{"id":251615,"date":"2018-08-15T06:00:09","date_gmt":"2018-08-15T04:00:09","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=251615"},"modified":"2018-08-15T08:26:45","modified_gmt":"2018-08-15T06:26:45","slug":"sta-da-se-radi-11-teza-za-novu-levicu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2018\/08\/15\/sta-da-se-radi-11-teza-za-novu-levicu\/","title":{"rendered":"\u0160ta da se radi? 11 Teza za novu levicu"},"content":{"rendered":"

\"\"Pi\u0161e: Todor Kulji\u0107<\/strong><\/p>\n

PRVA<\/p>\n

Treba sistematski, a ne sporadi\u010dno, problematizovati sna\u017eno orkestriranu ideologiju neoliberalizma \u010dija teologija matematike postaje univerzalna vera, novo ekumensko jevan\u0111elje sa nekoliko \u010darobnih re\u010di kao sto su globalizacija, tr\u017eiste i tranzicija (Bourdieu). Kao posledicu slabosti levice treba razumeti i to \u0161to je danas kapital preuzeo monopol na multikulturalizam i internacionalizam, a levica se vezuje za nacionalni identitet? A cilj demonizacije pora\u017eenog socijalizma je rat protiv socijalnih tekovina 20. veka, protiv civilizacije povezane sa socijalnom dr\u017eavom. Denunciranje utopije olak\u0161ava trijumf bankarskog neoliberalnog mi\u0161ljenja u kom su novac i profit mera svih stvari. Neoliberalna Evropa bankara po\u010diva na novom spoju nacionalnog i liberalnog \u2013 etnokratskom liberalizmu. Treba prozreti moralizaciju me\u0111unarodne politike koju sledi Zapad sa ljudskim pravima na svojoj zastavi u \u201edemokratskim krsta\u0161kim ratovima\u201c (Hofbauer), ali ne zarad nacionalisti\u010dkih nego socijalnih interesa. Iza fasade kosmopolitskih misija kriju se stari imperijalisti\u010dki motivi i me\u0111udr\u017eavni odnosi patrona i klijenta. U kritici imperijalizma levica treba da pa\u017eljivo uo\u010dava kada se nacionalno izrabljivanje podudara sa klasnim.<\/p>\n

DRUGA<\/p>\n

U tom cilju va\u017eno je dekonstruisati antitotalitarnu retoriku koja je zajedni\u010dka ina\u010de prili\u010dno suprotstavljenim strujama srpske ekstremne desnice (SRS), konzervativnim nacionalistima (DSS) i umerenoj nacionalnoj i anacionalnoj desnici (DS,LDP). Naime, uprkos normalizaciji kapitalizma i nacionalizma, oba termina jo\u0161 uvek su nepopularna za ugradnju u li\u010dni i grupni samoopis. Nacionalizam je kostimiran kao patriotizam, a kapitalizam kao demokratija i tranzicija. Nacionalisti sebe nazivaju patriotima, a liberali i konzervativci sebe smatraju demokratama legalistima i antipopulistima. Misliti da je nelagoda zbog ranije levi\u010darske pro\u0161losti u strukturi novog dru\u0161tvenonau\u010dnog revizionizma bio bi povr\u0161ni psihologizam. Bira\u010dka masa osiroma\u0161enog dru\u0161tva ne prihvata otvorenu kapitalisti\u010dku retoriku, pa je sigurnije nastupati preko zalaganja za demokratiju, a ogoljeni nacionalizam tako\u0111e je pouzdanije neutralizovati kao nesebi\u010dni patriotizam. Ve\u0107 dvadesetak godina je simboli\u010dki vrh patriotizma Kosovo, a izborne kampanje nezamislive su bez zaklinjanja u Kosovo. Teritorijalna nesigurnost dr\u017eavne terirtorije jeste glavna hrana nacionalizma. \u0160to je u dr\u017eavnom pogledu Kosovo za Srbiju sve vi\u0161e postajalo virtuelna realnost, to se lak\u0161e \u00abpatriotizovalo\u00bb i instrumentalizovalo. Uz to je kosovizacija srpske kulture olak\u0161avala njenu klerikalizaciju. Uz kosovsku, danas u Srbiji dominiraju dve vrste naracija sa sna\u017eno osmi\u0161ljenim kontinuitetom: etnocentri\u010dna i antitotalitarna. Obe treba prozreti. Ni kod jedne nije uravnote\u017eeno samovi\u0111enje i vi\u0111enje Drugog. Razlike su uvek povu\u010dene na \u0161tetu Drugog. Drugi je ili neprijatelj Srba ili bolj\u0161evik. Asimetri\u010dnost procena kod obeju struja ogleda se u neskrivenom pripisivanju pozitivnih crta ili normalnosti svojoj grupi, a negativnih ili abnormalnih Drugome. Nove asimetrije prerasle su u ortodoksiju poslesocijalisti\u010dke kulture se\u0107anja. Zato \u0161to tobo\u017ee svaka te\u017enja za radikalnim re\u0161enjem socijalnog pitanja goni u utopiju i teror, osiroma\u0161enim slojevima nude se legalizam i privatizacija kao metadon u borbi protiv realne droge nacionalizma. Ogoljena ideologija procedure prepu\u0161ta socijalno pitanje ultrakonzervativcima koji uspe\u0161no manipuli\u0161u nezaposlenima i siroma\u0161nima. I ovde kao klju\u010dnu ideologiju treba markirati etnokratski liberalizam.<\/p>\n

