{"id":249427,"date":"2018-07-06T08:19:30","date_gmt":"2018-07-06T06:19:30","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=249427"},"modified":"2018-07-06T08:19:30","modified_gmt":"2018-07-06T06:19:30","slug":"geografija-kapitalizma","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2018\/07\/06\/geografija-kapitalizma\/","title":{"rendered":"Geografija kapitalizma"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Miroslav Samard\u017ei\u0107<\/strong><\/p>\n

\"\"<\/a>Marksisti su dugo zanemarivali problem organizacije socijalnog prostora. Marks je odli\u010dno uo\u010dio da prodor kapitalizma u tradicionalna dru\u0161tva razara njihove proizvodne i kulturne sisteme, donosi bedu i nasilje, ali u isto vreme otvara i horizont modernizacije. Kapitalizam porobljava, ali istovremno nu\u017eno stvara pretpostavke za emancipaciju. U \u010dlancima o britanskoj vladavini u Indiji on opisuje sve u\u017ease koje su doneli Britanci, ali o\u010dekuje da \u0107e neumitno uslediti i kapitalisti\u010dki razvoj.<\/p>\n

Ve\u0107 u Manifestu komunisti\u010dke partije (1847) Marks i Engels predvideli su globalizaciju, te\u017enju kapitala da pokori celu planetu. Oni pi\u0161u: \u201ePotreba za sve prostranijim tr\u017ei\u0161tima na kojima \u0107e prodati svoje proizvode goni bur\u017eoaziju preko cijele Zemljine kugle. Svugdje ona mora da se ugnijezdi, svugdje da se naseli, svugdje da uspostavi veze.\u201c<\/p>\n

Ruski Bolj\u0161evici prvi su razumeli da kapitalizam hijerarhijski strukturira prostor, zemlje koje su se prve razvile kontroli\u0161u ekonomije perifernih dru\u0161tava i nastoje da ih podrede svojim potrebama, kao dopunski privredni prostor, kako se to govorilo u ideologiji nema\u010dkog imperijalizma.<\/p>\n

\u0160ezdesetih godina XX veka tre\u0107esvetski marksisti, Samir Amin, A.G. Frank, Argiri Emanuel (Arghiri Emmanuel) i dr. razvili su teroriju o deformisanom razvoju perifernih zemalja, \u201erazvoju nerazvoja\u201c, oni su tvrdili da \u0161irenje kapitalizma u sve delove sveta ne donosi razvojne \u0161anse nerazvijenim narodima, ve\u0107 permanentno siroma\u0161tvo i podre\u0111enost. U svetskom sistemu postoji podela na centar, poluperiferiju i periferiju, izme\u0111u ovih delova sistema postoje odnosi dominacije i eksploatacije.<\/p>\n

U akademskoj literaturi zna\u010dajni su uvidi istori\u010dara Fernana Brodela (Fernand Braudel) koji tvrdi da kapitalizam nije ravna plo\u010da, nego reljef. Brojni Brodelovi u\u010denici razvili su teoriju o kapitalizmu kao svetskom sistemu: Imanuel Volerstin (Imannuel Wallerstein), \u0110ovani Arigi (Giovanni Arrighi) i drugi.<\/p>\n

Na razvoj marksisti\u010dke teorije o prostoru presudno je uticala knjiga Anri Lefevra \u201eProizvodnja prostora\u201c (Henri Lefebvre, La production de l\u2019espace, 1974.). Prema Lefevru, kapitalizam pre\u017eivljava tako \u0161to proizvodi prostor; dr\u017eava je nasilje orijentisano prema prostoru; razvojna dinamika kre\u0107e se od proizvodnje stvari u prostoru ka proizvodnji prostora. Najve\u0107i doprinos modernoj levoj teoriji o socijalnoj geografiji dao je Dejvid Harvi (David Harvey) koji je razvio obuhvatnu teoriju o ovoj temi. Pored Harvija, dragocena su i istra\u017eivanja njegovih u\u010denika: Nila Brenera (Neil Brenner), Nila Smita (Neil Smith), Erika Svingedoua (Erik Swyngedouw) i dr. kao i Saskije Sasen (Saskia Sassen), Edvarda Soje (Edward Soja) i dr.<\/p>\n

U ovm eseju poku\u0161a\u0107u, na osnovu rezultata savremene teorije o prostoru, da prika\u017eem kako se on transformi\u0161e u kapitalzmu, koji faktori presudno uti\u010du na promene politi\u010dke geografije. Prikaza\u0107u prostorne forme koje su dominirale u epohi dr\u017eave blagostanja, potom \u0107u opisati transforamcije teritorijalnosti do kojih je do\u0161lo zbog globalizacije.
\n
\nTransforamcije prostora<\/strong><\/p>\n

Oko organizacije prostora uvek se vode socijalne borbe, on je izlo\u017een sukobima i osporavanju. Dru\u0161tveni sukobi nastaju oko pitanja da li treba da postoji samo jedan nivo vladanja i adminstriranja, ili treba da ih bude vi\u0161e, jedan, nacionalni prostor, ili mno\u0161tvo prostora unutar kojih se vlada; da li vlast treba da bude koncentrisana na jednom mestu ili treba da bude kanalisana u vi\u0161e specifi\u010dnih lokacija; da li dr\u017eavne prostorne strategije treba da budu uniformisane ili diferencirane?<\/p>\n

