{"id":250223,"date":"2018-07-20T07:00:10","date_gmt":"2018-07-20T05:00:10","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=250223"},"modified":"2018-07-20T13:07:32","modified_gmt":"2018-07-20T11:07:32","slug":"na-vama-je-da-osmislite-novu-jugoslaviju","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2018\/07\/20\/na-vama-je-da-osmislite-novu-jugoslaviju\/","title":{"rendered":"Na vama je da osmislite novu Jugoslaviju"},"content":{"rendered":"

Autor: Ivica Mladenovi\u0107<\/strong><\/p>\n

\"\"Edvi Plenel \u2013 dobitnik presti\u017enih knji\u017eevnih nagrada, po\u010dasni doktor Univerziteta u Monsu, verovatno najve\u0107i novinar i jedna od najzna\u010dajnijih intelektualnih figura savremene Francuske. Iz \u0161tampe mu je pre nekoliko nedelja iza\u0161la trideseta knjiga \u2013 \u201eVrednost informacije\u201c, u kojoj, kao prilog proslavi desetogodi\u0161njice postojanja Mediaparta, izla\u017ee svoju filozofiju novinarstva. Iako je ro\u0111en u Nantu 1952, u bur\u017eujskoj protestantskoj porodici, detinjstvo je proveo na Karibima, Martiniku i u Al\u017eiru, uz oca koji je zbog antikolonijalnog anga\u017emana bio ka\u017enjen od strane \u0160arla de Gola, povu\u010den sa svih funkcija i vra\u0107en u Francusku. Ovaj period \u017eivota \u0107e biti klju\u010dan, ne samo za odnos prema francuskom kolonijalizmu, nego i za formiranje Plenelovih temeljnih politi\u010dkih pozicija. Novinarstvom je po\u010deo da se bavi u listu Komunisti\u010dke revolucionarne lige Ru\u017e, pod pseudonimom Jozef Krasni. Iako \u0107e kasnije odbaciti trockizam kao politi\u010dki projekat, \u010dak i u vreme kada je 1990-ih re\u010d komunizam postala stigma a on direktor redakcije najrenomiranije francuske dnevne novine Le Mond, Plenel ne\u0107e skrivati svoju trockisti\u010dku pro\u0161lost, poput premijera Lionela \u017dospana, i govori\u0107e javno da \u0107e to nasle\u0111e i iskustvo zauvek \u010diniti deo njegovog intelektualnog identiteta. Ina\u010de, u Le Mond se zapo\u0161ljava 1980, dok \u0107e na mesto direktora redakcije provesti osam godina, od 1996. do 2004. \u010cak i u vreme kada je radio kao \u201eobi\u010dan\u201c istra\u017eiva\u010dki novinar, tada\u0161nji francuski predsednik, Fransoa Miteran, zbog brojnih otkrivenih afera koje su ugro\u017eavale njegovu vlast, tretirao ga je kao neprijatelja i nalo\u017eio njegovo prislu\u0161kivanje. Ova afera je kasnije izazvala pravi skandal u javnosti, a Plenela motivisala da napi\u0161e knjigu \u201eNovinar i predsednik\u201c. Sli\u010dno \u201eneprijateljsko\u201c iskustvo je imao i sa svim predsednicima nakon Miterana, preko \u0160iraka i Sarkozija, sve do Olanda, koji je njegov stari prijatelj. Ipak, prijateljstvo ga nije spre\u010dilo da upravo on izazove prvu veliku krizu Olandove Vlade, nakon otkri\u0107a tajnih bankovnih ra\u010duna ministra Kauzaka u \u0160vajcarskoj. Ipak, ubedljivo najve\u0107i odijum u francuskoj javnosti je izazvala, a i dalje izaziva, tzv. \u201elibijska afera\u201c, tj. otkri\u0107e Mediaparta, internet novina koje Plenel osniva po odlasku iz Le Monda, o tajnom finasiranju Sarkozijeve kampanje od strane re\u017eima Muamera Gadafija. Sudska procedura je u toku, a Sarkozi je pre nekoliko nedelja upravo zahvaljuju\u0107i pomenutim otkri\u0107ima zavr\u0161io u pritvoru. Sa Plenelom se vi\u0111am u Parizu, dva dana nakon velikog televizijskog intervjua koji je radio sa aktuelnim francuskim predsednikom Emanuelom Makronom o bilansu njegove jednogodi\u0161nje vladavine, i razgovaramo o raznim temama koje bi mogle biti interesantne na\u0161im\u010ditaocima.<\/p>\n

IVICA MLADENOVI\u0106: Uzimaju\u0107i u obzir Va\u0161u politi\u010dku pro\u0161lost, na po\u010detku bih voleo da znam \u0161ta je socijalisti\u010dka Jugoslavija predstavljala za Vas, li\u010dno i intelektualno?<\/em><\/strong><\/p>\n

EDVI PLENEL: Ja pripadam generaciji koja je u\u010destvovala u svim debatama na levici, koje su izme\u0111u ostalog, bile centrirane i na kritiku staljinizma. Moja politi\u010dka i intelektualna formacija je, u skladu s tim, bila zasnovana na insistiranju, u verziji koja mi se \u010dinila naj\u010dasnijom i najliberterskijom, na opoziciji levice spram staljinizmu. Neki ka\u017eu da je to trockisti\u010dka tradicija, ali ja vi\u0161e volim da ka\u017eem \u201esuprotstavljanje levice staljinizmu\u201c. Nove generacije moraju da znaju o va\u017enosti koju su imale ove veoma marginalne struje, koje su bile malobrojne, u spa\u0161avanju nade kroz odbranu principa. Ako danas mladi mogu da se reklamiraju kao zagovornici emancipatorskih ideja, socijalisti\u010dkih, komunisti\u010dkih itd, to je primarno zbog toga \u0161to je bilo osoba, poput nas, koji smo te ideje sa\u010duvali od prevara, zlo\u010dina, varvarstva i svih drugih nepo\u010dinstava koja su bila karakteristika sovjetskog staljinizma. Ovaj novi engleski film o Staljinovoj smrti lepo pokazuje, naravno u obliku jedne humoristi\u010dke po\u0161ade, kriminalnu i mafija\u0161ku bandu koja je izgubila sve principe. Kako je govorio Leon Trocki, Luj XIV je govorio \u201eDr\u017eava, to sam ja\u201c, a u staljinizmu smo imali \u201eDru\u0161tvo, to sam ja\u201c. Dakle, ja nisam \u010dekao Sol\u017eenjicina i reakcionarni povratak da bih stajao uspravno i borio se za promenu na\u0161eg dru\u0161tva, protiv svih nejednakosti kapitalizma, ali istovremeno i protiv prevare, konfiskacije, la\u017ei i korupcije staljinisti\u010dke birokratije. U takvom kontekstu, iako nisam direktni svedok, ro\u0111en sam 1952, kada je Jugoslavija ve\u0107 izborila svoju autonomiju u odnosu na SSSR, Jugoslavija je za nas levi\u010dare u Francuskoj predstavljala jedan oblik zub\u010danika, verovatno idealizovanog, to znamo danas, ali samoupravljanje, nesvrstanost, otvorenost i td. su nam davali nadu\u2026 Iako nikada nisam i\u0161ao u Jugoslaviju, ona je bila prisutna u na\u0161im debatama i moja slika toga \u0161to je tamo postojalo je bila vi\u0161e pozitivna nego negativna. Naravno, \u010ditao sam kasnije i o represiji opozicionara, disidenata, realnost je dakle bila i autoritarna.<\/p>\n

