![\"\"](\"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-content\/uploads\/2012\/11\/plasticne-kese-300x187.jpg\")
Iako je internet preplavljen informacijama o opasnim hemikalijama koje vrebaju iz plasti\u010dne ambala\u017ee u kojima se prodaju hrana i voda, a brojne studije potvr\u0111uju da je taj materijal pun \u0161tetnih sastojaka, o toj temi u Srbiji se ne govori dovoljno.<\/p>\n
Dok se u zemljama EU iz upotrebe povla\u010de proizvodi na bazi bisfenola, to jedinjenje i dalje se nalazi u velikom broju proizvoda koje svakodnevno upotrebljavamo.<\/p>\n
U me\u0111uvremenu, Francuska je merom, koja je deo \u201ezelene inicijative\u201c, zabranila upotrebu plasti\u010dnih fla\u0161a, plasti\u010dnog pribora za jelo, kao i plasti\u010dnih \u010da\u0161a u automatima za vodu. Tako je zapo\u010dela agresivna kampanja protiv klimatskih promena, jer ta mera, koja na snagu stupa 2020. godine, treba da smanji potro\u0161nju energije i koli\u010dinu otpada koje povec\u0301avaju nivo zaga\u0111enja.<\/p>\n
Po\u0161to je Pariz pro\u0161le godine bio domac\u0301in konferencije o globalnom zagrevanju, Francuska koja je, poput nekoliko drugih zemalja, zabranila upotrebu plasti\u010dnih kesa, sada je postala prva zemlja u kojoj su zabranjene plasti\u010dne posude.<\/p>\n
U Francuskoj se godi\u0161nje baci 4,73 miliona plasti\u010dnih \u010da\u0161a, a samo jedan procenat bude recikliran. Osim \u0161to nije dobra za planetu, plastika \u0161kodi i zdravlju ljudi, jer u kombinaciji sa vruc\u0301im napicima osloba\u0111a supstance koje remete lu\u010denje hormona.<\/p>\n
I pored vi\u0161e poku\u0161aja da o \u0161tetnom uticaju plastike razgovaramo sa specijalistima medicine, nai\u0161li smo na zid c\u0301utanja.<\/p>\n
Govorec\u0301i o novousvojenoj inicijativi, predsednik stranke Zeleni Srbije Ivan Karic\u0301 za Sputnjik isti\u010de da, iako je dokazano da se kvalitet namirnica i vode u plasti\u010dnim ambala\u017eama vremenom menja, za Srbiju je u ovom trenutku primena sli\u010dnih mera daleka buduc\u0301nost.<\/p>\n
\u201eNismo pro\u0161li nijedan korak da bismo stigli do zabrane upotrebe plastike. Kod nas u lancu recikla\u017ee i sakupljanja otpada nedostaje tako mnogo da ne mo\u017eemo ni da razmi\u0161ljamo o jednom takvom \u010dinu\u201c, ka\u017ee Karic\u0301.<\/p>\n
Karic\u0301 isti\u010de da proizvodnja plastike uti\u010de na povec\u0301anje efekta staklene ba\u0161te zbog proizvodnje \u0161tetnih gasova, ali i da sadr\u017ei materije koje su veoma opasne po zdravlje.<\/p>\n
\u201ePoznato je da je plastika veoma kancerogena, zato treba izbegavati njeno spaljivanje na otvorenim prostorima. Na\u017ealost, u na\u0161oj zemlji o mnogim stvarima koje su u masovnoj upotrebi, a opasne su po zdravlje, na\u0161i gra\u0111ani nemaju gotovo nikakva saznanja\u201c, smatra Karic\u0301.<\/p>\n
Plastika izaziva opasna oboljenja<\/p>\n
Posle brojnih istra\u017eivanja i Svetska zdravstvena organizacija, posle dvogodi\u0161nje studije, potvrdila je da plasti\u010dne fla\u0161e, kese i igra\u010dke sadr\u017ee opasne hemikalije, izaziva\u010de smrtonosnih oboljenja.<\/p>\n