Tradicionalna geografija posmatra prostor kao stati\u010dnu naturalizovanu platformu dru\u0161tvene akcije, koja nije dru\u0161tveno konstruisana i modifikovana. Tradicionalni prostor karakteri\u0161e geografska blizina, o\u0161tro definisane granice, zatvorenost i hijerarhija fiksiranih nivoa.<\/p>\n

Prema metodolo\u0161kom nacionalizamu, sve dru\u0161tvene aktivnosti su organizovane na nacionalnoj osnovi. Nacionalni nivo je primarni ontolo\u0161ki lokus dru\u0161tvenih odnosa; taj prostor je fiksiran vanvremenski kontejner, reifikovan je i zamrznut.<\/p>\n

Moderna socijalna geografija insistira da politi\u010dke granice nisu prirodne, one su proizvedene. Teritorijalne dr\u017eave nikad nisu bile izolovane od uticaja \u0161irih socijalnih i ekonomskih struktura i geografskog poretka unutar kojih su delovale. Ne postoje prirodne univerzalne geografske jedinice unutar kojih se odvijaju socioekonomski i politi\u010dki procesi. Prostor nije fiskiran, on je promenjiv, proizvodi se kroz kolektivno delovanje, istori\u010dan je, svaka konfiguracija je privremena. Nacija i nacionalna dr\u017eava nisu priodne pojave, teritorijalnost nastaje u socijalnim procesima, teritrorijalne matrice su promenjive.<\/p>\n

Organizovani prostor je relativno stabilna osnova za delovanje dr\u017eave, on je hijerarhizovan. Dr\u017eava odre\u0111uje me\u0111uprostorne odnose i administrativne diferencijacije, odre\u0111uje nadle\u017enosti. Taj okvir mo\u017ee biti podriven kada snage promene nastoje da reorganizuju institucionalnu strukturu, granice ili funkcije subnaconalnih jedinica. Teritorija je geografska matrica preko koje deluje dr\u017eava, ona diferencira dr\u017eavne aktivnosti izme\u0111u razli\u010dith nivoa teritorijalne adminstracije, koordinacije i politika, izme\u0111u razli\u010ditih nivoa vlasti i lokacija. Nacionalne dr\u017eave su klju\u010dni akteri u rekonfiguraciji prostora. Razli\u010dite vrste socijalnih procesa imaju razli\u010dite geografije i ne uklapaju se glatko u strukturu nasle\u0111enih hijerarhija.<\/p>\n

Najmo\u0107niji akteri organizuju prostor prema svojim interesima. Svaka nova forma dr\u017eave, svaki novi oblik politi\u010dke mo\u0107i uvodi svoj vlastiti na\u010din podele prostora, svoju vlastitu administrativnu klasifikaciju i diskurse o prostoru, o stvarima i ljudima u prostoru. Uvek postoji mno\u0161tvo razli\u010ditih, ali povezanih centara mo\u0107i i nivoa politi\u010dke vlasti. Akteri su onoliko mo\u0107ni koliko su u stanju da upravljaju prostorom, a njihova mo\u0107 zavisi od prostornih nivoa na kojima mogu efikasno da deluju. Dru\u0161tvene borbe su uvek geografske i odvijaju se u prostoru.<\/p>\n

Prostor je privilegovani instrument dr\u017eavnih institucija koji one mobili\u0161u kako bi regulisale dru\u0161tvene i politi\u010dke odnose. Geografske hijerarhije su realtivno stabilne, u njima aktivnosti koje su organizovane na jednom nivou dominiraju u odnosu na druge. To su realtivno \u010dvrste geografske strukture koje ograni\u010davaju politi\u010dke, ekonomske i kulturne aktvinosti na specifi\u010dan na\u010din. U situacijama kriza dolazi do radikalnog reorganizovanja prostora, do promene hijerarhijskih odnosa unutar njega.<\/p>\n

Kapitalizam ima stalnu tendenciju da ukida barijere cirkulaciji kapitala. Prostorni sklop \u010dine kompleksne matrice dru\u0161tveno proizvedenih konfiguracija i njima odgovaraju\u0107ih vremenskih dimenzija, uklopljenih u dru\u0161tveno prose\u010dno vreme cirkulacije kapitala u teku\u0107em istorijskom spletu okolnosti.<\/p>\n

Od XVII veka dr\u017eavna forma teritorijalnosti \u010dinila je stabilnu institucionalnu platformu za odvijanje akumulacije. Tokom XVIII i XIX veka evropske nacionalne dr\u017eave orijentisale su svoje regulacione aktivinosti primarno na uspostavljanje i koordinaciju integrisanog nacionalnog tr\u017ei\u0161ta, kako bi se ukolinile prepreke njegovom nesmetanom delovanju, koje su nasle\u0111ene iz ranijih perioda. Trebalo je formirati tr\u017ei\u0161te rada, roba, kapitala i zemlje, obezbediti kvalitetan novac, centralizovati dr\u017eavnu administraciju i graditi infrastrukturu. Moderni kapitalisti\u010dki sistem organizovan je uz upotrebu dr\u017eavnog nasilja. Nacionalna dr\u017eava preoblikovala je prostorne matrice iz ranijih epoha.<\/p>\n

Dr\u017eavu \u010dini hijerarhijska kontrola odozgo-nadole, ona je i kulturna formacija sa ustanovljenim pravilima. Moderna dr\u017eava ima mo\u0107 legitimiranu putem socijalnih konvencija koje su doborovoljno prihva\u0107ene.<\/p>\n

