrednosti-u-globalnoj-ekonomiji","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2018\/09\/16\/stvaranje-i-prisvajanje-vrednosti-u-globalnoj-ekonomiji\/","title":{"rendered":"Stvaranje i prisvajanje vrednosti u globalnoj ekonomiji"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Miroslav Samard\u017ei\u0107<\/strong><\/p>\n

Prikaz knjige: The Value of Everything: Making and Taking in the Global Economy,\u00a0 Allen Lane \u2013 Penguin, London\u00a0 Apr 2018 by Mariana Mazzucato<\/em><\/p>\n

\"\"Marijana Macukato danas je vode\u0107a autorka u oblasti ekonomije inovacija. Njena knjiga Preduzimljiva dr\u017eava prevedena je na petnaest jezika i postala je svetski bestseler. ( The Entrepreneurial State: Debunking Public vs. Private Sector Myths, 2013.) U novoj knjizi Vrednost svega, stvaranje i prisvajanje u globalnoj ekonomiji, ona nastoji da u centar pa\u017enje ekonomske nauke vrati pojam vrednosti. Naslov knjige je aluzija na misao Oskara Vajlda da je cinik \u010dovek koji zna cenu sva\u010demu i vrednost ni\u010demu. Druga velika ideja koju autorka sledi je Platonova: naratori vladaju svetom.<\/p>\n

Definicija vrednosti u ekonomiji je od klju\u010dnog zna\u010daja, jer ona je sr\u017e ekonomske analize. Pitanja na koja treba odgovoriti su: za\u0161to oni koji prisvajaju vrednost dobijaju vi\u0161e od onih koji je stvaraju; kako se odre\u0111uju proizvodne granice; kako se razdvajaju proizvodne delatnosti od neproizvodnih i parazitskih; ko stvara vrednosti i odakle ona dolazi.<\/p>\n

Prema autorki, vrednost je na\u010din na koji se razli\u010diti \u010dinioci (ljudski, materijalni i nematerijalni, poput znanja), ustanovljuju i kombinuju kako bi se proizvele nove robe i usluge. Prisvajanje vrednosti je delatnost kojom se manipuli\u0161e postoje\u0107im proizvodnim snagama. Temeljna ideja knjige je da poistove\u0107enje izvla\u010denja vrednosti sa njenim stvaranjem ima uzrok u pogre\u0161nom rezonovanju ekonomista.<\/p>\n

Treba razmatrati kako je autput proizveden, \u0161ta je ura\u0111eno sa dohotkom, kako se on raspore\u0111uje u ekonomiji, da li je proizvod koristan, da li se pove\u0107avaju privre\u0111iva\u010dke sposobnosti dru\u0161tva, da li je neko dobro vredno ukoliko njegova izrada donosi lo\u0161e ekonomske i ekolo\u0161ke efekte.<\/p>\n

Autorka tvrdi da moramo ponovo otvoriti raspravu o tome kako nastaje vrednost i ko je stvara, \u0161ta jeste a \u0161ta nije vrednost. Vladaju\u0107i prikaz o njoj je mit. Oni koji imaju mo\u0107 da kontroli\u0161u narativ, odlu\u010duju o tome kolika je cena. Ne\u0161to ima vrednost, a ne\u0161to nema, samo zato \u0161to je neko tako odlu\u010dio. Naratori vladaju svetom.<\/p>\n

Razvoj teorije vrednosti<\/strong><\/p>\n

Teorija vrednosti u poslednjih \u010detiri stotine godina se manjala. Merkantilisti su smatrali da je akumulacija plemenitih metala, naro\u010dito zlata, na\u010din da se steknu nacionalna mo\u0107 i prosperitet. Oni su preporu\u010divali nacionalni trgova\u010dki protekcionizam i pozitivan trgova\u010dki bilans, kako bi se stimulisao priliv plemenitih metala, a obeshrabrio odliv.<\/p>\n

Prema fiziokratima, vrednost poti\u010de iz poljoprivrede to jest ako je ne\u0161to proizvedeno upotrebom zemlje. Bilo koja razmena da sledi, kao trgovina poljoprivrednim proizvodima, ne stvara novu vrednost.<\/p>\n

Vekovima je dominirala radna teorija vrednosti. Ekonomisti i filozofi u isto vreme, Adam Smit (Adam Smith), Dejvid Rikardo (David Ricardo) i Karl Marks (Karl Marx), insistirali su na razlici izme\u0111u onih privrednika koji stvaraju vrednosti od onih koji samo obr\u0107u postoje\u0107u vrednost, ali i od onih koji parazitiraju na delatnosti drugih, kao \u0161to je bila zemlji\u0161na aristokratija. Vrednost je objektivna, temelji se na koli\u010dini rada koja je neophodna da bi se neka stvar proizvela, na na\u010dinu upotrebe tehnologije, na odnosima kapital-rad, a cenu uslovljavaju tro\u0161kovi proizvodnje.<\/p>\n

Adam Smit je pisao da rentijeri vole da \u017eanju tamo gde nisu sejali. Rikardo je uo\u010dio zna\u010daj raspodele, ukoliko ona nije pravedna onda ekonomija sporije raste. Njegova pa\u017enja je bila usmerena na aristokratske rente. Prema Marksu, definicija proizvodnih delatnosti je posledica istorijskih okolnosti. Nadnica se utvr\u0111uje klasnom borbom, a ona strana koja je ja\u010da, odlu\u010duju\u0107e uti\u010de na njenu visinu. Politi\u010dki zaklju\u010dci radne teorije vrednosti su opasne, jer vrednost shvata na objektivnim kriterijumima proizvodnje, a sve ostale kategorije, poput tr\u017ei\u0161nih cena, njoj su podre\u0111ene.<\/p>\n

Neoklasi\u010dna ekonomja (marginalisti\u010dka revolucija), koja nastaje poslednjih decenija XIX veka, \u010diji glavni protagonsiti su Valras, D\u017eevons, Mar\u0161al i dr. (Leon Walras, Stanley Jevons, Alfred Mashall) uklanja razliku izme\u0111u proizvodnih i neproizvodnih delatnosti, a dr\u017eavu smatra neproduktivnom funkcijom.<\/p>\n

U savremnoj ekonomiji potpuno dominira subjektivna teorija vrednosti, po kojoj je ona odre\u0111ena samo dinamikom cena usled oskudnosti dobara i preferencija potro\u0161a\u010da. Prema Karlu Mengeru, vrednost proizilazi od korisnosti dok tro\u0161kovi proizvodnje, uklju\u010duju\u0107i i tro\u0161kove rada, na nju nemaju uticaja. Neka delatnost se ocenjuje posledicama koje stvara u specifi\u010dnom sticaju okolnosti. Alfred Mar\u0161al je smatrao da ekonomska analiza treba da se bavi tra\u017eenjem odgovora na pitanje kako mala ili grani\u010dna promena u jednoj varijabli uzrokuje promene u drugima. Prema subjektivnoj teoriji vrednosti ne postoje objektivni standardi vrednosti ve\u0107 korisnost neke robe varira me\u0111u individuama.<\/p>\n

