![\"\"](\"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-content\/uploads\/2014\/09\/Naomi-Klein-300x228.jpg\")
Mi ne gubimo Zemlju \u2013 ali se ona toliko brzo zagreva da je na putu da izgubi ogroman broj nas.<\/p>\nMi ne gubimo Zemlju \u2013 ali se ona toliko brzo zagreva da je na putu da izgubi ogroman broj nas.<\/p>\n
Ceo Njujork Tajms Magazin bio je nedavno sa\u010dinjen od samo jednog \u010dlanka na jednu jedinu temu: neuspeh u suo\u010davanju sa globalnom klimatskom krizom tokom osamdesetih godina, vremena kada je nauka splasnula a politika je izgleda do\u0161la u prvi plan. Tekst autora Nataniela Ri\u010da, ovo istorijsko delo je puno insajderskih otkri\u0107a o stvarima koje nisu preduzete, u vi\u0161e navrata navelo me je da glasno opsujem. I da ne bi bilo neke sumnje da \u0107e implikacije ovih odluka biti urezane u geolo\u0161ko vreme, Ri\u010dove re\u010di su potkrepljene fotografijama iz vazduha, koje pokrivaju celu stranu, a koje je fotografisao D\u017eord\u017e Stajnmec. One potresno dokumentuju ubrzano otkrivanje sistema na planeti, od vodene bujice gde je nekada bio Grenland do ogromnih rascvetalih algi u jezeru tre\u0107em po veli\u010dini u Kini.<\/p>\n
Tekst dug kao novela predstavlja onu vrstu posve\u0107enosti medija koju je klimatska kriza odavno zaslu\u017eila ali gotovo nikad nije dobila. Svi smo \u010duli razne izgovore za\u0161to detalj poput prestanka uni\u0161tavanja na\u0161eg jedinog doma prosto vi\u0161e ne dospeva kao udarna vest: \u201eKlimatske promene su previ\u0161e daleko u budu\u0107nosti\u201c; \u201eNeumesno je pri\u010dati o politici kada ljudi gube \u017eivote u uraganima i po\u017earima\u201c; \u201eNovinari prate vesti, ne prave ih \u2013 a politi\u010dari ne pri\u010daju o klimatskim promenama\u201c; i naravno: \u201eKad god poku\u0161amo, ubija nam rejting:\u201c<\/p>\n
Nijedan od izgovora ne mo\u017ee zamaskirati neizvr\u0161avanje du\u017enosti. Oduvek je bilo mogu\u0107e da velike medijske ku\u0107e odlu\u010duju, sasvim samostalno, da je destabilizacija planete ogromna vest, vrlo verovatno sa najve\u0107im posledicama u na\u0161em dobu. Oduvek su imali kapacitet da iskoriste ve\u0161tine svojih reportera i fotografa da pove\u017eu apstraktnu nauku sa postoje\u0107im ekstremnim vremenskim pojavama. I kad bi to redovno radili, manje bi bilo potrebno da novinari budu ispred politike, jer \u0161to je vi\u0161e informisana javnost i o pretnjama i o mogu\u0107im re\u0161enjima, to vi\u0161e guraju svoje izabrane predstavnike da preduzmu konkretne mere.<\/p>\n
I zato je bilo tako uzbudljivo videti da Tajms svim snagama kompletnog uredni\u0161tva staje iza Ri\u010dovog opusa \u2013 najavljuju\u0107i ga promotivnim videom, zapo\u010dinju\u0107i doga\u0111ajem u\u017eivo u Tajms centru sa propratnim edukativnim materijalima.<\/p>\n
A zato je i je toliko izlu\u0111uju\u0107e \u0161to je centralna teza tog dela spektakularno pogre\u0161na.<\/p>\n
