{"id":252139,"date":"2018-08-25T06:00:16","date_gmt":"2018-08-25T04:00:16","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=252139"},"modified":"2018-08-24T08:30:25","modified_gmt":"2018-08-24T06:30:25","slug":"do-poslednje-kapi-vode","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2018\/08\/25\/do-poslednje-kapi-vode\/","title":{"rendered":"Do poslednje kapi vode"},"content":{"rendered":"

\"\"Pi\u0161e: Bojana Selakovi\u0107<\/strong><\/p>\n

\u010cesto sam razmi\u0161ljala zbog \u010dega se na ovim prostorima nije zapatio masovan ekolo\u0161ki pokret, poput onih koji postoje ne samo u najrazvijenijim zemljama, ve\u0107 i u pojedinim nekada\u0161njim komunisti\u010dkim zemljama Evrope. A nije da nije bilo goru\u0107ih ekolo\u0161kih problema koji su poga\u0111ali hiljade i desetine hiljada ljudi i u biv\u0161oj Jugoslaviji. Takore\u0107i \u010ditave gradove.<\/p>\n

Kada je zapo\u010dela duga i bolna tranzicija (jo\u0161 uvek nezavr\u0161ena) \u010dinilo se da \u0107e se stvoriti novi prostor za gra\u0111ansko delovanje u toj oblasti. Kao i i mnogo toga drugog, i za\u0161tita \u017eivotne sredine je postala dr\u017eavni projekat, oblast u kojoj je prepoznat potencijal za rabljenje raznih dr\u017eavnih i stranih fondova.<\/p>\n

Nicale su preko no\u0107i ekolo\u0161ke organizacije od tri \u010dlana koje su na vrlo bezbolan na\u010din dolazile do novca kroz projekte, kreirane tako da se \u0161to jednostavnije zadovolje formalni kriterijumi donatora. A poznato je da se svest najlak\u0161e menja kroz obuke, bilborde, tu i tamo neku akciju \u010di\u0161\u0107enja nekog re\u010dnog korita ili parka, uz uredno prisustvo raznih lokalnih funkcionera ili slu\u017ebenika ministarstva, resorno zadu\u017eenog za ovu oblast.<\/p>\n

Kada se projekti zavr\u0161e, napi\u0161u se izve\u0161taji, donatorima zahvali na saradnji pa kud koji. Do slede\u0107e prilike. I tako smo do\u0161li u paradoskalnu situaciju da iako je formalno gledano, zaista mnogo napora i resursa, naro\u010dito finansijskih ulo\u017eeno, sve ono \u0161to je i ura\u0111eno do\u0161lo je do takore\u0107i zanemarljivog broja gra\u0111ana. Onih koji je zapravo trebalo da budu glavna ciljna grupa u tom milenijumskom ekolo\u0161kom osve\u0161\u0107ivanju Srbije.<\/p>\n

Paralelno sa tim, institucije su radile kako su radile, vlast je gra\u0111ane tretirala kako je tretirala, investitori su po\u010deli da vr\u0161ljaju Srbijom, a Vlade, sve do jedne su se utrkivale koja \u0107e im biti servilnija. Kada je i ono malo preostalih javnih resursa razgrabljeno, krenulo\u00a0 se i dalje. Sa koncesijama na izvorima vode, deponijama i re\u010dnim obalama. O\u010dekujem da predmet slede\u0107e faze bude ako je nekako mogu\u0107e i vazduh, no vide\u0107emo.<\/p>\n

I ljudi su trpeli. Srozavali svoje dostajanstvo do granica mogu\u0107eg. O\u010digledno ja da ona stara izreka o tome kako je sa dna samo jedan put, i to onaj ka vrhu, ipak primenljiva i u vremenu sada\u0161njem. \u010cini se da je ovde taj presudni momenta jedino logi\u010dno i mogao da bude vezan za priordu.<\/p>\n

Od dr\u017eave i njenih institucija, \u010dini se da ovde retko ko jo\u0161 ima bilo kakvih o\u010dekivanja. Oguglalo se na neljubazne slu\u017ebenike, \u010dekanja, nedovoljno ljudi u zdravstvu, lo\u0161e \u0161kolstvo, previ\u0161e puta izre\u010dene la\u017ei o nekim budu\u0107im velikim delima, razbacivanje dr\u017eavnog novca. Ali kada je nekim ljudima dirnuto u ono \u0161to su do sada smatrali svojom sigurnom zonom za beg od te i takve dr\u017eave, verovatno je to bila crvena linija.<\/p>\n

Malo, po malo, takore\u0107i stidljivo, mogle su se \u010duti vesti o ljudima koji su se u Zaje\u010daru borili protiv bahatog vlasnika hotela koji vodu iz gradskih arterskih izvora koristi za grejanje ogromne zgrade, pa je potom, tako iskori\u0161\u0107enu vra\u0107a nazad u sistem gradskih \u010desmi. O protestima protiv visokih hidroelektrana na Limu, o \u017eiteljima Miljakovca koji se bore da o\u010duvaju izvor pitke vode vrhunskog kvaliteta, jedinstven u Beogradu u situaciji kada protiv sebe imaju gradske institucije koje falsifikuju podatke o proceni ekolo\u0161kog uticaja tu planirane gradnje. O inicijativi Savski nasip koja se godinama bori protiv divlje gradnje koja ugro\u017eava vodosnabdevanje glavnog grada Srbije. I kona\u010dno o grupi Odbranimo reke Stare planine. Sli\u010dni primeri postoje i u regionu \u2013 Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Makedoniji.<\/p>\n