U kaptalizmu teritorijalna konfiguracija menja se kada dolazi do promene akumulacijskih strategija kapitala, ali uvek postoji zaostalo oko\u0161talo geografsko nasle\u0111e ranijih rundi akumualcije. Akumulacijska strategija je model ekonomskog rasta koji je povezan i uokviren dr\u017eavnim i drugim institucijama i politikama. Dr\u017eava mobili\u0161e institucije sa ciljem da organizuje specifi\u010dne forme intervencije, da reguli\u0161e cirkulaciju kapitala i balans odnosa snaga u civilnom dru\u0161tvu, sa ciljem stabilizacije reprodukcije.<\/p>\n

Kaptal uvek transformi\u0161e vremenski i prostorni horizont. Strate\u0161ki prostor je onaj koji oblikuje nove tehnolo\u0161ke i komunikacijske mogu\u0107nosti i delove dr\u017eavnog aparata.<\/p>\n

Akumulacija je stalno nestabilan proces, posebno u vremenu kriza nasle\u0111eni okviri kapitalisti\u010dke teritorijalne organizacije mogu biti destabilizovani, jer kapital nastoji da transformi\u0161e socioprostornu infrastrukturu i sistem klasnih odnosa koji vi\u0161e ne predstavlja sigurnu bazu za odr\u017eivu akumulaciju. Prostor se stalno rekonfiguri\u0161e kako bi se postigao optimalni politi\u010dki okvir za dominaciju kaptala nad radom i celim dru\u0161tvom, unutar novih formi kapitalizma.<\/p>\n

Geografija dr\u017eave blagostanja<\/strong><\/p>\n

Teritorijalna organizacija vlasti u dr\u017eavi zavisi od prihva\u0107enih ciljeva dr\u017eavnih politika. Ukoliko se \u017eeli posti\u0107i jednakost, onda je forma organizacije vi\u0161e centralisti\u010dka.<\/p>\n

U periodu posle Drugog svetskog rata zapadnoevropske dr\u017eave ustanovile su standardizovanu administrativnu strukturu na celoj teritoriji, \u010diji je cilj bio ubla\u017eavnje ili uklanjanje razlika u razvijenosti putem centralno vo\u0111enih programa. Postoji endemski konflikt izme\u0111u tr\u017ei\u0161ta i demokratije, elite bogatih oduvek nastoje da ograni\u010de demokratiju kako bi spre\u010dile aspiracije ve\u0107ine za vladom zasnovanom na ekonomskoj i socijalnoj pravdi.<\/p>\n

Dominantna akumulacijska strategija bio je fordizam. To je sistem zasnovan na nacionalno organizovanoj podeli rada, sa masovnom proizvodnjom standardizovanih proizvoda namenjenih masovnoj potro\u0161nji. Karakteri\u0161e ga jaka uloga dr\u017eave i monopla, centralizacija korporativne organizacione strukture i \u0161iroka primena nau\u010dnih znanja u tehnologiji i upravljanju. Radni procesi su segmentirani, postojala je masovna ekspanzija unutra\u0161nje ekonomije obima. To je bio centralizovani regulatorni poredak, smatralo se da razlike u razvijenosti regija ometaju rast.<\/p>\n

U organizovanom kapitalizmu dr\u017eava je bila nadle\u017ena za centralno ekonomsko planiranje, u to doba postojala je tendencija stalnog rasta dr\u017eavne birokratije i masovnih investicija u industrijsku infrastrukturu. Cilj kejnzijanske ekonomske politike bio je ja\u010danje doma\u0107e privrede, potro\u0161nje i obrazovnog nivoa stanovni\u0161tva.<\/p>\n

Odnosi izme\u0111u kapitala i rada regulisani su putem korporativnog pregovaranja i sporazumevanja. Dr\u017eava je svoje funkcije vr\u0161ila unutar nacionalne teritorije, preko niza selektivnih prostornih klasifikacija i politi\u010dkih agencija. Svet kapitala bio je identifikovan sa nacionalnim okvirom, lokalni nivoi vlasti nisu imali vlastiti ekonomski \u017eivot, morali su da slede razvojne pravce koje je utvr\u0111ivala nacionalna politika.<\/p>\n

Fordisti\u010dko-kejnzijanski period je bez presedana teritorijalizovao, ograni\u010dio i nacionalizovao politi\u010dko-ekonomski prostor. U razli\u010ditim nacionalnim formama dr\u017eava je \u010dinila relativno stabilan okvir artikulacije i dinamike akumulacije.<\/p>\n

Kapitalisti\u010dka regulacija predstavlja sistem pravila, obi\u010daja, normi i kompromisa koji su ustanovljeni unutar specifi\u010dnih institucija, i na taj na\u010din su konfliktini socijalni interesi uklopljeni u relativno stabilan sistem, rutinizovan i odr\u017eiv prostorno \u2013vremenski okvir. Monopolisti\u010dka forma regulacije omogu\u0107avala je korporativnu koncentraciju i centralizaciju unutar velikih nacionalnih industrijskih sektora. Nacionalne dr\u017eave su primnjivale razne oblike industrijskih politika u nastojanju da postignu \u0161to bolje pozicioniranje na svetskom tr\u017ei\u0161tu svojih nacionalnih \u0161ampiona, najuspe\u0161nijih monopola. Monetarna ponuda bila je regulisana na nacionalnom nivou, u sistemu fiksnih valutnih kurseva u bretonvudskom sistemu, pod dominacijom SAD. Svrha ovog sistema je bila za\u0161tita nacionalne dr\u017eave od preteranih fluktuacija u me\u0111unarodnoj ekonomiji, to je bio Nju dil (The New Deal ) na svetskom planu.<\/p>\n

