{"id":249485,"date":"2018-07-07T08:28:27","date_gmt":"2018-07-07T06:28:27","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=249485"},"modified":"2018-07-07T08:28:27","modified_gmt":"2018-07-07T06:28:27","slug":"kraj-globalizacije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2018\/07\/07\/kraj-globalizacije\/","title":{"rendered":"Kraj globalizacije"},"content":{"rendered":"

Autor: Paul Mason<\/strong><\/p>\n

\"\"<\/a>Danas je mogu\u0107e zamisliti scenario koji izokre\u0107e naglavce premisu iz \u010duvenog filma Zbogom, Lenjine! Umesto komunistkinje koja se budi iz kome u novoj, tr\u017ei\u0161no ure\u0111enoj Nema\u010dkoj, zamislimo tehnokratu iz doba Blera i Klintona koji se budi u svetu koji opsedaju ekonomski nacionalizam, politika velikih sila i ksenofobija.<\/p>\n

\u0160ta bi bilo najve\u0107e iznena\u0111enje za njega? \u0160ta bi se porodica ovog pacijenta najvi\u0161e trudila da mu ne ka\u017ee?<\/p>\n

\u010cini se da je najo\u010digledniji odgovor \u2013 Donald Tramp. Ako vam je poznata istorija Sjedinjenih Dr\u017eava, znate da je postojao antisemitski izolacionisti\u010dki pokret koji se suprotstavljao ameri\u010dkom ulasku u Drugi svetski rat i da je njegovo ime bilo Amerika na prvom mestu. Ali, isto tako znate i da su od 1916. Sjedinjene Dr\u017eave gradile svoju globalnu hegemoniju svojim me\u0111unarodnim anga\u017emanom i intervencionizmom, a ne samoizolacijom.<\/p>\n

Gotovi svi drugi aspekti odstupanja od globalizacije i multilateralizma mogli su se predvideti: da Poljska ima desni\u010darsku i nacionalisti\u010dku vladu koja poku\u0161ava da podrije vladavinu prava; da se Britanija odvojila od Evrope; da su Rusija i Turska postale izborne diktature \u2013 sve se to mo\u017ee razumeti naprosto kao povratak na istorijsku normu.<\/p>\n

Ali \u0161ta re\u0107i za spremnost Amerike da istovremeno napusti Pariski klimatski sporazum, Savet za ljudska prava UN-a, grupu G7, princip poretka zasnovanog na pravilima i mirovni sporazum koji je stabilizovao Bliski Istok? \u0160ta nam to govori o svetu? Po mom mi\u0161ljenju, najmanje ispravljiv, pa stoga i najzna\u010dajniji Trampov potez je istovremeno objavljivanje trgovinskog rata Kini, Evropskoj uniji i Kanadi.<\/p>\n

Tramp je uveo kaznene tarife za uvozne prozvode iz Kine u vrednosti od 200 milijardi dolara i zapretio da \u0107e isto u\u010diniti za jo\u0161 200 milijardi dolara uvoznih proizvoda u slu\u010daju da Kina uzvrati sli\u010dnim merama. U junu ove godine Tramp je uveo tarife na uvoz \u010delika i aluminijuma iz EU, Kanade i Meksika, naterav\u0161i EU da po\u010dne da priprema sli\u010dne mere za uvozne artikle iz SAD-a u vrednosti od 2,7 milijardi dolara.<\/p>\n

Na kobnom samitu G7 u Kvebeku, Tramp je saop\u0161tio ostalim liderima da je Severnoameri\u010dki sporazum o slobodnoj trgovini najgori ugovor koji je SAD ikada potpisao. U februaru on je Svetsku trgovinsku organizaciju (WTO) nazvao \u201ekatastrofom\u201c.<\/p>\n

Drugim re\u010dima, cilj trgovinskih mere koje je Tramp primenio protiv Kine i ostalih zemalja nije jednostavno reformisanje trgovinskog balansa unutar postoje\u0107e trgovinske arhitekture sveta, ve\u0107 uni\u0161tavanje same te arhitekture.<\/p>\n

Tramp je ve\u0107 zaobi\u0161ao pravila WTO-a klasifikuju\u0107i uvoz \u010delika iz Kanade i EU-a kao \u201epretnju za nacionalnu bezbednost\u201c. Tako je uskratio pravo svojim protivnicima da uzvrate istom merom. Otkako je stupio na du\u017enost, on je stavio veto na izbor novih sudija u sedmo\u010dlani apelacioni sud WTO-a koji sudi o trgovinskim sporovima i tako doveo ovaj sistem na ivicu sloma.<\/p>\n

