{"id":252821,"date":"2018-09-06T07:00:57","date_gmt":"2018-09-06T05:00:57","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=252821"},"modified":"2018-09-05T22:30:34","modified_gmt":"2018-09-05T20:30:34","slug":"korporacije-i-javno-dobro","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2018\/09\/06\/korporacije-i-javno-dobro\/","title":{"rendered":"Korporacije i javno dobro"},"content":{"rendered":"

Autor: Lenore Palladino<\/strong><\/p>\n

\"\"U svom pozdravnom govoru 1911. godine guverner Nju D\u017eersija Woodrow Willson je podsetio prisutne na poseban status korporacija. \u201eKorporacija postoji\u201c, rekao je, \u201ene po prirodnom pravu, ve\u0107 isklju\u010divo po dozvoli zakonodavca. Ako toj stvari pristupamo u dobroj nameri, moramo se slo\u017eiti da je zakonodavac odgovoran za svoju tvorevinu.\u201c<\/p>\n

Drugim re\u010dima, korporacije postoje zahvaljuju\u0107i dozvoli javnosti \u2013 i uvek je tako bilo. Sjedinjene Dr\u017eave su ideju o korporaciji nasledile od Ujedinjenog Kraljevstva, gde je kralj doslovno dodeljivao pravo inkorporacije kao oblik kraljevske privilegije. Korporacije su osobene po tome \u0161to im je dato neograni\u010deno trajanje i \u0161to pojedince koji ih \u010dine \u0161tite od li\u010dne odgovornosti u slu\u010daju da posao propadne. One su tako\u0111e dobar metod prikupljanja kapitala, jer imaju pravo da prodaju akcije inicijalnim investitorima, koji onda mogu trgovati istim akcijama na sekundarnom tr\u017ei\u0161tu.<\/p>\n

Zakonska pravila koja defini\u0161u i obavezuju korporacije dosta su se promenila od vremena osnivanja SAD i Wilsonovog doba. Korporacije danas u\u017eivaju mnoge od ustavnih za\u0161tita koje su nekada bile rezervisane za fizi\u010dka lica. Wilsonov komentar vredi ponoviti jer je i danas istinit: privilegije date velikim korporacijama su upravo to \u2013 privilegije, a ne prava \u2013 privilegije koje je dodelila dr\u017eava da bi korporacije ostvarivale ciljeve od op\u0161teg interesa koje bi ina\u010de te\u0161ko bilo ostvariti. Otuda sledi da ako korporacije postoje zato \u0161to mi, kao narod, to dozvoljavamo, onda bi njihovo postojanje trebalo usloviti zadovoljavanjem na\u0161ih potreba.<\/p>\n

Dana\u0161nje korporacije su zadr\u017eale privilegije i odbacile obaveze. Tro\u0161kove za radnu snagu poku\u0161avaju da spuste na najni\u017ei mogu\u0107i nivo, zbog \u010dega radnici vi\u0161e ne mogu da izdr\u017eavaju svoje porodice. Poslove prebacuju na spoljne saradnike, zbog \u010dega radnici koji su nekada imali pristojnu platu i beneficije sada rade kao honorarni saradnici. Koriste tehnologiju za invazivni nadzor radnika. Takvim postupcima i napadima na sindikate pregovara\u010dka mo\u0107 radnika se dr\u017ei na najni\u017eem mogu\u0107em nivou.<\/p>\n

Istovremeno, korporativna forma generi\u0161e ogroman prosperitet. Korporacije prihvataju velike rizike i toliko su narasle da najve\u0107e me\u0111u njima imaju ve\u0107i prihod nego mnoge zemlje. Pitanje je u \u010diju korist to \u010dine? I ko pla\u0107a socijalnu cenu?<\/p>\n

Dana\u0161nje velike korporacije rukovode se na\u010delom \u201eprimata akcionara\u201c, filozofijom koja u\u010di da je najva\u017eniji cilj korporacije da za \u0161to kra\u0107e vreme napravi \u0161to vi\u0161e novca za svoje akcionare. Ipak, ne postoji nijedan legitiman niti na pravu utemeljen dobar razlog da dr\u017eava dozvoli velikim korporacijama da rade isklju\u010divo u korist akcionara. Zapravo, vreme je da se poslovno pravo reformi\u0161e uvo\u0111enjem modela koji \u0107e uklju\u010diti u\u010de\u0161\u0107e i dati glas svim zainteresovanim stranama \u2013 pre svega zaposlenima, ali i drugima, kao \u0161to su kupci i \u0161ira javnost \u2013 koje \u0107e tako dobiti deo vrednosti koju su stvorile.<\/p>\n