TRE\u0106A<\/p>\n

Na op\u0161tem idejnom planu treba sistematski raditi na razdvajanju levice od nacionalizma. Demokratiji nije potrebno mentalno ukorenjivanje u naciji kao prepoliti\u010dkoj sudbinskoj zajednici. Za one koji su lojalni poreklu demokratija jeste debata uglavnom oko procedure, nacionalni interes je neprikosnoven, a kapitalizam uglavnom bezalternativan. Za levicu, pak, dru\u0161tvenoekonomska jednakost jeste preduslov me\u0111unacionalne jednakosti, a ne obrnuto. Zato je prioritet levice skandalizacija protivre\u010dnosti kapitalizma, a ne isticanje \u017ertve vlastite nacije. U protivnom \u0107e ispasti da srpske vrline le\u017ee u srpskoj krvi. Imperijalizam velikih nikako ne mo\u017ee biti pokri\u0107e \u0161ovinizma levice malih naroda. Danas je normalizacija nacionalnog hegemona retorika u spre\u010davanju internacionalne prosvetiteljske normalnosti. \u010cak i kada je pozivanje na nacionalni interes operativno i politi\u010dki korisno, u strate\u0161kom smislu to ne mo\u017ee biti cilj levice. Treba prona\u0107i socijalno u nacionalnom i razdvojiti protest protiv bede od mr\u017enje prema drugom narodu. Treba problematizovati etnocentri\u010dnu istoriju koja polazi od dogmatskog poimanja najvi\u0161e vrednosti patriotskog anga\u017emana. Mo\u017eda je najjeftinija vrsta ponosa upravo nacionalni ponos. Nije to ponos na li\u010dna svojstva i zasluge, ve\u0107 na ono \u0161to se sa drugim deli. \u0160openhauer je primetio da samo onaj ko nema ni\u010dega na \u010dega se mo\u017ee ponositi, slu\u017ei se poslednjim sredstvom, nacijom kojoj pripada i u tome vidi patriotizam. Kada ovaj ponos nije agresivan mo\u017ee biti normalna sastavnica patriotizma. Me\u0111utim, danas je salonski pojam patriotizam naj\u010de\u0161\u0107e umiveni nacionalizam. Kod \u0161ovinizma je jo\u0161 vi\u0161e od toga patriotizam maska neodarvinisti\u010dkog nacionalizma, a kod fa\u0161izma je to odbrana od ne\u010diste krvi. Da bi stvari bile jasnije treba razdvojiti slepi od kriti\u010dkog patriotizma: prvi se raspoznaje po tome \u0161to tvrdi da je moja nacija uvek u pravu i da se uvek brani, kriti\u010dki patrioti misle da i vlastita nacija mo\u017ee biti agresor i \u010diniti zlo\u010dine. Ne treba posebno isticati da je danas slepi patriotizam u ekspanziji, dok je kriti\u010dka kultura se\u0107anja akademski marginalna. Nacionalna slika pro\u0161losti lako se konstrui\u0161e u nizove doga\u0111aja narativno struktuiranih po politi\u010dko-emotivnim kriterijima i kostimiranih selektivnim izvorima. Ovo svojevrsno rasulo uma treba jasno raspoznati samorefleksijom, negovanjem sposobnosti da i sebe sagledavamo kriti\u010dki. Metodolo\u0161ki racionalizovana empatija razvija sposobnost sagledavanja problema iz perspektive Drugog. Koliko god zvu\u010dalo utopijski, treba okupljati anti\u0161ovinisti\u010dke struje, ali ne u nostalgi\u010dnu zajednicu se\u0107anja, nego u sasvim realnu kritiku postoje\u0107e rebalkanizacije. Pitanje svih pitanja je suo\u010davanje sa vlastitim, a ne tu\u0111im nacionalizmom. Svaki nacionalizam neosetno preko slepog patriotizma prelazi u \u0161ovinizam i fa\u0161izam. Stav da je moja nacija uvek \u017ertva treba potiskivati stavom da smo svi \u017ertve. Treba odozdo pripremati svest o potrebi stvaranja bar kulturnog ju\u017enoslovenskog bloka, kao brane protiv vazalnog statusa protektorata novih banana dr\u017eava. Dana\u0161nji ponos na nezavisnost vlastite banana dr\u017eave treba pretvarati u stid zbog dodvoravanja imperijama. Kada Hrvati javno odbace \u00abDanke Deutschland\u00bb, a Srbi nadu u Rusiju stvori\u0107e se pretpostavka za sna\u017enije povezivanje jezi\u010dki i kulturno srodnog prostora. U svetlu nove vazalnosti treba se zapitati da li je Jugoslavija bila srpska iluzija i hrvatska tamnica ili protivre\u010dna dr\u017eava sa kojom se ipak moglo samostalno i\u0107i u svet?<\/p>\n