Prema Ri\u010du, izme\u0111u 1979. i 1989. godine, osnovna nauka klimatskih promena bila je shva\u0107ena i prihva\u0107ena, struje u ube\u0111enjima u vezi sa problemom tek je trebalo da se podele, kompanije za obradu fosilnog goriva jo\u0161 nisu bile ozbiljno po\u010dele kampanje za pogre\u0161no informisanje, i postojao je ogroman politi\u010dki momentum ka jakom i obavezuju\u0107em me\u0111unarodnom sporazumu o smanjenju \u0161tetnih emisija. Pi\u0161u\u0107i o klju\u010dnom periodu krajem osamdesetih godina, Ri\u010d ka\u017ee: \u201eUslovi za uspeh nisu mogli biti povoljniji.\u201c<\/p>\n
I ipak smo uprskali \u2013 \u201emi\u201c kao ljudi, koji smo o\u010digledno previ\u0161e kratkovidi da sa\u010duvamo svoju budu\u0107nost. A za slu\u010daj da smo proma\u0161ili poentu ko i \u0161ta je krivac za to \u0161to sada \u201egubimo Zemlju\u201c, Ri\u010dov odgovor je predstavljen u prozivci na celoj strani: \u201eSve \u010dinjenice su bile poznate, i ni\u0161ta nam nije stajalo na putu. Ni\u0161ta, zapravo, sem nas samih.\u201c<\/p>\n
Da, vi i ja. Ne, prema Ri\u010du, kompanije za fosilno gorivo koje su sedele na svakom bitnom politi\u010dkom sastanku koji je opisan u tekstu. (Zamislite direktore duvanske industrije koje uporno poziva vlada SAD da smisli na\u010din da zabrani pu\u0161enje. Kada ti sastanci ne uspeju da donesu ni\u0161ta konkretno, da li bismo zaklju\u010dili da je razlog da ljudi prosto ho\u0107e da umru? Da li bismo mo\u017eda mogli da, umesto toga, utvrdimo da je politi\u010dki sistem pokvaren i propao?)<\/p>\n
Na pogre\u0161no tuma\u010denje ukazivali su mnogi klimatski nau\u010dnici i istori\u010dari otkako je onlajn verzija pri\u010de pojavila u sredu. Drugi su isticali na suludo prizivanje \u201eljudske prirode\u201c i kori\u0161\u0107enje kraljevskog \u201emi\u201c za opisivanje o\u010digledno ogra\u0111ene grupe mo\u0107nika iz SAD. Tokom \u010ditavog Ri\u010dovog izlaganja, ne \u010dujemo ni\u0161ta od tih politi\u010dkih vo\u0111a Tre\u0107eg sveta koji su zahtevali obavezuju\u0107e korake tokom ovog klju\u010dnog perioda i nakon njega, nekako sposobnih da brinu o budu\u0107im generacijama uprkos tome \u0161to su ljudi. Glasovi \u017eena, me\u0111utim, gotovo su podjednako retki u Ri\u010dovom tekstu koliko i primeri ugro\u017eenog crvenoglavog d\u017einovskog ameri\u010dkog detli\u0107a \u2013 i kada se mi \u017eene i pojavimo, uglavnom je to kao napa\u0107ene \u017eene tragi\u010dno herojskih mu\u0161karaca.<\/p>\n
Sve ove mane su ve\u0107 dobro pokrivene, pa ih ne\u0107u ovde ponovo obra\u0111ivati. Moj fokus je na sredi\u0161njoj premisi pri\u010de: da je kraj osamdesetih godina predstavljao uslove koji \u201enisu mogli biti povoljniji\u201c za smele korake povodom klime. Naprotiv, te\u0161ko je zamisliti nesre\u0107niji momenat u ljudskoj evoluciji za na\u0161u vrstu da se suprotstavi te\u0161koj istini da je udobnost modernog potro\u0161a\u010dkog kapitalizma postepeno uni\u0161tavala mogu\u0107nost \u017eivota na planeti. Za\u0161to? Zato \u0161to su kasne osamdesete bile apsolutni vrhunac neoliberalnog krsta\u0161kog rata, trenutak vrhunca ideolo\u0161kog rasta ka ekonomskom i dru\u0161tvenom projektu koji je namerno pokrenut da prika\u017ee kolektivnu akciju kao negativnu, u ime osloba\u0111anja \u201eslobodne trgovine\u201c u svakom aspektu \u017eivota. Ipak Ri\u010d ne pominje ovaj paralelni rast u ekonomskoj i politi\u010dkoj misli.<\/p>\n