Nacionalne centralne banke nadzirale su distiribuciju kredita korporacijama i potro\u0161a\u010dima, dugoro\u010dne investicione odluke su bile mogu\u0107e zahvaljuju\u0107i stabilnom makroekonomskom rastu. Nacioanalna dr\u017eava bila je sna\u017eno anga\u017eovana u upravljanju agregatnom tra\u017enjom, ekonomski rast bio je baziran na potro\u0161nji obi\u010dnih ljudi, sistem je omogu\u0107avao koristi i onima koji nisu vlasnici kapitala.<\/p>\n

Dr\u017eavni prihodi obezbe\u0111ivani su preko progresivnog oporezivanja. Svetska ekonomija je bila parcijalizovana, izme\u0111u relativno autocentri\u010dnih nacionalnih ekonomija, SAD su vr\u0161ile funkciju kontrole svetskog poretka. Uspostavljanje tr\u017ei\u0161ta, regulacija i koordinacija bili su na istom, nacionalnom nivou, kapital nije imao izlaznu opciju, to ga je primoravalo da pristane na socijalne kompromise.<\/p>\n

Lokalni i regionalni nivoi vlasti bili su integrisani unutar nacionalnih institucionalnih hijerarhija. U nastojanju da standardizuje snabdevanje socijalnih davanja i da koordinira nacionalne ekonomske politike, dr\u017eava je centralizovala instrumente za regulisanje urbanog i regionalnog razvoja. Loklani nivoi vlasti slu\u017eili su kao transmisioni mehanizmi za sprovo\u0111enje centralno utvr\u0111enih politika i programa. Decentralne jedinice su funkcionisale kao podre\u0111ene agencije preko kojih je distribuirana socijalna za\u0161tita. Centralizacija je bila organizovana kako bi se postigla jednakost \u017eivotnih uslova na celoj teritoriji neke nacionalne dr\u017eave. Lokalne vlasti su obezbe\u0111ivale servise \u010dija proizvodnja nije bila isplativa za privatna preduze\u0107a i za kojima je postojala politi\u010dka tra\u017enja. Sistem je po\u010divao na univerzalnom obezbe\u0111ivanju osnovnih servisa, \u0161to je zahtevalo uniformnost adimistrativnog organizovanja. Veliko preduze\u0107e i dr\u017eava bili su strate\u0161ka mesta na kojima se odvijala dinamika inovacija.<\/p>\n

Unutar institucionalne arhitektura prostornog kejnzijanizma, regualcija i kontrola nad regionalnim razvojem bile su centralizovane. Dr\u017eava je upravljala tra\u017enjom koju su zadovoljavali doma\u0107i proizvodi. Politika redistribucije po\u010divala je na univerzalnom gra\u0111anstvu, tj. apstraktnom gra\u0111ninu, politi\u010dki prostor \u010dinila je zajednica gra\u0111ana.<\/p>\n

Institucionalni aran\u017emani koji su ograni\u010davali mo\u0107 kapitala u posleratnom periodu postojali su zahvaljuju\u0107i dru\u0161tvenim borbama pre i posle Drugog svetskog rata. Antifa\u0161isti\u010dki pokret doveo je ne samo do vojnog sloma sila osovine, nego I do posleratne emancipacije ni\u017eih socijalnih slojeva u zapadnim dr\u017eavama, do pojave antikolonijalnih pokreta, sloma svetskog kolonijalnog sistema I pojave razvojnih nacionalizama u Tre\u0107em svetu. Posle ratova uvek dolazi do popravljanja dru\u0161tvenog polo\u017eaja ni\u017eih klasa, koje u ratovima snose najve\u0107i deo tereta, a posle rata vi\u0161e nisu spremne da trpe podre\u0111eni polo\u017eaj.<\/p>\n

Tokom perioda dr\u017eave blagostanja do\u0161lo je i do izvesne promene na svetskom planu. Blokovska podela sveta stvorila je uslove za dekolonizaciju i ekonomski razvoj perifernih naroda i dr\u017eava. Ipak, odnosi dominacije nisu temeljno izmenjeni, bogate dr\u017eave i dalje su vodile imperijalne ratove protiv naroda Tre\u0107eg sveta, socijalni kompromis u centru njima nije doneo koristi. Ceh blagostanja u bogatim dr\u017eavama platili su siroma\u0161ni narodi koji su i dalje bili eksploatisani i podre\u0111eni.<\/p>\n

Globalizacija<\/strong><\/p>\n

Sedamdesetih godina XX veka formiraju se mo\u0107ni klasni savezi koji su nametnuli odvajanje kaptalisti\u010dke teritorijalne organizacije od nacionalnih konfiguracija koje su preovladavale u pethodnom periodu. Nastao je novi globalizovani sistem u kome postoje nove hijerarhije, globalno-nacionalno-lokalne interakcijie, ni jedan nivo nije primarni stub akumulacije, regulacije i socioprostornih orbiti. Nastali su postnacionalna geografija i bezgrani\u010dni prostor.<\/p>\n