\u010cETVRTA<\/p>\n

Zato \u0161to je antititoizam probojni slogan antikomunizma treba ga dekonstruisati. Titoizam ne mo\u017ee biti uzor modernoj levici, ali treba imati na umu da je u svom vremenu u Evropi to bio ugledni i neupadljivi autoritarizam sme\u0161ten izme\u0111u bre\u017enjevizma i frankizma. Demokratska levica treba da bude kadra da se suo\u010di sa senkama svoje pro\u0161losti, a da pri tome ne sklizne u apologiju kapitalizma. Danas mediji svladavaju slo\u017eenost de\u0161avanja na taj na\u010din \u0161to personalizuju va\u017ena zbivanja, tj. vezuju ih za markantne li\u010dnosti. Da bi se haoti\u010dnost de\u0161avanja redukovala nu\u017eni su glavni krivci. Masmedijski posredovani antititoizam prihvatan je kao koristan samoopis mnogih iskonstuisanih disidenata i fiktivnih \u017ertava socijalizma. Realne \u017ertve Titove politike po pravilu nisu toliko soluna\u0161ile (isticale ranije zasluge i stradanje). Antititoizam je va\u017eniji sadr\u017eaj samoopisa kod biv\u0161ih aktivnih komunista, nego kod realnih stradalnika iz doba socijalizma. Najop\u0161tije govore\u0107i otuda \u0161to je antitotalitarizam potisnuo antikapitalizam, kao i zbog toga \u0161to je antifa\u0161izam nacionalizovan i iznu\u0111en, a anti-antisocijalizam i\u0161\u010dezao. Demonizovani socijalizam sabijen u antititoizam po\u010detkom 1990-ih bio je aktivna poluga rata skoro kod svih zara\u0107enih strana, ali ni kasnije nije izgubio aktuelnost kod pravdanja \u00abnacionalne demokratske tranzicije\u00bb. Osloba\u0111anje od komunizma, \u00abmore i brozomore\u00bb, bio je klju\u010dni moralnopoliti\u010dki uslov ustoli\u010denja nove pro\u0161losti i prohodnosti politi\u010dkog \u017eargona (od nacionalne levice, preko raznih struja konzervativnog \u0161ovinizma do liberalnih kriti\u010dara nacionalizma). Povezuju\u0107i raznorodne struje antitotalitarizam je blokirao kritiku etnocentrizma. Spre\u010davao je slojevitiji odnos prema socijalizmu i problematizovanje klju\u010dnih etnocentri\u010dnih naracija kod doma\u0107ih kultura se\u0107anja. Ra\u0161\u010daravanje procesa preusmeravanja antifa\u0161izma u antitotalitarizam u\u010dinilo bi prozirnijim hegemonu detraumatizacija i relativizaciju fa\u0161izma. U tom smislu treba uo\u010diti apriorizam kod ocene revolucije kao kriminalnog \u010dina i kod gledanja da je utopija o besklasnom dru\u0161tvu nu\u017eno vodila teroru. Danas se fundamentalisti\u010dki kriti\u010dari socijalizma raspoznaju i po tome \u0161to detronizuju Francusku revoluciju iz 1789. pravolinijski je vezuju\u0107i za Oktobarsku. Uprkos ra\u0161irenom neselektivnom revolucionarnom teroru, te\u0161ko je re\u0107i da su Francuska i Oktobarska revolucija bile ogoljeno bezidejno nasilje, pu\u010d ili kriminalni \u010din. Slo\u017eenost zbivanja \u0107e se sa\u010duvati ako se ima na umu da su pomenuti preokreti bili nasilna nadoknada spre\u010denog razvoja. Iako se u savremenoj kulturi se\u0107anja (lak\u0161e nego u komunisti\u010dkoj) u revolucijama raspoznaju teror, eshatologija, utopija i iluzija, ipak to nije bila su\u0161tina ovih revolucija. Naravno da se sa neoliberalne osmatra\u010dnice ne mo\u017ee kod revolucija videti protest protiv bede, klasne nejednakosti i zasi\u0107enost verskom manipulacijom i ratom. Levica se samo otvorenim suo\u010davanjem sa senkama revolucionarnog terora, a ne njegovim pravdanjem, mo\u017ee odupreti poku\u0161aju da se epohalni revolucionarni preokreti predstave kao monstruozne iluzije. Opovrgnuta je eshatolo\u0161ka svest da je socijalizam kona\u010dno stanje dru\u0161tva, ali ne i \u010dinjenica da je socijalizam osigurao najdu\u017ei period mira u Evropi. Uprkos svemu, tek odlu\u010dno odbacivanje tople nostalgije za pro\u0161lim socijalizmom, koja neosetno parali\u0161e, mo\u017ee omogu\u0107iti hladnije i o\u0161trije raspoznavanje uzroka za\u0161to je \u00bbposlesocijalisti\u010dki kapitalizam u Isto\u010dnoj Evropi kriminogen i korumptivan\u00ab (Vidojevi\u0107). Istinska generacija koja nosi novo nije nostalgi\u010dna niti pominje dobra stara vremena. Ali i restaurativna generacija mo\u017ee \u017eiveti u la\u017enoj svesti da donosi novo, kao \u0161to to misli generacija iz 1990-ih ne vide\u0107i da je samo obnovila nacionalizam, kapitalizam i religiju.<\/p>\n

PETA<\/p>\n

\u0160to je diferenciraniji odnos prema socijalizmu, to je oslobodila\u010dki trijumfalizam neoliberalizma prozirniji, a sada\u0161njost problemati\u010dnija. Samoupravljanje i nesvrstanost su nadideolo\u0161ke ideje i nisu vezane samo za jednopartijski re\u017eim. Nije ironija istorije to \u0161to danas nesvrstanost brane Toma Nikoli\u0107 i Stipe Mesi\u0107, ve\u0107 je to rezultat i nemo\u0107i levice. Istra\u017eiti narativnu tehnologiju konstruisanja mra\u010dne pro\u0161losti i njeno masmedijsko \u0161irenje odozgo, podjednako je va\u017eno koliko i ispitivanje za\u0161to se ova slika lako prihvata u prostoru optere\u0107enom vi\u0161kom pro\u0161losti. Slavnu pro\u0161lost treba demonumentalizovati, a iskonstruisanu mra\u010dnu pro\u0161lost destigmatizovati. Svuda gde je kapitalizam bezalternativan socijalizam je satanizovan. Tome nasuprot, \u010dim se dopusti da kapitalizam ima alternativu, odmah i slika socijalizma postaje slo\u017eenija. Li\u0161en kontrastne demonske socijalisti\u010dke pro\u0161losti i ostra\u0161\u0107enog antititoizma balkanski etnocentrizam bio bi verovatno manje delotvoran i eksplozivan. Nije te\u0161ko razumeti da je najte\u017ee upotrebljiva slo\u017eena vi\u0161eslojna pro\u0161lost, jer zbunjuje i otima se instrumentalizovanju. To jo\u0161 vi\u0161e va\u017ei za levicu, koja mora biti kadra da se suo\u010di sa autoritarnim stranama titoizma, ali ne na antitotalitaran na\u010din. Dekonstruisati titoizam s leva, a ne zdesna, zna\u010di ista\u0107i antiautoritarnu kritiku titoizma i partijske birokratije iz 1968. godine koju preobra\u0107eni 68-\u0161i danas vide kao romanti\u010dnu iluziju. Revolucionarni studentski pokreti iz 1968. bili su akteri poslednjeg me\u0111unarodnog potresa kapitalizma u SAD i u Zapadnoj Evropi koji su doveli u sumnju mnoge obmane \u00abslobodnog sveta\u00bb i \u00abdru\u0161tva izobilja\u00bb (Mili\u0107). U Beogradu je Tito 1968. javno pominjao svoju ostavku, a partijska birokratija je bila u panici. Nemir se probio kao prva gra\u0111anska du\u017enost. Nema\u010dki studenti su prozivali roditelje zbog nacizma, beogradski studenti zbog birokratizma. U generacijskom pogledu 1968. je bila kosmopolitsko osve\u0161\u0107ivanje mladih, dok su 1990-te bile reakcionarni zaokret ka nacionalizmu i religiji. Antiinstitucionalna i antikapitalisti\u010dka 1968. obele\u017eila je zvezdane trenutke neposredne, a ne forumske demokratije na Berkliju, Sorboni i Berlinu, ali i na jugoslovenskim univerzitetima koji su pokazali da je demokratija kao proces stalnog u\u010denja solidarnog saodlu\u010divanja spojiva sa revolucionarnim aktivizmom. Tome nasuprot, povratak kapitalizmu tra\u017eio je harizmatizaciju legalizma \u2013 preru\u0161enog birokratizma. Novi legalizam po\u010diva na premisi o normativnoj snazi fakti\u010dkog, a demokratija, samo naizgled javna, svedena je na forumsku trgovinu strana\u010dkih vrhova.<\/p>\n