Kada sam se udubila u ovu istu istoriju klimatskih promena pre nekoliko godina, zaklju\u010dila sam, kao i Ri\u010d, da je prelomni momenat kada se svetski momentum gradio ka \u010dvrstom sporazumu zasnovanom na nauci bila 1998. godina. Bilo je to kada je D\u017eejms Hansen, tada\u0161nji direktor NASA Godard instituta za studije svemira, svedo\u010dio pred kongresom da je bio \u201e99 odsto ube\u0111en\u201c u \u201etrend istinskog zagrevanja\u201c koji je povezan sa ljudskom aktivno\u0161\u0107u. Kasnije tog meseca, stotine nau\u010dnika i politi\u010dara odr\u017eali su istorijsku Svetsku konferenciju o atmosferskim promenama u Torontu, gde su diskutovali\u00a0 o prvim ciljevima smanjenja \u0161tetnih emisija. Do kraja iste godine, u novembru 1988, Me\u0111uvladin panel o klimatskim promenama Ujedinjenih nacija, glavno nau\u010dno telo koje savetuje vlade o klimatskim pretnjama, odr\u017ealo je svoju prvu sednicu.<\/p>\n
Ali klimatske promene nisu samo briga politi\u010dara i \u0161trebera \u2013 bila je to pri\u010da iz \u010dekaonice, do te mere da kada su urednici magazina Tajm objavili svoj \u201e\u010doveka godine\u201c za 1988, izabrali su \u201ePlanetu godine: ugro\u017eenu Zemlju.\u201c Na naslovnici je bila slika globusa uvezanog u kanap, dok sunce u pozadini prete\u0107i zalazi. \u201eNi jedna osoba, nijedan doga\u0111aj, nijedan pokret nije obuzimao ma\u0161tu ili dominirao naslovima vi\u0161e od grumena kamena i zemlje i vode i vazduha koji je na\u0161 zajedni\u010dki dom,\u201c objasnio je Tomas Sankton.<\/p>\n
(Zanimljivo, za razliku od Ri\u010da, Sankton nije krivio \u201eljudsku prirodu\u201c za plja\u010dkanje planete. On je oti\u0161ao dublje, prate\u0107i tragove do zloupotrebe judeohri\u0161\u0107anskog koncepta \u201edominiranja\u201c nad prirodom i \u010dinjenice da je zamenio pre-hri\u0161\u0107ansku ideju da \u201ese Zemlja vidi kao majka, plodni davalac \u017eivota. Priroda \u2013 tlo, \u0161uma, more \u2013 bila je pro\u017eeta bo\u017eanstvom, i smrtnici su joj bili podre\u0111eni.\u201c)<\/p>\n
Kada sam istra\u017eivala vesti o klimi iz ovog perioda, zaista jeste izgledalo kao da je korenita promena bila nadohvat ruke \u2013 i tada je, tragi\u010dno, sve iskliznulo, sa SAD koja je napustila me\u0111unarodne pregovore a ostatak sveta prihvatio neobavezuju\u0107e dogovore koji su se zasnivale na sumnjivim \u201etr\u017ei\u0161nim mehanizmima\u201c kao \u0161to je trgovina dozvolama za emisije i smanjenje emisije. I da li ima smisla pitati, kao \u0161to Ri\u010d pita: \u0160ta se, kog \u0111avola, desilo? \u0160ta je prekinulo hitnost i odlu\u010dnost koja je istovremeno potekla iz svih ovih elitnih establi\u0161menata do kraja osamdesetih?<\/p>\n
Ri\u010d zaklju\u010duje, ne nude\u0107i nikakav ni dru\u0161tveni ni nau\u010dni dokaz, da se ne\u0161to zvano \u201eljudska priroda\u201c ume\u0161alo i\u00a0 sve upropastilo. \u201eLjudska bi\u0107a,\u201c pi\u0161e on, \u201ebilo u globalnim organizacijama, demokratijama, industrijama, politi\u010dkim partijama ili kao pojedinci, nisu sposobni da \u017ertvuju trenutnu udobnost da bi predupredili kazne koje slede budu\u0107im generacijama.\u201c Izgleda da smo ba\u017edareni da \u201ebudemo opsesivni o sada\u0161njosti, brinemo o me\u0111uvremenu i izbacimo dugoro\u010dno iz svojih misli, kao \u0161to bismo ispljunuli otrov.\u201c<\/p>\n