Prema neoklasi\u010dnoj teoriji, kaptalizam je nenasilan sistem koji vo\u0111en konkurencijom dospeva u stanje ravnote\u017ee. Ponuda i tra\u017enja za oskudnim resursima reguli\u0161u vrednost koja se izra\u017eava u cenama i one su njena mera. Svi problemi u privredi nastaju zbog smetnji u glatkom funkcionisanju tr\u017ei\u0161ta. Najbolje se alociraju resursi ukoliko postoje tri uslova: tr\u017ei\u0161te je kompletno (postoje tr\u017ei\u0161te roba, usluga, rada, kapitala\u2026); svi proizvodi\u00a0 za kojima postoji ponuda i tra\u017enja prodaju se po poznatim cenama; svi potro\u0161a\u010di se konkurentno pona\u0161aju. Ako postoje navedeni uslovi, uspostavlja se ravnote\u017ea na nivou privrede. Sve \u0161to ima zakonitu cenu na tr\u017ei\u0161tu je vrednost, ona se izvodi iz cene, a visina plate pokazatelj je ne\u010dije produktivnosti. Preovla\u0111uju\u0107e shvatanje u savremenoj ekonomiji je da ponuda i tra\u017enja odre\u0111uju cene, i ukoliko postoji devijacija, razlog je u neperfektnom funkcionisanju tr\u017ei\u0161ta. Ukoliko se smetnje uklone, obezbe\u0111ena je korektna raspodela dohotka izme\u0111u aktera. Cena je posledica bilo koje transakcije koja se slobodno odvija na tr\u017ei\u0161tu. Vredno je samo ono \u0161to se mo\u017ee kvantifikovati i monetarno izraziti. Subjektivna teorija vrednosti ovaj pojam potpuno odvaja od strukturnih faktora.<\/p>\n

Neoklasi\u010dna teorija po\u010diva na uverenju da su dr\u017eavni neuspesi ve\u0107i od tr\u017ei\u0161nih proma\u0161aja. Privatni interesi uspevaju da zarobe dr\u017eavu i njeno delovanje podrede svojoj koristi, zapravo tako nastaju nepotizam, korupcija, kronerija, izvla\u010denje renti zahvlajuju\u0107i kontroli vlasti, a zatim se pogre\u0161no alociraju privredni \u010dionici ulaganjem u neuspe\u0161ne nove tehnologije, a istiskuju se privatni sektor iz biznisa i preduzetni\u010dke investicije koje su efikasnije od dr\u017eavnih. Prema neoklasi\u010dnoj ekonomiji, tr\u017ei\u0161te tako raspore\u0111uje stvari da svako dobija najve\u0107u korisnost, a nezaposlenost postaje doborovoljna, jer svaki nezaposleni je u takvoj poziciji zbog toga \u0161to vi\u0161e ceni lenstvovanje nego zaradu. Redistribucija se shvata kao milost: tr\u017ei\u0161te je uvek dobro, a dr\u017eava je uvek lo\u0161a. Dr\u017eava ne stvara vrednost, izvor njenih prihoda su porezi, koji predststavljau transfer vrednosti koja se proizvodi u privatnom sektoru.<\/p>\n

Za razliku od neoklasi\u010dara, Kejnz (John Maynard Keynes) je utvrdio da je ravnote\u017ea na tr\u017ei\u0161tu mogu\u0107a i u situaciji niskog autputa. To je stanje u kome su ponuda i tra\u017enja izjedna\u010dene i ne postoje podsticaji za promenu, iako je ukupni proizvod ekonomije nizak, a plate i zaposlenost depresirani. Kejnz je razvio teoriju o makroekonomiji, ekonomiji kao celini, u kojoj dr\u017eavna potro\u0161nja mo\u017ee stabilizovati privredni ciklus kad privatni biznis slabo investira.<\/p>\n

Marijana Macukato tvrdi da je marginalsiti\u010dka teorija u stvari ideologija bur\u017eoazije \u010diji je cilj bio obaranje Marksove teorije o eksploataciji. Nastala je zahvaljuju\u0107i politi\u010dkom oporavku bur\u017eoazije, kao opravdanje njenog zahteva za prisvajanjem celokupnog profita. Matematizacija slu\u017ei da ovaj pristup dobije izgled nauke, zapravo ekonomija po neoklasi\u010darima treba da vi\u0161e li\u010di na Njutnovu fiziku nego na sociologiju. Cilj je bio da se suzbije socijalsiti\u010dka\/komunisti\u010dka kritika kapitalizma.<\/p>\n

Prema autorki, odluka o tome \u0161ta je vrednost arbitrarna je, ona predstavlja stvar dru\u0161tvenog dogovora. Koje privredne delatnosti se smatraju va\u017enijim od drugih od klju\u010dnog zna\u010daja je za utvr\u0111ivanje pravca razvoja ekonomije. Definicija vrednosti je stvar politike, njome se utvr\u0111uje kakvo dru\u0161tvo treba da bude, to nije \u010disto ekonomsko pitanje. Ekonomska merenja nisu neutralna, njihovi nalazi uti\u010du na pona\u0161anje. Vladaju\u0107i narativ o vrednosti uti\u010de na to kako je ekonomija strukturirana. Oni koji su mo\u0107ni odlu\u010duju o tome \u0161ta je vrednost i sebe sme\u0161taju unutar proizvodnih granica. Sve do \u0161ezdesetih godina XX veka nacionalno knjigovodstvo po\u010divalo je na stavu da finansije ne stvaraju vrednost, nego samo obr\u0107u postoje\u0107u, smatralo se da je finansijski sektor izvan oblasti proizvodnog. Danas je druk\u010dije, ve\u0107ina ekonomista smatra da finansijeri zara\u0111aju profit pru\u017eanjem usluga koje se smatraju proizvodnim. Finansijaki sistem danas je tretiran kao da stvara vrednost u realnoj ekonomiji.<\/p>\n

Teorija o tome \u0161ta je vrednost je va\u017ena radi razja\u0161njenja koji rad je produktivan, a koji nije. O tome odlu\u010duju oni koji su toliko mo\u0107ni da mogu da utvr\u0111uju zna\u010denje pojmova i kako se dohodak raspore\u0111uje.<\/p>\n

Neoklasi\u010dari inisistiraju na tobo\u017enjoj brutalnoj objektivnosti cena.\u00a0 Me\u0111utim, cene mogu da budu vi\u0161e ili ni\u017ee od stanja ravnote\u017ee i da tako daju poreme\u0107enu sliku o stvaranju vrednosti. Cene utvr\u0111uju oni koji su mo\u0107ni, a pla\u0107aju oni koji su slabi.<\/p>\n

Rast ne dolazi sam od sebe, on mora biti objedinjuju\u0107i, treba svima da obezbedi pravedan udeo u dobiti, a ne da dobit prisvajaju maheri koji vladaju svetom. Savremeni kapitalizam funkcioni\u0161e tako \u0161to privileguje one koji izvla\u010de rente, u odnosu na one koji proizvode. Izvla\u010denje rente predstavlja nastojanje da se dohodak generi\u0161e ne tako \u0161to se ne\u0161to proizvodi, nego tako \u0161to se napla\u0107uju cene ve\u0107e od tr\u017ei\u0161nih i tako \u0161to se blokira konkurencija iskori\u0161\u0107avanjem specifi\u010dnih prednosti ili spre\u010davanjem ulaska novih firmi na tr\u017ei\u0161te. Predatorski kapitalizam potisnuo je proizvodni, dominira manipulacija postoje\u0107im resursima umesto stvaranja novih. Neki ekonomski igra\u010di izvla\u010de rente zbog toga \u0161to se u savremnoj ekonomiji smatraju vredno\u0161\u0107u i one delatnosti koje je ne stvaraju ve\u0107 njeno generisanje blokiraju i tako uni\u0161tavaju postoje\u0107u vrednost. Favorizuje se karatkoro\u010dna dobit na u\u0161trb dugoro\u010dnog cilja kompanije.<\/p>\n

Mo\u017eemo stvoriti bolju ekonomiju ukoliko razumemo da su tr\u017ei\u0161ni ishodi posledica odluka koje se donose u biznisu, u javnim institucijama i u civilnom dru\u0161tvu. Osmo\u010dasovno radno vreme je posledica odluke. Ekonomija je deo izu\u010davanog dru\u0161tva i re\u010di o njoj su va\u017ene. Zato je neophodan novi vokabular za stvaranje novih politika.<\/p>\n

