{"id":248113,"date":"2018-06-11T07:00:00","date_gmt":"2018-06-11T05:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=248113"},"modified":"2018-06-11T07:17:26","modified_gmt":"2018-06-11T05:17:26","slug":"fasizam-se-vratio-krivite-internet","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2018\/06\/11\/fasizam-se-vratio-krivite-internet\/","title":{"rendered":"Fa\u0161izam se vratio. Krivite internet"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Timothy Snyder<\/strong><\/p>\n

Neki Amerikanci se pitaju: \u0160ta nije u redu sa internetom? Drugi pitaju: Da li fa\u0161izam mo\u017ee da se vrati? Ova pitanja su jedno te isto pitanje.<\/p>\n

Uprkos svim sre\u0107nim pri\u010dama o povezivanju ljudi, internet nije ra\u0161irio slobodu po svetu. Naprotiv, svet je manje slobodan, delom zbog mre\u017ee. Godine 2005, kada je oko \u010detvrtine svetskog stanovni\u0161tva bilo onlajn, zdrav razum dr\u017eao je da vi\u0161e povezanosti zna\u010di vi\u0161e slobode. Ali dok je Mark Zukerberg nazivao povezanost osnovnim ljudskim pravom, tradicionalniji desni\u010dari bili su u padu kako je internet napredovao. Prema podacima organizacije Freedom House, svake godine po\u010dev od 2005. zabele\u017eeno je povla\u010denje demokratije i napredovanje autoritarizma. Godinu 2017, kada je internet dosegao gotovo polovinu svetskog stanovni\u0161tva, Freedom House ozna\u010dila je kao posebno katastrofalnu. Mlade ljude koji su stasavali uz internet manje je briga za demokratiju i vi\u0161e simpati\u0161u autoritarizam nego bilo koja druga generacija.<\/p>\n

Tako\u0111e, ne\u0161to govori i to da je internet postao omiljeno oru\u017eje onih koji \u017eele da \u0161ire autoritarizam. Ruski predsednik i njegov vode\u0107i propagandista citiraju fa\u0161isti\u010dkog filozofa koji je verovao da je \u010dinjeni\u010dnost bezna\u010dajna. Tokom 2016, ruski botovi su na tviteru \u0161irili razdorne poruke da bi odvratili neke Amerikance od glasanja i ohrabrili druge da glasaju za predsedni\u010dkog kandidata kojeg je Rusija preferirala, Donalda Trampa. Na izglasavanje Britanije da napusti Evropsku uniju iste godine zna\u010dajno su uticali botovi izvan njenih granica. Nema\u010dke demokratske partije su se, suprotno tome, dogovorile da ne koriste botove tokom politi\u010dkih kampanja. Jedina stranka koja je odbila tu ideju bila je ekstremna desni\u010darska Alternativa za Nema\u010dku(AfD) \u2013 kojoj su pomagali ruski botovi tokom pro\u0161logodi\u0161njih izbora.<\/p>\n

Demokratija se javila kao metod vlade u trodimenzionalnom svetu, gde su sagovornici mogli da se fizi\u010dki identifikuju i o svetu je moglo da se diskutuje i dokazuje. Moderna demokratija se oslanja na pojam \u201ejavnog prostora\u201c gde, \u010dak i kada vi\u0161e ne mo\u017eemo da vidimo svoje sugra\u0111ane i zajedno verifikujemo \u010dinjenice, imamo institucije kao \u0161to su nauka i novinarstvo koji mogu da obezbede udru\u017eene reference za diskusiju i politiku. Internet probija granicu izme\u0111u javnog i privatnog tako \u0161to nas ohrabruje da me\u0161amo svoje privatne \u017eelje sa \u010dinjeni\u010dnim stanjem. Ovo je stalna ljudska tendencija. Ali pretpostavljaju\u0107i da bi nas internet u\u010dinio racionanalnijima umesto manje racionalnima, promakla nam je o\u010digledna opasnost: da sada mo\u017eemo da dozvolimo svojim internet pregleda\u010dima da nas uvedu u svet gde sve u \u0161ta \u017eelimo da verujemo izgleda istinito.<\/p>\n

Mi smatramo da su ra\u010dunari \u201ena\u0161i\u201c i zami\u0161ljamo da smo mi ti koji su racionalni, koriste\u0107i ra\u010dunare kao sredstva. Za mnoge od nas, u ve\u0107ini slu\u010dajeva, ovo mo\u017ee biti katastrofalna samolaskaju\u0107a perspektiva. Kada ne\u0161to pretra\u017eujemo ili \u010ditamo \u010dlanke, mi se zapravo susre\u0107emo sa entitetom koji je pokrenuo algoritme o onome \u0161to volimo i prezentuje nam verziju stvarnosti koja nam odgovara. Da, i ljudi mogu da nas zabave, ali ne sa istom bezdu\u0161nom odlu\u010dno\u0161\u0107u, i ne sa istom besprekornom i kumulativnom memorijom o na\u0161oj slabosti. Tradicionalno smo mislili o ve\u0161ta\u010dkoj inteligenciji kao o nekakvom rivalu na\u0161e ineligencije, koji se paralelno razvija. Ono \u0161to se zapravo de\u0161ava nije paralelni razvoj ve\u0107 interakcija, u kojoj entiteti koji sami nisu inteligentni ipak mogu da u\u010dine da se ose\u0107amo glupim.<\/p>\n