Kako ste iz jedne takve perspektive do\u017eiveli raspad Jugoslavije i ratove za njeno nasle\u0111e?<\/em><\/strong><\/p>\n

Jugoslovenska kriza je po meni u srcu svih doga\u0111anja u Evropi 1990-ih. Ovde bih mogao da Vam otkrijem jednu tajnu, jer u su\u0161tini znam dobro \u0161ta sam pisao i za\u0161to sam to pisao.\u00a0 U to vreme sam redovno razgovarao i debatovao sa ljudima koji su mi bili bliski, Danijel Bensaidom na primer, koji je bio profesor na Va\u0161em fakultetu. Kao i svi, video sam da je u razbijanju Jugoslavije u pitanju igra mo\u0107i, rizik da nacionalizmi malih nacija o\u017eive i zaborave va\u017enost pluralnosti. Ali za mene je, u osnovi, iako nisam ni\u0161ta ponovo \u010ditao od onog \u0161to sam svojevremeno pisao pre nego \u0161to \u0107emo se videti danas, i poku\u0161a\u0107u da budem maksimalno autenti\u010dan, za mene je, i zbog razloga koje \u0107ete razumeti danas, pitanje Bosne ono pitanje koje me je zainteresovalo primarno. Dakle, ja se anga\u017eujem tek kada kre\u0107e horor u Bosni, ne u Hrvatskoj. Ono \u0161to je u\u010dinilo da prema Bosni budem posebno osetljiv, i poveza\u0107ete to i sa mojim detinjstvom i odnosom prema francuskom kolonijalizmu, je \u010dinjenica da nas Bosna podse\u0107a da postoji jedan evropski islam, da postoje evropski muslimani i da je to jedna veoma duga istorija\u2026 da postoje muslimani koji pu\u0161e, piju alkohol, koji mogu ulaziti u me\u0161ovite brakove, koji se me\u0161aju sa drugima itd. Dakle, moje \u010ditanje u tom momentu je da u izrazima nacionalizma koji je tada bio najratoborniji i najja\u010di, kakva je bila srpska verzija, vidim tu dimenziju mr\u017enje prema drugome zbog njegovog porekla, religije, kulture. Iako ni jedan nacionalizam nije bio izuzet od toga, srpski se izdvajao zbog svoje snage i destruktivnosti. Dakle, ja u tom momentu imam takvo \u010ditanje. I ono se nastavlja naravno sa Kosovom. \u010cesto govorim sebi da ako budem imao vremena, napisa\u0107u novu knjigu. Naime, nakon \u201eIsku\u0161enja\u201c, koja je pisana u znak podr\u0161ke Kosovarima, napisa\u0107u \u201eKontra-isku\u0161enja\u201c. Tu bih se svakako vratio na presedan kakav je intervencija NATO-a izvan svih okvira me\u0111unarodnog prava, svakog mandata UN i druga pitanja koje to postavlja. Naro\u010dito nakon intervencije u Libiji. Ali da rezimiram, moj anga\u017eman tokom rata u Jugoslaviji je bio jedna idealizacija, mobilizacija u korist ne\u010dega u \u0161ta verujem\u2026 ja nemam simpatije prema nacionalizmima, bilo kojim, kao \u017eestoki internacionalista, ali u slu\u010daju Jugoslavije sam mislio da se igra ne\u0161to \u0161to je i\u0161lo izvan tog pitanja nacionalizam-internacionalizam, a to je u osnovi konstrukcija novog \u0111avola u Evropi \u2013 muslimana, tako da sam se usprotivio toj ideji da odre\u0111ene kulture i religije treba da budu superiorne u odnosu na druge i da njima dominiraju, \u017eele\u0107i da ih ponekad i uni\u0161te.<\/p>\n

\u010citaju\u0107i Va\u0161u knjigu \u201eIsku\u0161enja\u201c, koja se bavi upravo pitanjem Kosova, imao sam impresiju da vi koristite pitanje Kosova kako biste poravnali neke stare ra\u010dune sa Re\u017eisom Debreom, odnosno sa suverenisti\u010dkom levicom koja se u tom periodu pojavljuje i postaje va\u017ean politi\u010dki faktor.\u00a0 Kako vam se \u010dini takvo \u010ditanje i da li mo\u017eda imate ose\u0107aj da je celokupna debata oko Jugoslavije u tom periodu slu\u017eila francuskim intelektualcima kako bi se me\u0111usobno obra\u010dunali oko pitanja koja imaju prevashodno unutra\u0161nji, odnosno nacionalni zna\u010daj?\u00a0<\/strong><\/em><\/p>\n

Ne bih to kvalifikovao kao poravnavanje ra\u010duna. Jednostavno, u pitanju je bila intelektualna debata. U njoj sam u\u010destvovao vo\u0111en motivima koje sam Vam upravo otkrio. Tada sam i osmislio danas ve\u0107 poznatu kovanicu nacional-republikanci. Dakle, ja sam njen autor. Re\u017eis Debre je bio veoma povre\u0111en takvim mojim nastupom jer smo bili prijatelji. Me\u0111utim, \u017eivot ima neki svoj put, ponovo se sre\u0107emo, a va\u017eno je i to \u0161to on nije potpuno skliznuo u nacionalizam. U svakom slu\u010daju, u tom momentu vidim uspon, pod maskom republike i laiciteta, nacional-konzervativaca koji insistiraju na neprikosnovenosti dr\u017eavnog suvereniteta i na ne-intervencionizam u me\u0111unarodnim odnosima, i poku\u0161avam da javnim istupima, tekstovima i knjigom sprovodim jednu internacionalisti\u010dku pedagogiju. Kako je govorio \u0160arl Pegej: \u201ekantizam ima \u010diste ruke, ali nema ruke\u201c. Dakle, ose\u0107am se nemo\u0107no i anga\u017eujem se jer imam sentiment da prevladava indiferentnost prema zlo\u010dinima. Ono \u0161to ja radim nema nikakvih dodirnih ta\u010daka sa Alanom Finkelkrautom i njegovom idejom o ugro\u017eenosti malih nacija, Hrvatskoj itd. Ono \u0161to mene interesuje, i to sam pokazao naknadno kada smo objavili brojna otkri\u0107a o kosovskim vlastima, o mafiji na Kosovu itd, je da postoji nacionalizam koji napada ljude zbog njihovog porekla, odnosno identiteta. U vreme Kosova vidim upravo to, i vidim da isto tako ovde u Francuskoj uzima maha ne\u0161to \u0161to preseca ne samo desnicu, nego i levicu, a to je neki oblik nacionalnog sadr\u017eaja koji udara direktno na etni\u010dku i religijsku pluralnost moga naroda. Zbog toga sam, na isti na\u010din na koji sam napisao \u201eIsku\u0161enja\u201c, napisao i knjigu \u201eZa muslimane\u201c, knjigu koja mi je donela mnogo neprijatelja, i koja ne govori ni o islamu ni o muslimanima, ve\u0107 o pitanju odnosa prema Drugome.<\/p>\n