Kako se meri BDP<\/strong><\/p>\n

Marijana Macukato uspe\u0161no dekonstrui\u0161e koncept BDP, u \u010demu nije usamljena. Ona postavlja pitanje, da li porast dohotka u finansijskom sektoru i rente treba ura\u010dunati u BDP? Kako je neki sektor vrednovan uti\u010de na kalkulaciju stope rasta i na to kako podsti\u010demo i orijenti\u0161emo ekonomiju, kako merimo BDP zavisi od toga kako vrednujemo stvari. Pogre\u0161nim obra\u010dunavanjem ekonomskih aktivnosti, donosioci politi\u010dkih odluka mogu dobijati iskrivljene signale o tome \u0161ta je produktivno i kako da se podsti\u010de i usmerava privreda. Koje su poslovne grane produktivne a koje nisu zamagljeno je marginalisti\u010dkom teorijom. Prema marginalistima, sve dok robe i usluge imaju tr\u017ei\u0161nu cenu vredno je uklju\u010diti ih u BDP, a da li ta delatnost stvara ili izvla\u010di vrednost, irelevantno je. Razlika izme\u0111u rente i profita je zamagljena, izvla\u010danje vrednosti mo\u017ee se maskirati kao njeno stvaranje, u BDP se ura\u010dunavaju samo robe i usluge koje su razmenjeni na tr\u017ei\u0161tu.<\/p>\n

Sve ra\u010dunovodstvene metode su socijalne konvencije koje se menjaju, one nisu definisane fizi\u010dkim zakonima i kona\u010dnim realnostima ve\u0107 reflektuju ideje, teorije i ideologije svog vremena. Na koncept BDP uti\u010de teorija vrednosti koja ga podr\u017eava i na osnovu koje se obra\u010dunava. Po marginalisti\u010dkom shvatanju sve \u0161to ima cenu ulazi u BDP, izvan proizvodne sfere je samo dr\u017eava. Me\u0111utim, ona je glavni investitor u istra\u017eivanje i razvoj, a taj tro\u0161ak se ne mo\u017ee smatrati neproduktivinim.<\/p>\n

Prema neoklasi\u010darima, sve \u0161to je proizvedeno tokom godine, svaka usluga, svaka nova korisnost je deo nacionalnog dohotka. Po tom konceptu tro\u0161kovi zaga\u0111ivanja okoline ne odbijaju se od BDP, a tro\u0161kovi uklanjanja zaga\u0111enja su uklju\u010deni. U Holandiji je prostitucija legalna, a tako ostvareni prihodi uklju\u010deni su u BDP i on raste kad statisti\u010dari tako odlu\u010de. Sa druge strane, odgoj dece u porodicma koji nije pla\u0107en, ne ulazi u BDP.<\/p>\n

U knjizi Ekonomija blagostanja\u00a0 (Economics of welfare, 1920) britanski ekonomista Pigu (Arthur Cecil Pigou) je uvideo nedostake ovakvog pristupa, razmatrao je uklju\u010divanje\u00a0 netr\u017ei\u0161nog privre\u0111ivanja u ra\u010dunovodstvo nacionalnog dohotka. Tr\u017ei\u0161ne delatnosti indukuju samo zadovoljstvo, korisnost do koje se dolazi razmenom, a nacionalno ra\u010dunovodstvo treba da ide dalje i uklju\u010di merenje blagostanja (welfare). Pigu smatra da svaki posao koji ne doprinosi blagostanju treba da bude isklju\u010den iz nacionalnog dohotka, iako ima cenu u novcu. Na drugoj strani, delatnosti koje doprinose blagostanju treba da budu uklju\u010dene, iako nisu pla\u0107ene, na primer besplatne slu\u017ebe koje pru\u017ea dr\u017eava. Nacionalno ra\u010dunovodstvo ne razmatra interakciju izme\u0111u javne potro\u0161nje i drugih \u010dinioca autputa.<\/p>\n

Marijana Macukato smatra da je na\u010din na koji defini\u0161emo i merimo rast\u00a0 pod uticajem teorije vrednosti koju prihvatamo. Pogre\u0161ni pokazatelji rasta mogu voditi poduhvatima koji su \u0161tetni za dru\u0161tvo, a \u0161to mo\u017ee uzrokovati poreme\u0107aje u privredi. \u201cU su\u0161tini, mi se kao ekonomski igra\u010di pona\u0161amao u skladu sa vizijama sveta onih koji defini\u0161u ra\u010dunovodstvene konvencije\u201c.<\/p>\n

Moderni ra\u010dunovodstveni sistem po\u010diva na marginalisti\u010dkoj teoriji vrednosti, on nediskriminativno pripisuje produktivnost svakome ko grabi veliku zaradu i umanjuje proizvodnost onih koji su manje uspe\u0161ni u tome. Ovaj koncept opravdava nejednakost dohotka i bogatsva i ekstrakciju vrednosti pretvara u stvaranje vrednosti. Svako delo koje se mo\u017ee razmeniti po zakonitoj ceni ra\u010duna se u BDP, a ra\u010dunovo\u0111e odlu\u010duju \u0161ta u to ulazi. Oni upotrebljavaju kriterijume grani\u010dne korisnosti i statisti\u010dke izvedivosti, merljivosti i neku vrstu zdravog razuma, a oni vi\u0161e po\u010divaju na lobiranju nego na rezonovanju o tome \u0161ta je vrednost. Tako se odlu\u010duje o tome gde le\u017ee proizvodne mogu\u0107nosti. U kapitalizmu se smatra da je proizvodan samo onaj koji stvara profit iz \u010dega sledi da su svi koji rade u javnom sektoru neproizvodni. Na\u010din na koji se odlu\u010duje o proizvodnim granicma je arbitraran.<\/p>\n

Umesto takvog pristupa Macukato se zala\u017ee za onaj koji je sinteti\u010dki i integrativan, koji ura\u010dunava i one vrednosti koje nisu nastale kao posledica tr\u017ei\u0161ne razmene. Kao vrednost treba posmatrati ono \u0161to doprinosi blagostanju ljudi na zemlji i odr\u017eavanju ekosistema.<\/p>\n

Finansijalizacija<\/strong><\/p>\n

Do sedamdesetih godina XX veka finansijski sektor smatran je kao distributer, a ne kreator vrednosti. Ova bran\u0161a je rentijerska, tvrdi autorka, ona ne stvara nego izvla\u010di vrednost. Redizajniranje proizvodnih granica tako da su uklju\u010dene i finasije je proizvod bankarskog lobiranja, \u0161to je, opet, posledica njihove mo\u0107i. U ranijim periodima bankama je bilo zabranjeno da deluju na razli\u010ditim tr\u017ei\u0161tima, a danas se svaki poku\u0161aj regulacije diskredituje kao finansijska represija. U knjigovodstvu postoji problem sa poduhvatima koji doprinse stvaranju vrednosti, a nemaju cenu. Veliki rast finansijskog poslovanja ne ukazuje na pove\u0107anje privrednog rasta, nego na rente koje prisvajuju neki igra\u010di u ekonomiji. Umesto da olak\u0161aju industrijsku proizvodnju, finansije su se degenerisale u kazino, a nastoje da prigrabe sebi \u0161to je mogu\u0107e ve\u0107i deo vi\u0161ka.<\/p>\n

