{"id":251447,"date":"2018-08-12T07:00:08","date_gmt":"2018-08-12T05:00:08","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=251447"},"modified":"2018-08-11T20:51:42","modified_gmt":"2018-08-11T18:51:42","slug":"levica-u-sad-slucaj-aleksandrie-okasio-kortez","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2018\/08\/12\/levica-u-sad-slucaj-aleksandrie-okasio-kortez\/","title":{"rendered":"Levica u SAD: Slu\u010daj Aleksandrie Okasio-Kortez"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Velizar Mir\u010dov<\/strong><\/p>\n

\"\"Na preliminarnim unutarstrana\u010dkim izborima za kandidata Demokratske partije za Kongres, u 14. kongresnom distriktu u dr\u017eavi Njujork, koji su odr\u017eani 26. juna 2018. godine, Aleksandria Okasio-Kortez pobedila je sada\u0161njeg kongresmena D\u017eozefa Kraulija. Ova pobeda je veoma va\u017ena, kako u simboli\u010dkom, tako i u realnom smislu, za rast levice u SAD. Okasio-Kortez samu sebe defini\u0161e kao demokratsku socijalistkinju, i bila je podr\u017eana na preliminarnim izborima od strane politi\u010dke organizacije Demokratski socijalisti Amerike. Sa druge strane, njen rival, kongresmen Krauli, proveo je devetnaest godina kao demokratski kongresmen u Predstavni\u010dkom domu (donjem domu) Kongresa SAD, i na ovim izborima je imao punu podr\u0161ku establi\u0161menta Demokratske partije i korporativnih donatora. Krauli je, \u0161tavi\u0161e, u javnosti vi\u0111en kao osoba koja ima najve\u0107u \u0161ansu da zameni Nensi Pelosi na mestu lidera demokrata u Predstavni\u010dkom domu. Iako je Krauli potro\u0161io deset puta vi\u0161e novca na svoju kampanju u odnosu na sumu koju je potro\u0161ila Okasio-Kortez, ona je uspela da, putem intenzivne kampanje na terenu i entuzijasti\u010dnog rada mnogih volontera, motivi\u0161e glasa\u010de da iza\u0111u na preliminarne izbore i glasaju za nju (veliki broj njih i po prvi put). Ina\u010de, izlaznost na preliminarnim izborima za demokratskog kongresnog kanditata u tom distrktu je tradicionalno veoma mala, i to nije slu\u010dajnost, ve\u0107 je deo strategije Demokratske partije da ograni\u010di mogu\u0107nost kandidatima koji nisu deo establi\u0161menta partije da postanu kandidati za kongres.<\/p>\n

Ko je Aleksandria Okasio-Kortez? Ro\u0111ena je u Bronksu, \u010detvrti Njujorka u kojoj je i osvojila demokratsku kandidaturu. Njeni roditelji su latinoamerikanci, a majka joj je ro\u0111ena u Porto Riku. Na Univerzitetu u Bostonu diplomirala je me\u0111unarodne odnose i ekonomiju, a tokom predsedni\u010dke kampanje 2016. godine radila je unutar kampanje Berni Sandersa. U ideolo\u0161kom smislu, Okasio-Kortez ne donosi ni\u0161ta su\u0161tinski novo u odnosu na senatora Sandersa, odnosno njene vrednosti i ideje nisu vi\u0161e levo nego \u0161to su to bile Sandersove tokom predsedni\u010dke kampanje. Ali, ona donosi ne\u0161to potpuno novo na simboli\u010dkom planu. Sanders je bio ismevan od strane republikanaca i drugih konzervativaca, a od strane ustoli\u010denih lidera Demokratske stranke odbacivan, kao neko ko daje nerealna i nedosti\u017ena obe\u0107anja.\u00a0 Me\u0111utim, po svojim karakteristikama, Sanders je predstavljao klasi\u010dnu sliku ameri\u010dke politike \u2013 on je beli, stariji, heteroseksualni mu\u0161karac, koji se na televiziji obra\u0107a masi ljutitim i sna\u017enim glasom, pri\u010daju\u0107i o tome kako dr\u017eava ne brine o svojim gra\u0111anima i kako su obi\u010dni ljudi zaboravljeni od strane sistema. Upravo te njegove karakteristike predstavljale su prepreku konzervativnim politi\u010darima i medijima da ga prika\u017eu kao neprijatelja koji \u017eeli da uni\u0161ti Ameriku i kapitalisti\u010dki sistem. Njegova poruka nai\u0161la je na plodno tle kod mnogih belih konzervativnih glasa\u010da koji su u prethodnih par decenija do\u017eiveli ekonomsko nazadovanje. Sa druge strane, Aleksandria Okasio-Kortez, na simboli\u010dnom nivou, predstavlja sve ono \u010dega se konzervativci u Americi pla\u0161e: ona je mlada \u017eena, nije udata, njena seksualna orijentacija nije poznata, i najva\u017enije, latinoameri\u010dkog je porekla. Sve ove karakteristike dovoljne su da unesu strah u kosti rasisti\u010dkim i mizogini\u010dnim belim konzervativcima.<\/p>\n