Mnogi su ve\u0107 predlagali izmene koje u poslovno pravo uvode \u201ezainteresovane strane\u201c i \u201ejavno dobro\u201c. Pokret B Corp, na primer, predvodi kampanju za usvajanje statuta koji uklju\u010duju javno dobro \u0161irom zemlje, a pravni eksperti kao \u0161to su Kent Greenfield, Robert Hockett i Saule Omarova, kao i Ralph Nader predlagali su izmene i eventualnu harmonizaciju poslovnog prava na federalnom nivou. Ipak, vode\u0107i glasovi koji danas kritikuju korporativnu mo\u0107 obi\u010dno se fokusiraju na njen uticaj na politiku (na primer, prilozi za kampanje) ili korporativnu mo\u0107 poslodavaca (na primer, potreba za sindikalnom organizacijom i podizanjem minimalne cene rada), ne dovode\u0107i u pitanje sam na\u010din upravljanja korporacijama.<\/p>\n

U\u010diniti upravlja\u010de korporacija odgovornima pred javno\u0161\u0107u nije samo na\u0161e pravo, ve\u0107 i na\u0161a obaveza, a za to bi bilo dovoljno nekoliko jednostavnih izmena. Upravne odbore treba u\u010diniti odgovornima pred \u0161irim krugom zainteresovanih strana; odnos snaga u upravnom odboru treba uravnote\u017eiti izborom predstavnika razli\u010ditih zainteresovanih strana, uklju\u010duju\u0107i i zaposlene; treba jasno definisati poslovne ciljeve; i za najve\u0107e korporacije uvesti registraciju na federalnom nivou, da se dr\u017eave ne bi izme\u0111u sebe nadmetale izglasavanjem sve povoljnijih zakona za korporacije.<\/p>\n

Kori\u0161\u0107enjem zakona o upravljanju korporacijama za uvo\u0111enje modela koji uklju\u010duje i zainteresovane strane promenio bi se odnos snaga unutar korporacija i afirmisala \u010dinjenica da su korporacije javna, a ne tr\u017ei\u0161na tvorevina; drugim re\u010dima, mi smo im dali pravo da postoje. Treba reformisati poslovno pravo tako da u krajnjoj instanci slu\u017ei javnom interesu: regulisati pona\u0161anje korporacija tako da one ne dominiraju dru\u0161tvom ve\u0107 da mu slu\u017ee. U nastavku izlo\u017eeni predlozi relativno jednostavnih politika ne dobijaju pa\u017enju koju zavre\u0111uju, ali ako \u017eelimo da zaustavimo trend daljeg rasta rekordne nejednakosti, prvo treba izmeniti zakone koji reguli\u0161u raspodelu mo\u0107i unutar korporacija.<\/p>\n

***<\/p>\n

Iz perspektive zaposlenih u kompaniji \u2013 ili \u010dak potro\u0161a\u010da koji \u017eele bolje proizvode po ni\u017eim cenama \u2013 primat akcionara je, blago re\u010deno, neobi\u010dan izbor na\u010dela za upravljanje kompanijom. U osnovi to zna\u010di da se sve poslovne odluke moraju ocenjivati iz perspektive efekata koje imaju na cenu akcija. Upravni odbori smatraju da su odgovorni isklju\u010divo akcionarima, jer su sve druge zainteresovane strane \u2013 zaposleni, klijenti, poreski obveznici \u2013 ve\u0107 obuhva\u0107eni \u201eugovorima\u201c (iako ve\u0107ina radnika gotovo i nema nikakva prava). Davanje prioriteta akcionarima zna\u010di da se tro\u0161kovi \u2013 izme\u0111u ostalog i za plate radnika \u2013 moraju spustiti na najni\u017ei mogu\u0107i nivo. \u010cak i ako to ima negativne efekte na dugoro\u010dne izglede kompanije za rast i razvoj.<\/p>\n