Kada sam pogledala u isti period, do\u0161la sam do veoma druga\u010dijeg zaklju\u010dka: da ono \u0161to je isprva delovalo kao na\u0161a najbolja \u0161ansa za spasonosnu akciju u vezi sa klimom, zapravo je patilo od epskog slu\u010daja lo\u0161eg tajminga. Jer ono \u0161to postaje jasno kada pogledate unazad na ovu prekretnicu je da, ba\u0161 kada su se vlade sastajale da bi se uozbiljile u vezi sa obuzdavanjem sektora za fosilno gorivo, globalna neolibealna revolucija je do\u017eivela supernovu, i taj projekat ekonomskog i dru\u0161tvenog rein\u017eenjeringa na svakom koraku se\u00a0 sudarao se sa imperativima i klimatske nauke i korporativnih regulacija.<\/p>\n
Neuspeh da se makar usput pomene ovaj drugi globalni trend koji se razvijao tokom kasnih osamdesetih godina predstavlja nezamislivo veliku slepu ta\u010dku u Ri\u010dovom tekstu. Na kraju krajeva, primarna korist vra\u0107anja u period u ne tako dalekoj pro\u0161losti kao novinar je ta da mo\u017ee\u0161 da vidi\u0161 trendove i \u0161ablone koji jo\u0161 nisu bili vidljivi ljudima koji su \u017eiveli kroz te burne doga\u0111aje u realnom vremenu. Klimatska zajednica 1988. godine, na primer, nije nikako mogla da zna da su nadomak gr\u010devite neoliberalne revolucije koja \u0107e preoblikovati svaku glavnu ekonomiju na planeti.<\/p>\n
Ali mi znamo. I jedna stvar koja postaje veoma jasna kada se osvrnete na kasne osamdesete je da, daleko od toga da su nudile \u201euslove za uspeh koji nisu mogli biti povoljniji,\u201c period 1988-1989 je bio najgori mogu\u0107i trenutak za \u010dove\u010danstvo da odlu\u010di da \u0107e se uozbiljiti i da \u0107e staviti zdravlje planete ispred profita.<\/p>\n
Setite se \u0161ta se jo\u0161 de\u0161avalo. Godine 1988, Kanada i SAD su potpisale sporazum o pravednoj trgovini, prototip za NAFTA i bezbrojne ugovore koji su usledili. Berlinski zid samo \u0161to nije bio pao, doga\u0111aj koji \u0107e uspe\u0161no prisvojiti desni\u010darska ideologija u SAD kao dokaz \u201ekraja istorije\u201c i uzeti kao dozvolu da izvozi Regan-Ta\u010der recept za privatizaciju, i deregulaciju i uzdr\u017eavanje u sve krajeve sveta.<\/p>\n
Ovo stremljenje istorijskih trendova \u2013 pojavljivanje globalne arhitekture koja je trebalo da se bavi klimatskim promenama i pojavljivanje jedne mnogo mo\u0107nije globalne arhitekture da oslobodi kapital od svih ograni\u010davanja \u2013 bilo je to \u0161to je izbacilo iz koloseka momentum koji Ri\u010d pravilno identifikuje. Jer, kako iznova prime\u0107uje, re\u0161avanje izazova klimatskih promena bi zahtevalo dono\u0161enje \u010dvrstih propisa za zaga\u0111iva\u010de i pritom investirati u javnu sferu da se preobrazi na\u010din na koji pogonujemo svoje \u017eivote, \u017eivimo u gradovima i kre\u0107emo se.<\/p>\n