Neoliberalni napad na socijalnu dr\u017eavu nije izveden u jednom, odlu\u010duju\u0107em napadu, to je bio dug proces. Sedamdesetih godina nastupa kriza fordisti\u010dkog sitema, propada bretonvudski sporazum, dolazi do naftne krize 1973. i intenziviranja ekonomske konkurencije koja je dolazila iz novorazvijenih zemalja. Opada profitabilnost masovnih proizvodnih industrija, pojavili su nezaposlenost i inflacija kao i zasi\u0107enje tr\u017ei\u0161ta standardizovanim proizvodima. Velikom preokretu doprinele su i tehnolo\u0161ke promene i fiskalna kriza dr\u017eave. Posleratni socijalni kompromis po\u010divao je na nestabilnom i privremnom odnosu snaga. Kada je radni\u010dki pokret po\u010deo da gubi politi\u010dku mo\u0107, bur\u017eoazija je uspela da podrije sistem koji je nametao ograni\u010denja kapitalu. U to vreme po\u010dinju sve vi\u0161e da posustaju isto\u010dnoervopski socijalsiti\u010dki sistemi, \u0161to je tako\u0111e dovelo do kolapsa levice na Zapadu.<\/p>\n

U eri globalizacije prostor je decentriran, nacionalni nivo akumulacije i dr\u017eavne regulacije kombinovani su sa subnacionalnim i supranacionalnim teritorijalnim konfiguracijama. Destabilizovne su prostorne administrativne hijerarhije na kojima su po\u010divali institucioanlni aran\u017emani, poput kolektivnog pregovaranja.<\/p>\n

U postfordisti\u010dkim akumulacijskim strategijama nastaju fleksibilni proizvodni sistemi, specijalizacija, poja\u010dana fragmentacija podele rada i diferencijacija prizvoda. Proizvodi su sve manje standardni, proizvodni metodi su fleksibilni, industrije se orijenti\u0161u prema visokim tehnologijama i naprednim proizvodnim i finansijskim servisima. Preduze\u0107a su reorganizovana, u bogatim dr\u017eavama zadr\u017eane su njihove centrale, istra\u017eivanje i matketing, a proizvodnja je preneta u regione sa jeftinom radnog snagom. Nove tehnologije omogu\u0107ele su decentralizaciju proizvodnje i daljinsko upravljenje. Nekad \u010dvrsto integrisna i centralizovana preduze\u0107a, sa velikim brojem radnika, pretvorena su globalne mre\u017ee sa mno\u0161tvom snabdeva\u010dkih i proizvodnih jedinica. Radna snaga je razbijena, razbacana po razli\u010ditim delovima sveta, nepovezana, podeljena etni\u010dkim, verskim i jezi\u010dkim razlikama. Metropolski regioni situirani su na razli\u010ditim nacionalnim teritorijama, odvojeni od svog nacionalnog okru\u017eenja, stvorena je \u201earhipelag ekonomija\u201c.<\/p>\n

U postfordisti\u010dkom periodu lokalni nivoi vlasti su restrukturirani saglasno njihovoj poziciji na svetskom tr\u017ei\u0161tu, unutar supranacionalne podele rada. Gradovi su postali klju\u010dna politi\u010dko institucionalna arena u \u0161iroj neoliberalnoj geogfafiji, kapital je podredio urban prostor potrebama akumulacije.<\/p>\n

Posle Drugog sveg rata dr\u017eava je bila garant blagostanja i socioekonomske redistribucije, u eri globalizacije njena funkcija je pre svega da unapre\u0111uje konkurentnost preduze\u0107a, postoji intervencija na strani ponude. Sredstva za te namene u javnim bud\u017eetima obi\u010dno se obezbe\u0111uju na \u0161tetu sredstava koja su bila namenjena za kolektivnu potro\u0161nju ni\u017eih slojeva stanovni\u0161tva. Dr\u017eava i dalje ima klju\u010dnu ulogu u gradnji moderne infrastrukture koja je fiksirana u prostoru i neophodna je da bi se procesi cirkulacije kapitala nesmetano odvijali. Nije podrivena centralna pozicija dr\u017eave, ona je samo reorganizovana. Dr\u017eava kao kontejner unutar koga se odvijaju socijalni procesi postao je je neadekvatan pojam zbog proliferacije prekograni\u010dnih dinamika i formacija. Promena se kre\u0107e od centripetalne konfiguracije nacionalne dr\u017eave ka centrifugalnoj multiplikaciji aktera.<\/p>\n

Deregulacija me\u0111unarodnog finansijskog tr\u017ei\u0161ta i kreditini sistem koji je nastao posle sloma bretonvudskog sporazuma podrili su nacionalno organizovano upravljanje tra\u017enjom i nacionalno vo\u0111ene monetarne politike. U uslovima globalizacije kejnzijanska makroekonomska politika nije mogiu\u0107a, zato \u0161to je dovedeno u pitanje postojanje dr\u017eavnog suvereniteta.<\/p>\n

Dr\u017eavna intervencija u eri globalizacije nije ukinuta, ve\u0107 je politi\u010dki institucionalno i geografski reorganizovana. Nacionalna dr\u017eava i dalje promovi\u0161e i reguli\u0161e socijalnu i prostornu koheziju, ali tradcionalne hijerarhije unutar nacionalne dr\u017eave znatno su promenjene. Multiskalarna dinamika neoliberalizma oslabila je ili demontirala institucionalna ograni\u010denja marketizaciji, komodifikaciji, deregulaciji i hipereksploataciji radne snage. Erozijom dr\u017eavne teritorije smanjena je njena mogu\u0107nost da reguli\u0161e ekonomske aktivnosti unutar svojih granica.<\/p>\n

