{"id":247051,"date":"2018-05-23T07:00:11","date_gmt":"2018-05-23T05:00:11","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=247051"},"modified":"2018-05-23T07:30:41","modified_gmt":"2018-05-23T05:30:41","slug":"zasto-balkan-zaostaje-geografska-hipoteza","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2018\/05\/23\/zasto-balkan-zaostaje-geografska-hipoteza\/","title":{"rendered":"Za\u0161to Balkan zaostaje \u2013 geografska hipoteza"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Branko Milanovi\u0107<\/strong><\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Balkan je crna ovca Evrope. Balkanski nivo prihoda je mnogo ni\u017ei od prose\u010dnog prihoda zapadne i srednje Evrope. Ovo je dobro poznata \u010dinjenica, ali bi bilo korisno razmotriti je jo\u0161 jednom. Medijana BDP-a po glavi stanovnika u zapadnoj Evropi je oko 40.000$ (izra\u017eena u konstantnim me\u0111unarodnim dolarima iz 2005, koje koristi Svetska banka). Prihodi balkanskih zemalja (izuzev Gr\u010dke) kre\u0107u se u rasponu od 10.000$ do ne\u0161to iznad 20.000$. Drugim re\u010dima, razlika izme\u0111u zapadne Evrope i Balkana je bar 2 prema 1, a u proseku i 3 prema 1. Ako bismo bez naro\u010ditog poznavanja istorije bacili pogled na mapu Evrope, bili bismo iznena\u0111eni takvim razlikama: razdaljine su male; let izme\u0111u Be\u010da i Beograde traje oko sat vremena, ali je razlika u prihodima (ako uzmemo u obzir ni\u017ee cene u Beogradu) verovatno 4 prema 1. To zna\u010di da gubite 30% prihoda na svakih 15 minuta leta na istok. Otkud to?<\/p>\n

Sklon sam da se slo\u017eim sa standardnim istorijskim obja\u0161njenjem koje ukazuje na tip kolonijalne uprave kao na glavnog \u201ekrivca\u201c za ovu razliku. Oblasti koje su tri ili \u010detiri veka bile pod kontrolom Osmanskog carstva zaista imaju ni\u017ee prihode, ni\u017ea obrazovna dostignu\u0107a, ni\u017ee nivoe poverenja u institucije itd, od oblasti koje su bile deo Habzbur\u0161ke monarhije. \u0160tavi\u0161e, ovo nije nov fenomen: razlike u ne-finansijskim varijablama (poput stopa pismenosti) u pro\u0161losti su bile jo\u0161 ve\u0107e, naro\u010dito u prvoj polovini 19. veka, kada je ve\u0107ina balkanskih dr\u017eava (kao i nezadovoljnih nacija pod habzbur\u0161kom vla\u0161\u0107u) otpo\u010dela svoj put ka nezavisnosti. Ovo je prvi deo standardnog obja\u0161njenja.<\/p>\n

Drugi deo standardnog obja\u0161njenja je sporiji rast zbog komunizma. Ovo se najbolje mo\u017ee videti u razlici izme\u0111u Gr\u010dke i drugih balkanskih zemalja, koja je bila manja 30-ih godina pro\u0161log veka nego 1989. Na primer, prema podacima Medison projekta iz 2017. odnos gr\u010dkog i rumunskog BDP-a po glavi stanovnika pre Drugog svetskog rata iznosio je 1,4, ali je do 1989. porastao na 1,9.<\/p>\n

U ovom standardnom obja\u0161njenju, me\u0111utim, postoji jedan detalj koji mi se \u010dini zbunjuju\u0107im. U mno\u0161tvu tekstova i knjiga koji se bave kolonijalnim poreklom dana\u0161njih institucija, pa stoga i nivoima prihoda, skoro da se uop\u0161te ne pominje osmanski kolonijalni uticaj koji se naravno ne prostire samo na Balkan, ve\u0107 i na Bliski istok i severnu Afriku. Nadam se da je ovo jedna od praznina koja \u0107e ubudu\u0107e biti popunjena.<\/p>\n

Ali ono \u0161to me ovde zanima jeste spekulacija o tome za\u0161to Balkan nije bio razvijeniji \u010dak ni u vreme Rimskog carstva. Ako ponovo pogledamo mapu to postaje jo\u0161 ve\u0107a zagonetka. Tada je Balkan (koji u to vreme nije imao jedinstveno ime, jer naziv \u201eBalkan\u201c poti\u010de iz osmanskog perioda) bio \u201epriklje\u0161ten\u201c izme\u0111u dva najrazvijenija dela poznatog sveta: Gr\u010dke\/Male Azije i Italije (Rima). Za\u0161to je onda razvoj Balkana bio tako spor?<\/p>\n

Ako pogledamo podatke o urbanizaciji, Balkan (izuzev Gr\u010dke) nije bio naro\u010dito urbanizovan. Oko 150. godine, raspored 10 najve\u0107ih gradova izgledao je ovako: 3 u severnoj Africi (Kartagina, Leptis Magna i Ptolemajida), 2 u Egiptu (Aleksandrija, Memfis), 2 u Gr\u010dkoj (Atina i Korint), 2 u Italiji (Rim i Sirakuza) i 1 na Levantu (Antiohija). Najmanji me\u0111u njima imao je oko 80.000 stanovnika. Najve\u0107i balkanski grad bio je Jadera (danas Zadar, u Hrvatskoj) sa oko 30.000 stanovnika (podaci iz teksta Endrju Vilsona \u201eVeli\u010dina gradova i urbanizacija u Rimskom carstvu\u201c).<\/p>\n