Akcionari, zapravo, nisu \u201evlasnici\u201c korporacije; oni su vlasnici akcija koje je korporacija emitovala i u ve\u0107ini slu\u010dajeva su do akcija do\u0161li kupovinom od prethodnih vlasnika, a ne od same kompanije. Posle inicijalne javne ponude za kupovinu akcionari kupuju akcije na sekundarnom tr\u017ei\u0161tu \u2013 od drugih akcionara \u2013 \u0161to zna\u010di da novac koji ula\u017eu ne sti\u017ee do kompanije. Drugim re\u010dima, kona\u010dni rezultat prihvatanja primata akcionara je to da se preduze\u0107em upravlja u korist diversifikovanih akcionara koji su svoje udele kupili na sekundarnom tr\u017ei\u0161tu, nisu direktno investirali u kompaniju i verovatno i ne znaju da su akcionari.<\/p>\n

S druge strane, o zaposlenima se razmi\u0161lja kao o nu\u017enom zlu. Pravna teorija o primatu akcionara daje rukovodstvu dobar izgovor: rukovodioci mogu tvrditi da ne mogu podi\u0107i plate jer bi tako smanjili koli\u010dinu novca na koju akcionari imaju pravo. Rukovodioci kompanija imaju na raspolaganju niz alatki kojima \u0107e bogatiti sebe i akcionare na ra\u010dun ostalih zainteresovanih strana. To uklju\u010duje zakonske postupke kao \u0161to su otkup sopstvenih deonica, anga\u017eovanje radne snage preko spoljnih agencija, suzbijanje sindikalne organizacije, kao i menad\u017eerske postupke kao \u0161to su racionalizacija poslovanja i pretnje baukom automatizacije da bi se smanjile plate i uve\u0107alo bogatstvo akcionara. (Otkup sopstvenih deonica, koji podi\u017ee cenu preostalih akcija bez napornog rada i stvarnih pobolj\u0161anja u radu kompanije danas je na istorijski rekordnom nivou). Takve alatke daju rezultate zahvaljuju\u0107i nejasno odre\u0111enim pravilima fiducijarne obaveze (postupanja u najboljem interesu klijenta) i procedura izbora \u010dlanova odbora koje su naizgled neutralne; u stvarnosti, one poma\u017eu bogatima da se dodatno obogate.<\/p>\n

Korporacije \u010desto tvrde da zaposleni imaju jednaku pregovara\u010dku mo\u0107 i punu slobodu ugovaranja sa kompanijom; budu\u0107i da akcionarima njihova prava nisu zagarantovana ugovorom, oni imaju pravo na plen. Ali to je, naravno, fantazija: zaposleni ne ulaze u nekakav savr\u0161eni ugovorni odnos sa upravom firme \u2013 kompanije imaju ogromnu mo\u0107 u domenu zapo\u0161ljavanja i definisanja radnih uslova za svoje zaposlene. U poslednjih 40 godina, na primer, kompanije uglavnom nisu pratile rast produktivnosti podizanjem plata i posmatrale su radnike isklju\u010divo kao tro\u0161ak koji se mora kontrolisati, a ne kao izvor profita za sebe.<\/p>\n

Ulog zaposlenih je na vi\u0161e na\u010dina ve\u0107i od uloga akcionara. Oni obi\u010dno imaju samo jedan posao, dok je portfelj akcionara razgranat. Oni ula\u017eu vreme i rad u stvaranje vrednosti za kompaniju, dok akcionari ula\u017eu samo novac. Ako kompanija bankrotira, zaposlenima je mnogo te\u017ee da na\u0111u novi posao ili re\u0161e problem gubitka obe\u0107ane penzije nego \u0161to je to slu\u010daj sa akcionarima koji odmah mogu prodati akcije. Profesor prava Kent Geenfield u knjizi Proma\u0161aj poslovnog prava (2005) isti\u010de da se radnici nalaze u \u201ekomplikovanom odnosu zavisnosti\u201c sa korporacijom i da je njihova mo\u0107 pregovaranja ograni\u010dena njihovom malom dru\u0161tvenom mo\u0107i.<\/p>\n

***<\/p>\n

Model zainteresovanih strana u upravljanju kompanijom izmenio bi na\u010din upravljanja tako da sve zainteresovane strane u na\u0161oj ekonomiji (radnici, klijenti i javnost) imaju koristi od korporacija koje stvaraju dobit. To je radikalan i postepen proces koji treba da reorganizuje ekonomiju uvo\u0111enjem nekoliko jednostavnih zakonskih izmena. Varijacije su brojne, ali neophodne su bar tri promene u upravljanju korporacijama.<\/p>\n