Sve ove grupe i inicijative su autenti\u010dno gra\u0111anske. I kao takve su reakcija na sve ono \u0161to dr\u017eava, ne samo da nije uradila u prethodnih osamnaest godina, ve\u0107\u00a0 je svojim vrlo aktivnim pristupom i proizvela i tako postala ne samo sau\u010desnik, ve\u0107 glavni i odgovorni urednik nove faze u na\u0161o kolektivnoj propasti u kojoj je voda glavni resurs za otimanje. Ali, isto tako su reakcija na sve ono \u0161to je trebalo, ili se barem od njih to o\u010dekivalo, a nisu uradile, nevladine organizacije od 2000. pa do danas.<\/p>\n

Verujem da jako mali broj gra\u0111ana Srbije zna bilo \u0161ta o sjajnim ljudima koje sam malo pre pomenula. O njima se ne mo\u017ee \u010duti skoro ba\u0161 ni\u0161ta na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, u tira\u017enim dnevnim listovima, a jo\u0161 manje lajf stajl magazinima. \u0160to je opet samo po sebi apsurdno, jer svi oni na primer promovi\u0161u prirodne lepote Srbije kao ogroman tursti\u010dki potencijal. Mali problem je \u0161to od toga ne\u0107e ostati ni\u0161ta bez ljudi koji su sada od vlasti i njihovih istomi\u0161ljnika ozna\u010deni kao provokatori, politi\u010dki motivisani, neodgovorni pojedinci.<\/p>\n

To ve\u0107ina gra\u0111ana ne zna. Pitanje je zapravo koliko onih koji nisu ro\u0111eni u isto\u010dnoj Srbiji, ili su istinski zaljubljenici, uop\u0161te zna bilo \u0161ta o Staroj planini. Po logici, daleko je to od mene, ne trude se ni da saznaju. U tom konceptu, potpuno su nesvesni da \u0107e taj mehanizam vrlo brzo sti\u0107i i na njihova vrata, ako dr\u017eava ne promeni pristup. Ali kada ra\u010duni Infostana budu zna\u010dajno ve\u0107i, te\u0161ko da \u0107e biti prostora za reakciju.<\/p>\n

A mehanizam podrazumeva i\u017eivljavanje nad prirodnim resursima u zakonom za\u0161ti\u0107enom parku prirode, \u010diji jedini efekat na kraju ostaje profit u privatnim kompanijama. Ne bih sada ovde detaljisala o svoj mogu\u0107oj \u0161teti u eko sistemu koja \u0107e nastati izgradnjom planiranog broja malih hidrocentrala.<\/p>\n

Ono \u0161to se mora ista\u0107i, jeste, da iako postoji direktiva Evropske unije o podsticanju izvora obnovljive energije, sve zemlje \u010dlanice konstantno vr\u0161e i procenu njihovog uticaja na prirodu. Tako sada ve\u0107ina njih odustaje od konecepta malih turbina jer su izra\u010dunali da su korist i potencijalna \u0161teta u orgomnoj nesrazmeri zbog male koli\u010dine struje koja se tako proizvede. A Srbija se tek sprema u taj poduhvat.<\/p>\n

Negde sam ovih dana pro\u010ditala i da je neko izra\u010dunao da kada bi se napravile sve planirane male hidrocentrale u Srbiji, efekat bi bio isti kao kada bi apsolutno sva doma\u0107instva pre\u0161la na kori\u0161\u0107enje \u0161tedljivih sijalica. Nisam stru\u010dna da dajem takve procene, ne znam ni \u0161ta bi bilo pametnije re\u0161enje od toga, ali znam pouzdano da dr\u017eava ne sme o tome odlu\u010divati sama. Bez u\u010de\u0161\u0107a stru\u010dne javnosti a posebno iskazane volje gra\u0111ana koji \u017eive na tim podru\u010djima, u selima koja \u0107e se bukvalno ugasiti ako im se uzmu reke. A to se konstantno ne de\u0161ava ve\u0107 godinama.<\/p>\n

Zato je nakon brojnih akcija, razgovora, pregovora, lokalnih seoskih zborova, za 2. septembar u Pirotu najavljen veliki protest protiv izgradnje malih hidrocentrala na Staroj planini. Koliko \u0107e sluha za te zahteve biti, vide\u0107emo, ali te\u0161ko je poverovati da \u0107e aktivisti inicijative Odbranimo reke Stare planine odustati. A svi ostali sedite i \u010dekajte da dr\u017eava do\u0111e i do va\u0161e poslednje kapi. I u bukvalnom i u prenesenom zna\u010denju, svejedno vam je.<\/p>\n

Danas<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Neko je negde okupljanje ljudi koji se bore protiv izgradnje malih hidroelektrana na Staroj planini nazvao prvim srpskim ekolo\u0161kim ustankom. Zapravo bi to i trebalo da bude dodato zvani\u010dnom nazivu ove inicijative.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-252139","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/252139","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=252139"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/252139\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=252139"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=252139"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=252139"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}