Plasti\u010dni proizvodi koje svakodnevno upotrebljavamo mogu da nam naru\u0161e zdravlje, pa \u010dak i da izazovu rak, dokazala je jedna od najvec\u0301ih studija Svetske zdravstvene organizacije (SZO) po imenu \u201eNau\u010dna saznanja o hemikalijama koje izazivaju endokrine poremec\u0301aje\u201c.<\/p>\n
Prema njoj, neke supstance koje slu\u017ee za savitljivost i \u010dvrstinu plastike, poput ftalata, bisfenola A i retardanata, a koje ulaze u sastav \u010dinija, fla\u0161a, kesa, igra\u010daka, tehni\u010dkih ure\u0111aja, kozmeti\u010dkih preparata, mogu da izazovu brojne bolesti, smanjenu plodnost, nepravilan rad \u017elezda i uro\u0111ene mane kod dece.<\/p>\n
Plastika koju treba izbegavati:<\/p>\n
#3 PVC: \u010cesto se koristi u supermarketima kao folija za pakovanje mesa. PVC sadr\u017ei omek\u0161iva\u010de ftalate koji uti\u010du na hormonsku ravnote\u017eu, a njihovom proizvodnjom i uni\u0161tavanjem se stvaraju dioksini, koji su kancerogeni i remete endokrini sistem.<\/p>\n
#6 PS: \u010ca\u0161e od polistirenske pene i providne plasti\u010dne ambala\u017ee mogu da otpu\u0161taju stiren u hranu, a stiren se smatra potencijalno kancerogenim za ljudski rod.<\/p>\n
#7 PC: Jedina vrsta plastike koja se pravi sa bisfenolom A, polikarbonat je plasti\u010dna masa od koje se prave fla\u0161ice za bebe, fla\u0161e za aparate za filtriranu vodu i epoksidni za\u0161titni sloj limenki i konzervi. Bisfenol A se vezuje za \u0161iroku paletu problema me\u0111u kojima su hormonski disbalansi, pa \u010dak i gojaznost i kardiovaskularne bolesti.<\/p>\n
Da biste izbegli \u0161tetna dejstva plastike primenjujte sledec\u0301a pravila:<\/p>\n
– Izbegavajte skladi\u0161tenje masnih namirnica, kao \u0161to su meso i sir, u plasti\u010dnim kutijama ili folijama od plasti\u010dne mase.<\/p>\n
-Perite ru\u010dno plasti\u010dne kutije sa neabrazivnim deterd\u017eentom i sun\u0111erom. Ma\u0161insko pranje i abrazivni deterd\u017eenti mogu da izgrebu plastiku, \u010dime se prave pore koje su odli\u010dno mesto za razvoj bakterija.<\/p>\n
-Obele\u017eja na plasti\u010dnim kutijama da su bezbedne za upotrebu u mikrotalasnim rernama zna\u010de da se plasti\u010dni materijal nec\u0301e otopiti, slomiti ili raspasti tokom zagrevanja u mikrotalasnoj pec\u0301nici. Me\u0111utim, oznaka nije garancija da plasti\u010dni materijal ne otpu\u0161ta hemijske materije u hranu koja se zagreva. U mikrotalasnim rernama koristite staklene ili kerami\u010dke posude umesto plasti\u010dnih.<\/p>\n
sputniknews.com<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Iako je internet preplavljen informacijama o opasnim hemikalijama koje vrebaju iz plasti\u010dne ambala\u017ee u kojima se prodaju hrana i voda, a brojne studije potvr\u0111uju da je taj materijal pun \u0161tetnih sastojaka, o toj temi u Srbiji se ne govori dovoljno. Dok se u zemljama EU iz upotrebe povla\u010de proizvodi na bazi bisfenola, to jedinjenje i […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-250324","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/250324","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=250324"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/250324\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=250324"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=250324"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=250324"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}