Prva promena je ukidanje prava korporacija da se registruju za sve poslove dozvoljene zakonom. Korporacije bi u osniva\u010dkom aktu kao svoju svrhu morale da imaju navedeno \u201estvaranja op\u0161te dru\u0161tvene koristi\u201c. To je formulacija koju koriste benefit korporacije kao \u0161to su Kickstarter i Patagonia. Benefit korporacije su kompanije koje su odabrale da se njima upravlja u skladu sa novom vrstom zakona koja od njih zahteva javno dobro kao cilj i odgovornost pred zainteresovanim stranama. Status benefit korporacije je permisivan \u2013 svaka korporacija ga mo\u017ee odabrati bilo kad, ako to \u017eeli. Poslovno pravo treba izmeniti tako da sve korporacije \u2013 kao dr\u017eavne tvorevine \u2013 treba da doprinose stvaranju op\u0161teg javnog dobra. To bi u najmanju ruku omogu\u0107ilo da se ospore razni nepredvi\u0111eni ishodi korporativnog delovanja koji imaju katastrofalne posledice po dru\u0161tvo.<\/p>\n

Druga promena je propisivanje da zaposleni i druge zainteresovane strane imaju izabrane predstavnike u upravnom odboru radi uskla\u0111ivanja interesa onih koji donose va\u017ene odluke. Tre\u0107e je uvo\u0111enje fiducijarne du\u017enosti za \u010dlanove upravnog odbora \u2013 obaveze da budu lojalni i da odluke donose u skladu sa interesima korporacije, a ne samo svojim interesima \u2013 \u0161to bi se odnosilo na sve zainteresovane strane, a ne samo na akcionare koji aktivno trguju na sekundarnom tr\u017ei\u0161tu.<\/p>\n

Da bi se te promene sprovele potrebno je uvesti centralni federalni registar za najve\u0107e kompanije. U ranoj istoriji poslovnog prava registracija korporacija je bila u nadle\u017enosti dr\u017eavnih zakonodavaca. Taj novi oblik poslovanja bio je toliko koristan za osniva\u010de da su dr\u017eave \u017eelele da zadr\u017ee nadle\u017enost za odluke o odobravanju ili uskra\u0107ivanja prava na registraciju. Jo\u0161 1896. zakonodavci u Nju D\u017eersiju su uo\u010dili komparativne prednosti koje bi mogli imati ako privuku firme da se registruju po njihovim zakonima, pa su zakon promenili tako da se kompanije mogu osnovati za obavljanje \u201ebilo kojih poslova dozvoljenih zakonom\u201c. Naravno, nove korporacije su pojurile u Nju D\u017eersi.<\/p>\n

Mogu\u0107nost registracije na nivou dr\u017eave dovela je do trke ka dnu u kojoj je najbolje pro\u0161la dr\u017eava Delaver: u dr\u017eavi sa 800.000 stanovnika registrovano je 66 odsto kompanija sa liste Fortune 500. Zakone Delavera pravljene po meri biznisa omogu\u0107ila je \u201edoktrina unutra\u0161njih poslova\u201c koja dozvoljava kompanijama da primenjuju zakone one dr\u017eave u kojoj su registrovane. Kompanijama je tako\u0111e dozvoljeno da se registruju u bilo kojoj dr\u017eavi, bez obzira na to gde posluju, zapo\u0161ljavaju radnike ili tro\u0161e novac. Kompanija ne mora imati nikakav dodir sa dr\u017eavom u kojoj je registrovana. Kompanije ne mogu izbe\u0107i zakone o radu, zakon protiv diskriminacije ili druge dr\u017eavne zakone koji reguli\u0161u njihovo poslovanje u dr\u017eavi u kojoj obavljaju delatnost, ali to ne va\u017ei za zakon o inkorporaciji.<\/p>\n

To je krajnje nedemokratski. Zainteresovane strane povezane sa nekom korporacijom registrovanom u Delaveru, kao \u0161to su zaposleni ili kreditori, nemaju nikakvog uticaja na odredbe poslovnog prava u dr\u017eavi Delaver. Ista norma tako\u0111e onemogu\u0107uje dr\u017eavama da kompanijama koje posluju na njenoj teritoriji name\u0107u svoje standarde poslovnog upravljanja. Dr\u017eave \u0107e nastaviti da se nadme\u0107u \u2013 i usvajaju zakone koji su sve povoljniji za biznis \u2013 ukoliko ih mi u tome ne spre\u010dimo. Doktrina unutra\u0161njih poslova nije uklju\u010dena u federalne ili dr\u017eavne zakone i nije predmet ustavnog prava. To je samo \u0161iroko prihva\u0107ena praksa.<\/p>\n