Apstrahujmo sada zlo\u010dine po\u010dinjene od strane Milo\u0161evi\u0107eve vlasti, njegovu destruktivnu politiku od kraja 1980-ih godina, kao i propagandu medija pod njegovom kontrolom. Ne zbog toga \u0161to je to efemerno pitanje nego jer ve\u0107 postoji mnogo tekstova i knjiga na tu temu, u Francuskoj i u Srbiji. \u0160tavi\u0161e, mislim da bih u velikoj meri mogao da se slo\u017eim sa Va\u0161om analizom karaktera Milo\u0161evi\u0107eve vladavine. Tako\u0111e, voleo bih da ostavimo po strani i legalitet i legitimitet zapadne intervencije u Bosni i na Kosovu. Ono \u0161to me ovde interesuje je propaganda zapadnih medija. Nalazimo se u Francuskoj, Vi ste bili direktor redakcije Le Mond, najve\u0107e novine u Francuskoj, novine koja je vodila \u017eestoku kampanju za bombardovanje Srbije. Elem, Va\u0161a novina je bombardovanje Srbije pravdala Planom Potkovica, prema kome je vlast Slobodana Milo\u0161evi\u0107a jo\u0161 1998. predvidela potpuno \u010di\u0161\u0107enje teritorije Kosova od Albanaca. Ipak, ve\u0107 krajem 1999. i na Zapadu je bilo jasno da se radi o klasi\u010dnoj fabrikaciji i da takav plan nije postojao. Plan Potkovica, dakle jedna la\u017ena informacija, je bila klju\u010dni argument Le Monda u va\u0161oj militaristi\u010dkoj kampanji. S obzirom da stalno insistirate na vrednosti istinite informacije, koja predstavlja crvenu liniju za svako novinarstvo, interesuje me da li ste u\u010dinili bilo kakav napor da svaki \u010ditalac Va\u0161ih novina, kada je ve\u0107 postalo jasno da se radi o la\u017ei, zna da \u010ditava kampanja Le Monda bila utemeljena na la\u017enoj informaciji?\u00a0<\/strong><\/em><\/p>\n

To je odli\u010dno pitanje. Razlika izme\u0111u Mediaparta i Le Monda je u tome \u0161to sam ja jedan od osniva\u010da Mediaparta i direktor izdanja, \u0161to zna\u010di da sam i pravno odgovoran za sav sadr\u017eaj. U Le Mondu nisam bio u toj situaciji. U pitanju je period kada vodimo borbu za nezavisnost \u0161tampe, a ja sam taj koji je na \u010delu novinarskog dela, tj. redakcije. Na delu je jedna raznolika i pluralna redakcija. Ljude koji su bili odgovorni za me\u0111unarodni servis u redakciji, kasnije sam, \u0161ale\u0107i se, nazvao \u201eameri\u010dkim klanom\u201c. To su ljudi koji imaju jasnu ideolo\u0161ku agendu. Kada ste direktor redakcije, oni vam \u0161alju tekstove, poznaju svoju temu, a vi kao neko na \u010delu kolektiva ne dajete savete, jer ne dovodite u pitanje njihovu kredibilnost. Dakle, pitanje koje postavljate je relevantno, ali ga treba postaviti onom ko je u ono vreme rukovodio tim domenom, onom ko brani taj tekst o Planu Potkovica i prihvata njegovu autenti\u010dnost, a to je Alan Fra\u0161on. Ponavljam \u010desto, kada je re\u010d o Mediapartu, mo\u017eete ga voleti ili ne, slagati se ili ne sa na\u0161om ure\u0111iva\u010dkom politikom, ali ne mo\u017eete mi pokazati jednu informaciju koju smo objavili a da ona nije proverena, ili nije va\u017ena. Ali, ovde sam ja odgovoran za apsolutno svaku informaciju i ja \u0107u biti na optu\u017eeni\u010dkoj klupi ako neki novinar zabrlja. Kada je re\u010d o Le Mondu, uklju\u010duju\u0107i i sve polemike koje su bile \u017eive i dinami\u010dne, ja sam naprosto davao puno poverenje urednicima razli\u010ditih servisa u redakciji. U mnogim domenima je bilo i la\u017enih ili sumnjivih informacija\u2026 i danas \u010desto ka\u017eu \u201eto je Plenelova odgovornost\u201c, ali ti isti zaboravljaju da je tada postojao direktor \u010ditavog konzocijuma Le Monda, \u017dan-Mari Kolumbiani, koji je nosio pravnu odgovornost za objavljeni sadr\u017eaj. Dakle, se\u0107am se jako dobro te pri\u010de o Planu Potkovica, to je jedna velika i bolna lekcija. Ja ka\u017eem \u010desto, posao novinara je da misli protiv sebe, odnosno svojih li\u010dnih uverenja, i zbog toga je uvek u pitanju jedan kolektivni posao. Nema ni\u0161ta gore od toga da veruje\u0161 da je jedna informacija ta\u010dna jer misli\u0161 da je politi\u010dki ispravna. Ovo oko Kosova je jedan konkretan slu\u010daj. Le Monde je zauzeo poziciju koju ja danas potvr\u0111ujem, koja podr\u017eava tu intervenciju, jer smo pre toga imali Bosnu. I primarno jer smo pre toga imali Bosnu. Nismo \u017eeleli da se ponovi potpuna nemo\u0107 koju smo ose\u0107ali kada je bila re\u010d o Bosni. Kako sam napisao u \u201eIsku\u0161enjima\u201c, nisu me pitali za mi\u0161ljenje da li podr\u017eavam ili ne tu intervenciju, jer vidim da postoji problem, NATO, prikrivena agenda velikih sila, ne postoji mandat me\u0111unarodne zajednice itd, ali sam istovremeno jo\u0161 u vreme Bosne izgradio mi\u0161ljenje o politici koju Milo\u0161evi\u0107 vodi na Balkanu. I tu dolazi taj Plan Potkovica, kao informacija koja je predstavljena kao proverena i potvr\u0111ena od strane nema\u010dkog Ministarstva odbrane\u2026 i eto, lepo se uklopila u celu tu agendu. Ja iskreno mogu da vam do detalja garantujem za svako istra\u017eivanje koje smo sproveli u Mediapartu, ali ne i za to \u0161to je Alan Fra\u0161on radio. I mene \u017eivo interesuje da saznam da li danas Alan Fra\u0161on, ako idete da ga vidite, priznaje da je ta informacija bila la\u017ena. A mi \u0107emo se na Mediapartu svakako pozabaviti tim slu\u010dajem.<\/p>\n