Sve ovo je bilo mogu\u0107e tokom osamdesetih i devedesetih (i danas je) \u2013 ali zahtevalo bi direktnu borbu sa projektom neoliberalizma, koji je tada bio ratovao sa samom idejom javne sfere (\u201eNe postoji ne\u0161to \u0161to se zove dru\u0161tvo\u201c rekla nam je Ta\u010der). U me\u0111uvremenu, potpisivanje ugovora o slobodnoj trgovini su \u017eurno pravili mnoge opipljive klimatske inicijative \u2013 kao \u0161to je\u00a0 subvencionisanje i nu\u0111enje blagonaklonosti prema lokalnoj zelenoj industriji i odbijanje mnogih zaga\u0111uju\u0107ih projekata kao \u0161to su frakturiranje i naftovodi \u2013 ilegalnim po zakonu me\u0111unarodne trgovine.<\/p>\n
Napisala sam knjigu od 500 strana o ovom sukobu kapitalizma i planete, i ne\u0107u ovde ponovo pri\u010dati o detaljima. Ovaj odlomak, me\u0111utim, ulazi u temu dublje, i citira\u0107u ovde kratak pasus:<\/p>\n
Nismo uradili ono \u0161to je potrebno da se smanji emisija zato \u0161to se to su\u0161tinski suprotstavlja deregulisanom kapitalizmu, vladaju\u0107oj ideologiji \u010ditavog perioda u kojem se borimo da na\u0111emo na\u010din da iza\u0111emo iz ove krize. Zaglavljeni smo jer postupci koji bi nam dali najbolje \u0161anse da izbegnemo katastrofu \u2013 i koji bi i\u0161li u korist velikoj ve\u0107ini \u2013 predstavljaju ogromnu pretnju elitnoj manjini koja ima kontrolu nad na\u0161om ekonomijom, na\u0161im politi\u010dkim procesima, i ve\u0107inom na\u0161ih ve\u0107ih medijskih ku\u0107a. Taj problem mo\u017eda ne bi bio nepremostiv, da se prikazao u nekom drugom trenutku na\u0161e istorije. Ali velika je na\u0161a kolektivna nesre\u0107a da je nau\u010dna zajednica donela odlu\u010dnu dijagnozu klimatske pretnje ta\u010dno u trenutku kada su te elite u\u017eivale slobodniju politi\u010dku, kulturnu i intelektualnu mo\u0107 ve\u0107u nego ikada od dvadesetih godina pro\u0161log veka. Zaista, vlade i nau\u010dnici su po\u010deli da ozbiljnije pri\u010daju o radikalnim smanjenjima emisija staklene ba\u0161te tokom 1988. godine \u2013 ta\u010dno one godine koja je obele\u017eila nastajanje onoga \u0161to se kasnije nazvalo \u201eglobalizacija\u201c.<\/p>\n
Za\u0161to je va\u017eno \u0161to Ri\u010d ne pominje ovaj sudar, i umesto toga, tvrdi da nam se sudbinu zape\u010datila \u201eljudska priroda\u201c? Va\u017eno je jer ako sila koja je prekinula momentum ka akciji smo \u201emi sami\u201c, onda je fatalisti\u010dki naslov na naslovnici njuro\u0161kog Tajm magazina \u2013 \u201eGube\u0107i Zemlju\u201c \u2013 zaista prigodan. Ako nesposobnost za \u017ertvu na kratke staze za \u0161ansu da budemo zdravi i bezbedni u budu\u0107nosti zaista jeste urezano u na\u0161 kolektivni DNK, onda nemamo nadu da promenimo stvari na vreme da bismo izbegli zaista katastrofalno zagrevanje.<\/p>\n
Ako, sa druge strane, mi ljudi zaista jesmo bili na ivici svog spasavanja tokom osamdesetih godina, ali nas je preplavio talas elitnog fanatizma slobodnog tr\u017ei\u0161ta \u2013 onaj kome su se suprotstavljali milioni ljudi \u0161irom sveta \u2013 onda postoji ne\u0161to prili\u010dno konkretno \u0161to mo\u017eemo da uradimo povodom toga. Mo\u017eemo se suprotstaviti tom ekonomskom poretku i poku\u0161ati da ga zamenimo ne\u010dim \u0161to ima korene u bezbednosti i ljudi i planete, ne\u010dim \u0161to ne stavlja pohod na rast i profit po svaku cenu u svoj centar.<\/p>\n
