{"id":246965,"date":"2018-05-21T08:21:13","date_gmt":"2018-05-21T06:21:13","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=246965"},"modified":"2018-05-21T08:21:13","modified_gmt":"2018-05-21T06:21:13","slug":"najvise-pesticida-u-salati-i-vocu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2018\/05\/21\/najvise-pesticida-u-salati-i-vocu\/","title":{"rendered":"Najvi\u0161e pesticida u salati i vo\u0107u"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Vi\u0161ak supstanci kojima se tretiraju poljoprivredni proizvodi mo\u017ee da uzrokuje bolesti digestivnog trakta. U jabukama, jagodama, malinama ih stalno ima, dok se u povr\u0107u re\u0111e nalaze.<\/p>\n

Povr\u0107e iz plastenika i vo\u0107e poput jagoda, malina i jabuka, naj\u010de\u0161\u0107e sadr\u017ee ostatke pesticida, kojima se tretiraju tokom uzgajanja. Ukoliko poljoprivrednici koriste ve\u0107e koli\u010dine od zakonski propisanih, postoji rizik od naru\u0161avanja zdravlja, o\u0161te\u0107enja sluzoko\u017ee digestivnog trakta ili \u010dak, kod dugotrajne izlo\u017eenosti, kontaminacije organizma i te\u0161kih bolesti, ka\u017eu iz Instituta za medicinu rada i radiolo\u0161ku za\u0161titu.<\/p>\n

Broj aktivnih supstanci pesticida u prometu u Republici Srbiji je oko 230, na osnovu kojih je formulisano oko 1.000 razli\u010ditih preparata za za\u0161titu bilja.<\/p>\n

“Maksimalne dozvoljene koli\u010dine (MDK) pesticida razlikuju se u zavisnosti od vrste vo\u0107a, povr\u0107a, \u017eitarica, \u010dajeva, kafe, lekovitog bilja, hmelja, za\u010dina, biljaka za proizvodnju \u0161e\u0107era… MDK su uvek toksikolo\u0161ki prihvatljive, a \u010desto su mnogo ni\u017ee”, ka\u017ee prof. Dragica Brki\u0107 sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu:<\/p>\n

Iskustvo pokazuje da koli\u010dina ostataka pesticida zavisi i od biljne vrste. U jabukama, jagodama, malinama ih stalno ima, dok ih u povr\u0107u, izuzev zelene salate i paradajza, retko kada pronalazimo. U uzorcima na\u0161e laboratorije, za potrebe jednog velikog trgovinskog lanca, uop\u0161te nisu na\u0111eni ostaci supstanci za za\u0161titu bilja. Radi se o uzorcima krompira, luka, \u0161argarepe, krastavaca, kupusa…<\/p>\n

Prema podacima Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, tek ako se utvrdi da ne predstavljaju rizik po zdravlje ljudi i \u017eivotnu sredinu, vo\u0107e i povr\u0107e mo\u017ee da dobije dozvolu za promet. Ovog prole\u0107a, analize su pokazale da ostataka pesticida naj\u010de\u0161\u0107e ima u zelenoj salati, ali su vrednosti u najve\u0107em broju uzoraka bile ispod maksimalne dozvoljene koli\u010dine.<\/p>\n

“Kada se sredstva za za\u0161titu bilja koriste u skladu sa preporukama proizvo\u0111a\u010da, u odre\u0111eno vreme i odre\u0111enim koli\u010dinama, nivo ostataka je uvek ispod maksimalno dozvoljenih koli\u010dina. Ove godine, na jedan od 20 uzoraka, vrednosti su bile prema\u0161ene. U paradajzu gotovo da i nije bilo ostataka pesticida, \u0161to govori o tome da su se proizvo\u0111a\u010di pridr\u017eavali uputstava za primenu” ka\u017ee prof. Dragica Brki\u0107.<\/p>\n

Problem jesu nesavesni proizvo\u0111a\u010di koji koriste ve\u0107e koli\u010dine od propisanih i ne po\u0161tuju preporuke vezane za broj tretiranja. Iz Institutu za medicinu rada i radiolo\u0161ku za\u0161titu nagla\u0161avaju da vo\u0107e i povr\u0107e koje nema ljusku uvek nosi najve\u0107i rizik od vi\u0161ka pesticida. S druge strane, krastavac, krompir i drugo povr\u0107e kojem se kora lju\u0161ti pre upotrebe, mnogo je bezbednije za upotrebu.<\/p>\n

“Mnogi ne lju\u0161te koru, jer veruju da ona sadr\u017ei hranljive sastojke. Me\u0111utim, zbog supstanici kojim se povr\u0107e i vo\u0107e prska tokom uzgajanja, odstranjivanje kore je najbolja prevencija od \u0161tetnih posledica po zdravlje. Osim toga, temeljno pranje i ispiranje pre konzumacije je obavezno”, ka\u017ee prim. dr Zoran \u0160ekularac, specijalista medicine rada iz Instituta za medicinu rada i radiolo\u0161ku za\u0161titu “Dr Dragomir Karajovi\u0107”.<\/p>\n

Posledice<\/p>\n

Ukoliko ne vodimo ra\u010duna, \u0161tetni efekti pesticida u organizmu mogu da se poka\u017eu tek nakon nekoliko godina.<\/p>\n

“Odre\u0111ene biolo\u0161ka i laboratorijska istra\u017eivanja pokazala su povezanost izme\u0111u unosa pesticida i kancerogenih bolesti. To se pre svega odnosi na ljude koji rade sa ovakvom vrstom hemikalija. Ali, kod konzumenata tako\u0111e postoji odre\u0111eni rizik, koji ne mora nikada da se manifestuje”, ka\u017ee dr \u0160ekularac.<\/p>\n

novosti.rs<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Vi\u0161ak supstanci kojima se tretiraju poljoprivredni proizvodi mo\u017ee da uzrokuje bolesti digestivnog trakta. U jabukama, jagodama, malinama ih stalno ima, dok se u povr\u0107u re\u0111e nalaze. Povr\u0107e iz plastenika i vo\u0107e poput jagoda, malina i jabuka, naj\u010de\u0161\u0107e sadr\u017ee ostatke pesticida, kojima se tretiraju tokom uzgajanja. Ukoliko poljoprivrednici koriste ve\u0107e koli\u010dine od zakonski propisanih, postoji rizik […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-246965","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/246965","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=246965"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/246965\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=246965"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=246965"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=246965"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}