\u0160ESTA<\/p>\n

Solidarna i demokratska samouprava, a ne forumsko ili decizionisti\u010dko dekretiranje, nije samo antiteza neoliberalizmu nego i cezarizmu \u010diji hilijazam po\u010diva na emocionalizaciji rata. Zato je naredni va\u017ean uslov uslo\u017enjavanja slike pro\u0161losti potiskivanje ratnocentri\u010dnog se\u0107anja. Naime, vi\u0111enje svoje grupe kao \u017ertve uverljivije je kada se pro\u0161lost centrira oko ratova, a ne oko perioda mirnog razvoja. Istorija 20. veka pi\u0161e se prete\u017eno sub speciae ratova, premda su na Zapadnom Balkanu tek 15 od 100 godina u 20. veku bile ratne godine. Ratovi jesu razvojne prekretnice, ali oni su u sredi\u0161tu istoriografije vi\u0161e kao markantni simboli smisla, pre svega oslobo\u0111enja (nacionalnog, klasnog). Isticanje ratova, a ne perioda mira, jeste mehanizam redukcije slo\u017eenosti haosa balkanske pro\u0161losti i osnova periodizacija (predratni, posleratni, me\u0111uratni). Jo\u0161 vi\u0161e od toga, rat je simbol slavne pro\u0161losti (koja bez stradanja to ne mo\u017ee biti), a u ratu se lak\u0161e prostor se\u0107anja deli na javne prijatelje i neprijatelje nego u miru. Ne treba zaboraviti da se na Balkanu 1990-ih podjednako ginulo i liferovalo pod pla\u0161tom za\u0161tite nacionalnog interesa, pravne dr\u017eave i borbe protiv komunisti\u010dke izdaje i jednoumlja. Ratni profiteri lako su se patriotizovali, a \u0161ok globalizacije dodatno je zamagljavan oru\u017eanim gra\u0111anskim ratom i prate\u0107im gra\u0111anskim ratom se\u0107anja. Da je bilo uticajnije gledanje da je mir, a ne rat na ovim prostorima bio istorijski, domovinski ratovi 1990-ih bili bi apsurdni, a ne monumentalni. Ratni kriminal je patriotizovan i otuda \u0161to je poluvekovni mir svuda ocenjivan kao nacionalno propadanje.<\/p>\n

SEDMA<\/p>\n

Treba odlu\u010dno i uporno razotkrivati \u010dvornu protivre\u010dnost savremenog kapitalizma izme\u0111u verbalne jednakosti i realne nejednakosti. Na jednoj strani je inflacija zalaganja za dijalog, pluralisti\u010dku jednakost i legalizam, a na drugoj je realna i opora nejednakost kapitalizma. Mediji su prepuni \u00abdemokratskih\u00bb debata, a nali\u010dje je ogromna nezaposlenost. Hegemona retorika tobo\u017enje pluralisti\u010dke jednakosti zamagljava realnu dru\u0161tvenoekonomsku nejednakost normalizovanog kapitalizma. Nema kriti\u010dne mase levi\u010darskih intelektualaca koji bi analiti\u010dki, a ne politi\u010dki, pokazali da kod nas nisu samo pukli novi vidici, nego se digla i nova magla. Razbiti je zna\u010di da umesto normalizacije nejednakosti, ove treba skandalizovati. Kako? Treba najpre dekonstruisati emfati\u010dnu i romanti\u010dnu viziju tranzicije i tranzicijski fundamentalizam kao jedinu osnovu velikih o\u010dekivanja od EU. Va\u017ena osnova tranzicijske tople ose\u0107ajne zajednice nadanja je satanizacija socijalizma. Oduvek je onaj ko je gradio poredak morao stvarati strah od haosa. Danas ko gradi kapitalizam mora stvarati strah od socijalizma. Nove socijalne nade su uprte u legaliste, tranziciju i EU. Svako se nada da \u0107e imati vlastiti du\u0107an, pa tako kapital lak\u0161e postaje human. Oskar Negt dodaje da nedostaje rad na zao\u0161travanju. Ne radikalizati niti dramatizovati situacije, nego stvarnost treba tako analizirati da dru\u0161tvene protivre\u010dnosti postanu skandalozne. To je smisao rada na zao\u0161travanju, \u010dime bi se spre\u010dilo otupljivanje protivre\u010dnosti kapitalizma. Prosto re\u010deno treba prozreti cinizam vladaju\u0107ih koji na\u017ealost ima racionalni sadr\u017eaj: bolje biti eksploatisan, nego nikada eksploatisan. Lako je uo\u010diti potencijalni strah od nezaposlenosti koji postoji kod zaposlenih, kao i kod miliona nezaposlenih. To je egzistencijalni strah da se bude izgnan iz dru\u0161tva gubljenjem radnog mesta. To pove\u0107ava spremnost za prilago\u0111avanjem i za tim da se bude eksploatisan. Ni preduzetnici, a ni njihova dr\u017eava ne uklanjaju ovaj strah, ve\u0107 manipuli\u0161u njim. Levica treba da ovaj strah preusmeri u proces izo\u0161travanja dru\u0161tvenih protivre\u010dnosti. A to zna\u010di da u \u0161irenju EU na Istok treba videti ne samo kosmopolitizaciju, nego i ekonomsku kolonizaciju, a tajkune koji se predstavljaju kao novi investitori treba markirati kao privredni polusvet (Hofbauer).<\/p>\n

