{"id":253163,"date":"2018-09-12T07:36:51","date_gmt":"2018-09-12T05:36:51","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=253163"},"modified":"2018-09-12T07:36:51","modified_gmt":"2018-09-12T05:36:51","slug":"tako-je-lagao-matija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2018\/09\/12\/tako-je-lagao-matija\/","title":{"rendered":"Tako je lagao Matija"},"content":{"rendered":"

Autor: Slobodan Duki\u0107<\/strong><\/p>\n

\"\"Kad je Tito stigao u Beograd 1945. kazao je \u201cMi \u0107emo se prema Srbiji pona\u0161ati kao prema okupiranoj zemlji\u201d. Tako se i pona\u0161ao. I to obe\u0107anje do smrti ispunjavao. Ako ka\u017eete da je on u miru, posle rata ubio 200.000 Srba ili 10.000 Beogra\u0111ana, ka\u017eu da ne\u0107e dozvoliti reviziju istorije. I kad ga drugi napadaju jedino ga mi branimo\u2026 Kad je ovih godina \u201cZidoj\u010de cajtung\u201d napisao da je Tito jedan od najve\u0107ih ubica dvadesetog veka, samo su Srbi protestovali. Tako je, nedavno, govorio Matija Be\u0107kovi\u0107, pesnik i srpski akademik u razgovoru sa Rankom Pivljaninom, novinarom Blica.<\/p>\n

Godine 1964. ili 65., ne se\u0107am se ta\u010dno, poeta je bio glavni gost na brigadirskoj ve\u010deri na tada\u0161njem Trgu Marksa i Engelsa. Bio sam tamo kao brigadista i u\u010desnik radne akcije \u201cBubanj Potok\u201d.\u00a0 Pevali smo akcija\u0161ke pesmu \u201cDa nam \u017eivi, \u017eivi rad\u2026\u201d klicali \u201cTito, partija, omladina, akcija\u201d, dok smo pozdravljali devojke i mladi\u0107e iz drugih brigada. \u017dulj od krampanja le\u010dila mi je Mira ne\u017enim stiskom ruke. Na toj omladinskoj svetkovini izrasloj na pozivu Tita, da gradimo zemlju, Matija Be\u0107kovi\u0107 recitovao je stihove iz svoje zbirke \u201cTako je govorio Matija\u201d. Barabar sa \u201cdecom komunizma\u201d slavio je izgradnju Titove i svenarodne socijalisti\u010dke Jugoslavije. Kad se priredba zavr\u0161ila sko\u010dio sam na binu, pozdravio pesnika. I zamolio ga da mi pokloni knjigu. Posle ne\u0107kanja pristao je i u posveti napisao: Slobodanu Duki\u0107u da pro\u010dita, po\u0161to ja nemam vremena. Knjigu sam izgubio u selidbi, zajedno sa delom biblioteke i fotografijama i novinskim ise\u010dcima iz vremena kad sam igrao fudbal u \u201cCrvenoj Zvezdi\u201d.<\/p>\n

Pro\u0161lo je od tada mnogo leta. Godina je 1989. Jo\u0161 smo u socijalisti\u010dkoj Jugoslaviji. Te godine Socijalisti\u010dka republika Srbija dodeljuje knji\u017eevniku Matiji Be\u0107kovi\u0107u \u201cSedmojulsku nagradu\u201d. I druge republike su povodom dana\u00a0 oslobo\u0111enja, dodeljivale iste nagrade. Zajedni\u010dko im je \u0161to su nastale iz najve\u0107eg tada\u0161njeg priznanja Nagrade AVNOJ. U Srbiji se vi\u0161e ne slavi Sedmi juli kao dan ustanka, \u010detnici su progla\u0161eni antifa\u0161istima i izjedna\u010deni sa partizanima. Tomislav Nikoli\u0107, \u010detni\u010dki vojvoda i biv\u0161i predsednik Srbije 2011. godine povodom 20. oktobra Dana oslobo\u0111enja Beograda organizovao je, u prisustvu Putina, cirkusku paradu. Njeni u\u010desnici bili su obu\u010deni kao vojnici, ali na \u0161ajka\u010dama nisu imali petokraku, kao partizani \u2013 oslobodioci Beograda. Be\u0107kovi\u0107 ba\u0161tini i Oktobarsku nagradu grada Beograda. I Raki\u0107evu, ustanovljenu u vreme te Titove i socijalisti\u010dke ere Jugoslavije. Do danas, srpski pesnik se nije odrekao ni jedne ni druge, ba\u0161 kao ni Sedmojulske. A mogao je sa grudi da zbaci ta odli\u010dja. Da ih zgazi u pra\u0161ini i ka\u017ee ne\u0107u da mi srce greju priznanja iz vremena kad je Tito, kako ka\u017ee, ubijao Srbe. I stigao da do svoje smrti ubije njih 200.000. I 10.000 Beogra\u0111ana.<\/p>\n

