{"id":251804,"date":"2018-08-18T09:10:58","date_gmt":"2018-08-18T07:10:58","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=251804"},"modified":"2018-08-18T09:13:10","modified_gmt":"2018-08-18T07:13:10","slug":"ekonomija-nultog-zbira","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2018\/08\/18\/ekonomija-nultog-zbira\/","title":{"rendered":"Ekonomija nultog zbira"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Adair Turner<\/strong><\/p>\n

\"\"Potencijal za automatizaciju u globalnoj ekonomiji je ogroman. Adidasova \u201ebrza fabrika\u201c u Bavarskoj zapo\u0161ljava\u0107e 160 radnika, koji \u0107e svake godine proizvoditi 550.000 pari patika, \u010dime je produktivnost u odnosu na fabrike starog tipa pove\u0107ana 5 puta. Britanski maloprodajni konzorcijum procenjuje da \u0107e u narednih 10 godina broj poslova u maloprodaji opasti sa 3 na 2,1 miliona, ali da \u0107e se samo mali broj ovih izgubljenih radnih mesta nadoknaditi novim poslovima u onlajn prodaji. Mnoge kompanije za pru\u017eanje finansijskih usluga planiraju veliko smanjenje broja radnika na poslovima obrade informacija.<\/p>\n

Uprkos tome, rezultati merenja rasta produktivnosti u razvijenim ekonomijama pokazuju usporeni rast. Jedno od mogu\u0107ih obja\u0161njenja, o kojem je nedavno pisao Andrew Haldane, glavni ekonomista engleske centralne banke, jeste to \u0161to neke kompanije ubrzano uvode novine, dok druge to \u010dine znatno sporije, zbog \u010dega dolazi do disperzije, rasipanja produktivnosti \u010dak i unutar istog sektora. Ali to nije dovoljno obja\u0161njenje za usporavanje rasta produktivnosti: za to bi bio potreban rast stepena disperzije.<\/p>\n

Ipak, mogu\u0107e je da je fokusiranje na uticaj tehnologije na postoje\u0107e poslove i radna mesta pogre\u0161no. Mo\u017eda se re\u0161enje zagonetke produktivnosti krije u aktivnostima na koje radnici prelaze kada ostanu bez starih poslova. David Graeber iz Londonske \u0161kole ekonomije tvrdi da \u010dak 30 odsto rada koji se danas obavlja otpada na \u201enepotrebne poslove\u201c koji ne stvaraju nikakve zaista vredne robe i usluge, ve\u0107 su proizvod nadmetanja za dohodak i status.<\/p>\n

Graeber svet posmatra iz perspektive antropologa, a ne ekonomiste, \u0161to je u ovom slu\u010daju korisno. Ipak, fraza \u201enepotrebni poslovi\u201c i njegova usmerenost na demotivisane radnike koji obavljaju besmislene poslove mo\u017eda skre\u0107u pa\u017enju sa jednog su\u0161tinski va\u017enog trenda: radnici mogu smatrati stimulativnim i vrednim mnoge poslove koji ne doprinose uve\u0107anju ukupnog blagostanja.<\/p>\n

Pretpostavimo, na primer, da ste posve\u0107eni ostvarivanju ciljeva odre\u0111ene humanitarne organizacije, da imate talenta za pronala\u017eenje donatora i da ste zna\u010dajno uve\u0107ali koli\u010dinu raspolo\u017eivih donacija za va\u0161u odabranu organizaciju. Verovatno \u0107ete se na tom poslu ose\u0107ati dobro i motivisano, iako u kona\u010dnom zbiru niste u\u010dinili ni\u0161ta osim \u0161to ste novac za koji su se nadmetale neke druge organizacije, za koje rade neki drugi, jednako posve\u0107eni ljudi, preusmerili na ra\u010dune svoje organizacije.<\/p>\n

Zato klju\u010dno ekonomsko pitanje nije da li su odre\u0111eni poslovi zaista \u201enepotrebni\u201c, ve\u0107 koliko se u sve ve\u0107oj meri takvim poslovima obavlja samo jedna distributivna funkcija nultog zbira, u kojoj ulaganje ve\u0161tina, truda i tehnologija ne mo\u017ee doprineti uve\u0107anju ljudskog blagostanja zbog istog takvog ulaganja na drugoj strani u ovoj konkurentskoj utakmici.<\/p>\n

U tu grupu spadaju mnogi poslovi: hakeri i stru\u010dnjaci za bezbednost koje kompanije zapo\u0161ljavaju da odbijaju hakerske napade; advokati (u gra\u0111anskom i poslovnom pravu); veliki deo finansijskih poslova i upravljanja imovinom; poreznici i ra\u010dunovo\u0111e; reklamiranje i marketing da bi se izgradio brend X na ra\u010dun brenda Y; rivalske kampanje i trustovi mozgova; \u010dak i nastavnici koji tra\u017ee na\u010din da osiguraju bolje relativne rezultate svojih u\u010denika kao zalog uspe\u0161ne budu\u0107e karijere.<\/p>\n