Signali su nedvosmisleni. Trampova administracija namerava da parali\u0161e trgovinski sistem zasnovan na pravilima i formira alternativni poredak u \u010dijem \u0107e sredi\u0161tu biti ona s\u00e2ma, kao veliki zajmodavac i konzument pod nejednakim uslovima. Pritom je podr\u0161ka za protekcionizam i ekonomski nacionalizam u ameri\u010dkoj srednjoj klasi tako jaka da ne treba o\u010dekivati da \u0107e slede\u0107i predsednik SAD-a preokrenuti smer trgovinske politike.<\/p>\n

U originalnom filmu Zbogom, Lenjine! zaplet je bio metafora za nesposobnost stare komunisti\u010dke generacije da se pomiri sa promenama. Ako obratimo pa\u017enju na reakcije evropskih centristi\u010dkih politi\u010dara na Trampovo pona\u0161anje, vide\u0107emo da se i te paralele same name\u0107u.<\/p>\n

U narednih godinu ili godinu i po dana, umereni politi\u010dari levog i desnog centra suo\u010di\u0107e se s te\u0161kim zadatkom rekalibracije. Iako jo\u0161 uvek odani poretku zanovanom na pravilima, ljudskim pravima i borbi protiv klimatskih promena, oni moraju da pripreme mere i odneguju novu politi\u010dku kulturu za slu\u010daj da se ceo sistem sru\u0161i. Kako bismo spasili ono \u0161to se od globalizacije spasiti mo\u017ee, moramo se povu\u0107i na rezervni polo\u017eaj: treba smanjiti njen intenzitet, prestati sa pozivima za njeno agresivno produbljivanje, stabilizovati globalne i kontinentalne institucije formiranjem sistema sa manje deregulacije i izvoza poslova u inostranstvo.<\/p>\n

***<\/p>\n

Politi\u010dki centar kao da je bla\u017eeno nesvestan uru\u0161avanja institucionalnog okvira. Dok Tramp tvituje uvrede na ra\u010dun Angele Merkel i otvoreno poziva na pobunu ksenofoba u redovima njene koalicije, nema\u010dki javni slu\u017ebenici rade prekovremeno i poku\u0161avaju da umek\u0161aju evropski odgovor na njegove trgovinske mere.<\/p>\n

U Britaniji imamo posla sa najgorim elementima na obe strane: dok Trampov trgovinski rat protiv EU dosti\u017ee vrhunac, na\u0161 ministar trgovine Lajam Foks gradi karijeru na \u010dinjenici da se nalazi u ideolo\u0161kom d\u017eepu republikanske desnice; istovremeno, posle brexita, mi moramo da igramo po pravilima EU-a, bez ikakvog uticaja na kreiranje politike Unije, bez slobode da sklapamo samostalne trgovinske ugovore i, najgore od svega, bez ikakve strategije za situaciju u kojoj se svet deli na dva velika, konkurentska trgovinska bloka.<\/p>\n

Jedan od razloga zbog kojih su centristi tako nespremni da se suo\u010de sa mogu\u0107no\u0161\u0107u uru\u0161avanja globalizacije le\u017ei u tome \u0161to su oni oduvek verovali u bajku da je globalizacija objektivan, nepovratan i spontan proces \u2013 a ne naprosto politi\u010dki izbor elite. Jo\u0161 ubedljiviji razlog le\u017ei u tome \u0161to gledano sa najvi\u0161eg sprata advokatske firme u Kanari Vorfu, globalizacija izgleda kao prvenstveno finansijski fenomen.<\/p>\n

Po\u0161to nisu u stanju da zamisle raspad globalnog finansijskog sistema \u2013 puni povratak kontrole kapitala ili nestanak tr\u017ei\u0161ta stranih valuta te udru\u017eivanje finansijskih aktiva u nacionalne ekonomije \u2013 centristi ne mogu zamisliti ni trgovinske ratove, niti ratove oko intelektualnog vlasni\u0161tva.<\/p>\n

Me\u0111utim, postaje sve jasnije da \u0107e sredina dvadeset prvog veka izgledati mnogo vi\u0161e distopijski. Izvori rasta koji je obele\u017eio protekle tri decenije presu\u0161uju: sve je manje novih radnika; sve je manje \u201esusti\u017eu\u0107eg\u201c rasta; sve je manje finansijske mo\u0107i. Konkurencija oko odr\u017eavanja rasta, poslova i prosperiteta sve je ogor\u010denija. Danas se ona manifestuje trgovinskim ratovima, ali ve\u0107 sutra se mo\u017ee pretvoriti u tehnolo\u0161ku \u201edeglobalizaciju\u201c.<\/p>\n