A dobra vest \u2013 i da, postoji \u2013 je da danas, za razliku 1989. godine, mladi i rastu\u0107i pokret zelene demokratije napreduje u SAD sa upravo tom vizijom, i to predstavlja vi\u0161e od puke alternative izbora \u2013 to je na\u0161 jedan jedini spas planete.<\/p>\n
Ipak, mora nam biti jasno da spas koji nam treba nije ne\u0161to \u0161to je ve\u0107 bilo poku\u0161avano ranije, makar ne ni u pribli\u017enoj razmeri koja je potrebna. Kada je Tajms tvitovao svoju najavu Ri\u010dovog \u010dlanka o \u201enesposobnosti ljudskog roda da se pozabavi katastrofom klimatskih promena,\u201c izvrsno krilo eko-pravde Demokratskih socijalista Amerike brzo je ponudilo ispravku: \u201e*KAPITALIZAM* Da su ozbiljni u vezi sa istra\u017eivanjem \u0161ta je po\u0161lo naopako, ovo bi bilo o nesposobnosti \u201ekapitalizma da se pozabavi katastrofom klimatskih promena.\u201c Izvan kapitalizma, *ljudski rod* je sasvim sposoban da organizuje dru\u0161tva da cvetaju u okviru ekolo\u0161kih granica.\u201c<\/p>\n
Njihova poenta je dobra, iako je nekompletna. Nema ni\u010deg su\u0161tinskog u vezi sa \u017eivljenjem ljudi pod kapitalizmom; mi ljudi smo sposobni da se organizujemo u svakakve vrste razli\u010ditih dru\u0161tvenih poredaka, uklju\u010duju\u0107i dru\u0161tva sa mnogo du\u017eim vremenskim rokovima i daleko vi\u0161e po\u0161tovanja prema prirodnim sistemima odr\u017eavanja \u017eivota. Zaista, ljudi su \u017eiveli na taj na\u010din ogromnom ve\u0107inom na\u0161e istorije i mnoge domoroda\u010dke kulture do danas odr\u017eavaju \u017eivim kosmologije koje imaju planetu zemlju u svom sredi\u0161tu. Kapitalizam je malena ta\u010dka u kolektivnoj pri\u010di na\u0161e vrste.<\/p>\n
Ali prosto kriviti kapitalizam nije dovoljno. Apsolutno je istina da je poriv za beskrajnim rastom i profitom postavljen direktno nasuprot imperativa za brzom tranzicijom sa fosilnih goriva. Apsolutno je ta\u010dno da je globalno pu\u0161tanje neukro\u0107enog oblika kapitalizma, poznatog kao neoliberalizam,\u00a0 tokom osamdesetih i devedesetih godina bilo najve\u0107i doprinos katastrofalnom globalnom vrhuncu \u0161tetnih emisija u poslednjim decenijama, kao i upravo najve\u0107a prepreka za klimatske korake zasnovane na nauci otkako su vlade po\u010dele da razgovaraju (i pri\u010daju li, pri\u010daju) o smanjenju \u0161tetnih emisija. I ostaje najve\u0107a prepreka danas, \u010dak i u zemljama koje se reklamiraju kao klimatski lideri, poput Kanade i Francuske.<\/p>\n
Ali moramo biti iskreni da je autokratski industrijski socijalizam tako\u0111e katastrofa za \u017eivotno okru\u017eenje, \u0161to se najdramati\u010dnije dokazalo \u010dinjenicom da su emisije ugljenika nakratko pale kada je ekonomija biv\u0161eg Sovjetskog saveza propala tokom ranih hiljadu devetsto devedesetih godina. I kao \u0161to sam pisala u \u201eOvo menja sve\u201c, petro-populizam u Venecueli je nastavio ovu otrovnu tradiciju do dana\u0161njeg dana, sa katastrofalnim posledicama.<\/p>\n