Izra\u010dunavanje udela ekonomske aktivnosti nultog zbira je po definiciji komplikovano. Mnogi poslovi uklju\u010duju i kreativne i distributivne aktivnosti. Aktivnosti nultog zbira ima u svim sektorima; proizvo\u0111a\u010di mogu anga\u017eovati poreske eksperte da obaveze svedu na minimum ili vrhunske rukovodioce koji \u0107e se fokusirati na finansijski in\u017eenjering.<\/p>\n

Ali raspolo\u017eivi podaci pokazuju da su aktivnosti nultog zbira zna\u010dajno porasle. U \u010dlanku nedavno objavljenom u \u010dasopisu Harward Business Review, Gary Hamel i Michele Zanin nagla\u0161avaju da oko 17,6 odsto svih poslova u SAD \u2013 na koje otpada 30 odsto ispla\u0107enih zarada \u2013 pripadaju \u201emenad\u017eerskim i administrativnim funkcijama\u201c za koje je verovatno da uklju\u010duju veliki udeo aktivnosti nultog zbira. U me\u0111uvremenu je zapo\u0161ljavanje u firmama koje pru\u017eaju finansijske i \u201eposlovne usluge\u201c u poslednjih 20 godina poraslo sa 15 na 18 odsto ukupnog broja poslova u SAD, kao i sa 20 na 24 odsto izmerenog u\u010dinka.<\/p>\n

Hamel i Zimel tvrde da bi izmerena produktivnost zna\u010dajno porasla ako bismo se oslobodili suvi\u0161nih menad\u017eerskih poslova. Ali \u0161irenje aktivnosti nultog zbira mo\u017eda ima dublje korene nego \u0161to oni misle. Mo\u017eda tehnolo\u0161ki napredak koji nas \u010dini sve bogatijim u pogledu koli\u010dine mnogih osnovnih roba i usluga \u2013 bilo da su to kola ili ku\u0107ni aparati, obroci u restoranu ili pozivi mobilnim telefonom \u2013 neizbe\u017eno vodi usmeravanju sve ve\u0107eg dela ljudske aktivnosti na nadmetanje nultog zbira za raspolo\u017eivi dohodak i imovinu.<\/p>\n

Sa rastom na\u0161e sposobnosti da proizvodimo sve kvalitetnija dobra anga\u017eovanjem sve manjeg broja ljudi vrednost sve vi\u0161e prelazi u subjektivne brendove, a racionalne firme izdvajaju sve vi\u0161e za analizu tr\u017ei\u0161ta, finansijski in\u017eenjering i poresko planiranje. Na kraju bi sav ljudski rad mogao biti usmeren na aktivnosti nultog zbira.<\/p>\n

Bez obzira na to da li \u0107e roboti dosti\u0107i ljudsku inteligenciju ili ne, korisno je razmisliti o tome kako bi ekonomija izgledala ako bismo gotovo sav rad potreban da se proizvedu robe i usluge u slu\u017ebi ljudskog blagostanja automatizovali. Imamo dve mogu\u0107nosti: jedna je dramati\u010dan rast koli\u010dine slobodnog vremena; druga je uve\u0107avanje koli\u010dine rada posve\u0107enog konkurenciji nultog zbira. Imaju\u0107i u vidu ono \u0161to znamo o ljudskoj prirodi, verovatno je da \u0107e druga mogu\u0107nost dobiti va\u017enu ulogu.<\/p>\n

Kao \u0161to tvrdim u svom nedavnom predavanju, takvu ekonomiju bi obele\u017eila izrazita nejednakost, sa malim brojem IT eksperata, modnih dizajnera, brend menad\u017eera, advokata i finansijskih stru\u010dnjaka koji bi zara\u0111ivali ogromne koli\u010dine novca. Paradoksalno, u takvoj situaciji bi najfizi\u010dkija od svih stvari \u2013 lokacijski po\u017eeljna zemlja \u2013 predstavljala najvredniju imovinu, a pravila o nasle\u0111ivanju bi bila klju\u010dna za odre\u0111ivanje relativnog bogatstva.<\/p>\n

Kao \u0161to ka\u017ee John Maynard Keynes, re\u0161ili bismo \u201eekonomski problem\u201c dovoljne proizvodnje roba i usluga, ali bismo se suo\u010dili sa te\u017eim i su\u0161tinski filozofskim pitanjem pronala\u017eenja smisla u svetu u kome rad vi\u0161e nije potreban, kao i na\u010dina da se uro\u0111ena ljudska sklonost nadmetanju za status stavi pod kontrolu. Poku\u0161aji da se takvi izazovi re\u0161e ubrzanim tehnolo\u0161kim razvojem i br\u017eim rastom produktivnosti ne vode nikuda.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Bez obzira na to da li \u0107e roboti dosti\u0107i ljudsku inteligenciju ili ne, korisno je razmisliti o tome kako bi ekonomija izgledala ako bismo gotovo sav rad potreban da se proizvedu robe i usluge u slu\u017ebi ljudskog blagostanja automatizovali<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-251804","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/251804","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=251804"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/251804\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=251804"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=251804"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=251804"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}