Nacionalni nivo je i dalje geografska arena unutar koje se oblikuje globalni prostor i podre\u0111uje potrebama akumulacije kapitala, ali teritorijalnost vi\u0161e nije osnovni princip organizacije. Dr\u017eava je strate\u0161ki akter u formiranju globalizovanog poretka, ona reorganizuje teritorijalnu organizaciju prema zahtevima globalne ekonomije, ona sama sebe demontira.<\/p>\n

Disperzija ekonomskih aktivnosti u prostoru omogu\u0107ava poja\u010danu dominaciju kaptala, posebno onog iz metropola. Centralne funkcije unutar globalnog sistema i dalje su koncentrisane na nacionalnom prostoru razvijenih zemalja, paraleno postoje i disperzija i centralizacija. Hipermobilni kapital disciplinuje nacionalne vlade.<\/p>\n

Klju\u010dna ideja neoliberalizma je da je otvoreno, konkurentno i neregulisano tr\u017ei\u0161te, oslobo\u0111eno od svih oblika dr\u017eavne intervencije najoptimalniji mehanizam za ostvarivanje ekonomskog razvoja. Zbog toga treba smanjiti korporativne poreze i privatizovati javni sektor. Izvr\u0161en je masovni napad na organizovani rad, ukinuti su mnogi socijalni programi, poja\u010dana je mobilnst kapitala, urbana sirotinja je kriminalizovana. Dr\u017eava u interesu globalizovanog kapitala interveni\u0161e na strani ponude (poma\u017ee onima koji prodaju, a ne onima koji kupuju, tj. bogatim, a ne siroma\u0161nim), name\u0107e tr\u017ei\u0161nu disciplinu ve\u0107ini stanovni\u0161tva, daje privatnim kompanijama brojne privilegije. Tako stvoreni sistem nazvan je socijalizam za bogate. Neoliberalizam je autoritarni revan\u0161isti\u010dki re\u017eim koji dr\u017eavu pretvara u institucionalni ansambl, kako bi je onemogu\u0107io da interveni\u0161e u korist ve\u0107ine stanovnika.<\/p>\n

U globalizovanom poretku paraleno postoje i stare nacionalne strukture i nove globalne. Tamo gde su u stare jake, proces je evolutivan. U ranijim periodima me\u0111unarodna logika se kretala ka stvaranju nacionalnih dr\u017eava kroz imperijalnu geografiju, danas se globalni sistem ustanovljava unutar nacionalne dr\u017eave.<\/p>\n

Marksisti\u010dki autori samatraju da je deteritorijalizacija akumulacijska strategija kapitala, preko kojih velike firme delovanjem u sajber prostoru nastoje da se oslobode regualtornog delovanja dr\u017eave.<\/p>\n

\u010cinjenica da je neki proces ili teritorija deo suverene dr\u017eave nu\u017eno ne zna\u010di da je determinisan od strane te dr\u017eave, on mo\u017ee biti lokalitet unutar globalnih, nenacioanlnih procesa, me\u0161avina nacionalnih i nenacionalnih elemenata. Dinamika globalizacije je vi\u0161estruka, neki procesi odvijaju se unutar eksplicitno globalnih institucija, drugi se odvijaju duboko unutar teritorija i konstruisani su unutar nacionalnih miljea, a po svojoj su\u0161tini su globalni.<\/p>\n

Subnacionalni nivo je deo globalnog koje se strukturira unutar nacionalnog. Globalno umre\u017eavanje lokaliteta druk\u010dije je nego u nacionalnim dr\u017eavama. Globalizacija destabilizuje hijerarhijske odnose izme\u0111u razli\u010ditih lokaliteta koji su deo nacionalne teritorije, dodeljuje im razli\u010dite uloge i mesta u hijerarhiji globalnog prostora. U globalizaciji, dr\u017eave zadr\u017eavaju primat, one denacionalizuju i reorganizuju prostor i formiraju globalizovani sistem. Nove prostorne forme posledica su promena odnosa mo\u0107i izme\u0111u klasa.<\/p>\n

Infrastrukturna \u010dvori\u0161ta globalizacije nalaze se u globalnim gradovima, ona su teritorijalno fiksirana. Mo\u0107 koju ovi gradovi imaju u svetskim mre\u017eama odvojena je od nacionalne matrice, oni su uklopljni u globalna kretanja kapitala, roba i rada koje ni jedna dr\u017eava ne mo\u017ee lako da kontroli\u0161e. Ekonomski uspeh globalnih gradova nu\u017eno se ne prenosi i na njihovo nacionalno okru\u017eenje. Pitanja koja oni sebi postavljaju su: za\u0161to delovati unutar hijerarhijskih struktura koje defini\u0161e dr\u017eava a ne uklju\u010diti se direktno u otvoreni prostor i komunicirati sa lokalnim akterima iz drugih dr\u017eava, za\u0161to ne u\u010diniti skok iz nacionalnog u internacionalno, u direktne loklano-globalne transakcije? To je poredak \u201eglobalne lokalizacije\u201c, lokalni prostor postaje deo globalnog, bez posredovanja dr\u017eave. Globalno je lokalizovano duboko unutar dr\u017eave i drugih nacionalnih institucija.<\/p>\n