Hajde da pre\u0111emo na aktuelnije stvari. Koosniva\u010d ste Mediaparta, informativnih digitalnih novina koje imaju sve ja\u010di dru\u0161tveni uticaj. Niko 2008, kada ste pokrenuli ovaj projekat, nije verovao da je mogu\u0107e postojanje novine, koja je istovremeno digitalna, nezavisna i participativna. Osim Vas i troje va\u0161ih kolega. U po\u010detku vas je bilo dakle \u010detvoro novinara, ube\u0111enih u uspeh, koji ste od banke uzeli vi\u0161e od milion evra kredita za taj projekat. Danas Mediapart zapo\u0161ljava 40 novinara na puno radno vreme, i nekih 100 novinara ukupno, a uskoro \u0107ete vratiti poslednji evro kredita. Me\u0111utim, pre toga, u novembru 2004, Vi dajete ostavku na mesto direktora redakcije Le Monda i zatim 2005. ga potpuno napu\u0161tate. Kako je, dakle, do\u0161lo do tog razlaza, i kako ste se odlu\u010dili da u\u0111ete u ovaj veoma rizi\u010dan projekat sa Mediapartom?<\/strong><\/em><\/p>\n

Raskid sa Le Mondom je u\u010dinjen upravo zbog pitanja nezavisnosti. Ne samo nezavisnosti u smislu \u201eja sam nezavistan, radim \u0161ta ho\u0107u\u201c, nego je u pitanju bila ekonomska nezavisnost. Istorija Le Monda je istorija novina kontrolisanih od strane svojih novinara i urednika, bez spoljnog kapitala. Na\u0161 razlaz je uslovljen \u010dinjenicom da su otvorena vrata kapitalu sa strane, \u0161to je otvaralo put privatizaciji novine. \u0160to se i desilo. Odbijao sam da se priklonim onome \u0161to je osniva\u010d Le Monda nazivao \u201eindustrijskom \u0161tampom\u201c. U praksi je to podrazumevalo da industrijalci koji kupuju novinu \u017eele najbolju mogu\u0107u novinu, daju\u0107i vam punu nezavisnost, osim ako dirate u njihove interese. E to sam postavio kao klju\u010dno pitanje. Ovo je pejza\u017e koji mi i danas imamo pred o\u010dima u Francuskoj sa ljudima koji su broj jedan u industriji luksuza, mobilnoj telefoniji, finansijama, trgovini oru\u017ejem, i istovremeno poseduju na\u0161e najve\u0107e medije. Dakle, moj raskid sa Le Mondom je bio utemeljen na toj osnovi. Istovremeno, to je i period krize celokupne stare industrije \u0161tampe, kao produkt digitalne revolucije, interneta itd. Nakon napu\u0161tanja Le Monda nisam imao neki konkurentski projekat, jer je ista kriza pogodila i Liberasion. Obe te novine su izgubile svoju ekonomsku nezavisnost. Odgovorni iz Liberasiona me zovu, razgovaramo, me\u0111utim odbijam njihovu ponudu i razmi\u0161ljam o tome \u0161ta dalje raditi kako ne bih ostao pasivan, sa le\u0111ima na zidu, i kako bih pokazao da postoje re\u0161enja. Naro\u010dito intenzivno razmi\u0161ljam o toj digitalnoj revoluciji i na\u010dinu na koji je \u0161tampa na nju odgovorila. Naime, mislim da je na po\u010detku napravljena katastrofalna gre\u0161ka, a to je koncept besplatne internet \u0161tampe. Gre\u0161ka koja je u osnovi ovoga o \u010demu danas razgovaramo kada je re\u010d o facebook-u. Besplatna internet \u0161tampa kvari kvalitet javne debate jer radi na principu odjeka, u prvi plan isti\u010de ono \u0161to \u0107e pove\u0107ati broj klikova, a to mo\u017ee biti buka, ogovaranje, mr\u017enja, nasilje, dok je kvalitet informacija sekundaran. Dakle, u odnosu na to, nas je nekoliko koji ka\u017eemo: treba poku\u0161ati ne\u0161to! Na\u0161a zasluga je da smo bili prvi. Rekli smo, napravi\u0107emo jednu digitalnu novinu, ali pravu novinu, ne blog, na\u010dini\u0107emo je participativnom, jer internet podrazumeva participativnost, brani\u0107emo je digitalnim sredstvima, a novinari koje \u0107emo uklju\u010diti \u0107e garantovati kvalitet, ozbiljnost, rigoroznost, \u010dak uzdr\u017eljivost, i bespogovorno \u0107emo braniti ovaj model. Samo \u010ditaoci nas mogu kupiti, to je na\u0161a parola, a ekonomska nezavisnost je jedini mogu\u0107i put. Mi smo, dakle, u 2007. godini, prvi smartfon izlazi ba\u0161 te godine, participativno finansiranje jo\u0161 uvek ne postoji, tableti ne postoje, a twitter i facebook su nove pojave. Mogli bismo re\u0107i da je Mediapart nastao u prvih deset godina te demokratizacije koju je donela digitalna revolucija. Ja sam u stvari shvatio Mediapart kao jednu istra\u017eiva\u010dku laboratoriju. Kazao sam sebi, pravi\u0107emo ovaj puristi\u010dki model, ulo\u017ei\u0107emo na\u0161 novac i na\u0107i \u0107emo dovoljno novca, to je bio pravi rat, da mo\u017eemo da pre\u017eivimo prvih tri godine. Dakle, to je bilo i obe\u0107anje dato ekipi \u2013 tri godine rada bez trzavica. Jer, da bismo ubedili ljude da se registruju i pretplate, bilo je potrebno da postoji kvalitetan sadr\u017eaj. Drugim re\u010dima, morali su da postoje ljudi koji su korektno pla\u0107eni tokom tri godine. Me\u0111utim, ve\u0107 u narednih dve ipo godine smo uspeli da obezbedimo finansijsku ravnote\u017eu. I od tada je to avantura koja nas sve prevazilazi. Mediapart danas ima vi\u0161e od 150 000 individualnih pretplanika, pro\u0161le godine smo imali 4 500 000 pojedina\u010dnih posetilaca na mese\u010dnom nivou jer na sajtu imamo odeljke Klub i Blog, \u010diji sadr\u017eaj mo\u017ee da pro\u010dita besplatno svaki gra\u0111anin, kao i video emisije koje radimo. Trebalo bi da znate da uz svu pomo\u0107 dr\u017eave preko subvencija, na koje ina\u010de i Mediapart ima pravo ali ih principijelno ne prihvata, broj pretplatnika na internet izdanje Liberasiona je 50 000. Uz svu pomo\u0107, uklju\u010duju\u0107i i kupovinu velikog broja primeraka od strane preduze\u0107a i drugih institucija, Liberation dakle, ukupno, tj. paket \u0161tampanih novina plus pretplatnika na internet izdanje, ima 150 000 \u010ditalaca na mese\u010dnom nivou, a Le Mond i Figaro oko 230 i 240 000. Mi tako postajemo autsajder koji je u\u0161ao u sam centar zbivanja. Postajemo stvarni konkurent velikim tradicionalnim medijima.<\/p>\n