OSMA<\/p>\n

Ne manje odlu\u010dno levica treba da se prirodnopravnom premisom da je nezaposlenost patolo\u0161ka, a ne normalna pojava suprotstavi refrenu neoliberalnih fundamentalista da je pro\u0161lo vreme full time job i da je u jezgru \u201ctranzicijske pravde\u201d part time job. Samovolja kapitala li\u0161ena otpora levice i sindikata decizionisti\u010dki zao\u0161trava eksploataciju legalizuju\u0107i otvorenu samovolju kapitalista kod otpu\u0161tanja zaposlenih. Ako se slo\u017eimo da je uposleni rad bitan segment samoopisa \u010doveka, onda treba bez okoli\u0161enja re\u0107i da je nezaposlenost akt nasilja i napad na integritet \u010doveka. Danas \u010dovek ne mo\u017ee osigurati radno mesto za \u010ditav \u017eivot, pa mu je radna biografija pocepana. O dru\u0161tvenoj strukturi treba danas razmi\u0161ljati u svetlu novih pocepanih radnih biografija nezaposlenih i privremeno zaposlenih. Francuski sociolog A.Turen (Tourene) je skoro uo\u010dio da je na delu tendencija raslojavanja dru\u0161tva na tri dela: prva tre\u0107ina je stabilna i privilegovana sa garantovanim radnim mestima i kre\u0107e se na relativno visokom \u017eivotnom nivou. \u017divot druge tre\u0107ina radno sposobnog stanovni\u0161ta, koja je u porastu, sve je nestabilniji. Sve vi\u0161e je privremenih ugovora koji se ne produ\u017eavaju i radnih odnosa koji ne omogu\u0107avaju pre\u017eivljavanje. Poja\u010dana socijaldarvinisti\u010dka borba za pre\u017eivljavanje postaje osnova opasnih ekstremizama. Poslednju tre\u0107inu \u010dini sve brojnija armija \u201ctrajno suvi\u0161nih\u201d. Neoliberalna ideologija smatra normalnim novi dru\u0161tvenoekonomski socijaldarvinizam. Nacionalizovanjem sukoba ona jo\u0161 vi\u0161e spre\u010dava skandalizovanje obnovljenog kapitalizma. Ne\u0107e se preterati ako se ka\u017ee da dana\u0161nja levica visi u vazduhu, jer su i\u0161\u010dezle vrednosti demokratskog socijalizma, dru\u0161tvene pravde i solidarnosti. Oskar Negt podvla\u010di da je demokratski socijalizam reformski proces u demokratiji, otvoren, ali ne besciljan. Smera alternativnoj celini i tra\u017ei privrednu demokratiju. Dru\u0161tvena pravda, solidarnost i demokratski socijalizam nisu muzejske ideje. \u0160tavi\u0161e vrlo su aktuelne. U globalizaciji su po prvi put dru\u0161tvo i delatni pojedinac postali u celini privesci kapitala i tr\u017ei\u0161ta. Zaposlenima treba dosta empatije da shvate da je nezaposlenost akt nasilja, udar na telesni i duhovni integritet, porobljavanje sposobnosti i znanja koje je mukotrpno sticano u porodici i \u0161koli i da ona izaziva te\u0161ke poreme\u0107aje li\u010dnosti. Re\u010dju, kapital uzima dostojanstvo pojedincu. A dostojanstvo nema cenu (Kant).<\/p>\n