Odmah po\u0161to je Okasio-Kortez osvojila kandidaturu za izbore za kongresno mesto, ultrakonzervativna TV mre\u017ea Fox News zapo\u010dela je sa temeljnom i nemilosrdnom kampanjom protiv nje. U roku od ne\u0161to vi\u0161e od mesec dana od zavr\u0161etka preliminarnih izbora, Fox News je emitovao preko 120 segmenata u kojima su njihovi novinari i politi\u010dki komentatori napadali Okasio-Kortez na sve mogu\u0107e na\u010dine. I drugi konzervativni i ultranacionalisti\u010dki mediji, komentatori i politi\u010dari, odmah su se priklju\u010dili prljavijoj kampanji. Medijska histerija je sasvim razumljiva imaju\u0107i u vidu da ukoliko Okasio-Kortez pobedi na izborima republikanca i postane \u010dlanica donjeg doma ameri\u010dkog parlamenta, bila bi jedina \u010dlanica tog tela koja sebe identifikuje kao zastupnika demokratskog socijalizma (da ne bude zabune, Berni Sanders, tako\u0111e samoproklanovani demokratski socijalista, \u010dlan je ameri\u010dkog Senata, tj. gornjeg doma ameri\u010dkog parlamenta).<\/p>\n

Ako se uzme u obzir da Predstavni\u010dki dom ima 435 \u010dlanova, glas jedne osobe ni na koji na\u010din ne bi mogao da uzdrma balans mo\u0107i, pogotovo \u0161to bi na tim izborima, u datom kongresnom distriktu, najverovatnije pobedio predstavnik demokrata, \u010dak i da se ona nije kandidovala na izborima. Me\u0111utim, reakcija od strane samih demokrata bila je dvostruka. Oni koji su podr\u017eavali kandidaturu Berni Sandersa bili su odu\u0161evljeni pobedom Okasio-Kortez na preliminarnim izborima. \u010cak su i neki od najuticajnijih simpatizera Demokratske stranke u korporativnim medijima do\u010dekali ovu pobedu sa odu\u0161evljenjem, pa je Okasio-Kortez, odmah posle izbora, bila gost u nekim od najgledanijih politi\u010dkih emisija, ali i drugih popularnih emisija gde je \u010desto do\u010dekana sa aplauzima i odu\u0161evljenjem publike, ali i voditelja. Sa druge strane, ogromna ve\u0107ina demokrata u oba doma ameri\u010dkog parlamenta bila je vrlo rezervisana prema ovoj pobedi. Sli\u010dan stav imaju i korporativni donatori Demokratske partije. Zalaganje za uspostavljanje \u0161irokih mera socijalne za\u0161tite, ograni\u010davanje mo\u0107i korporacija i ukidanje \u201ezvani\u010dne korupcije\u201c (preko lobiranja i donacija politi\u010dkim kampanjama), duboko je uzdrmalo vrh te partije i njihove korporativne partnere. Lideri Demokratske partije, kao \u0161to su \u010cak \u0160umer, Nensi Pelosi i Hilari Klinton, prestravljeni su mogu\u0107no\u0161\u0107u da izgube korporativni novac, koji ih dr\u017ei na vlasti i omogu\u0107ava im da se enormno bogate. Bez svog tog novca za politi\u010dke kampanje, ameri\u010dki glasa\u010di brzo bi uvideli da korporativno krilo demokrata nema \u0161ta da im ponudi (osim nekih mrvica poput \u201eObamakera\u201c). Korporativne demokrate samo novac spa\u0161ava od sudbine da njihovi glasa\u010di uvide da je \u201ecarevo novo odelo\u201c, ustvari, veliki skup praznih i neispunjenih obe\u0107anja.<\/p>\n

Na ovom mestu, va\u017eno je da ispitamo kakva je zaista ideolo\u0161ka pozicija Aleksandrie Okasio-Kortez.<\/p>\n