Alternativa je usagla\u0161avanje poslovnog prava na federalnom nivou i uklju\u010divanje svih zainteresovanih strana u proces upravljanja. Podizanjem registracije kompanija na federalni nivo tako\u0111e se uva\u017eava \u010dinjenica da velike korporacije prodaju svoje proizvode i zapo\u0161ljavaju ljude \u0161irom zemlje, pa otuda svi imamo pravo da se izja\u0161njavamo o njihovim pravilima upravljanja, uklju\u010duju\u0107i i na\u010din raspodele dobiti. Na\u0161e velike korporacije su multinacionalne i operi\u0161u u vi\u0161e dr\u017eava. Jedinstvena registracija na federalnom nivou uvela bi poslovno pravo u 21. vek i u\u010dinilo ga predmetom na\u0161e zajedni\u010dke politi\u010dke volje, umesto da o tome odlu\u010duju samo glasa\u010di Delavera, kojih ima manje od zaposlenih u Volmartu.<\/p>\n

***<\/p>\n

Model upravljanja koji uklju\u010duje zainteresovane strane lak\u0161e je zamisliti kada se ispita mno\u0161tvo alternativnih poslovnih struktura koje ve\u0107 postoje i cvetaju u razli\u010ditim delovima SAD \u2013 sve ve\u0107i broj biznisa u vlasni\u0161tvu zaposlenih (kao \u0161to je Publix Super Markets, sa 190.000 zaposlenih), benefit korporacije (kao \u0161to je Patagonia) i pokreti radni\u010dkih zadruga (kao \u0161to je Zadruga pru\u017ealaca usluga ku\u0107ne pomo\u0107i sa 400 \u010dlanova u Bronksu). U svim pomenutim modelima interesi zainteresovanih strana su za\u0161ti\u0107eni, a uspe\u0161nost ovih modela dokazuje da nije ta\u010dno da biznisi moraju maksimalno uve\u0107ati vrednost za akcionare, ako \u017eele da opstanu.<\/p>\n

Biznisi u vlasni\u0161tvu zaposlenih su mnogo \u010de\u0161\u0107a pojava nego \u0161to se misli. Prema podacima Nacionalnog centra za biznise u vlasni\u0161tvu zaposlenih, vi\u0161e od 25 miliona radnika u SAD u\u010destvuje u nekom obliku programa vlasni\u0161tva zaposlenih. Mada vlasni\u0161tvo u rukama zaposlenih mo\u017ee uticati na poslovne procedure, ve\u0107ina takvih biznisa nisu zadruge u kojima se odluke donose konsenzusom. U njima \u010desto postoje \u010dvrste upravlja\u010dke hijerarhije, ba\u0161 kao u standardnim firmama, ali je razlika u tome \u0161to zaposleni direktno u\u010destvuju u upravljanju zajedno sa ostalim zainteresovanim stranama ili sami upravljaju biranjem odbora i glasanjem o va\u017enim pitanjima za kompaniju. Zaposleni dobijaju udeo u dobiti kompanije isto kao ostali investitori i akcionari.<\/p>\n

Benefit korporacije u SAD imaju ne\u0161to druga\u010diji pristup. Pokret benefit korporacija uva\u017eava dominantni model primata akcionara, ali ga zaobilazi uvo\u0111enjem sasvim nove vrste statuta. U njemu je jasno navedeno da je svrha korporacije javna korist: benefit korporacije ne postoje da bi izvla\u010dile bogatstvo iz ostatka dru\u0161tva. Njihovi upravni odbori su odgovorni pred svim zainteresovanim stranama, uklju\u010duju\u0107i zaposlene, klijente i \u0161iru javnost.<\/p>\n

Kompanije mogu izabrati da se registruju kao benefit korporacije iz vi\u0161e razloga, na osnovu preferencija osniva\u010da ili da bi tako pridobile obave\u0161tene klijente. To zna\u010di da problemati\u010dne kompanije kao \u0161to je Volmart svakako ne\u0107e izabrati ovaj put, ali ohrabruje \u0161to je ovaj model sve relevantniji u svim segmentima ekonomije. Sada postoji oko 5.000 benefit korporacija, uklju\u010duju\u0107i Kickstarter i Kleen Kanteen, a model je prihva\u0107en u zakonodavstvima 34 ameri\u010dke dr\u017eave.<\/p>\n

