![\"\"](\"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-content\/uploads\/2018\/05\/01-www.garavisokak.com_-300x199.jpg\")
<\/p>\nBritki, ravni\u010darski druid Dra\u0161ko Re\u0111ep ima jednu sentencu o tome \u0161ta je za njega Vojvodina. I pominje Karlova\u010dki trg i neku staru \u010desmu na njemu. Bude trenutaka, ka\u017ee, kad iz te \u010desme prestane da te\u010de voda. Taj mali predah izme\u0111u dva gutljaja, dva zagrljaja, dva mlaza vode – to je, veli Re\u0111ep, Vojvodina.<\/p>\n
E ba\u0161 u tom intermecu stane sav izma\u0161tani svijet iz hiljadu i druge \u0160eherezadine pri\u010de, svijet Mikinih \u010darda\u0161a, \u010da\u0161a i bezemlja\u0161a i \u0110oletovih vranih konja i do\u0111o\u0161ki. U tom vojvo\u0111anskom Makondu neizostavno se mora na\u0107i mjesta i za onog devetog, petrovaradinskog tambura\u0161a koji se krije negdje me\u0111u br\u0161ljanima refrena u pjesmi Zvonka Bogdana.<\/p>\n
Njegovo ime je Branislav Bane Krsti\u0107. Sa kico\u0161kim br\u010di\u0107ima, crnim puloverom i bijelom ko\u0161uljom, malko nakrivljenim \u010darobnim \u0161e\u0161irom na glavi i gitarom u rukama, u\u0161etao je 1989. godine u \u201eGaravi sokak\u201c. I taj \u0161pacirung do danas traje.<\/p>\n
<\/p>\n
U jednoj od 200 pjesama koliko ih je napravio, Krsti\u0107 pominje austrijskog oficira ali njegov \u201eGaravi sokak\u201c nikad nije \u201eslu\u017ebovao\u201c u Be\u010du. Sve do ovog maja. Prvi be\u010dki koncert bio je povod za susret sa Banetom, gdje smo razgovarali samo o dvije stvari: o svemu i sva\u010demu. Pri\u010da se ve\u0107 u preludiju otela kontroli i ba\u0161 kao ukleta la\u0111a iz pjesme \u201eSolunska\u201c sama od sebe otisnula Panonskim morem, nekud u nepoznato.<\/p>\n
– To je prva pesma koju sam napravio 1986. godine. \u010cesto dobijamo povike iz publike: Solunska, Solunska… ali je vrlo retko izvodimo. Ona govori o nekome ko je oti\u0161ao na neki front, \u0161to druge pesme nisu obra\u0111ivale. Tada kada je napisana nije bilo nikakvih primisli o nekim budu\u0107im doga\u0111ajima. A onda kad se sve to izde\u0161avalo bilo je deplasirano da sad ja pevam o solunskom borcu. Fabula je izgubila tu vrstu elegancije \u2013 navodi frontmen \u201eGaravog sokaka\u201c.<\/p>\n
O razlozima za\u0161to do sada nije nastupao pred be\u010dkom publikom, Bane ka\u017ee da njegov bend nije \u201einvolviran ni u kakve kombinacije i mahinacije\u201c i da nemaju \u010dak ni menad\u017eera. Postoje i drugi gradovi u albumu \u201eGaravog sokaka\u201c koji su samo ovjekovje\u010deni fotografijama, a ispod kojih ne pi\u0161e datum. Jedan od njih je i Herceg Novi.<\/p>\n
-Pro\u0161le godine nastupali smo u Crnoj Gori, kad su bili \u201eDani Vojvodine\u201c u Podgorici. Ali nikad nismo nastupali na moru. U Herceg Novom sam bio 26 puta i poznajem njegovo more bolje nego ve\u0107ina me\u0161tana. Znam ta\u010dno gde se mogu na\u0107i \u0161koljke. Vadio sam pala\u0161ture rone\u0107i i ta\u010dno znao sva ta mesta u Bokokotorskom zalivu gde ih ima. Ali eto \u201eGaravi sokak\u201c nije svirao tamo. Nemamo tu tehnologiju. Funkcioni\u0161emo po stihiji, u neizvesnosti kao jedinoj izvesnoj stvari. Ali negovati neizvesnost i boraviti u njoj, to je ne\u0161to \u0161to polira \u010doveka \u2013 ist\u010de Krsti\u0107.<\/p>\n
![\"\"](\"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-content\/uploads\/2018\/05\/02-www.garavisokak.com_-300x199.jpg\")
<\/p>\n