Iako ona sebe defini\u0161e, kao \u0161to je pre nje to radio Berni Sanders, kao zastupnika demokratskog socijalizma, bilo bi potpuno proma\u0161eno takvu poziciju definisati kao antikapitalisti\u010dku. Na njenoj zvani\u010dnoj internet stranici mo\u017ee se videti da je izdvojila \u010detrnaest glavnih problema, tema i predloga prakti\u010dne politike za njihovo re\u0161avanje:<\/p>\n

1) Pro\u0161irenje Medikera \u2013 jedan od dva glavna ameri\u010dka sistem zdravstvenog osiguranja \u2013 tako da obuhvata sve gra\u0111ane i gra\u0111anke;<\/p>\n

2) Federelno osiguranje zaposlenja, koje bi uklju\u010divalo osiguravanje zaposlenja za svaku osobu voljnu da radi, pove\u0107anje minimalne plate na 15 dolara na sat, besplatnu edukaciju za konkretne poslove, pla\u0107eno bolovanje i dr.;<\/p>\n

3) Temeljnu regulaciju i ograni\u010denje prava na posedovanje vatrenog oru\u017eja od strane privatnih lica;<\/p>\n

4) Reformu kriminalnog sistema koja bi uklju\u010divala ukidanje zatvora koji su u vlasni\u0161tvu korporacija, legalizaciju marihuane, pu\u0161tanje na slobodu osoba osu\u0111enih zbog posedovanja narkotika za li\u010dnu upotrebu, ukidanje prakse obaveznog davanja gotovinskog novca pri davanju kaucije za izlazak iz pritvora, pove\u0107anje bud\u017eeta za rad javnih pravobranilaca, i dr.;<\/p>\n

5) Ukidanje federalne Imigracione i carinske agencije (ICE na engleskom) koja ima mandat da hapsi i zatvara u imigranstske centre \u201enelegalne imigrante\u201c;<\/p>\n

6) Solidarnost sa Porto Rikom, koji je, nedavno, pro\u017eiveo stra\u0161no uni\u0161tenje od strane uragana, putem davanja velike finansijske pomo\u0107i i otpisivanja finansijskih dugova;<\/p>\n

7) Sna\u017enu borbu protiv klimatskih promena;<\/p>\n

8) Reformu zakona koji reguli\u0161u finansiranje politi\u010dkih kampanja;<\/p>\n

9) Ukidanje \u0161kolarina za sve univerzitete i zanatske \u0161kole koje su u javnom vlasni\u0161tvu;<\/p>\n

10) Za\u0161titu prava \u017eena, \u0161to uklju\u010duje garantovanje jednake plate za oba pola, pla\u0107eno porodiljsko odsustvo, puno osiguranje reproduktivnog zdravlja i prava na abortus, za\u0161titu prava transrodnih osoba i ukidanje svih oblika diskriminacije zasnovane na rodu;<\/p>\n

11) Punu za\u0161titu prava LGBTQIA+ osoba, \u0161to bi uklju\u010divalo dono\u0161enje Zakona o jednakosti, koji bi zabranio bilo kakvu diskriminaciju po osnovu seksualne orijentacije ili rodnog identiteta;<\/p>\n

12) Pro\u0161irenje federalnog penzionog sistema osiguranja i pove\u0107anje penzija najugro\u017eenijih penzionera;<\/p>\n

13) Uvo\u0111enje ograni\u010denja i kontrole nad privatnim finansijskim institucijama i stvaranje dr\u017eavnog bankarskog sistema u kojem bi po\u0161te, koje su u dr\u017eavnom vlasni\u0161tvu, obavljale deo poslova koje obavljaju privatne banke i druge finansijske institucije;<\/p>\n

14) Zaustavljanje svih ameri\u010dkih ratova, vra\u0107anje vojnika ku\u0107ama i smanjenje vojnog bud\u017eeta.<\/p>\n

Osim ovih \u010detrnaest tema, Okasio-Kortez je u svojim medijskim intervjuima dala i obja\u0161njenje kako bi se osigurale finansije za mnoge od ovih programa. Pre svega, ona predla\u017ee: ukidanje zakona donetog pro\u0161le godine u SAD kojim su smanjene poreske stope za najbogatije individue i kompanije; pove\u0107anje korporativnog poreza na 28 %; ukidanje rupa u zakonu koje omogu\u0107avaju prebogatim kompanijama i pojedincima da pla\u0107aju poreske stope manje \u010dak i od onih zakonski propisanih; kao i smanjenje prevelikog vojnog bud\u017eeta. Iako su svi ovi predlozi izuzetno progresivni za politi\u010dku elitu i republikanaca i demokrata, ni jedan od njih, u svojoj su\u0161tini, nije antikapitalisti\u010dki. Njene ideje ne idu vi\u0161e levo u odnosu na klasi\u010dne evropske socijaldemokratske ideje o stvaranju dr\u017eave blagostanja i regulaciji kapitalisti\u010dkog tr\u017ei\u0161ta. U mnogim podru\u010djima, kapitalisti\u010dke dr\u017eave Zapadne i Severne Evrope oti\u0161le su i mnogo dalje u svojim konkretnim socijalnim merama. Okasio-Kortez u svojim politi\u010dkim predlozima i javnim nastupima ni u jednom trenutku ne napada osnovu kapitali\u010dkog sistema \u2013 privatno vlasni\u0161tvo nad kapitalom i sredstvima za proizvodnju i kapitalisti\u010dku eksploataciju i dominaciju nad radnicima i radnicama.<\/p>\n