Postoje uspe\u0161ni primeri i van SAD. Gotovo 20 evropskih zemalja primenjuje neki oblik \u201eko-determinacijske\u201c filozofije, \u010dime se otvara zakonski prostor za u\u010de\u0161\u0107e radnika u dono\u0161enju va\u017enih korporativnih oduka, a Japan je ve\u0107 poznat po strukturama za u\u010de\u0161\u0107e i obuku radnika. Ipak, primer Nema\u010dke je verovatno najzanimljiviji. Velike nema\u010dke korporacije kao \u0161to je Folksvagen va\u017ean su deo nema\u010dke ekonomije, a u svojim upravnim odborima imaju radnike i operi\u0161u u skladu sa na\u010delima ko-determinacije. \u0160tavi\u0161e, velike nema\u010dke kompanije imaju i radni\u010dke savete, kao i kolektivno pregovaranje na nivou industrijske grane.<\/p>\n

Suprotno onome \u010demu nas u\u010di teorija poslovnog prava u SAD, takve strukture nisu dovele do propasti nema\u010dke ekonomije i paralize koja nastaje zato \u0161to ne postoji jedno lice sa kona\u010dnim pravom odlu\u010divanja unutar kompanije. Tako\u0111e, taj model nije ograni\u010den na kompanije sa javnom misijom, kao u SAD: u Nema\u010dkoj je 44 odsto radnika zaposleno u kompanijama sa radni\u010dkim savetima.<\/p>\n

***<\/p>\n

Uklju\u010divanje svih zainteresovanih strana u upravljanje kompanijama u SAD nije univerzalni lek. To nije dovoljno i samo od sebe ne bi preokrenulo trend rasta katastrofalne nejednakosti niti spre\u010dilo rukovodioce da izmi\u0161ljaju nove na\u010dine boga\u0107enja. To bi donelo i dodatne komplikacije koje bi se morale re\u0161avati uglavnom pred sudom. \u0160ta bi ta\u010dno zna\u010dilo da je neka kompanija prekr\u0161ila svoje obaveze prema javnosti? Ko \u0107e pobediti ako upravni odbor donese odluku koja daje prednost radnicima u odnosu na akcionare i akcionari odlu\u010de da tu\u017ee kompaniju? Da li \u0107e menad\u017ement prona\u0107i na\u010din da podstakne sukobe zaposlenih i akcionara radi sopstvene dobiti?<\/p>\n

Reforma poslovnog prava koja uklju\u010duje upravljanje svih zainteresovanih strana sigurno bi nai\u0161la na takve prepreke, ali bi tako\u0111e omogu\u0107ila istinsku borbu za mo\u0107 unutar na\u0161ih kompanija. Statistika koja govori o krizi nejednakosti dobro je poznata i tu se ni\u0161ta ne\u0107e promeniti dok se ne promene standardi korporativnog pona\u0161anja. Najva\u017eniji razlog za promenu poslovnog prava je reafirmacija jednostavne \u010dinjenice da su korporacije stvorene politi\u010dkom voljom javnosti. Korporativna mo\u0107 ne sme nadja\u010dati mo\u0107 naroda (namerno koristim tu re\u010d). Ove godine jasnije nego ikada uo\u010davamo opasnosti uticaja korporativne mo\u0107i na na\u0161e \u017eivote i na\u0161u politiku. Da bismo iza\u0161li iz politi\u010dke krize u kojoj se nalazimo treba intervenisati na dinamici mo\u0107i koja je proizvela ovaj haos.<\/p>\n

Nedavno usvojena sudska odluka u postupku Janus v. AFSCME pokazuje koliko je urgentan ovaj zadatak. Ta odluka je veliki korak unatrag za sindikalno organizovanje radnika. To nije kraj sindikata, ali jeste jasan pokazatelj da se korporativna mo\u0107 mora suzbijati strukturnim intervencijama. U doba sudskih napada na pregovara\u010dku mo\u0107 radnika, Kongres bi morao da izvr\u0161i temeljnu reorganizaciju korporacija tako da za\u0161titi radnike. Kandidati za Kongres koji \u017eele da pridobiju radni\u010dke glasove na izborima u novembru treba da predvode tu borbu.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik\/ Boston Review<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U\u010diniti upravlja\u010de korporacija odgovornima pred javno\u0161\u0107u nije samo na\u0161e pravo, ve\u0107 i na\u0161a obaveza, a za to bi bilo dovoljno nekoliko jednostavnih izmena<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":252822,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-252821","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/252821","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=252821"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/252821\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/252822"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=252821"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=252821"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=252821"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}