Prva Banetova grupa iz sredine osamdesetih, zvala se \u201ePa \u0161ta\u201c i svirali su isklju\u010divo Bitlse. On je, kako ka\u017ee, zauvijek ostao fasciniran liverpulskim \u201ebubicama\u201c, a na koncertima uz pjesmu \u201ePonekad\u201c mo\u017ee se \u010duti mali oma\u017e za D\u017eona Lenona i \u010duvenu \u201eImagine\u201c.<\/p>\n
– I dan danas ih volim. Imam te uslovne reflekse i reagujem uvek na njih. Lenon \u2013 Makartni jesu taj tandem, ali ne bih posebno izdvajao nijednog od te \u010detvorke. Do\u017eivljavao sam ih kao grupu, kao jedno kreativno blago. Jer nakon njih nije se desilo ni\u0161ta \u0161to bi moglo da se uporedi sa Bitlsima.<\/p>\n
Grupi \u201eGaravi sokak\u201c kumovao je li\u010dno pjesnik Miroslav Anti\u0107, koji je tada radio u novosadskom \u201eDnevniku\u201c. Mladi Krsti\u0107 odva\u017eio se i pokazao mu neke svoje rane pjesme od kojih, kako ka\u017ee, nijednu kasnije nije snimio na plo\u010dama.<\/p>\n
– On je bio dobronameran prema mladim ljudima. Ure\u0111ivao je u \u201eDnevniku\u201c jednu rubriku, nalik na dana\u0161nje kolumne. Kad sam ga pitao, Mika je dao dozvolu da na\u0161a grupa dobije ime \u201eGaravi sokak\u201c. Sve do danas kod nas je ostala ta optika infantilnog. Taj de\u010diji svet, kad je mlada du\u0161a najotvorenija, najranjivija i naj\u010distija, na neki na\u010din nepravedno je shva\u0107en kao inferioran. Ali ja ga do\u017eivljavam kao vrhunac stvarala\u0161tva.\u00a0 I prvi put posle 10 albuma za odrasle upravo radimo album za \u201emalu i veliku decu\u201c \u2013 najavio je Bane slede\u0107e izazove koji stoje pred \u201eGaravim sokakom\u201c.<\/p>\n
<\/p>\n
Jo\u0161 jedan pjesnik Vojvodine, re\u0111ao je stihove ko \u0111erdane kako za malu, tako i za veliku djecu. Zvao se Jovan Jovanovi\u0107 Zmaj i Bane nam je \u201erazrije\u0161io misteriju\u201c o jednoj pjesmi \u201eGaravog sokaka\u201c, koja ne samo da je posve\u0107ena Zmaju, ve\u0107 je i ve\u0107inskim dijelom nastala iz njegovog pera. Rije\u010d je, dakako, o \u201e\u017dutom buldo\u017eeru\u201c.<\/p>\n
-Ja sam tu pesmu u stvari ukrao od Zmaja. Zapravo refren je moj, ali ostale kompletne strofe i stihovi su iz Zmajeve pesme. O\u010dekivao sam da neko reaguje, da ka\u017ee, ovaj je ukrao pesmu. Ali ne. Niko ni od novinara ni od kriti\u010dara nije reagovao. Ta pesma, po meni jedna od njegovih najboljih, uop\u0161te ne postoji na obzorju, u antologijama. Tada sam shvatio da postoji jedna ogromna nesaslu\u0161anost, nepro\u010ditanost velikih pisaca i pesnika. Andri\u0107 je tako\u0111e nepro\u010ditan, Bitlsi su nesaslu\u0161ani…\u00a0 \u2013 istakao je Krsti\u0107.<\/p>\n
Eto, a sad je on do\u010dekao da njegov evergreen<\/em>\u00a0“Ko te ima taj te nema” svako pjeva, od Kebe do \u0160tuli\u0107a. Ipak, prema Banetovim rije\u010dima, zaslugom jednog \u010dovjeka ta pjesma je postala veliki hit.<\/p>\n – Ta pesma nikad ne bi tako odjeknula da je Zvonko Bogdan nije otpevao. On je bio tog momenta neka vrsta katapulta, imao je legitimitet, imao je godine za tu pesmu i za tu poruku koju ona nosi, i mo\u0107 da projektuje pesme u svetu tambura\u0161a, da postanu hit. Zvonko je kralj tambura\u0161a i mi danas na koncertima promovi\u0161emo njegovu muziku i izvodimo nekoliko njegovih pesama.<\/p>\n Da, ba\u0161 tako je bilo i na be\u010dkom koncertu. I bude \u010dovjeku prosto \u017eao \u0161to jedan zaljubljeni austrijski par iz publike, koji je cupkao uz svaki \u010darda\u0161, padao u sevdah na svaki zvuk violine i grlio se uz svaku romansu, nije razumio ni rije\u010di \u201eKo te ima, taj te nema\u201c, niti od onog uvoda kojim je Bane opisao nastanak te vanvremenske pjesme.