Danas se u finansijskom poslovanju ostvaruje velika dobit, ali samo 15% plasiranih sredstava ide u realnu ekonomiju, ostali deo \u010dini trgovina izme\u0111u finasijskih institucija. Novac se stvara tako \u0161to ide iz ruke u ruku. Minski (Hyman Minsky) je ovakvu praksu nazvao kapitalizmom kojim upravlja novac, a to je situacija kada finasijski sektor ne zara\u0111uje novac tako \u0161to investira u realnu ekonomiju nego u finansije. Finasijalizacija je pobrkala stavaranje i ekstrakciju vrednosti, \u0161to izaziva ozbiljne ekonomske i socijalne posledice: ve\u0107u nejednakost, sporiji rast, veliki deo dohotka se izvla\u010di bez ikakvog doprinosa privrednoj proizvodnji. Od Drugog svetskog rata do osamdesetih godina udeo profita ostvarenog finansijskim transakcijama u ukupnom profitu bio je 15%, a na po\u010detku XXI veka iznosio je 40%. Kako je finansijski sektor postajao sve mo\u0107niji, nastojao je da ubedi javnost da je produktivan. Tvrdili su da je, zahvalju\u0107i finansijalizaciji, vreme kriza pro\u0161lo. Takvi stavovi bili su mogu\u0107i zato \u0161to su poistove\u0107eni vrednost i cena. Marginalisti\u010dka teorija promenila je stotinama godina stara teorijska shvatanja o vrednosti. Me\u0111utim, cena ne mo\u017ee biti apsolutna mera vrednosti, smatra\u00a0 Macukato.<\/p>\n

Visina cena finansijskih usluga mora zavisiti od njihovog doprinosa realnoj ekonomiji. Cena finansijskih usluga u XX veku je rasla uprkos dramati\u010dnom bujanju finansijske industrije. Korisnici finansijskih usluga nemaju koristi od ekonomije obima, na isti na\u010din kao kada su u pitanju supermarketi. Bankarstvo je oligopolisti\u010dno i ima mo\u0107 da nametne cene u uslovima blokirane konkurencije. Finansije samo raspodeljuju dohodak koji se generi\u0161e negde drugde, a finansijske malverzacije donose isto onoliko gubitnika koliko i dobitnika. Regulacija mo\u017ee omogu\u0107iti da se nagrade oni koji dugoro\u010dno investiraju i da se novac usmeri prema realnoj ekonomiji. Umesto da hrane same sebe, Kejnz se zalagao za socijalizaciju finansija, ekonomija mo\u017ee da se stabilizuje i da raste, da se garantuje puna zaposlenost ukoliko se pove\u0107a kvantitet i kvalitet javnih ulaganja. Izbor je izme\u0111u finansijske i produktivne upotreba kapitala.<\/p>\n

Finansijalizacija favorizuje kratak rok, imperativ je pove\u0107anje vrednosti akcija jer je to, navodno, jedini na\u010din da se disciplinuju menad\u017eeri. Dugoro\u010dnost se potiskuje, kao i rasprava o tome kome privatne korporacije treba da odgovaraju. Menad\u017eeri ne nastoje da profit reinvestiraju, ve\u0107 da kupuju akcije svoje firme i tako im pove\u0107avaju cene,\u00a0 \u0161to njima donosi ve\u0107e bonuse (share buyback). Kratkoro\u010dnost deformi\u0161e finansijsko poslovanje i uzrokuje da ono bude spekulativno. Nastupa finansijska manija, a preduzetni\u0161tvo postaje neproduktivno.<\/p>\n

U savremnim privredama ekonomski rast se obezbe\u0111uje kreditiranjem doma\u0107instava (privatni kejnzijanizam), umesto da se zadu\u017euje dr\u017eava i tako stimuli\u0161e preduzimljivost i boljitak, tu ulogu preuzimaju gra\u0111ani. Upravljanje agregatnom tra\u017enjom preko visokofinansijalizovane privatne potro\u0161nje stanovni\u0161tvo je u\u010dinilo jo\u0161 zadu\u017eenijim i siroma\u0161nijim.<\/p>\n

Manija za kratkoro\u010dnom dobiti mo\u017ee na\u0161tetiti produktivnosti u realnoj ekonomiji i njen potencijal za inovacije. Posle krize 2008. mo\u0107 finansijskog sektora da izvla\u010di vrednost ostala je neokrnjena.<\/p>\n

Takozvano bankarstvo u senci (shadow banking) \u010dine finansijske institucije koje obavljaju poslove sli\u010dne bankarskim, ali nisu obuhva\u0107ene regulacijom. One plasiraju ulaganja u finansijske instrumente i tako sti\u010du dobit prometom postoje\u0107e vrednosti.<\/p>\n

U savremenoj ekonomiji razdvojeni su produktivnost i zarada, \u0161to dovodi do toga da se umanjuje deo dohotka koji ide onima koji \u017eive od nadnice. Visoki profiti ne dovode do ve\u0107ih investicija, razlika ide akcionarima, finansijalizacija realne ekonomije omogu\u0107ava izvla\u010denje vrednosti kroz rentu i nezara\u0111eni dohodak. Ne mo\u017ee se vrednost meriti samo cenom akcija, ne smeju se akcionari favorizovati u odnosu na druge aktere koji imaju interese u nekoj kompaniji. Uspeh firme ne mo\u017ee se meriti samo njenom profitabilno\u0161\u0107u, neophodno je voditi ra\u010duna o socijalnim odnosima izme\u0111u manad\u017eera i zaposlenih, izme\u0111u kompanije i zajednice u kojoj ona deluje, o kvalitetu proizvoda. Kompanije moraju imati socijalne ciljeve, a ne samo finansijske. Stvaranje vrednosti je kolektivno, a investiranjem resursa od strane mno\u0161tva aktera i distribucija mora da bude kolektivna.<\/p>\n

Kapitalizam digitalnih platformi<\/strong><\/p>\n

Nekoliko kompanija kontroli\u0161u podatke na planeti, Gugl (Google) pru\u017ea korisnicima besplatne servise kako bi trgovao podacima. Komodifikacija personalnih podataka\u00a0 omogu\u0107ava da tr\u017ei\u0161na razmena u\u0111e u oblast privatnosti, u domen u kome tr\u017ei\u0161te ranije nije imalo pristup. Do\u0161lo je do komodifikacije privatnosti, ceo na\u0161 \u017eivot je na prodaju, u ekonomiji koja sve manje nudi mogu\u0107nosti za stalno zaposlenje i pristojan \u017eivotni standard. Kada neka internet kompanija postane lider na tr\u017ei\u0161tu njena dominacija se pove\u0107ava automatski. Ako su svi na Fejsbuku (Facebook), niko ne \u017eeli da se priklju\u010di nekoj drugoj dru\u0161tvenoj mre\u017ei, ako najve\u0107i broj ljudi surfuje preko Gugla, jaz izme\u0111u ove kompanije i drugih se pove\u0107ava, budu\u0107i da Gugl raspola\u017ee sa sve vi\u0161e podataka. Kako udeo ove kompanije raste na tr\u017ei\u0161tu, raste i njena atraktivnost za korisnike \u0161to opet pove\u0107ava njenu tr\u017ei\u0161nu dominaciju. Mre\u017eni efekti poja\u010davaju centralizaciju Interneta i koncentri\u0161u tr\u017ei\u0161nu mo\u0107 u nekoliko kompanija. Danas vi\u0161e od milijardu i po ljudi koriste FB, \u0161to \u010dini jednu \u010detvrtinu svetskog stanovni\u0161tva. Treba podsetiti da je algoritam koji koristi Guglov pretra\u017eiva\u010d razvijen u okviru istra\u017eivanja koje je, naravno, pla\u0107eno iz bud\u017eeta. Kompanija Amazon kontroli\u0161e polovinu ameri\u010dkog tr\u017ei\u0161ta knjigama. Ovakva dominacija omogu\u0107ava Internet gigantima da name\u0107u svoje uslove i kupcima i prodavcima, (two sided market), i da kontroli\u0161u i satelitska tr\u017ei\u0161ta. Doprinos internet platformi nacionalnom dohotku meri se vredno\u0161\u0107u reklamnih servisa koje one prodaju drugim firmama. Nije jasno za\u0161to bi ogla\u0161avanje doprinosilo pove\u0107anju BDP, jo\u0161 manje dru\u0161tvenom blagostanju koje bi trebalo da bude cilj ekonomskih delatnosti. Internet kompanije bi trebalo da pla\u0107aju nadoknade korisnicima mre\u017ea koji kreiraju podatke.<\/p>\n