U poznatom \u201eTuringovom testu\u201c koji je dizajniran da odredi da li kompjuterski program mo\u017ee da ubedi \u010doveka da je i on \u010dovek, skepti\u010dni ljudi postavljaju te\u0161ka pitanja i razmatraju odgovore. To je na\u0161 model prosvetljene osobe, ali i podse\u0107a na to kako se odnosimo prema kompjuterima. Umesto da testiramo njihov rezon, mi krijemo sopstveni na\u00a0 polaznoj ta\u010dki ako to \u010dini da se ose\u0107amo dobro u vezi sa sobom.<\/p>\n

Prvi kompjuterski program koji je pro\u0161ao Turingov test o\u010digledno je imitirao psihoanaliti\u010dara. To je obrnulo uloge: vi\u0161e nismo mi njega testirali \u2013 on je manipulisao nama. Mi verujemo da su kompjuteri pouzdani kada se \u010dini da im je stalo do toga kako se ose\u0107amo. Pratimo sajtove koji nagla\u0161avaju na\u0161e emocije, razbe\u0161njuju nas ili nas ushi\u0107uju, pritom se ne pitaju\u0107i da li su dizajnirani tako da nas dr\u017ee onlajn da bismo videli reklame namenjene konkretno nama, ili da su zapravo kori\u0161\u0107eni kao oru\u017eje stranaca da nam na\u0161kode.<\/p>\n

Demokratija zavisi od odre\u0111ene ideje o istini: ne brbljanje na\u0161ih impulsa, ve\u0107 nezavisna stvarnost vidljiva svim gra\u0111anima. To mora biti cilj; nikada se ne mo\u017ee potpuno posti\u0107i. Autoritarizam se uzdi\u017ee kada se ovaj cilj otvoreno napusti i ljudi sklapaju istinu od onoga \u0161to ho\u0107e da \u010duju. Tada po\u010dinje politika spektakla, gde pobe\u0111uju najbolji la\u017eovi sa najve\u0107im megafonima. Tramp ovo vrlo dobro razume. Propao je kao biznismen, ali je uspeo kao politi\u010dar jer je shvatio kako da probudi \u017eelju. Namerno \u0161ire\u0107i nerealnost modernom tehnologijom, dnevnim tvitom, on izlu\u0111uje jedne a druge podi\u017ee, skrnave\u0107i samu ideju obi\u010dnog sveta \u010dinjenica.<\/p>\n

U fa\u0161izmu, ose\u0107anje je na prvom mestu. Fa\u0161isti iz dvadesetih i tridesetih godina \u017eeleli su da ospore prosvetljenje i da pri\u0111u ljudima kao \u010dlanovima plemena, rase ili vrste. Ono \u0161to je bilo va\u017eno je pri\u010da o nama i njima koja je mogla da zapo\u010dne politiku konflikta i borbe. Fa\u0161isti su predo\u010davali da svet vode zaverenici \u010dije misteriozno upori\u0161te mora biti probijeno nasiljem. To je moglo da se postigne vo\u0111om (Firerom, Du\u010deom) koji pri\u010da direktno narodu i za narod, bez zakona i institucija. Totalitarizam je zna\u010dio dominaciju u celosti, bez po\u0161tovanja za privatno i javno.<\/p>\n

Na\u0161e se\u0107anje o dvadesetom veku je bledelo kada smo po\u010deli da uranjamo u sajberspejs, i zato mo\u017eda nismo prime\u0107ivali alarmantne karakteristike tog iskustva. Internet je o\u017eiveo fa\u0161isti\u010dke navike uma. Pametni telefoni i vesti oblikuju pa\u017enju tako da ne mo\u017eemo normalno da razmi\u0161ljamo. Njihovi programeri namerno primenjuju psiholo\u0161ke taktike kao \u0161to je intermitentno poja\u010davanje da nas dr\u017ee onlajn umesto da mislimo. Da li je gledanje u telefon 80 puta dnevno zaista slobodan izbor? Kompanije znaju da prekidi toka imaju ve\u0107u verovatno\u0107u da izazovu reakciju, i to je razlog \u0161to je iskustvo sa pametnim telefonom ili dru\u0161tvenom platformom tako frustriraju\u0107e. Jednom kada\u00a0 se privu\u010de pa\u017enja, odr\u017eava se namerno beskrajnim fidovima koji potvr\u0111uju ono \u0161to mislimo i volimo. Istra\u017eivanja su potvrdila da korisnici interneta veruju da znaju vi\u0161e, ali se zapravo manje mogu prisetiti \u0161ta to misle da znaju.<\/p>\n