U globalnim gradovima ukr\u0161taju se mnogi globalni procesi, to su u fizi\u010dkom prostoru nacionalni lokaliteti, ali njihova ekonomska pozicija je unutar nenacionalnih globalnih mre\u017ea. Najzna\u010dajnije punktove globalizacije \u010dini mre\u017ea finansijskih centara , oni su deo nacionalne teritorije, ali nisu nacionalni u istorijskom zna\u010denju pojma. Zahvaljuju\u0107i digitalizaciji nastaje globalno civilno dru\u0161tvo.<\/p>\n

Strate\u0161ke lokalitete globalizacija \u010dupa iz nacionalnog prostora, oni gube identitetske veze sa nacionalnim izvorima. Formira se novi pojam zajednice i \u010dlanstva u njoj, nastaju transnacionalni urbani sistemi unutar kojih se odvijaju globalne transakcije. Iako globalne mre\u017ee svoje strate\u0161ke ta\u010dke imaju unutar nacionalnih okvira, njihove dr\u017eave ne mogu da ih kontroli\u0161u i reguli\u0161u. Regulatorne funkcije postaju delatnost ne samo dr\u017eave, nego se nezavisno od njie endogeno formuli\u0161u na osnovu autonomnih sporazuma umre\u017eenih aktera. Mre\u017ee preuzimaju funkcije nacionalnih pravnih okvira, standardi zamenjuju \u010dvrsta pravna pravila, stvaranje normi je privatizovano. Odlu\u010divanje se denacionalizuje kako bi se privatizovalo. Privatizacijom procesa dono\u0161enja normi i nametanjem dr\u017eavama korporativne privatne logike, privatne agende postaju javna politika, stvaraju se partikularisti\u010dki normativini poretci.<\/p>\n

Slaba doma\u0107a legislativa podriva politi\u010dke kapacitete gra\u0111ana da zahtevaju odgovornost nosilaca javnih funkcija, ja\u010daju privatizovane egzekutive koje su vo\u0111ene globalnom politikom. Nacionalno zakonodavstvo ograni\u010deno je na doma\u0107a pitanja. Me\u0111unarodne institucije, poput Svetske banke. Me\u0111unarodne trgova\u010dke organizacije i Me\u0111unarodnog monetarnog fonda pregovaraju samo sa izvr\u0161nim vlastima. Zakonodavci samo ratifikuju ve\u0107 zaklju\u010dene sporazume, formira se savez dr\u017eavne egzekutive i globalnog korporativnog kapitala, klasi\u010dna teritorijalna, hijerarhijska organizacija vlasti tranfsormi\u0161e se u mre\u017ee.<\/p>\n

Ovakav sistem nije kompatibilan sa demokratijom, paralelno postojanje globalizovanog kapitalizma i demokratije nije mogu\u0107e. Opada zna\u010daj klasa, formiraju se slabo integrisane, skupine nastale na osnovu posmodernih \u017eivotnih stilova i identiteta. Iako su odnosi nejednakosti sve izra\u017eeniji, to ne dovodi do nastanka klasne svesti, \u0161to sistemu olak\u0161ava neutralizaciju segmentiranih, teritorijalno lokalizovanih i izolovanih pobuna. Otud insistiranje na zna\u010daju multikulturalizma, \u010dime se posti\u017ee da stukturne protivure\u010dnosti savremenog kapitalizma ne dovode do nastanka klasne sveti. Univerzalno gra\u0111anstvo podrivino je politikom identiteta, nagla\u0161avanjem jezi\u010dkih, etni\u010dkih i kulturnih posebnosti, \u010dime je razbijena politi\u010dka kompaktnost naro\u010dito ni\u017eih socijalnih slojeva. Politika identiteta je strate\u0161ka koncepcija globalizovanog kapitala da neutrali\u0161e otpor jednom drasti\u010dno nepravednom i neodr\u017eivom sistemu. Pojmovi gra\u0111anstva, praksi, identiteta, diskursa lojalnosti i pripadanja, destabilizovani su. Globalizacijom su podriveni gra\u0111anstvo kao pravna veza pojedinca i politi\u010dke formacije i lojalnost dr\u017eavi. Ako dr\u017eavljanstvo ne zna\u010di garantovanje socijalnih prava, to vodi do slabljenja veze izme\u0111u siroma\u0161nih i dr\u017eave. Neoliberalizam nagla\u0161ava zna\u010daj tr\u017ei\u0161ta kao mehanizma za re\u0161avanje socijalnih problema .<\/p>\n

Poredak je tako organizovan da je kolektivna akcija nezadovoljnih ote\u017eana ili potpuno onemogu\u0107ena. \u201eZajedni\u010dko\u201c se komodifikuje, \u201ckolektivno\u201c se uklapa u \u0161iri tr\u017ei\u0161ni okvir unutar koga dominira kapital.<\/p>\n