<\/p>\n -Pre desetak godina na jednom tavanu u Ba\u010dkoj, u paukovu mre\u017eu iznad starih knjiga uhvatila su se slede\u0107a slova: \u201eNe mo\u017ee se uhvatiti senka…\u201c<\/p>\n ***<\/p>\n <\/p>\n NJEGO\u0160EVA MU\u0160KA PRIRODA – REPER ZA MODERNOG MU\u0160KARCA<\/strong><\/span><\/p>\n Osniva\u010d \u201eGaravog sokaka\u201c Bane Krsti\u0107 ka\u017ee da su knjige adresa va\u017enosti, a da su elektronski mediji adresa interesantnosti. On smatra da mladi ljudi ne mogu bez knjiga imati prave platforme, osloniti se, oformiti stav i biti vertikalni. Sinovima je, nagla\u0161ava, ba\u0161 nedavno preporu\u010dio da pro\u010ditaju \u201eGorski vijenac\u201c.<\/p>\n – Tu knjigu ne tretiram kao djelo koja se bavi Crnom Gorom ili crnogorskim ambijentom. To je za mene \u0161ekpsirovska pri\u010da. Fabula jeste lokalna ali tema je univerzalna. Po meni, Njego\u0161 je na\u0161 \u0160ekspir. Mo\u017eda i za jednu stepenicu vi\u0161e. Njego\u0161 ima jednu etiku koja proizilazi iz tragi\u010dnosti njegove li\u010dnosti. Tragi\u010dnosti kao ne\u010deg najve\u0107eg do \u010dega mo\u017ee do\u0107i \u010dovek. Sa druge strane Njego\u0161 ima tu mu\u0161ku prirodu iz koje mogu da u\u010de moderni mu\u0161karci. Mu\u0161ka priroda je postala egzoti\u010dna. Ljudi sada ne mogu lako da na\u0111u model. Uloga mu\u0161karca je na neki na\u010din zamagljena, ona nije vi\u0161e tako jasna kao \u0161to je nekad bila \u2013 navodi Krsti\u0107.<\/p>\n Na formiranje njegove li\u010dnosti, kulturu i obrazovanje uticalo je mnogo knjiga a posebno izdvaja tri naslova: \u201eFilozofija palanke\u201c Radomira Konstatinovi\u0107a, \u201ePropast zapada\u201c Osvalda \u0160pendlera i knjiga Bertranda Rasela \u201eIstorija zapadne filozofije\u201c.<\/p>\n -Nisu mi te knjige pisale pesme ali su upotpunile moju predstavu o relacijama. Pesme \u201eGaravog sokaka\u201c su kreirane kao jednostavne i one su zapravo poruke koje proizilaze iz mog celokupnog shvatanja sveta. \u017delim da predstavim radost \u017eivljenja i radost \u017eivota, kao osnovnu poruku svog dela i uop\u0161te utiska o \u017eivotu. Jedan optimizam koji se uklapa u predstavu o Vojvodini, ali i optimizam koji je u \u010dovekovim o\u010dekivanjima uop\u0161te \u2013 zaklju\u010dio je Bane Krsti\u0107.<\/p>\n (fotografije preuzete sa websajta: www.garavisokak.com)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Pi\u0161e: Milo\u0161 MILA\u010cI\u0106<\/p>\n","protected":false},"author":1123,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[17],"tags":[],"class_list":["post-246648","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-blogovi"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/246648","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1123"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=246648"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/246648\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":287275,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/246648\/revisions\/287275"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=246648"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=246648"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=246648"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}![\"\"](\"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-content\/uploads\/2018\/05\/03-www.garavisokak.com_-300x256.jpg\")
<\/p>\n