Fa\u0161isti\u010dka psihologija interneta imala je o\u010digledne politi\u010dke mogu\u0107nosti, a neke od njih se sada svesno eksploati\u0161u. Fejsbuk je postavio standard u plasiranju fikcije kao \u010dinjenice pre na\u0161ih poslednjih izbora. On i petlje drugih platformi istra\u017euju na\u0161e navike u kliktanju da bi nas privukle svetu \u201enas i njih\u201c. Dru\u0161tveni i politi\u010dki botovi, umnogome ruski, istra\u017eivali su na\u0161u naivnost da produbimo svoje podeljenosti, i \u0161ire teorije zavere. Smatrali smo da je normalno da \u010ditamo tu\u0111e imejlove, ru\u0161e\u0107i barijeru izme\u0111u privatnog i javnog. I pobedni\u010dki predsedni\u010dki kandidat je koristio tviter da se bez predumi\u0161ljaja pona\u0161a teatralno pred svojim podr\u017eavaocima.<\/p>\n

Zasigurno, nova verzija fa\u0161izma razlikuje se od originala. Tradicionalni fa\u0161isti \u017eeleli su da osvoje i teritorije i bi\u0107a; internet \u0107e se zadovoljiti va\u0161om du\u0161om. Rasisti\u010dke oligarhije koje se javljaju iza interneta danas vas \u017eele na kau\u010du, besne ili ushi\u0107ene, nebitno koje od ta dva, dokle god ste na kraju potro\u0161eni. Oni \u017eele da dru\u0161tvo bude polarizovano, veruju\u0107i u virtuelne neprijatelje koji su na vratima, radije nego da zapravo mar\u0161iraju ili deluju u stvarnom svetu. Polarizacija usmerava Amerikance na druge Amerikance, ili bolje na internet karikaturu drugih Amerikanaca umesto na fundamentalne probleme kao \u0161to su neravnopravnost bogatstva ili strano me\u0161anje u demokratske izbore. Internet stvara ose\u0107aj \u201enas i njih\u201c unutar zemlje, i iskustvo koje se \u010dini kao politika ali ne uklju\u010duje nikakvu stvarnu politiku.<\/p>\n

Istom logikom, internet mo\u017ee zaista da se koristi za svrhu napretka, kao kada aktivista poziva na protest u Ukrajini ili Egiptu ili kada prosvetni radnici javnih \u0161kola koriste dru\u0161tvene mre\u017ee da organizuju \u0161trajkove u dr\u017eavi gde je potro\u0161nja na obrazovanje opala za 28 procenata u protekloj deceniji. Su\u0161tina: u takvim slu\u010dajevima, ljudi koriste internet protiv njega, da se dovedu u stvarni svet. Reakcija lidera kao \u0161to su Tramp i ruski predsednik Vladimir Putin govori slede\u0107e: Oni momentalno nazivaju prave u\u010desnike protesta pla\u0107enim glumcima ili agentima inostranih sila, poku\u0161avaju\u0107i da ljudski svet u\u0161u\u0161kaju nazad u fikciju. U doba interneta, protezanje nogu sa nepozantima je zastra\u0161uju\u0107i politi\u010dki akt.<\/p>\n

Sli\u010dnost izme\u0111u Fa\u0161izma 1.0 i Fa\u0161izma 2.0 koja najvi\u0161e uznemirava je autenti\u010dna popularnost. Neki Amerikanci \u017eele da kazne Rusiju. Drugi \u017eele da kazne Silikonsku dolinu. Oba poriva su razumna. Ali oba izbegavaju su\u0161tinski problem. Mi smo ti koji biraju da budu u zabludi, kao \u0161to su birali i Evropljani tridesetih godina. Za\u0161to bi nas trolovi, botovi i algoritmi po\u0161tovali ako sami sebe ne po\u0161tujemo? Fa\u0161izam je igrao na samo\u0107u i lakovernost. To je lekcija koju mo\u017eemo nau\u010diti \u2013 ali ne od ma\u0161ina. Mo\u017eemo popraviti internet samo ako same sebe iskreno pogledamo.<\/p>\n

Kontrapress.com<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Polarizuje na\u0161u politiku, teraju\u0107i nas da ignori\u0161emo neugodne \u010dinjenice i opstruira pravi aktivizam<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-248113","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/248113","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=248113"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/248113\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=248113"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=248113"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=248113"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}