Nacionano ra\u010dunovodstvo usagla\u0161eno je sa standardima neoklasi\u010dne ekonomije koje svaku doborovoljnu tr\u017ei\u0161nu transakciju tretira kao autput, bilo da su u pitanju finasijski servisi ili reklamiranje, sve dok postoji cena.<\/p>\n

Patentno rentijerstvo<\/strong><\/p>\n

Proces inovacija je kolektivan i kumulativan, rizik u savremenoj inovativnoj ekonomiji je socijalizovan, a prihod je privatizovan. Ameri\u010dki ekonomista, Robert Solou (Robert Solow) dobio je Nobelovu nagradu za ekonomiju zato \u0161to je dokazao da 80% ekonomskog rasta nastaje\u00a0 zahvaljuju\u0107i unapre\u0111ivanju tehnologije. Danas je patentna za\u0161tita neizbalansirana, tako da patentiranje vi\u0161e ne doprinosi inovacijama, naprotiv,\u00a0 ona tako funkcioni\u0161e da ih inhibira i omogu\u0107ava privatizaciju nau\u010dnih otkri\u0107a.<\/p>\n

U SAD je 1980. usvojen Baj-Dolov zakon (Bayh-Dole Act) koji omogu\u0107ava univerzitetima i dr\u017eavnim laboratorijama da patentiraju uspe\u0161na istra\u017eivanja koja su finasirana iz javnih sredstava. Zahvaljuju\u0107i tom zakonu firme mogu unapred da kupuju patente i tako spre\u010de \u0161irenje znanja koje je ranije bilo publikovano u \u010dasopisima. Osporen je model javno dostupnih nau\u010dnih znanja koji je omogu\u0107avao da znanje bude dostupno svima,\u00a0 pod jedankim uslovima. Trgovina patentima dovodi do toga da njihova cena prevazilazi doprinos rastu produktivnosti. Patenti mogu dovoditi do stvaranja monopola,\u00a0 zloupotrebe tr\u017ei\u0161ne mo\u0107i, blokiranja \u0161irenja znanja i inovacija. Olak\u0161ana je privatizacija istra\u017eiva\u010dkih ishoda i postupaka koji su javno finansirani i kolektivno stvarani. Zahvaljuju\u0107i tome kompanije mogu da parazitiraju i tako nanose \u0161tetu ekonomiji.<\/p>\n

Uobi\u010dajeno je shvatanje da je renta poreme\u0107aj u funkcionisanju tr\u017ei\u0161ta, koji se lako mo\u017ee ukloniti. Autorka smatra da renta nije mali poreme\u0107aj, ona je sistemski proizvedena. Vlasnici patenata ostavruju rentu na osnovu vlasni\u010dkih prava nad proizvodnim resursima tako \u0161to drugima onemogu\u0107avaju pristup. U farmaceutskoj industriji patenti su glavni na\u010din izvla\u010denja renti, oni nisu podsticaj za stvaranje nove vrednosti inovacijama. Najve\u0107i broj novih lekova razvijen je zahvaljuju\u0107i istra\u017eivanjima koja je finansirala dr\u017eava. Pacijenti cenu leka pla\u0107aju dva puta: jednom kao poreski obveznici, jer se farmaceutska istra\u017eivanja pla\u0107aju iz bud\u017eeta, a potom kao korisnici leka pla\u0107aju njegovu cenu koja uklju\u010duje i rentu. Cena ve\u0107ine lekova nema nikakve veze sa tro\u0161kovima proizvodnje, npr. citostatika. Da paradoks bude ve\u0107i, kompanije visoke cene opravdavaju visokim tro\u0161kovima istra\u017eivanja, iako novi molekularni entiteti obi\u010dno bivaju razvijeni u dr\u017eavnim laboratorijama. Farmaceutske kompanije obi\u010dno proizvode samo male varijacije ve\u0107 postoje\u0107ih lekova. Biv\u0161i\u00a0 potpredsednik Fajzera (Phiser) D\u017eon Matina (John Mattina) objasnio je svojevremeno da ko\u0161tanje leka ima malo veze sa tro\u0161kovima biomedicinskih istra\u017eivanja. Jedini kriterijum je vrednost koju neki lek ima u le\u010denju i spasavanju \u017eivota, umanjivanju bola i patnje, i pove\u0107avanju kvaliteta \u017eivota i smanjivanju izdataka zdravstvene za\u0161tite. Ko\u0161tanje leka utvr\u0111uje se na osnovu tro\u0161kova koju odre\u0111ena bolest nanosi dru\u0161tvu ukoliko nije le\u010dena, ili ako je le\u010dena drugom najboljom terapijom. Odlu\u010duju\u0107i za cenu su monatarni efekti koristi od nekog leka ili umanjivanja \u0161etnih ekonomskih posledica od neke bolesti. Me\u0111utim, u SAD cene lekova ne odgovaraju dobrobitima koje donose, tra\u017enja za lekovima nije elasti\u010dna, a logi\u010dna posledica toga je monopol su ogromnim profitom.<\/p>\n

Kod inovacija mala razlika u vremenu, dalekovidosti ili sre\u0107i, mo\u017ee dovesti do posledica koje su potpuno disproporcionalne po\u010detnim razlikama.<\/p>\n

Javna vrednost<\/strong><\/p>\n

Pojam javne vrednosti ne postoji u ekonomiji. Smatra se da se vrednost proizvodi samo u privatnom sektoru, a da mu dr\u017eava jedino omogu\u0107ava da bude produktivan. Tokom cele istorije ekonomske misli dr\u017eava je smatrana kao neophodna ali neproduktivna. Ona je regulator i potro\u0161a\u010d, a ne stvaralac vrednosti.<\/p>\n

Javna dobra su dobra \u010dija proizvodnja koristi svima i koja zahtevaju javno snabdevanje, zbog toga \u0161to privatni sektor obi\u010dno nije zainteresovan za njihovu izradu ili ih nedovoljno stvara. Ovaj koncept se, me\u0111utim, koristi i kako bi se obeshrabrilo anga\u017eovanje dr\u017eave u odre\u0111enim oblastima, koje su rezervisane samo za privatni sektor. Ra\u0161ireno je mi\u0161ljenje da je dr\u017eava neefikasna, da ne mo\u017ee da bude kreativna i da stvara vrednost. Njena uloga treba da bude samo u tome da onemogu\u0107i poreme\u0107aje na tr\u017ei\u0161tu; da odr\u017eava uslove produktivnosti privatnom biznisu garantovanjem vlasni\u010dkih prava; da investira u infrastrukturu; da obezbedi vladavinu prava i efikasnu za\u0161titu patenata. Imperativ za dr\u017eavu je: ne interveni\u0161i previ\u0161e, znaj svoje mesto, ne reguli\u0161i previ\u0161e. Dr\u017eava ne stvara vrednost, isti\u010du pristalice ovakvih shvatanja, ona samo omogu\u0107ava njen nastanak i preraspodelu putem oporezivanja. Vlada cedi tr\u017ei\u0161nu energiju, ona je pretnja dinamici privatnog sektora. Uloga dr\u017eave je da ispravlja tr\u017ei\u0161ne neuspehe koji nastaju kada se ne investira dovoljno u oblastima koje se smatraju va\u017enim za ekonomiju, kao \u0161to su fundamentalna nau\u010dna istra\u017eivanja i razvoj. Dr\u017eava treba da interveni\u0161e kada preduze\u0107a i vlasnici investiraju previ\u0161e u oblastima koje se smatraju dru\u0161tveno \u0161tetnim, npr. industrije koje uzrokuju zaga\u0111enje okoline, temo gde postoje negativne eksternalije koje nisu pokrivene kompanijskim tro\u0161kovima. Treba dodeljivati subvencije pozitivnim eksternalijama, a oporezivati negativne.<\/p>\n