U poslednjoj knjizi \u201eVrednost informacije\u201c sublimirate Va\u0161e filozofske ideje o su\u0161tini nezavisnog novinarstva. Da li su danas mogu\u0107i nezavisni mediji u Francuskoj koji bi imali istinsku te\u017einu u dru\u0161tvu, odnosno ne bi bili dominirani od strane velikih tradicionalnih medija zavisnih bilo od krupnog kapitala bilo od politike? I jedno potpitanje, kako napraviti Mediapart na srpski na\u010din i, generalno, izboriti se za nezavisno novinarstvo u dru\u0161tvima koja su toliko siroma\u0161na kao \u0161to je slu\u010daj sa Srbijom?<\/strong><\/em><\/p>\n

Najpre, mi pokazujemo da je tako ne\u0161to sasvim mogu\u0107e. Mi poslujemo sasvim uspe\u0161no, imamo, kao \u0161to rekoh, sve ve\u0107i uticaj u dru\u0161tvu, dodu\u0161e taj uspeh je vanredan, to je ta\u010dno, jedinstven itd, ali mi poku\u0161avamo da ga u\u010dinimo \u0161to solidnijim i dugotrajnijim kroz podr\u0161ku drugim medijima u zemlji i inostranstvu. U svakom slu\u010daju, mislim da ne treba nipo\u0161to popu\u0161tati pred pitanjem vrednosti informacija. Naravno, treba se adaptirati u odnosu na konkretnu zemlju, standard i kvalitet \u017eivota, sredstva pla\u0107anja, postoji mogu\u0107nost participativnog finansiranja itd, ali mislim da danas, vi\u0161e nego ikada, trebamo raskinuti s idejom o besplatnom novinarstvu, i napraviti digitalnu \u0161tampu koja \u017eivi isklju\u010divo od svojih \u010ditalaca. Posle, svako posebno mo\u017ee birati konkretan oblik u zavisnosti od toga kakva su kretanja na nacionalnom i lokalnom tr\u017ei\u0161tu, od tipa ponude koje stoje na raspolaganju, da li predlo\u017eiti suskripcije, pretplate ili akcionarsko u\u010de\u0161\u0107e\u2026 ali, mislim da mi mo\u017eemo da slu\u017eimo kao inspiracija. Moj cilj je da Mediapart bude kontrolisan od jedne Fondacije, koja bi istovremeno predstavljala fondaciju za podr\u0161ku nezavisnosti i pluralnosti \u0161tampe \u0161irom sveta. Ona bi dakle pomagala drugim medijima, kroz svoje iskustvo, pa i finansijski, da se konstitui\u0161u i razviju. Mi smo napravili raskid sa Le Mondom upravo zbog vrednosti informacije, ali ono \u0161to se danas de\u0161ava sa facebookom nanovo postavlja pitanje besplatnosti informacija u centar fundamentalnih prava. Kako re\u0161iti problem la\u017enih vesti, jer je upravo pomenuti model reklamiranja besplatne \u0161tampe taj koji je do njih doveo, i trgovine li\u010dnim podacima, sve vi\u0161e ulazi u centar javne debate. Ljudi \u0107e jednostavno po\u010deti da shvataju va\u017enost toga da treba imati poverenje u ono \u0161to na\u0111emo u digitalnim novinama. A ukoliko imamo novinu koja nema reklame, koja nema ni jedan element koja bi mogao da je kompromituje ili korumpira, gra\u0111anima \u0107e to poja\u010dati poverenje u takav medij. Nisam skroman, mislim da je Mediapart model onoga \u0161to mo\u017ee biti \u0161tampa nove industrijske revolucije XXI veka. \u0160tampa digitalne revolucije.<\/p>\n

Biv\u0161i predsednik Nikola Sarkozi je pre nekog vremena upravo zbog vas zavr\u0161io u pritvoru. Naime, u pitanju je verovatno najve\u0107e otkri\u0107e Mediaparta u va\u0161oj kratkoj istoriji koja traje 10 godina. Na prvom nacionalnom kanalu biv\u0161i predsednik vas je kvalifikovao kao \u201emafija\u0161ku bandu\u201c, a u nedeljnim novinama \u201e\u017durnal de diman\u0161\u201c je rekao da \u0107e \u201epo\u010distiti pod sa autorima te sramne mahinacije\u201c. Mo\u017eete li nam ukratko re\u0107i zbog \u010dega je gospodin Sarkozi toliko ljut na vas i \u0161ta je su\u0161tina tzv. \u201elibijske afere\u201c?<\/strong><\/em><\/p>\n

\u201eLibijska afera\u201c je simbol korupcije jedne demokratije od strane jedne diktature. Diktatura je naravno libijska diktatura Muamera Gadafija, zemlja od 4 miliona stanovnika i mnogo novca povezanog s naftom. Gadafi \u0107e finansijski dati doprinos izboru Nikole Sarkozija za predsednika 2007. On \u0107e dakle na crno, iz tajnih fondova diktature, dati novac za Sarkozijevu izbornu kampanju. Sarkozi je na kraju izabran 2007. za predsednika, a Gadafiju se odu\u017euje tako \u0161to ga prima u Jelisejsku palatu, uklju\u010duje ga u me\u0111unarodnu zajednicu, spreman je da mu prodaje nuklearno naoru\u017eanje i da u\u0111e u svaki vid kooperacije sa njim. Ovo \u0107e trajati do kraja 2010, tri godine dakle, na delu je medeni mesec izme\u0111u dva lidera, gde su oni skoro bra\u0107a, govore jedan drugme velike komplimente. Me\u0111utim, tada na scenu stupa narod. Kada narod smeta mo\u0107nicima, znate, uvek se javi zabrinutost. Na delu je naravno bu\u0111enje arapskog naroda, Mediterana, Tunisa, Libije itd. Francuska, kao \u0161to znamo, podr\u017eava diktature, ona je bila prijatelj Ben Alija, Mubaraka itd. Ali sa doga\u0111ajima u Tunisu i revoltom libijskog naroda, Sarkozi po\u010dinje da se pla\u0161i. Jer, kad do\u0111e revolucija, ne znamo nikada da li \u0107e otvoriti fijoke, arhive\u2026 tako da Sarkozi \u010dini sve da do\u0111e do intervencije u Libiji. On \u0107e tu instrumentalizovati i Bernar-Anri Levija, s kojim sam 1990-ih \u010desto bio na istoj strani iako ga idejno smatram protivnikom,\u00a0 preko koncepta \u201epravo na me\u0161anje\u201c u unutra\u0161nje stvari drugih zemalja, koji je ovaj naro\u010dito popularizovao od Bosne, nagovori\u0107e Veliku Britaniju i SAD i prevari\u0107e Savet bezbednosti, \u0161to predstavlja klju\u010d za razumevanje kasnijeg pona\u0161anja Vladimira Putina. Dakle, intervencija, inicirana od strane Sarkozija, koji nagovara Kamerona i Obamu, koji \u0107e kasnije re\u0107i da je u pitanju najgora gre\u0161ka njegovog predsednikovanja, bi\u0107e izvedena pod oznakom NATO-a i van mandata UN-a. Konsekvence ovakvog pona\u0161anja su dramati\u010dne kad je re\u010d o geopolitici. Libijski arsenal oru\u017eja, ina\u010de najve\u0107i i najmoderniji u Africi, bi\u0107e rasut. Ko ga preuzima? Pa d\u017eihadisti i islamisti koji se bore protiv Francuske u Maliju. Mi tu\u010demo sada po monstrumima koje smo jednim delom sami stvorili. Dakle, u pitanju je dr\u017eavni skandal bez presedana. Izabrani predsednik dr\u017eave, njegov klan, u kome se nalaze i ministar unutra\u0161njih poslova itd, prihvatili su budu korumpirani kako bi bili izabrani na politi\u010dke pozicije. I u dosluhu sa diktatorskim re\u017eimom koji je ve\u0107 \u010dinio dr\u017eavno organizovane zlo\u010dine. Dakle, mi smo otkrili tu pri\u010du 2011, i ona predstavlja aferu svih afera u Francuskoj. Mislim, ina\u010de, da smo otkrili samo jedan deo istine, ali nemamo vremena da o tome sada pri\u010damo. Ovo je Francuska, sve se odugovla\u010di, policija i sud nemaju mnogo sredstava, ali moramo da se borimo, kao \u0161to i obja\u0161njavam u poslednjoj knjizi, moramo da se borimo za na\u0161e informacije, za njihovu kredibilnost. \u010cak je i moja biv\u0161a novina Le Mond, je preuzela sa sumnjom na\u0161e informacije, ocenjuju\u0107i da je na\u0161 libijski dokument la\u017ean, iako se posle pokazalo da nije. Ova afera stavlja u isku\u0161enje slab intenzitet francuske demokratije, a pitanja koja otvara nisu samo korupcijska afera, nego i rat 2011. Britanski parlament je na primer rasvetlio taj rat, formirana je komisija, koja je stavila stvari na sto i pokazala sve manipulacije. U Francuskoj toga nije bilo.<\/p>\n