Hajde da priznamo ovu \u010dinjenicu, a da pritom i istaknemo da zemlje sa jakom demokratsko socijalnom tradicijom \u2013 kao \u0161to su Danska, \u0160vedska i Urugvaj \u2013 imaju neke od najvi\u0161e vizionarski ekolo\u0161kih politika na svetu. Iz ovoga mo\u017eemo zaklju\u010diti da socijalizam nije nu\u017eno ekolo\u0161ki, ve\u0107 da novi oblik demokratije, eko-socijalizam, sa ponizno\u0161\u0107u da u\u010di od domoroda\u010dkih u\u010denja o du\u017enostima za budu\u0107e generacije i povezanosti svih \u017eivih bi\u0107a, \u010dini se da je najbolja \u0161ansa ljudskog roda za kolektivno pre\u017eivljavanje.<\/p>\n
Ovo su ulozi u porastu politi\u010dkih kandidata sa po\u010decima u pokretima, koji guraju demokratsku eko-socijalisti\u010dku viziju, povezuju\u0107i ta\u010dkice izme\u0111u ekonomskih plja\u010dkanja uzrokovanih decenijama neoliberalnog uspona i opusto\u0161enog stanja na\u0161eg prirodnog sveta. Delom inspirisan predsedni\u010dkom kandidaturom Bernija Sandersa, kandidati raznih rasa \u2013 poput Aleksandije Okasio-Kortez u Njujorku, Kaniele Ing na Havajima, i mnogih drugih \u2013 pokre\u0107u se putem platformi koje zahtevaju \u201eGreen New Deal\u201c koji pokriva sva\u010dije osnovne materijalne potrebe, nudi stvarna re\u0161enja za dru\u0161tvene i rodne nejednakosti, a pritom katalizira brzu tranziciju na stopostotno obnovljivu energiju. Mnogi, poput kandidatkinje za guvernerku Njujorka Sintije Nikson i kandidata za njujor\u0161kog javnog pravobranioca Zefira Ti\u010dauta, dali su re\u010d su da ne\u0107e uzimati novac od kompanija za fosilno gorivo i obe\u0107avaju da \u0107e ih sudski goniti.<\/p>\n
Ovi kandidati, bilo da se identifikuju kao demokratski socijalisti ili ne, odbijaju neoliberalni centrizam establi\u0161menta Demokratske partije, sa njihovim mlakim \u201ere\u0161enjima zasnovanim na tr\u017ei\u0161tu\u201c za ekolo\u0161ku krizu, kao i Trampov otvoreni rat sa prirodom. A oni tako\u0111e predstavljaju konkretnu alternativu nedemokratskim ekstraktivisti\u010dkim socijalistima i pro\u0161losti i sada\u0161njosti. Mo\u017eda najva\u017enije, ova nova generacija vo\u0111a nije zainteresovana za pravljenje \u017ertvenog jarca od \u201e\u010dove\u010danstva\u201c zbog pohlepe i korupcije malobrojne elite. Umesto toga tra\u017ei na\u010din da pomogne \u010dove\u010danstvu \u2013 posebno njegovim sistematski najnepoznatijim i neura\u010dunatim \u010dlanovima \u2013 da prona\u0111u svoj kolektivni glas i mo\u0107 da bi mogli da se suprotstave toj eliti.<\/p>\n
Mi ne gubimo Zemlju \u2013 ali se ona toliko brzo zagreva da je na putu da izgubi ogroman broj nas. U poslednjem trenutku, ukazuje se novi politi\u010dki put ka bezbednosti. Ovo nije trenutak da oplakujemo izgubljene decenije. Trenutak je da prokleto krenemo tim putem.<\/p>\n
kontrapress.com<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Mi ne gubimo Zemlju \u2013 ali se ona toliko brzo zagreva da je na putu da izgubi ogroman broj nas<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-253327","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/253327","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=253327"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/253327\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=253327"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=253327"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=253327"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}