Marijana Macukato smatra da tr\u017ei\u0161te bilo koje vrste mora biti oblikovano kako bi bilo vo\u0111eno znanjem, tako da omogu\u0107i postizanje ishoda koji su najbolji za dru\u0161tvo. Dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 1978. Herbert Sajmon (Herbert Simon) tvrdi da mi zara\u0111ujemo jednu petinu na\u0161eg dohotka, ostatak je stvoren zbog toga \u0161to smo \u010dlanovi izvanredno produktivnih socijalnih sistema u kojima je akumulirana velika koli\u010dina fizi\u010dkog i intelektualnog kapitala. Ignorisanje kolektivnog karaktera preduzetni\u0161tva omogu\u0107ava pojedincima da smatraju opravdanim to \u0161to prisvajaju mnogo ve\u0107i deo dohotka nego \u0161to je njihov doprinos. Patenti ne bi trebalo da predstavljaju pravo, nego da budu sredstvo pomo\u0107u koga se podsti\u010du inovacije u privrednim granama koja su relevantna. Zemlje u razvoju stranom kapitalu treba da dozvoljavaju pristup samo ukoliko reinvestiraju profit u zemlji doma\u0107inu i na korist doma\u0107eg stanovni\u0161tva.<\/p>\n

Prema Karlu Polanjiju, tr\u017ei\u0161te je politi\u010dki konstituisani mehanizam. Dr\u017eava ne naru\u0161ava funkcionisanje tr\u017ei\u0161ta, ona ga stvara. Ako nema dr\u017eave \u2013 nema ni tr\u017ei\u0161ta.<\/p>\n

Mere \u0161tednje koje name\u0107u neoliberali i institucije pod njihovom kontrolom (austerity) temelje se na stavu da je javni dug \u0161tetan za privredni rast, jedini na\u010din da se on smanji jeste se\u010da dr\u017eavnih izdataka, a bud\u017eetski suficit je po\u017eeljan. Ovakve ciljeve treba posti\u0107i bez obzira na socijalnu cenu toga. Na taj na\u010din, smatra Marijana Macukato, dr\u017eava se onemogu\u0107ava da obezbedi dugoro\u010dni razvoj ulaganjem u nauku, obrazovanje, infrastrukturu, zdravstvenu za\u0161titu\u2026 Ekonomska politika nije nauka. Ono \u0161to je va\u017eno nije deficit, nego \u0161ta dr\u017eava radi sa fondovima. Ako se bud\u017eetska sredstva tro\u0161e produktivno, u sektore kao \u0161to su zdravstvo, \u0161kolstvo, istra\u017eivanje i razvoj \u2013 to vodi ka pove\u0107anju plodotvornosti rada. Vrednost koju dr\u017eava stvara nije vidljiva, zato \u0161to ide u privatne d\u017eepove.<\/p>\n

Kriza 1929. je pokazala da privreda ne mo\u017ee da se oporavi sama od sebe. Prema Kejnzu tr\u017ei\u0161te je inherentno nestabilno, u recesiji ono mo\u017ee da ostane u stanju subnormalne ravnote\u017ee i u dugom vremenskom periodu biti bez smera ka oporavku. U takvoj sitauciji, uloga dr\u017eave je da bude krajnji potro\u0161a\u010d. Dr\u017eava stvara vrednost tako \u0161to omogu\u0107ava privredi da proizvodi robe i usluge koje bez dr\u017eavne intervencije ne bi bile proizvedene, ona stvara vrednost obnovom agregatne tra\u017enje. Dr\u017eava to radi tako \u0161to se zadu\u017euje, tj. pove\u0107an javni dug nije uzrok, nego posledica krize. Dug ne treba da brine, jer kada privreda po\u010dne da raste, pora\u0161\u0107e i dr\u017eavni prihodi, pa \u0107e tako dug biti vra\u0107en. Multiplikator obezbe\u0111uje da se svaka funta koju potro\u0161i dr\u017eava umno\u017eava, tako \u0161to tra\u017enja koju dr\u017eavna potro\u0161nja kreira dovodi do novih rundi potro\u0161nje.<\/p>\n

Dr\u017eavna potro\u0161nja ne uni\u0161tava privatnu vrednost, ve\u0107 dopirnosi stvaranju nove dodatne vrednosti podsticanjem privatnih investitcija i potro\u0161nje. Ako se prihvati da dr\u017eava ne stvara vrednost, to vodi ka destrukciji vrednosti.<\/p>\n

Me\u0111utim, Kejnz i njegovi sledbenici nisu razmi\u0161ljali o tome kako dr\u017eava mo\u017ee da bude produktivna ne samo u situaciji krize, nego i kada stvari stoje dobro.<\/p>\n

Mantra o ve\u0107oj efikasnosti privatizacije nije potvr\u0111ena \u010dinjenicama. Umesto da se pove\u0107ava konkurentnost preko ve\u0107e mogu\u0107nosti izbora potro\u0161a\u010da, posledica privatizacije je obi\u010dno manja mogu\u0107nost izbora, manje demokratije i transparentnosti, lo\u0161iji kvalitet, ve\u0107i tro\u0161kovi, monopoli \u2013 sve suprotno od ciljeva koji su, navodno, privatizacijom trebalo da budu postignuti. Osim toga u procesima privatizacija dr\u017eava obi\u010dno prodaje bolje kompanije, a zadr\u017eava lo\u0161e.<\/p>\n

Dr\u017eava treba da bude jaka, da ne kopira privatni sektor, ve\u0107 da radi ono za \u0161ta privatni sektor nije zainteresovan ili nije sposoban. Neophodan je ose\u0107aj za misiju. Dr\u017eavni napori moraju po\u010divati na velikim idejama, oni moraju da se suprotstavljaju te\u0161ko\u0107ama, da budu suprotno od onog \u0161to preporu\u010duje teorija o javnom izboru (public choice theory).<\/p>\n

Ako prihvatimo stav da dr\u017eava ne mo\u017ee da stvara vrednost, onda je ona ne\u0107e ni stvarati, a kada je i stvori i to se pripisuje privatnom sektoru. Privredni razvoj nije mogu\u0107 ukoliko se oslanja samo na privatni sektor. Ako se strategija razvoja oslanja samo na proizvodnju profita, nema razvoja. Treba podsticati investicije, a ne profit.<\/p>\n

Neoklasi\u010dna teorija degradira vrednost koju stvaraju dr\u017eava, poput obrazovanja, istra\u017eivanja i sl, a ideologija \u010desto pobe\u0111uje iskustvo. Kompanija ne mo\u017ee biti ekskluzivno privatno vlasni\u0161tvo, ona je deo sredine u kojoj posluje, ima koristi od intelektualnog i kulturnog nasle\u0111a te sredine. Ne sme se favorizovati samo interes akcionara, ve\u0107 i svih drugih koji imaju interese povezane sa radom kompanije.<\/p>\n

Tr\u017ei\u0161te nije autonomni poredak, ono je oblikovano od strane dru\u0161tva i posledica je delovanja mno\u0161tva agenata u specifi\u010dnom konteksu. Svrha dr\u017eavnog uplitanja nije samo da ispravlja neuspehe tr\u017ei\u0161ta, ona je deo socijalnih procesa u kojima se postavlja i odr\u017eava tr\u017ei\u0161te. Ekonomisti ne bi trabalo da razmi\u0161lju kao fizi\u010dari, bolje bi bilo da se ugledaju na biologe, i da od njih nau\u010de kako se funkcionalna partnerstva obrazuju u me\u0111usobno spregnutim ekosistemima. Da bi privreda dobro funkcionisala i obezbe\u0111ivala rast neophodni su i tr\u017ei\u0161te i dr\u017eava, vi\u0161e dr\u017eavnog me\u0161anja doprine\u0107e da tr\u017ei\u0161te bolje funkcioni\u0161e. U anglosaksonskim zemljava tr\u017ei\u0161ne strukture su eksploatatorske, vi\u0161e vrednosti se izvla\u010di nego \u0161to se stvara.<\/p>\n