Vi\u0111amo se dva dana nakon va\u0161eg velikog televizijskog intervjua sa Emanuelom Makronom u kome je on trebao da odbrani bilans svoje jednogodi\u0161nje vladavine. U drugom krugu predsedni\u010dkih izbora Vi li\u010dno ali i Mediapart ste pozvali gra\u0111ana da glasaju za Makrona. Kao uostalom i mnogi ljudi koji su za njega glasali tretiraju\u0107i ga kao manje zlo. Iako je tokom tog intervjua \u010dvrsto branio svoju legitimnost, nekoliko dana ranije je priznao da \u201esu za njega glasali ljudi \u010diji izbor nije bio\u201c. U svakom slu\u010daju, slu\u0161aju\u0107i Va\u0161 razgovor sa Makronom mogli smo da vidimo da niste zadovoljni onim \u0161to radi. \u0160tavi\u0161e, vi denuncirate \u010ditav sistem Pete republike ozna\u010davaju\u0107i ga kao \u201emonarhijski republikanizam\u201c. Kako ocenjujete dakle bilans Makronove politike nakon ovih godinu dana vlasti?<\/strong><\/em><\/p>\n

Samo jedno poja\u0161njenje. Mi nismo zvali da se glasa za Makrona. Suo\u010deni sa ekstremnom desnicom, u drugom krugu smo pozvali da se ne dozvoli njen dolazak na vlast, \u0161to efektivno zna\u010di, u pravu ste, glasanje za protivni\u010dku stranu. To je bio slu\u010daj i 2002, sa \u017dakom \u0160irakom. Kada je Emanuel Makron do\u0161ao na intervju u Mediapart 5. maja pro\u0161le godine, dva dana pre izbora, ja sam mu u toj sve\u010daraskoj atmosferi rekao: \u201eBi\u0107ete izabrani od strane ljudi koji ne podr\u017eavaju Va\u0161 program zbog pretnje koja nam dolazi od ekstremne desnice\u201c. Bi\u0107ete izabrani od socijalno i politi\u010dki raznolikih ljudi i morate stalno imati na umu tu pluralnost. Ako to ne u\u010dinite, reprodukova\u0107ete situaciju u kojoj se trenutno nalazimo. Jer, ekstremna desnica svoj uspeh zahvaljuje razo\u010darenju u demokratiju i socijalnoj krizi. To je, dakle, ono \u0161to ra\u0111a ekstremnu desnicu. Uvek \u0107e postojati idelogija ekstremne desnice, ali ukoliko se desi da ona postane politi\u010dka snaga, to je iz razloga \u0161to demokratija nije dovoljno \u017eiva i zbog socijalne krize\u00a0 koja je izazvana nejednakostima, nepravdama, finansijskom logikom, nesrazmernim boga\u0107enjem, siroma\u0161tvom itd. Koji je bilans Makronove politike godinu dana kasnije? Pa on nije slu\u0161ao tu poruku! Smatrao je da je dobio prazan \u010dek i da mo\u017ee da radi ono \u0161to \u017eeli. Njegova ideologija je ideologija onih 18% upisanih u bira\u010dke spiskove koji su za njega glasali u prvom krugu. \u0160ta je njen sadr\u017eaj? Liberalizam na ekonomskom i autoritarizam na politi\u010dkom planu. On nije politi\u010dki liberal. Logika kojom se vodi je sve karte na tr\u017ei\u0161te i krupan kapital, i, s druge strane, dr\u017eavni poredak, vertikalnost, ignorisanje kontra mo\u0107i, civilnog dru\u0161tva, kao i neshvatanje potrebe dru\u0161tva, njegove raznolikosti, socijalnih mobilizacija\u2026 \u0161to je lepo pokazala ta emisija u kojoj smo poku\u0161ali da razgovaramo. Postoje ta dva ideolo\u0161ka bloka u odnosu na koje se on ne pomera. Mislim da je francuski prezidencijalizam veoma opasan. Mi se nalazimo u jednom kompleksnom svetu, trebamo deliberaciju, vreme, da budemo slu\u0161ani, da delimo odgovornosti. Aktuelne institucije, zamislimo ih da se na njihovo \u010delo sutra na\u0111u osobe poput Orbana, italijanske ekstremne desnice, i sami vidite svu \u0161tetu koju takvi ljudi mogu napraviti. Da se vratim na Va\u0161e pitanje, potpuno sam svestan pozicije koju sam sa Mediapartom zauzeo izme\u0111u dva kruga na predsedni\u010dkim izborima, jer nisam mogao da ka\u017eem da su svi isti i da naslednici najgorih zlo\u010dina XX veka nisu moj problem. Ali ako Emanuel Makron nastavi ovako i ukoliko bude \u017eeleo da nanovo bude kandidat 2022, bi\u0107e veoma te\u0161ko da ostanem na istim pozicijama. To \u0107e biti veoma te\u0161ko jer upravo ova vladaju\u0107a politika radi posao za Nacionalni front.<\/p>\n

Kako vidite aktuelna kretanja u Evropi? Svojevremeno ste bili veliki branilac politi\u010dke Evrope, ujedinjene na zajedni\u010dkim vrednostima.\u00a0 Kako reagujete na ovu podr\u0161ku koju evropska birokratija danas pru\u017ea mini diktatorima u poku\u0161aju na Istoku i na Balkanu, revizionistima i nacionalistima, koji su sa druge strane spremni da \u010dine razne ekonomske koncesije velikim zapadnim preduze\u0107ima? Neki bi rekli da Edvi Plenel iz Le Monda i Edvi Plenel iz Mediaparta nije ideolo\u0161ki ista osoba. Koliko je evolucija situacije u Evropi igrala ulogu u evoluciji Va\u0161ih sopstvenih stanovi\u0161ta o EU i savremenom kapitalizmu?<\/strong><\/em><\/p>\n