Za\u0161to onda ona, kao i Berni Sanders, sebe nazivaju predstavnicima demokratskog socijalizma? Osnovni razlog je druga\u010dija upotreba ideolo\u0161kih termina u Evropi, u odnosu na SAD. U Sjedinjenim Dr\u017eavama uobi\u010dajeno je da se koristi termin liberalizam, kako bi se definisala idelogija koja odgovara onome \u0161to bi se u Evropi nazivalo socijal-liberalizam ili ideogija \u201etre\u0107eg puta\u201d. Sa druge strane, u ameri\u010dkom javnom mnenju jako se retko koristi termin socijaldemokratija. Pa se tako, u SAD, terminom socijalizam ozna\u010davaju politi\u010dko-ekonomski sistemi koji su postojali u SSSR-u, Isto\u010dnoj Evropi, Kini i sl., dok se termin demokratski socijalizam koristi veoma \u0161iroko, obuhvataju\u0107i i klasi\u010dnu socijaldemokratiju, kao i istinski demokratski socijalizam. U tom smislu, ideolo\u0161ke pozicije Okasio-Kortez najbolje je definisati kao pozicije zapadnoevropske socijaldemokratije u periodu nekoliko decenija posle zavr\u0161etka Drugog svetskog rata. Koliko su ideje Sandersa i Okasio-Kortez daleko od demokratskog socijalizma, jasno je vidljivo kada se uzme u obzir da njihovi predlozi za visinu godi\u0161njeg poreza na prihode za najbogatije pojedince daleko manji nego \u0161to su bile poreske stope koje su uvedene u SAD od strane Frenklina Ruzvelta i njegovog \u201eNju Dila\u201d (kada je najve\u0107a poreska stopa bila 94 %), ili poreske stope koja je bila na snazi 1952. godine, za vreme vlade Dvajta Ajzenhauera, kada je najve\u0107a poreska stopa, za one koji zara\u0111uju godi\u0161nje preko 400 hiljada dolara (korigovano za inflaciju) bila 92 % na zaradu preko tog limita.<\/p>\n

Kampanja Aleksandre Okasio-Kortez bila je potpomognuta od strane velikog broja politi\u010dkih organizacija i udru\u017eenja gra\u0111ana. Me\u0111utim, dve daleko najva\u017enije organizacije su Demokratski socijalisti Amerike (DSA) i Demokrate za pravdu (Justice Democrats). Demokratski socijalisti Amerike je organizacija koja vodi poreklo od Socijalisti\u010dke partije Amerike, formirane 1901. godine. Najzna\u010dajniji lider Socijalisti\u010dke partije Amerike bio je Jud\u017ein Debs, koji je na predsedni\u010dkim izborima 1912. i 1920. godine osvojio preko 900 hiljada glasova. Partija Demokratski socijalisti Amerike nastaje 1982. godine otcepljenjem levog krila Socijalisti\u010dke partije Amerike. Prvi lideri Demokratskih socijalista Amerike bili su Majkl Harington, i socijalisti\u010dka feministkinja i veoma poznata sociolo\u0161kinja Barbara Ehrenreih; kao i Kornel Vest, afroameri\u010dki nau\u010dnik i socijalista. Demokratski socijalisti Amerike su u poslednje dve godine do\u017eiveli ogroman porast u \u010dlanstvu i lokalnim odborima, tako da trenutno imaju preko 48 hiljada \u010dlanova i 181 lokalni odbor. Iako ova organizacija ima svoje kandidate na lokalnim izborima, ona na izborima za parlament i na predsedni\u010dkim izborima naj\u010de\u0161\u0107e podr\u017eava ideolo\u0161ki bliske kandidate ve\u0107ih stranaka (Demokratske partije, Zelene partije).<\/p>\n