I tada su u pogledu prihoda razlike bile velike. Podaci Medison projekta govore da je Balkan (opet bez Gr\u010dke) imao prihod po glavi stanovnika od jedva 400$, otprilike isti kao i Galija. A to iznena\u0111uje jer je Balkan bio uglavljen izme\u0111u dva najbogatija dela evro-mediteranskog sveta: Gr\u010dke i Male Azije sa vi\u0161e od 500$ i Italije sa oko 700$ po glavi stanovnika. O\u010dekivalo bi se da prihod u ovoj oblasti bude negde na sredini izme\u0111u italijanskog i gr\u010dkog, dakle oko 50% vi\u0161i nego \u0161to je uistinu bio (a svakako vi\u0161i od prihoda, civilizacijske gledano daleko zaostalije Galije, da ne spominjemo ono \u0161to se tada smatralo krajem sveta: britanska ostrva).<\/p>\n

I Gibon se \u010dudi nad ovom \u010dinjenicom i daje zanimljivu hipotezu koja je mo\u017eda odgovor na na\u0161e pitanje: geografiju. Geografija Dalmacije i Mezije (kako su se zvale te provincije u Trajanovo vreme) je takva da postoji samo jedan uzani pojas mediteranske obale, du\u017e Jadrana, nakon kojeg slede visoke i neprohodne planine. Ove planine stvaraju spektakularno lep kontrast (\u0161to mo\u017ee potvrditi svako ko je posetio Bokokotorski zaliv), ali istovremeno ote\u017eavaju komunikaciju sa zale\u0111em.<\/p>\n

toga nije iznena\u0111uju\u0107e to \u0161to, kada \u010ditamo izve\u0161taje o putovanjima pesnika, pisaca, vojnika i imperatora od Italije i Atike do Egeja, uo\u010davamo da su oni putovali isklju\u010divo pomorskom rutom, prelaze\u0107i Jadran naj\u010de\u0161\u0107e na njegovom naju\u017eem delu, Otrantu, izme\u0111u dana\u0161nje Apulije i Albanije. Bilo bi mnogo du\u017ee i opasnije i\u0107i kopnenom rutom. Dakle, desilo se da je deo koji je direktno komunicirao sa razvijenim svetom bio ograni\u010den na jadransko priobalje i nije se \u0161irio ka zale\u0111u, a neprohodnost kopnene rute izme\u0111u Italije i Gr\u010dke u\u010dinila je ovo zale\u0111e dodatno nerazvijenim i manje urbanizovanim nego \u0161to bi se o\u010dekivalo.<\/p>\n

Ali \u201enajgore\u201c u svemu je to \u0161to nakon nekoliko planinskih venaca, kako nastavljamo ka istoku i pribli\u017eavamo se Dunavu, teren postaje ravan i stoga idealan za najrazli\u010ditije invazije iz stepskih predela. I zaista, nebrojeni narodi su koristili ovu rutu i napadali i plja\u010dkali ovu oblast. Kako se \u0161irio na istok, Rim je morao da gradi svoje \u010duvene limese du\u017e Dunava (a zatim i da osvoji Dakiju), i dok je ovaj region dobio na zna\u010daju tokom 2, 3. i 4. veka, u pitanju je bio pre svega strate\u0161ki i vojni zna\u010daj.<\/p>\n

Ne samo \u0161to su mnogi imperatori potekli sa Balkana (\u0161to nije iznena\u0111uju\u0107e, budu\u0107i da su u kasnijim danima Rimskog carstva samo generali imali realnu \u0161ansu da postanu imperatori), ve\u0107 su gradovi koji su izrastali u \u201egrani\u010dnom\u201c podru\u010dju bili u osnovi vojni garnizoni. U njima je bilo luksuznih zgrada za visoke oficire i imperatore, ali vrlo malo srednje klase koja se u to vreme mogla na\u0107i \u0161irom priobalnih podru\u010dja u Maloj Aziji i na Levantu. Generalno gledano, balkanski gradovi su bili vojni logori. Marko Aurelije, koji je proveo poslednje godine svog \u017eivota ratuju\u0107i na \u201egranici\u201c, nije ovde ostavio nikakav trag. Da je Konstantin izabrao Serdiku (dana\u0161nju Sofiju) umesto Vizanta, o \u010demu je izgleda u jednom trenutku razmi\u0161ljao, situacija bi mo\u017eda bila druga\u010dija: mo\u017eda bi se na Balkanu razvio pravi gradski \u017eivot. Ali to se nije desilo.<\/p>\n

Da su planine bile samo 400 kilometara isto\u010dnije, da li bi istorija ovog dela Evrope, a mo\u017eda i cele Evrope, bila druga\u010dija?<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik\/Global inequality<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Da su planine bile samo 400 kilometara isto\u010dnije, da li bi istorija ovog dela Evrope, a mo\u017eda i cele Evrope, bila druga\u010dija?<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-247051","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/247051","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=247051"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/247051\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=247051"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=247051"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=247051"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}