Globalizacija ne podriva samo teritorijalni, ve\u0107 i temporalni suverenitet dr\u017eava, jer hipermobilni i superbrzi kapital onemogu\u0107ava dr\u017eavne aktivinosti u ekonomiji. Ubrzanje tr\u017ei\u0161nih interakcija redukuje vreme koje je neophodno za utvr\u0111ivanje i koordinaciju politi\u010dkih odgovara na ekonomske doga\u0111aje i krize. Egzekutiva sti\u010de prednost u odnosu na legislativu i sudstvo, zbog toga \u0161to mo\u017ee br\u017ee da reaguje. Globalizacija umanjuje ili potpuno poni\u0161tava kapacite organizovonog rada da se odupre poja\u010danoj eksploataciji. Ona favorizuje pokretljivost, omogu\u0107ava privatnim korporacijama da im rad bude dostupan resurs proizvodnje koji nije u mogu\u0107nosti da uti\u010de na visinu nadnica i uslove rada. Cena rada na pojedinim lokalitetima utvr\u0111uje se prema svetskim merilima. U globalizovanom sistemu plate su tro\u0161ak koji ne uti\u010de na tra\u017enju kao ranije, i treba ga smanjiti. Socijalna politika podre\u0111ena je o\u010duvanju tr\u017ei\u0161ne fleksibilnosti i konkurentnosti u globalnom kontekstu, dr\u017eava postaje sve autoritarnija, ja\u010daju paralelene mre\u017ee mo\u0107i koje su povezane sa kapitalisti\u010dkim interesima. Otopr dobija forme verskog fundamentalizma i nacionalizma, ja\u010daju komunitaristi\u010dki pokreti kao odgovor na spolja\u0161nje ekonomsko-politi\u010dke pritiske. Njih globalni sistem lako kompromituje i neutrali\u0161e. Klasne borbe u XIX i XX veku po\u010divale su na afirmaciji univerzalnih vrednosti, cilj je bio postizanje socijalne pravde. U globalizovanom poretku dominiraju borbeni, isklju\u010divi verski fundamentalizmi koji fragmentiraju otpor, podre\u0111ene klase me\u0111usobno se sukobljavaju. Borba se ne vodi izme\u0111u svetskog proletarijata i svetske bur\u017eazije, ve\u0107 izme\u0111u hri\u0161\u010danstva i islama i sl.<\/p>\n

U globalne mre\u017ee integri\u0161u se samo neki delovi nacionalne privrede i neki lokaliteti, oni koji su sposobni da se takmi\u010de na svetskom tr\u017ei\u0161tu. Zbog toga dolazi do unutarnacionalne prostorne diferencijacije i pove\u0107anja razlika u razvijenosti izme\u0111u regiona koji su integrisani u globalne tokove i onih koji nisu, koji su marginalizovani. Neoliberali smatraju da su unutarnacionalni prostorni dispariteti neizbe\u017ean preduslov i posledica tr\u017ei\u0161no generisanog rasta. Dr\u017eavne prostorne strategije reorganizovane su, od nacionalnih redistributivnih modaliteta ka urbanocentri\u010dno orijentisanim formama prostorne politike \u010diji je cilj popravljanje konkurentnosti.<\/p>\n

U globalizovanom poretku lokalne ekonomije nisu sposobne da se odupru krizama. Kapitalizam vi\u0161e ne deluje unutar dr\u017eava, naprotiv, dr\u017eave treba da se ukolope u globalni prostor koji oblikuje kapitalizam koji odlu\u010duju\u0107e uti\u010de na njihovo delovanje i defini\u0161e njihove funkcije. Binarna podela nacionalno-globalno vi\u0161e ne odgovara stvarnosti, ne postoje rigidne distinkcije unutra i spolja. Subnacionalni prostori su direktno uklju\u010deni u interakcije koje se odvijaju unutar globalnih mre\u017ea, oni preuzimaju uloge koje su nekad pripadale dr\u017eavi. Slabo povezane, nekompaktne teritorije na velikim razdaljinama ne mogu da obezbede efikasno upravljanje. Globalni poredak se kontrolisano dezorganizuje, kako bi krupni kapital bio jedini zna\u010dajni akter na svetskoj sceni. U ovakvom sistemu dobitinici su malobrojni, 001%, dok ve\u0107ina svetskog stanovni\u0161tva pada u siroma\u0161tvo i bezna\u0111e.<\/p>\n

Velika kriza 2007\/2008, nije dovela u pitanje globalizovani poredak. Odsustvo regulacije na nacionalnom i svetskom planu dovelo je do najve\u0107e finansijske krize u istoriji, ali odnosi mo\u0107i nisu promenjeni. Vrhovi svetske bur\u017eoazije uspeli su da mobili\u0161u kapacitete nacionalne dr\u017eave kako bi se kriza sanirala, a onda je sve nastavljeno po starom. Kad je kriza izbila, bur\u017eoazija je posegnula za upravlja\u010dkim kapacitetima nacionalne dr\u017eave, njena prostorna strategija promenjena je kako bi se postigli trenutno \u017eeljeni efekti. I tako dalje, ka jo\u0161 razornijim krizama.<\/p>\n

Efikasno upravljanje na globalnom nivou nije mogu\u0107e, nezamisliva je svetska vlada, zbog toga je resuverenizacija jedina prostorna stategija koja omogu\u0107ava progresivne politi\u010dke reforme.<\/p>\n

Novi plamen<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Efikasno upravljanje na globalnom nivou nije mogu\u0107e, nezamisliva je svetska vlada, zbog toga je resuverenizacija jedina prostorna stategija koja omogu\u0107ava progresivne politi\u010dke reforme<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-249427","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/249427","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=249427"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/249427\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=249427"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=249427"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=249427"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}