Kada je re\u010d o kapitalizmu, ne verujem da je do\u0161lo do neke evolucije jer sam, mislim, imao ista uverenja i tada. To uverenje je bilo utemeljeno na lekciji neuspeha socijalisti\u010dkih dr\u017eava XX veka. Lekcija koju sam iz tog iskustva izvukao je da \u017eeleti ukinuti tr\u017ei\u0161te predstavlja poricanje humanosti. Za mene, tr\u017ei\u0161te je razmena. To mo\u017ee biti trampa, kooperativno tr\u017ei\u0161te, ali mo\u017ee biti i neki novi oblik tr\u017ei\u0161ta, \u010dije bismo funkcionisanje osmislili na druga\u010diji na\u010din. Me\u0111utim, uvek \u0107e biti potrebe za razmenom. Ukoliko bismo \u017eeleli da potpuno ukinemo tr\u017ei\u0161te, to bi zna\u010dilo ukidanje ne\u010dega \u0161to je u srcu ljudskog dru\u0161tva odvajkada. Kapitalizam je, dakle, za mene samo jedna od istorijskih formi tr\u017ei\u0161ta. Kako nam istorija lepo pokazuje, ekonomija tr\u017ei\u0161ta mo\u017ee imati i neke druge forme. I tu dolazimo do klju\u010dnog pitanja, \u0161ta je kapitalizam i za\u0161to stalno ide od krize do krize, odnosno \u0161ta je to \u0161to ga uvodi u krize. Naravno, to je logika neprestane akumulacije bogatstva i rasta, koja, evidentno, ulazi u centar debate o pre\u017eivljavanju \u010dove\u010danstva, jer dovodi rasipanja, konzumerizma, eksploatacije fosilnih materijala. Danas se nalazimo u srcu tog ekolo\u0161kog izazova, tako da ne mo\u017eemo da ne postavimo pitanje kapitalizma. Zbog toga, ali i zbog \u010dinjenice da kapitalizam permanentno kreira svoju finansijsku loptu, koja ima spekulativni karakter i svakako \u0107e ga susti\u0107i i stvoriti jedan \u201eof \u0161or svet\u201c, kako ga je nazvao sociolog Bruno Latur. To je svet koji \u017eivi u jednom drugom svetu, dekonektovanom od sveta obi\u010dnih ljudi, i koji uop\u0161te nema ose\u0107aj o zajedni\u010dkim dobrima, jer se bavi sobom, svojim bogatstvom itd. Me\u0111utim, postoje i pitanja na kojima sam svakako evoluirao. Kao i mnogi drugi koji su proiza\u0161li iz internacionalisti\u010dke tradicije i koji nisu skliznuli u nacionalizam, mislio sam da je jedini na\u010din da se suprotstavimo tr\u017ei\u0161tu bez granica, koje je po\u010delo da osvaja i biv\u0161e komunisti\u010dke dr\u017eave i prisvaja njihove autoritarne re\u017eime, upravo internacionalisti\u010dka politika. To je zna\u010dilo da na nivou prve svetske ekonomije, ekonomije EU, treba konstruisati jednu politi\u010dku Evropu. Ali na kraju nismo uspeli da konstrui\u0161emo takvu Evropu. Konstruisali smo finansijsku Evropu, Centralna banka je nezavisna, dok je Evrogrupa, kako je to dobro pokazao Varufakis, ne\u0161to \u0161to nema statut, a parlement nema istinsku mo\u0107 kontrole. Nalazimo se dakle ispred ove kontardikcije i ja ni danas nemam odgovor kredibilan odgovor na nju. Vreme i demonstracija su pokazali svoje i dali delimi\u010dno odgovore. U potpunosti se sla\u017eem sa pokretom ATAK, sa njihovom altermondijalisti\u010dkom dinamikom, koja se bazira me\u0111unarodnoj solidarnosti, me\u0111unarodnoj kampanji, ali Vi ste u pravu, realnost koju imamo pred o\u010dima je ona koja nam pokazuje brak izme\u0111u alavog kapitalizma i autoritarnih dr\u017eava. To je ono \u0161to imamo danas. Tendencija ka autoritarizmu, ponekad i veoma brutalna, koja se savr\u0161eno prilago\u0111ava postoje\u0107oj ekonomskoj logici. Dakle, na delu je, uprkos logici kapitala da uni\u0161tava granice, nacionalizam i dr\u017eavni suverenizam, a Tramp je najistakutiji primer toga. Istinsko pitanje koje se name\u0107e, a napisao sam i knjigu na tom tragu \u201ePutovanje u zemlju nade\u201c, kao oma\u017e francuskom radni\u010dkom pokretu, je internacionalisti\u010dko. Na primer, kada se socijalno pitanje u XIX veku name\u0107e kao jedno od klju\u010dnih pitanja u javnoj debati, svima onima kojima su osmi\u0161ljavali njegov sadr\u017eaj je polazna to\u010dka bila internacionalizam. I pre nego \u0161to su nastale politi\u010dke partije koje su se reklamirale kao radni\u010dke, socijalisti\u010dke, komunisti\u010dke, postojala je Internacionala. Posle smo imali Drugu, Tre\u0107u i \u010cetvrtu Internacionalu. Glavni problem je kako da na\u0111emo politi\u010dki internacionalisti\u010dki izraz nasuprot nacionalizmu. Na neki na\u010din, moja generacija je siro\u010de toga, ona je rasla sa tim zahtevom za internacionalizmom, suprotstavljala se staljinisti\u010dkim vlastima koje su se reklamirale kao levica a oli\u010davale logiku mo\u0107i, dominacije, nacionalizma i na kraju do\u017eivela ovo. Da li \u0107e u slede\u0107oj kampanji za evropske izbore uspeti da se afirmi\u0161e jedan kriti\u010dki izraz EU koji \u0107e biti evropski, a ne nacionalisti\u010dki, \u017eivo me zanima. Mi smo u centru onoga \u0161to politi\u010dki, intelektualno, i medijski zagovara Varufakis, ali da li \u0107emo uspeti da ga prevedemo izvan toga, vide\u0107emo. U debatama levice i ekstremne levice u Gr\u010dkoj, jedan deo te levice, mislim na Statisa Kuvelakisa i druge moje prijatelje, taj kriti\u010dki izraz su preveli na na\u010din da se zala\u017eu za izlazak iz EU. Ka\u017eu: \u201etreba da iza\u0111emo, postoji samo jedan prostor u kome mo\u017eemo delovati a to je nacionalna dr\u017eava\u201c. Moj odgovor je da razumem tu logiku, ali da smatram da je ona iluzorna, da \u017eivimo 30 godina nacionalisti\u010dke, identiterske i liberalne regresije i da bi sa takvim sadr\u017eajem jedini pobednici bile snage ekstremne desnice. Dakle, jedini izlaz je internacionalizam. Na tom tragu, mislim da je na gra\u0111anima koji \u017eive na Balkanu da na\u0111u odgovor da li bi bilo mogu\u0107e da se osmisli jedna nova Jugoslavija, tj. da se \u017eivi me\u0111u razli\u010ditim nacijama u me\u0111uzavisnosti, \u0161to je jedan prelep ideal, da se bude federalan. Za mene je npr. sasvim spojivo da se bude Francuz i Bretonac, Francuz i Korzikanac, Francuz bilo koje vere, i Francuska tako\u0111e mora biti takva. Ne znam da li bi u istorijskim kretanjima bilo mogu\u0107e braniti jednu novu Jugoslaviju, novi federalizam, progresivan i po\u0161tuju\u0107 prema Drugome, ali ono na \u0161ta sam ja bio naro\u010dito osetljiv vezano na situaciju u vreme rata u Jugoslaviji je upravo to pitanje: kako prihvatiti raznolikost jedne teritorije, naroda, jezika i kultura, bez \u017eelje za dominacijom.\u00a0 Nemam odgovor na to pitanje i zbog toga mi je bio koristan razgovor sa Vama.<\/p>\n