Polanji je pokazao kako je tr\u017ei\u0161te duboko uklopljeno u dru\u0161tvene i politi\u010dke institucije, ono je posledica kompleksnih tokova, me\u0111udejstava mno\u0161tva aktera uklju\u010duju\u0107i i vladu, ono nije normativni poredak, nego strukturni.<\/p>\n

Prema Marijani Macukato, tr\u017ei\u0161te se mo\u017ee oblikovati tako da dovede do \u017eeljenih ciljeva, na pr. zelenog rasta koji po\u010diva na \u010distim i obnovljivim energijama, gradnji infrastrukture koja koristi svima. Ali, mo\u017ee se podesiti i tako da se podsti\u010du predatorske prakse i finansijske spekulacije koje onemogu\u0107avaju dugoro\u010dni rast. Adam Smit je razumeo da tr\u017ei\u0161te mora da bude ustrojeno, njemu se pogre\u0161no pripisuje ideologija slobodnog tr\u017ei\u0161ta\u00a0 (laissez-faire), on je verovao da je prava forma slobode ne odsustvo dr\u017eave, nego sloboda od izvla\u010denja renti.<\/p>\n

Digitalna revolucija zahteva participativnu demokratiju, a u centru tehnolo\u0161kih promena treba da budu gra\u0111ani. Tr\u017ei\u0161te treba oblikovati da od privrednih delatnosti ima koristi celo dru\u0161tvo, tako da se stvara javna vrednost. Pravo pitanje je kako dr\u017eavna potro\u0161nja i ulaganja mogu da obezbede dugoro\u010dni rast. Treba se manje usredsrediti na stope rasta, a vi\u0161e na pravce ekonomskog razvoja.<\/p>\n

Treba vratiti pojam vrednosti u centar privre\u0111ivanja i dinami\u010dki razumeti \u0161ta je stvaranje, a \u0161ta je njeno prisvajanje u kontekstu dru\u0161tvenih ciljeva koje \u017eelimo da postignemo, a ne sve svoditi na slobodu individaulnog izbora izolovanog od socijalnog, politi\u010dkog\u00a0 i ekonomskog konteksta unutar kojih se vr\u0161e izbori. Preduzetnici nisu samo pojedinci, sistem mora da po\u010diva na principima preduzimljivosti koji obezbe\u0111uju objedinjuju\u0107i rast.<\/p>\n

Neke ekonomske kategorije su vi\u0161e mit nego nauka, ako se obnovi debata o tome \u0161ta je vrednost to bi moglo da dovede u pitanje osnovne principe na kojima po\u010diva savremeni kapitalizam. Prema autorki, politika levog centra je izgubila dinamizam i kontrolu narativa o tome kako nastaje bogatstvo.<\/p>\n

Moderna monetarna teorija<\/strong><\/p>\n

Kako dr\u017eava mo\u017ee da do\u0111e do neophodnih finansija radi funkcija koje mora imati u ekonomiji? Odgovor na ovo pitanje dat je u knjizi Ponovno promi\u0161ljanje kapitalizma, koju su uredili Marijana Macukato i Majkl D\u017eekobs (Rethinking Capitalism, Economics and Policy for Sustainable and Inclusive Growth , Edited by Michael Jacobs and Mariana Mazzucato, 2016).<\/p>\n

U ovom zborniku radova najpoznatiji predstavnici danas sve zapa\u017eenije moderne monetarne teorije (Modern Monetary Theory, MMT) daju veoma smela re\u0161enja, poput Stefani Kelton (Stephanie Kelton), Randal Reja (Randall Wray), Viljem Lazonika (William Lazonick) i dr. Ve\u0107ina autora su u\u010denici verovatno najboljeg ameri\u010dkog kejnzijanca Hajmana Minskog.<\/p>\n

Za razliku od ortodoksnih ekonomista, pristalice MMT tvrde da dr\u017eava ne mora da ima izbalansirane bud\u017eete kao doma\u0107instva. Na primerima SAD i Velike Britanije, vidi se da bud\u017eetski deficit oscilira oko zbivanja u realnoj ekonomiji, a uslovljen je zbivanjima u privatnom sektoru. Moderni kapitalisti\u010dki sistemi imaju jake dr\u017eave opremljene mo\u0107nim stabilizatorima koji odgovaraju na izazove u privredi. Javni deficit je tok novca preko koga se pove\u0107ava finansijska aktiva privatnog sektora. Kad nezaposlenost raste, to preko delovanja automatskih stabilizatora crpi sredstva iz bud\u017eeta. Donosioci politi\u010dkih odluka moraju uvek imati na umu da bud\u017eet nije svrha sam sebi, on mora biti upotrebljavan kao sredstvo za postizanje ekonomskih ciljeva: pove\u0107anje \u017eivotnog standarda i promovisanje ravnomernije raspodele dohotka. Bez ambiciozne upotrebe javnih finansija, nikad ne bi bilo dovoljno investiranja u obrazovanje, tehnolo\u0161ki razvoj i infrastrukturu. Da bi ovakve politike bile vo\u0111ene neophodan je monetarni suverenitet.<\/p>\n

Prema ekonomskoj ortodoksiji, javna potro\u0161nja mora biti ograni\u010dena nivoom prihoda koji se ostvaruju oporezivanjem i pozajmljivanjem. Zastupnici MMT tvrde da je novac endogen realnoj ekonomiji i da nije nezavistan od proizvodnje roba i usluga, niti da ga stvara samo jedan centralni autoritet (centralna banka). Ponudu novca odre\u0111uje tra\u017enja za kreditima od strane privatnog biznisa i doma\u0107instava. Suverena dr\u017eava nikad ne mo\u017ee biti nesolventna u vlastitoj valuti, njoj nisu potrebni poreski prihodi da bi tro\u0161ila. Naprotiv, dr\u017eavna potro\u0161nja prethodi naplati poreza. \u0160tampanje novca, kreditiranje bankovnih ra\u010duna elektronskim putem je na\u010din na koji vlada tro\u0161i. Prodaja dr\u017eavnih obveznica nije na\u010din da ona skupi prihode, to je mera monetarne politike. Suverena dr\u017eava sa vlastitom valutom nije finansijski ograni\u010dena, njena potro\u0161nja nije podmirena naplatom poreza i prihodima od prodaje obveznica. Politika \u0161tednje i izbalansiranog bud\u017eeta je pogre\u0161na. Dr\u017eavna potro\u0161nja nije inflatorna, sve dok je usmerena na puno kori\u0161\u0107enje postoje\u0107ih kapaciteta. Prema Minskom, koli\u010dina novca u ekonomiji se stvara me\u0111uigrom ekonomskih sila pre nego delovanjem jednog spolja\u0161njeg igra\u010da kao \u0161to su centralne banke.<\/p>\n

Skoro sav novac koji mi danas koristimo nastao je u bankarskom sistemu preko pozajmica. Banka nekom klijentu odobrava kredit na osnovu procene njegove kreditne sposobnosti ne \u010dekaju\u0107i da neko drugi polo\u017ei depozit u istom iznosu. Novi novac ra\u0111a se tra\u017enjom za njim.<\/p>\n

U SAD federalna vlada automatski prenosi bud\u017eetska sredstva saveznim dr\u017eavama koje imaju sporiji rast i ve\u0107u nezaposlenost. U EU ne postoje federalni organi koji bi automatski preraspodelili dohodak od bogatijih regiona ka siroma\u0161nijim, a dr\u017eave \u010dlanice evrozone nemaju svoju valutu. One koriste evro, ali ne mogu da \u0161tampaju pare da bi pokrile svoje dugove, primorane su da pozajmljuju novac pod uslovima koje diktiraju privatna finansijska tr\u017ei\u0161ta. Obaveze dr\u017eave postaju neodr\u017eive kada privatni investitori prestanu da ih finansiraju u strahu da zajmovi ne\u0107e biti vra\u0107eni. Institucionalna arhitektura evrozone organizovana je tako da onemogu\u0107i vlade da imaju velike deficite. Bez mogu\u0107nosti da emituju svoje valute i bez finansijskih transfera od bogatijih ka siroma\u0161nijim regionima, slabije ekonomije evrozone nisu u stanju da se bore sa nagomilanim dugovima.<\/p>\n