DEVETA<\/p>\n

Zato treba reafirmisati ideje solidarnosti, demokratskog socijalizma i samoupravljanja. Levici je potreban rad na zao\u0161travanju dru\u0161tvenoekonomskih protivre\u010dnosti, umesto njihovog otupljivanja preko apsolutizacije nacionalnog interesa ili maglovite legalisti\u010dke retorike. Zaboravlja se da je demokratija kao oblik \u017eeljenog ure\u0111enja procesno stanje koji se mora stalno u\u010diti i oboga\u0107ivati. Ne jednom za svagda zatvarati u kona\u010dne naj\u010de\u0161\u0107e verbalne konstitucionalne i legalisti\u010dke kanone, nego stalno tragati za novim spojem dru\u0161tvene sigurnosti, zaposlenosti i zakonske jednakosti. Ohrabrena nestankom evropskog realnog socijalizma globalizacija je pustila duh iz boce, neoliberalni duh preduzetni\u0161tva i dobiti. Suma preduzetni\u010dkih dobiti izjedna\u010dava se sa dobrobiti celog dru\u0161tva, a podvla\u0161\u0107eni prihvataju ovu politi\u010dku samoobmanu, jer nema alternativnih vizija po\u017eeljnog dru\u0161tva. Realno ispada kao jedino mogu\u0107e. Zaboravlja se da je istorijsko iskustvo vi\u0161e puta ubedljivo pokazalo da se mogu\u0107e ne mo\u017ee dosegnuti, ukoliko se stalno ne stremi nemogu\u0107em. Ne samo \u0161to su biv\u0161i komunisti kao Fransoa Fire (Furet) najzaslu\u017eniji za to \u0161to je utopija nakon sloma Hladnog rata degradirana na opasnu iluziju, nego se njima najvi\u0161e i veruje jer su tobo\u017ee upravo oni pro\u017eiveli utopiju. Dodu\u0161e i bez normativne perspektive lako se mo\u017ee uo\u010diti sve dublji jaz izme\u0111u siroma\u0161nih i bogatih, centra i periferije i sve o\u0161trija klasna polarizacija u sferi obrazovanja. Elitni univerziteti potrebni su dr\u017eavi kao instrument za re\u0161avanje krize (O. Negt). Na drugoj strani univerziteti napu\u0161taju vlastitu humanisti\u010dku i univerzalisti\u010dku ulogu i srozavaju se na nivo pro\u0161irenih stru\u010dnih \u0161kola. Po prirodi stvari bezalternativnost kapitalizma gu\u0161i kriterije izvan profitne racionalnosti. Tehnokratsko i menad\u017eersko su\u017eavanje obrazovnih sadr\u017eaja i ideologija modula (Negt) su\u017eavaju slobodu kod nau\u010dnih istra\u017eivanja. Nema kriti\u010dne mase levi\u010darskih intelektualaca niti kritike otu\u0111enja: radosni relativizam postmoderne degradira teoriju o otu\u0111enju na teleolo\u0161ku veliku pri\u010du i hazardnu utopiju. Prozirno je Deridino svojatanje Marksovog na\u010dela kritike svega postoje\u0107eg jer ova dva pisca deli tanka crvena linija \u2013 potpuno razli\u010dit odnos prema bezalternativnosti kapitalizma. Ne treba dozvoliti da u sociologiji Froma (Formm), Marksa i Milsa (Mills) potisnu Derida (Derrida), Gidens (Giddens) i Hajek (Hayek). Samo se uz prosvetiteljske autoritete mo\u017ee uspe\u0161no pokazivati da nema razvijene pluralisti\u010dke demokratije bez visoko institucionalizovane socijalne pravde, jakih sindikata, za\u0161tite nezaposlenih i deklasiranih ne samo na dr\u017eavnom nego na me\u0111unarodnom nivou. Dok multinacionalni kapital udru\u017eivanjem osvaja tr\u017ei\u0161ta, udru\u017eivanje levice na me\u0111unarodnom nivou jeste uslov socijalnog osloba\u0111anja. Veberovski re\u010deno re\u010d je o razlici izme\u0111u nebratske i bratske kosmopolitizacije. Enormne nejednakosti lako se \u0161ovinizuju pa se javlja globalizacijski socijalfa\u0161izam kao verzija etnokratskog liberalizma: pravna dr\u017eava i socijalni program, ali samo za pripadnike moje nacije. O strancima neka brinu nevladine organizacije. Naravno da se vi\u0161e materijalne jednakosti ne sme kupovati su\u017eavanjem demokratije. Ali za to je potrebna solidaristi\u010dka politi\u010dka kultura umesto takmi\u010darske koja veli\u010da i rastere\u0107uje uspe\u0161ne \u00abdobitnike\u00bb tranzicije, a \u00abgubitnike\u00bb optere\u0107uje i goni \u0161ovinisti\u010dkoj desnici. Socijalizam 21. veka treba da po\u0161tuje pluralizam svojinskih oblika, ali mu je prioritet solidarnost i puna zaposlenost. Nije cilj ravnote\u017ea kapitalizma preko socijalne dr\u017eave, nego borba protiv razorne kolonizacije dru\u0161tva logikom nemilosrdnog tr\u017ei\u0161ta. Treba skandalizovati globalizacijski fundamentalizam koji regulaciju prepu\u0161ta nekontrolisanom tr\u017ei\u0161nom takmi\u010denju.<\/p>\n

DESETA<\/p>\n

Ponajmanje treba kritiku divljeg tr\u017ei\u0161ta prepu\u0161tati crkvi koja institucionalizovanu eksploataciju zamagljava govorom o odsustvu bratske ljubavi. Treba jasno re\u0107i da onostrano ne mo\u017ee biti oslonac morala. Solidarnost koja po\u010diva na racionalnom otkrivanju svetovnih izvora nejednakosti ne treba me\u0161ati sa zagovaranjem ljubavi prema bli\u017enjem kao klju\u010dom spasenja i istinske veze sa bogom. Unutar savremene retradicionalizacije crkvu treba jasno raspoznati kao organizaciju iracionalnog izbavljenja sa monopolom na davanje milosti. Ne samo \u0161to crkva nakon sloma socijalizma ne uskra\u0107uje milost novim vladaju\u0107im grupama, nego glavne puteve spasenja tra\u017ei upravo unutar interesa vladaju\u0107ih. Nema zna\u010dajnijeg politi\u010dkog skupa niti po\u010detka proizvodnje bez posve\u0107enja. Da bi vlast stranaka ili ekspanzija kapitala bila manje prozirna kao puka mo\u0107 novca, stranke i firme moralizuju svoju aktivnost preko ritualne veze sa onostranim. Popovi, kao profesionalni posrednici u postizanju spasenja, blagosiljaju akumulaciju, a zauzvrat crkve dobijanju donacije. Postojanost u u\u017eivanju milosti osiguravaju raznovrsna posve\u0107enja i strana\u010dke i preduzetni\u010dke krsne slave. Nema popova na radni\u010dkim \u0161trajkovima, ali su neizostavni na nacionalnim i strana\u010dkim skupovima i slavama tajkuna. Kao nekada i danas u retradicionalizovanoj Srbiji imu\u0107ni stoje u milosti bo\u017ejoj, a pokorno trpljenje oplemenjuje podvla\u0161\u0107ene. Levica ne treba da dekonstrui\u0161e religiju kao privid spasenja, nego kao polugu pravdanja sistemskih nejednakosti kapitalizma.<\/p>\n