Druga veoma zna\u010dajna organizacija koja je dala podr\u0161ku Okasio-Kortez bila je Demokrate za pravdu. Ovu organizaciju, koja sebe defini\u0161e kao \u201eprogresivni politi\u010dki akcioni komitet\u201c, osnovali su, u januaru 2017. godine, D\u017eenk Ujgur, osniva\u010d internet medijske mre\u017ee Mladoturci, i deo vo\u0111stva kampanje Berni Sandersa za predsedni\u010dke izbore 2016. godine. Cilj ove organizacije je da omogu\u0107i progresivnim \u010dlanovima Demokratske partije da se kandiduju na izborima, daju\u0107i im nov\u010danu, medijsku i organizacionu pomo\u0107. Svaki kandidat koga podr\u017eavaju Demokrate za pravdu obavezuje se da ne\u0107e uzimati nov\u010dane donacije korporacija i politi\u010dkih fondacija poznatih kao \u201esuper grupe\u201c (super pack). Na taj na\u010din, ova organizacija \u017eeli da smanji politi\u010dku korupciju i mo\u0107 koju korporacije imaju nad Demokratskom partijom. Na primarnim unutarstrana\u010dim izborima Demokratske partije za guvernere saveznih dr\u017eava i na izborima za Predstavni\u010dki dom i Senat, koji su bili odr\u017eani, ili \u0107e se tek odr\u017eati ove godine, Demokrate za pravdu podr\u017eale su ukupno 42 kandidata. Tek treba da se odr\u017ee primarni unutarstrana\u010dki izbori za 29 kandidata i kandidatkinja. Od primarnih izbora koji su ve\u0107 odr\u017eani, trinaest kandidata\/inja podr\u017eanih od strane Demokrata za pravdu ve\u0107 su izvojevali unutarstrana\u010dku pobedu. Jedna od tih pobednica je i Okasio-Kortez, koja posle pobede nije usporila, ve\u0107 je nastavila da putuje \u0161irom zemlje i daje direktnu podr\u0161ku kandidatima \u010diji izbori tek treba da se odr\u017ee.<\/p>\n

Iako su Berni Sanders, Aleksandria Okasio-Kortez i jo\u0161 neki ideolo\u0161ki bliski politi\u010dari koji se bore za politi\u010dke pozicije na predstoje\u0107im izborima u novembru, daleko od ne\u010dega \u0161to bi u teoriji trebalo da predstavlja demokratski socijalizam, postoji puno razloga za\u0161to treba da budemo optimisti\u010dni. Danas se u Americi odvija najbrutalnija faza razvoja kapitalizma, ekonomske razlike se enormno i rapidno pove\u0107avaju. Radnici i radnice rade vi\u0161e nego ikada u modernoj istoriji, a pla\u0107eni su manje, i to u apsolutnom smislu, ako se uzme u obzir inflacija, nego pre pet decenija. Banke i druge finansijske institucije kontroli\u0161u, ne samo ameri\u010dku, ve\u0107 i svetsku ekonomiju, a mo\u0107 i bogatstvo korporacija raste nezaustavljivo. Ove godine, D\u017eef\u00a0 Bezos, vlasnik kompanije Amazon, postao je prvi pojedinac sa bogatstvom preko sto milijardi dolara, dok je kompanija Epl postala prva kompanija \u010dija je vrednost prema\u0161ila hiljadu milijardi dolara. Upravo zbog ogromnog uticaja koji ameri\u010dka ekonomija i politika ima na ostatak sveta, svako zna\u010dajno pomeranje na levo, svako smanjenje mo\u0107i i bogatstva privatnih finansijskih institucija i korporacija u SAD, predstavlja, ma koliko slab i defanzivan, ipak udarac na kapitalisti\u010dku ofanzivu i eksploataciju u celom svetu. Za mnoge iskrene demokratske socijaliste sve to je premalo i prekasno, ali pobeda Aleksandrie Okasio-Kortez je najbolji pokazatelj kako jedna mala, odlu\u010dna i hrabra grupa ljudi, sa iskrenim ube\u0111enjem i artikulisanim idejama, mo\u017ee da pobedi politi\u010dko-ekonomsku oligarhiju. Upravo to je ono \u0161to daje nadu.<\/p>\n

Novi plamen<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pobeda A.O.Kortez je najbolji pokazatelj kako jedna mala, odlu\u010dna i hrabra grupa ljudi, sa iskrenim ube\u0111enjem i artikulisanim idejama, mo\u017ee da pobedi politi\u010dko-ekonomsku oligarhiju<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-251447","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/251447","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=251447"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/251447\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=251447"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=251447"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=251447"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}