Najve\u0107i problem u savremenim dru\u0161tvima je rast nejednakosti. U SAD 1980. udeo 0.1% najbogatijih u dohotku bio je 3,4%, a 2014. sko\u010dio je na 10,3%.<\/p>\n

U prve tri godine posle krize 2008. 91% porasta dohotka prisvojilo je 1% najbogatijih. U\u00a0 SAD 1% stanovni\u0161tva\u00a0 poseduje 41,8% nacionalnog bogatstva; najbogatijih 0,1%-21%. Poslednjih nekoliko decenija vodi se regresivna ekonomska politika u korist bogatih. Klju\u010dni zadatak moderne ekonomske nauke je da razume ulogu institucija u postavci i oblikovanju tr\u017ei\u0161ta. Pove\u0107anje poreskih stopa najbogatijim ne\u0107e umanjiti rast.<\/p>\n

Plate obi\u010dnih ljudi stagniraju a rastu prihodi od imovine u vidu renti. Op\u0161te bogatstvo se uve\u0107ava ali to ne vodi ja\u010danju produktivnih kapaciteta ekonomije. Javne usluge bogatima ne trebaju, oni se pla\u0161e da bi jaka dr\u017eava, koja bi doprinela pobolj\u0161anju produktivnosti, mogla da iskoristi svoju mo\u0107 za redistribuciju dohotka i bogatstva. Javne investicije su niske u zemljama u kojima postoji visoka nejednakost.<\/p>\n

Dobro dizajnirano ulaganje u infrastrukturu podi\u017ee proizvod na kra\u0107i i du\u017ei rok, posebno kad ekonomija radi ispod svojih potencijala. Takvi poduhvati ne\u0107e pove\u0107ati udeo duga u BDP, a dobri investicioni projekti isplati\u0107e sami sebe. Treba se usredsrediti ne na prose\u010dne vrednosti kao \u0161to je BDP, nego kako ekonomija radi za dobrobit obi\u010dnog gra\u0111anina.<\/p>\n

Da li se kapitalizam mo\u017ee popraviti?<\/strong><\/p>\n

Problem u teorijskim shvatanjima Marijane Macukato je kako se neophodne refome mogu sprovesti u postoje\u0107em kontekstu globalizovanog kapitalizma, u kome postoji dominacija krupnog kapitala kome postoje\u0107i predatorski sistem odgovara. Ciljevi koje ona postavlja privredi, dru\u0161tvu i dr\u017eavi mogu se posti\u0107i samo u druk\u010dijem poretku. Ona se ne zala\u017ee za prevazila\u017eenje kapitalizma ve\u0107 tra\u017ei odgovor na pitanje kako mo\u017eemo da ga reformi\u0161emo s ciljem \u201dda se zameni postoje\u0107i parazitski sistem tipom kapitalizma koji je odr\u017eiviji, vi\u0161e simbiotski, koji radi za sve nas.\u201d Rast treba da po\u010diva na inovacijama i druga\u010dijoj raspodeli profita nego \u0161to je to danas slu\u010daj. Da bi se ovakvi ciljevi postigli neophodna je promena narativa o vrednosti. Macukato s pravom insistira da je diskurs va\u017ean, ali ne uo\u010dava da narative treba posmatrati u kombinacijama sa drugim dru\u0161tvenim silama.<\/p>\n

Ona ne daje politi\u010dke savete, niti je iz njenih knjiga jasno ko bi mogli da budu politi\u010dki nosioci promene. Nije mogu\u0107e ubediti monopole, samo na osnovu teorijskih saznanja, da treba da napuste te\u017enju ka kratkoro\u010dnoj dobiti i da se preorijenti\u0161u na dugoro\u010dni objedinjuju\u0107i rast. U knjizi nije iznet alternativni koncept koji bi omogu\u0107io da se prevazi\u0111e postoje\u0107i jaz izme\u0111u cene i vrednosti. Koja grupa pravila bi omogu\u0107ila utvr\u0111ivanje cena u kapitalisti\u010dkom kontekstu, a da to ne budu ishodi tr\u017ei\u0161nih razmena?<\/p>\n

Zbog ovakvih nedostataka, knjiga se ne mo\u017ee smatrati radikalnom. Slobodno tr\u017ei\u0161te nije nikad postojalo, Brodel tvrdi da su monopoli oduvek delovali, a da kapitalizam \u010dini krupni biznis sraslim sa dr\u017eavom. Lenjin nije bio u pravu kada je tvrdio da monopoli nastaju tek u zreloj fazi kapitalizma.<\/p>\n

Jedini na\u010di da se promeni parazitski karakter savremnog globalnog kapitalizma je sistemska transformacija ka demokratskom socijalizmu, u kome \u0107e privatni monopoli biti zamenjeni demokratski upravljanim preduze\u0107ima u javnom vlasni\u0161tu koja \u0107e upravljati klju\u010dnim granama privrede. Promena narativa je neophodna, ali nije dovoljna. Teorija ne stvara realnost, promena rezonovanja ne\u0107e sama od sebe dovesti do promene sistema. Krupni kapital je zarobio dr\u017eavu, ona je, kako je tvrdio Marks, samo kolektivini organ bur\u017eoazije, koja u ovakvom poretku ostvaruje enormne dobiti i nije zainteresovana za njegovu promenu. Odavno je uo\u010deno da je kejnzijanski koncept nastao u Velikoj Britaniji\u00a0 koja je u to doba jo\u0161 uvek bila imperija. Samo nekoliko dr\u017eava u svetu danas ima fakti\u010dki monetarni suverenitet, tako da se recepti Marijne Macukato mogu sprovesti samo u njima. Ve\u0107ina svetskog stanovni\u0161tva \u017eivi u nestabilnim sistemima u kojima dr\u017eava nije u stanju da obavlja svoje osnovne funkcije, a kamoli da osmi\u0161ljenom misijom obezbedi privredni rast koji po\u010diva na inovacijama.<\/p>\n

Najzad, kejnzijanska revolucija dogodila se u specifi\u010dnom okru\u017eenju svetske krize kapitalizma. Period \u201dZlatnih trideset godina\u201d\u00a0 (Les Trente Glorieuses 1945-1975) zapadne dr\u017eave blagostanja postojao je zbog straha bur\u017eoazije od radni\u010dkog pokreta. Oktobarska revolucija je reformisala kapitalizam. Kejnz nije krio da je u sukobu klasa on na strani bur\u017eoazije, ali je odbacio neoklasi\u010dnu ekonomsku ortodoksiju kako bi omogu\u0107io kaptalizmu da pre\u017eivi. U pravu je Slavoj \u017di\u017eek kad ka\u017ee da je ponekad jeres jedini na\u010din da se sa\u010duva verska ortodoksija. Kad se nestabilni odnos klasa na svetskom planu promenio u korist bur\u017eoazije, neoliberalizam je potisnuo kejnzijanizam.<\/p>\n

Novi plamen<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: Miroslav Samard\u017ei\u0107 Prikaz knjige: The Value of Everything: Making and Taking in the Global Economy,\u00a0 Allen Lane \u2013 Penguin, London\u00a0 Apr 2018 by Mariana Mazzucato Marijana Macukato danas je vode\u0107a autorka u oblasti ekonomije inovacija. Njena knjiga Preduzimljiva dr\u017eava prevedena je na petnaest jezika i postala je svetski bestseler. ( The Entrepreneurial State: Debunking […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-253386","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/253386","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=253386"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/253386\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=253386"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=253386"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=253386"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}