Retko koji va\u017eniji zapadni biznismen je danas spreman da sedne na let za Kinu bez mobilnog telefona i laptopa za jednokratnu upotrebu: toliko su uobi\u010dajeni postali strahovi od kra\u0111e intelektualne svojine. Jednom kada u igru u\u0111u i fizi\u010dka trgovina robom i rivalski tehnolo\u0161ki standardi i zakoni o intelektualnom vlasni\u0161tvu, nezasite potrebe populisti\u010dkih politi\u010dara za neprijateljima i \u017ertvama vodi\u0107e kompleksnijoj upotrebi finansijskih regulacija u cilju podsticanja lokalizacije kapitala, ako ne ba\u0161 i klasi\u010dnim oblicima kontrole kapitala.<\/p>\n

Kona\u010dno, tu je i sukob \u201evrednosti\u201c. Jednom kada Kina bude nametnula svojim radnicima sistem socijalnih kredita, koriste\u0107i sredstva masovnog nadzora i algoritamske kontrole kako bi disciplinovala svoje gra\u0111ane, zamisao da i dalje postoji jedinstveni globalni kapitalizam \u2013 bilo kakva mogu\u0107nost ravnopravne borbe izme\u0111u tehnolo\u0161kih divova 21. veka \u2013 posta\u0107e neodr\u017eiva. Ve\u0107 trideset godina levica gradi svoj program na pretpostavci da je globalizacija neizbe\u017ena. Taj istorijski trenutak je ve\u0107 pro\u0161ao: programi Bernija Sandersa u SAD-u, Podemosa u \u0160paniji, La France Insoumise i Korbinovih laburista, predstavljaju neophodan, mada delimi\u010dan i odmeren odmak od ekstrema globalizacije.<\/p>\n

Ali u svetu koji opisujem to ne\u0107e biti dovoljno. Mogli bismo zamisliti korbinistu ili aktivistu Podemosa u scenariju iz Zbogom, Lenjine! i probuditi ih u svetu koji sam opisao, na primer u 2038. godini, i ceo program levice bi morao da se promeni. Po mom mi\u0161ljenju, prakti\u010dni ishodi trgovinskih i tehnolo\u0161kih ratova koji nas o\u010dekuju, kao i povratak geopolitike velikih sila, vode ka slede\u0107im na\u010delnim zaklju\u010dcima.<\/p>\n

Britanija mora biti deo velikog kontinentalnog projekta. Nema nikakve sumnje u to da taj projekat mora biti Evropa \u2013 to \u0161to smo donekle odvojeni od EU-a nije bitno sve dok smo fokusirani na Evropu i izgradnju zajedni\u010dkog i nezavisnog sistema bezbednosti, migracije, odbrane i diplomatije. Zato stalno pominjem re\u010d \u201eNorve\u0161ka\u201c, iako ona nije draga laburisti\u010dkom vo\u0111stvu.<\/p>\n

Evropa mora biti uklju\u010dena u razvoj ve\u0161ta\u010dke inteligencije na kontinentalnom nivou i klju\u010dni igra\u010d u svim ostalim globalno va\u017enim tehnolo\u0161kim projektima.<\/p>\n

U socijalnom pogledu, Evropa mora omogu\u0107iti boga\u0107enje svojih gra\u0111ana, izgraditi doma\u0107e industrije i poljoprivredu koje \u0107e biti u stanju da pre\u017eive kontrakciju globalnog poretka zasnovanog na pravilima i povrh toga \u2013 definisati sopstveni etos. To podrazumeva borbu protiv razli\u010ditih evropskih etnonacionalizama koji trenutno do\u017eivljavaju novi procvat \u2013 a najbolja oru\u017eja za tu borbu su ekonomski rast, prosperitet i obrazovanje. Institucije koje stoje na putu takvom razvoju su evrozona i Lisabonski sporazum. Obe institucije se mogu reformisati i trebalo bi ih reformisati.<\/p>\n

Raspadanje globalnog poretka je neosporna \u010dinjenica. Ako se podsetimo uzajamnih mera kojima su nacionalne vlade pribegavale u pitanjima trgovine, valute, dugova i ratnih reparacija izme\u0111u 1931. i 1934, vide\u0107emo kako brzo stvari eskaliraju (proverite to i sami u knjizi \u010carlsa Kindlbergera Svet za vreme depresije 1929-1939).<\/p>\n

Same razmere me\u0111uzavisnosti \u2013 finansijske, kulturne i trgovinske \u2013 zna\u010de da globalizacija ne mo\u017ee sasvim propasti, ali za postizanje efekta iz filma Zbogom, Lenjine! to nije neophodno.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/New Statesmen<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U socijalnom pogledu, Evropa mora omogu\u0107iti boga\u0107enje svojih gra\u0111ana, izgraditi doma\u0107e industrije i poljoprivredu koje \u0107e biti u stanju da pre\u017eive kontrakciju globalnog poretka zasnovanog na pravilima i povrh toga \u2013 definisati sopstveni etos<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-249485","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/249485","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=249485"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/249485\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=249485"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=249485"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=249485"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}