Velike evropske sile, me\u0111u njima i Francuska, insistiraju na tome da narodi Balkana priznaju svoje zlo\u010dine iz pro\u0161losti i suo\u010de se s njima. \u0160to je sasvim razumno. Me\u0111utim, na ovom mestu se postavlja pitanje da li su te iste sile spremne da se suo\u010de sa svojim zlo\u010dinima iz pro\u0161losti? Vi ste vi\u0161e puta ponovili da kolonijalizam nije samo francuska pro\u0161lost, ve\u0107 i sada\u0161njost. Da li je za ovakve tvrdnje u dana\u0161njoj Francuskoj potrebna izvesna doza hrabrosti?\u00a0\u00a0<\/strong><\/em><\/p>\n

To je jedno od pitanja koje sam hteo, ali nisam imao vremena, da postavim Emanuelu Makronu preksino\u0107, jer je najavio da \u0107e imati \u010dvrstu poruku na tu temu. U potpunosti ste u pravu. Mi nikada ne\u0107emo mo\u0107i da uspostavimo prave odnose sa ostatkom sveta, takvim kakav je, me\u0111uzavistan, ako ne prepoznamo zlo\u010din koji je bio u osnovi imperijalizma i kolonijalizma. Mislim i da suo\u010davanje sa tim pitanjem mo\u017ee da nam pomogne da shvatimo svu raznolikost francuskog naroda. A mo\u017eda bi nas navelo i na solidarnost sa Palestincima, jer to je jo\u0161 jedno svedo\u010danstvo kolonijalne istorije. Na palestinskim teritorijama i danas govorimo o kolonijama, ali i o narodu koji je naslednik evropskog zlo\u010dina i koji u njegovo ime odbacuje mogu\u0107nost da bude u krivu. Ja redovno postavljam i jo\u0161 jedno klju\u010dno pitanje: \u0161ta je francuska dr\u017eava \u010dinila u vreme genocida nad Jevrejima u Evropi. Za Francusku, ovo nipo\u0161to nisu samo simboli\u010dka pitanja jer smo mi danas poslednja direktna kolonijalna sila na svetu. U pitanju je jedan arhaizam koji niko ne \u017eeli da vidi i prihvati. Ne znam da li ste svesni, ali mi, Francuska, razvla\u010dimo teritoriju Evrope od Pacifika, preko juga Afrike i do Amerike. U pitanju je istorija kolonijalizma duga skoro \u010detri veka. Pred nama je i jedan pravi problem koji \u0107e uskoro biti u igri kada je re\u010d o Novoj Kaledoniji, najve\u0107oj francuskoj koloniji, a ti\u010de se pitanja da li Francuska mo\u017ee da prihvati nezavisnost u odnosima, da prihvati da su narodi suvereni, \u010dak i ako govore francuski jezik, sve odr\u017eavaju\u0107i veze sa njom. Ili \u0107e u\u0107i u neku krizu mo\u0107i, stare sile. Aktuelnost kolonijalnog pitanja je po meni aktuelnost toga kako Francuska osmi\u0161ljava svoje odnose sa svatom danas. Francuska trenutno sprovodi vojnu intervenciju u Maliju, koji \u0107e postati na\u0161 Avganistan, tj. rat bez kraja. Nikada ovde nismo imali ni jasan otklon od rata u Al\u017eiru, ni o intervenciji u Ruandi. Ja i dalje \u010dekam da \u010dujem jedan takav jasan diskurs od\u00a0 jednog francuskog predsednika, ali istovremeno i o kolonijalizmu i o francuskim intervencijama i ratovima koje je Francuska vodila \u0161irom sveta. Pri\u010dati o tome danas donosi mnogo neprijatelja, jer stavljam prst u ne\u0161to \u0161to je osnov krize savesti u Francuskoj.<\/p>\n

Va\u0161e istra\u017eiva\u010dko novinarstvo je isprovociralo velike politi\u010dke krize tokom predsednikovanja \u010detri poslednja francuska predsednika. Da li je Makron toliko upla\u0161en \u0161ta bi to njega moglo da sna\u0111e tako da iz tog razloga upravo Vama daje najve\u0107e intervjue u njegovoj kratkoj politi\u010dkoj karijeri?<\/strong><\/em><\/p>\n

Ne, nisam siguran da \u0107e ponovo \u017eeleti da me vidi nakon ovog poslednjeg intervjua, jer sam \u017eeleo da, postavljaju\u0107i mu onakva pitanja, potpuno ogolim elemente monarhisti\u010dkog republikanizma njegove vlasti. Uvek sam govorio, to je uostalom i deo francuske politi\u010dke kulture, kao novinari nikako ne mo\u017eemo biti pristalice predsednika, moramo ga kritikovati. Mediapart je ve\u0107 objavio neke informacije koje su na\u0161tetile Makronovom predsednikovanju, uklju\u010duju\u0107i one o platama, videli ste to u emisiji, karijere u poslovnom svetu\u2026 Specifi\u010dnost Makronove vlasti je da nema mnogo, tj. ima relativno malo i na marginama, starih politi\u010dara. U javnosti ga okru\u017euju uglavnom mla\u0111i ljudi i ljudi koji su napravili velike karijere u privatnom sektoru. U tom smislu, na\u0161a istra\u017eivanja vezano za ovu vlast \u0107e najverovatnije biti koncentrisana na konflikt interesa, veze Makronovih ljudi sa privatnim sektorom itd. Na tom planu \u0107emo ih posmatrati, gledati, i vide\u0107emo da li \u0107emo uspeti ne\u0161to da na\u0111emo.<\/p>\n

Novi plamen<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Plenel: Ne znam da li bi u istorijskim kretanjima bilo mogu\u0107e braniti jednu novu Jugoslaviju, novi federalizam…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":250224,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-250223","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/250223","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=250223"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/250223\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/250224"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=250223"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=250223"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=250223"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}