Ta naknadna pamet, ta nekultura se\u0107anja i mr\u017enja prema Titu \u201cneprijatelju Srba\u201d nije od ju\u010de. Devedesetih godina pro\u0161log veka bio sam izve\u0161ta\u010d iz Skup\u0161tine Srbije. Pokojni Batri\u0107 Jovanovi\u0107, poslanik Srbije u skup\u0161tini SFRJ nazivao je Tita \u201csrbo\u017ederom\u201d. Batri\u0107 Jovanovi\u0107 je u vreme socijalisti\u010dke Jugoslavije na osnovu svojih ratnih zasluga i u\u010de\u0161\u0107a u NOB, bio kako narod ka\u017ee \u201csvako kurtalo\u201d. Rukovodio posle rata izgradnjom Novog Beograda, po nalogu Partije. Ma \u0161ta nije bio, direktor\u00a0 NIP Borba, direktor Jugoslovenskih \u017eeleznica, ambasador SFRJ u Italiji, ambasador Jugoslavije ui UNESCO\u2026 A onda kad je Tito sklopio o\u010di, drvlje i kamenje baca\u00a0 na vo\u0111u antifa\u0161isti\u010dke i socijalisti\u010dke revolucije, \u010diji je u\u010desnik bio u prvom e\u0161alonu. Tito je, govorio je, zajedno sa Staljinom, doprineo rasrbljivanju Crnogoraca.<\/p>\n

Ba\u0161 kao i on i Borisav Jovi\u0107 je, dok je \u201csedeo u Titovom krilu\u201d i grejao se visokim apana\u017eama kao dr\u017eavni funkcioner, mogao da zakuca na vrata Belog dvora i upita doma\u0107ina, pa dobro Jo\u017ea \u0161to si dozvolio da na kongresu u Drezdenu, KPJ odlu\u010di da rasturi Jugoslaviju, jer su u njoj Srbi bili ve\u0107inski narod i eksploatatori drugih. Ka\u017ee Jovi\u0107 da su Srbi izgubili i kad je o AVNOJ-u re\u010d i da su Titoisti bili na naumu da doakaju Srbima, ako treba i u saradnji sa Antom Paveli\u0107em. Tito je obespravio Srbe, pod njim su izgubili \u010ditav vek, Tito nas je vezao u \u010dvor. I svesno radio protiv srpskih interesa, govori dr Borisav Jovi\u0107 pisac knjige \u201cKako su Srbi izgubili vek\u201d. Naravno, Jovi\u0107 nema odgovor na pitanje za\u0161to je toliko dugo \u0107utao zbog ovih \u201cTitovih zlo\u010dina\u201d prema Srbima. Izgleda da mu se jezik zavezao u \u010dvor.<\/p>\n

Pa dobro kad su lagali ovi moralni patuljci. Da li onda kad su \u0161\u0107u\u0107ureni ispod Titovog vojni\u010dkog \u0161injela pevali borbene pesme, da bi kasnije\u00a0 nosili u d\u017eepu diplomatske paso\u0161e, dok su im se na granicama klanjali carinici,\u00a0 ili sad\u00a0 posle smrti \u201cSrbo\u017edera i masovnog ubice srpske nacije.\u201d Da li onda kad su primali visoka priznanja u njegovo\u00a0 vreme\u00a0 i pevali\u00a0 \u201cra\u010dunajte na nas\u201d, ili sad kad su umrli i Tito\u00a0 i Jugoslavija, a na ovim prostorima gizda se i \u0161enlu\u010di svaki jad i pokor. To je pitanje najelementarnijeg po\u0161tenja.<\/p>\n

Ima najmanje jedan Srbin koji se razi\u0161ao sa Titom, ali nije od toga pravio smrdljivi kapital. Ko\u010da Popovi\u0107. Briljantni intelektualac, dugogodi\u0161nji \u0161ef jugoslovenske diplomatije, poliglota, \u0161panski borac, komandant proslavljene Prve proleterske. U vreme kad je bio podpredsednik dr\u017eave seo je sa Titom i rekao mu da vra\u0107a dr\u017eavni\u010dke titule. Zbog tog \u010dina bilo je \u017eao obojici. Ko\u010da je pred smrt, gledao \u0161irom otvorenih o\u010diju, nacionalisti\u010dka divljanja. Milo\u0161evi\u0107ev \u201cDrang Nach Jugoslaviju\u201d i pisao: Ba\u0161ibozluk, bagra i brabonjci ustali su da obnove Du\u0161anovo carstvo. Srbi su samo protiv onoga ko bi hteo makar malo da ih opameti, a odu\u0161evljeno kli\u010du svakome ko ih jo\u0161 vi\u010de zaglupljuje, unaza\u0111uje i unesre\u0107uje. Tako je pisao \u010dovek koji je za sebe govorio da je bio i ostao Srbin, ali da nije bolesna zadribanda i srbenda. Takvi su izdali srpski narod i njegovu slavnu istoriju. To su \u201cSrbi po profesiji\u201d.<\/p>\n

I da se vratimo na po\u010detak. Na Be\u0107kovi\u0107evu tvrdnju da je Tito rekao \u201cDa \u0107emo se prema Srbiji pona\u0161ati kao prema okupiranoj zemlji\u201d. Taj citat je, naravno, la\u017ean. Nikad to Tito nije rekao\u2026 Uostalom, on je prema Srbiji bio posebno osetljiv, ka\u017ee nam istori\u010dar\u00a0 dr Milivoj Be\u0161lin.<\/p>\n

Ta\u010dno.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pa dobro kad su lagali ovi moralni patuljci. Da li onda kad su \u0161\u0107u\u0107ureni ispod Titovog vojni\u010dkog \u0161injela pevali borbene pesme, da bi kasnije nosili u d\u017eepu diplomatske paso\u0161e, dok su im se na granicama klanjali carinici, ili sad posle smrti \u201cSrbo\u017edera i masovnog ubice srpske nacije.\u201d<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-253163","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/253163","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=253163"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/253163\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=253163"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=253163"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=253163"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}