JEDANAESTA<\/p>\n

U ovom zadatku nu\u017ena je kriti\u010dka sociologija koja treba da razvija sistemsku kritiku hegemonog duha vremena, a ne da bude socijalna tehnologija ili moralisti\u010dko kritizerstvo. Do skora je ova nauka bila sinonim kriti\u010dke nauke, a od skora je sve vi\u0161e dru\u0161tvena tehnologija koja usavr\u0161ava preduzetni\u010dki duh i domi\u0161lja tranziciju, umesto da se bavi osmi\u0161ljavanjem prepreka privatizaciji i komercijalizaciji i jalovoj politizaciji svakodnevnog \u017eivljenja. Danas se javna upotreba uma svodi na apologiju slobode preduzetni\u0161tva, tranzicije, verbalisti\u010dku odbranu pravne dr\u017eave i nacionalnog interesa. Socijalnu dr\u017eavu je ugu\u0161io legalizam, tr\u017ei\u0161na konkurencija je ubila solidarnost, a nacionalizam je postao kriterij patriotizma. U svim sferama probija se re\u010d leader kao oznaka pobednika u konkurenciji i trci za dobiti, a profitabilnost je postala skoro kriterij moralnosti. Sociolo\u0161ko prosve\u0107ivanje treba da razgrne maglu novih pojmova koja se digla po\u0161to su pukli novi vidici sa slomom realnog socijalizma. Tek kada se to u\u010dini mo\u017ee biti vidljiva celina novih nejednakosti, a ne samo njen epifenomen \u2013 beda. Videti celinu zna\u010di o\u0161tro markirati nove izvore kapitalisti\u010dke nejednakosti i prozreti njihovu ideologizaciju. Za po\u010detak to zna\u010di normativno prevrednovati neoliberalnu terminologiju: tranziciju treba \u010ditati kao put ka nejednakosti, legalizam kao moralizam privatizacije, a Evropsku Uniju ne kao bratsku \u00abveliku porodicu\u00bb , nego i kao nebratsko dru\u0161tvo neravnopravnih. Ako se li\u010dni uspeh mo\u017ee meriti profitom, dru\u0161tveni napredak svakako ne mo\u017ee. Prosve\u0107ivanje ove vrste nije lako jer levi\u010darska inteligencija ne mo\u017ee poljuljati epohalnu svest bez sna\u017ene dru\u0161tvene snage. Pre toga levica mora definisati vlastitu odgovornost za \u010dinjenicu da kapitalizam ispada danas sve normalniji i nedu\u017eniji kao i za to \u0161to se kapital ne otima vi\u0161e samo demokratskoj kontroli nego je imun od svake sistemske kritike. Levi\u010darsku kritiku svakako ote\u017eava nova planetarna etika i novi moralni patos planetarne svesti kao kontekst novog spasenja. Nije lako problematizovati zov za novim milenijarizmom koji iskazuju globalizacija, internet, ekologija, slom komunizma i multikulturalnost. Novi globalni sklop olak\u0161ava novo moralizovanje bezalternativne sada\u0161njice. Treba precizno raspoznati sredi\u0161ta novog moralizma zato \u0161to svaki moralizam su\u017eava mi\u0161ljenje, a onaj ko priziva moral nije spreman da u\u010di. Moralizam apsolutizuje moralna na\u010dela ili ih primenjuje strogo i isklju\u010divo u kritici dru\u0161tvenih odnosa. Ekstrem je moralni fundamentalizam, koji polazi od simetrije prava i du\u017enosti, pa u kritici me\u0161a pravne i moralne imperative. Pri tome zaboravlja da je kod prava druga\u010dija uloga slobode nego u moralu. Osim toga, kada se teorijski problemi preobra\u017eavaju u moralne, redukcija dru\u0161tvene slo\u017eenosti dodatno se relativizuje zato \u0161to moralnopoliti\u010dka na\u010dela nisu svuda ista. Moralisti\u010dka redukcija globalnog kapitalizma je dvojaka. Iskazuje se u njegovoj kritici, ali i u apologiji. Prenagla\u0161ena prodika o ne\u010dove\u0161tvu kapitalizma i nostalgija za socijalizmom vidljivi su kod dela levice \u0161to sputava promi\u0161ljanje i prodornost analize, a mo\u017ee biti i pravdanje nerada. Ne treba se bojati da \u0107e potiskivanje moralisti\u010dkog lamenta ove vrste ubla\u017eiti o\u0161tricu kritike kapitalizma. Naprotiv, li\u0161i\u0107e je toplog se\u0107anja i melanholi\u010dne nostalgije koja spre\u010dava shvatanje promena u razvoju kapitalizma (Vuleti\u0107). I levica mora biti na\u010disto s tim da globalizacija zbli\u017eava i podsti\u010de razmenu iskustva. U novom vremenu levi\u010dari se moraju suo\u010diti sa vlastitom pro\u0161lo\u0161\u0107u (ekonomskim neuspesima i politi\u010dkim nasiljem) koju je svojevremno zamagljavala upravo hipermoralisti\u010dka kritika kapitalizma. Socijalizam 21. veka ne mo\u017ee biti zatvoren sistem, nego otvoren prema globalizaciji. Dakle, ne prazna vizija, opasna utopija koja zavodi, niti istorijska nu\u017enost, nego istorijski utemeljeni horizont smisla i alternativni regulativni princip savremenom kapitalizmu. Moralizam neoliberalizma je druga\u010diji i iskazuje se direktno i posredno. Ekonomska sloboda je preduslov politi\u010dke slobode, a to \u0161to bogati kupuju glasove, a u divljem kapitalizmu drogu i ljude tuma\u010di se kao deformacija, a ne kao struktura neoliberalizma. EU se moralizuje balkanisti\u010dkim diskursom: kritikom etni\u010dkog \u010di\u0161\u0107enja, diktature, rata, haosa, Bosne i Balkana. I njen neoliberalizam polazi od procedure i pozitivnog prava kao vrhovnog kriterija pravednosti, a zapostavlja prirodno pravo i zaboravlja da i pravo podle\u017ee moralnoj oceni. Pravda se legalno\u0161\u0107u postupka, \u010dime moralizuje pozitivno pravo jer legalnost poistove\u0107uje sa legitimno\u0161\u0107u. Izbori su kruna legitimnosti, ali se malo ko pita o izbornoj manipulaciji bogatih koji finansiraju kampanje i stvaraju<\/p>\n

\u201elegalne\u201c ustanove. Lako je uvideti da upravo otuda \u0161to je kadar da novcem nametne izbornu volju, neoliberalizam ne strepi od pluralizma. Naj\u010de\u0161\u0107e je re\u010d o verbalnom pluralizmu, jer se u realnosti na razne na\u010dine propisuje tvrda skala vrednosti centrirana oko slobode akumuliranja. Kada se te\u017enja za jednako\u0161\u0107u denuncira kao totalitarna prirodno pravo neosetno otvara prostor pravnom decizionizmu. Odluka ostaje legalna i kada je ste\u010dena manipulativnom podr\u0161kom podvla\u0161\u0107enih i sumnjivim novcem na izborima. O njoj se ne mo\u017ee raspravljati jer su nestala dublja prirodnopravna na\u010dela legitimnosti. Li\u0161en smetnji prirodnopravne kritike nakon uru\u0161avanja evropskog socijalizma neoliberalizam antitotalitarnom retorikom oktroi\u0161e klju\u010dne vrednosti epohalne svesti i politi\u010dke korektnosti. Naizgled pluralisti\u010dki i samorazumljiv, neoliberalni moralizam koji gospodari javnim diskursom u temelju je represivan. Zalaganje za demokratiju, pravnu dr\u017eavu, \u00abnevidljivu ruku\u00bb tr\u017ei\u0161ta i sveop\u0161tu privatizaciju ne brani dodu\u0161e drugome da druga\u010dije misli, ali neslaganje uspe\u0161no marginalizuje snagom novca. Ugovor koji garantuje samo part time job uve\u0107ava slobodu, ali vlasnika kapitala. Re\u010d je o represivnoj toleranciji bogatih za \u010diju jednakost pred zakonom i danas va\u017ei ono \u0161to je rekao Anatol Frans (France): to je jednakost koja podjednako zabranjuje bogatima i siroma\u0161nima da kradu hleb i u istoj meri dopu\u0161ta bogatima i siroma\u0161nima da spavaju ispod mostova. Slep je onaj koji vidi izvitoperavanje liberalizma u okolnosti da maksimalizacija profita i privatizacija katkad prelaze u amoralni decizionizam i brutalni socijaldarvinizam. Naprotiv, re\u010d je o prirodnoj evoluciji liberalne konkurencije li\u0161ene solidarnosti u rasizam i fa\u0161izam. Trgovina robljem u SAD i Brazilu u 20. veku i nema\u010dki nacizam podjednako su uverljivi istorijski primeri doslednih do ekstrema razvijenih na\u010dela kapitalisti\u010dke konkurencije. Brutalna priroda liberalizma je krajem 20. veka iznova normalizovana jer je globalizovani kapitalizam razorio dru\u0161tvene veze (sve se mo\u017ee kupiti) i uve\u0107ao potencijal nasilja. Nestanak socijalne dr\u017eave goni vladaju\u0107e grupe da vi\u0161e ula\u017eu u tro\u0161kove bezbednosti jer raste kriminal izazvan bedom, a oru\u017eane plja\u010dke postaju zarazni rizi\u010dni na\u010din stvaranja po\u010detnog kapitala. Realno lagano prima status jedino mogu\u0107eg, a bezalternativnost lak\u0161e sti\u010de normativno pokri\u0107e i zbog degradacije utopije na opasnu fikciju. Malo je verovatno da \u0107e se kapitalizam spontano civilizovati, tj. da \u0107e vremenom stvoriti uslove pod kojima \u0107e ljudi mo\u0107i dostojanstveno raditi i \u017eiveti, ako je vizija levice, kao suma neprolaznih ve\u010dnih ljudskih ideala (dru\u0161tvene pravde, solidarnosti, slobode za pot\u010dinjene, pomo\u0107i za siroma\u0161ne) marginalizovana, a konkurencija moralizovana? Ako je globalizacija nepovratan proces, koliko se nepravedne nejednakosti mo\u017ee izdr\u017eati? Da li je dovoljno samo strpljivo \u010dekati ono \u0161to je Hegel u \u201cFilozofiji istorije\u201d raspoznao kao uznemiruju\u0107i istorijski obrazac: da se civilizacije raspadaju zbog samoubila\u010dkog prenaprezanja vlastitih osnovnih na\u010dela? Drugim re\u010dima, ho\u0107e li odve\u0107 konkurencije spontano stvoriti grobare globalizovanog neoliberalizma? Nepredvidljivi razvoj svakako krije latentnu alternativu, ali njen svesni detonator mo\u017ee biti samo sistemska, a ne reformska kritika kapitalizma.<\/p>\n

Novi plamen<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Treba sistematski, a ne sporadi\u010dno, problematizovati sna\u017eno orkestriranu ideologiju neoliberalizma \u010dija teologija matematike postaje univerzalna vera, novo ekumensko jevan\u0111elje sa nekoliko \u010darobnih re\u010di kao sto su globalizacija, tr\u017eiste i tranzicija <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-251615","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/251615","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=251615"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/251615\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=251615"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=251615"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=251615"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}