{"id":246455,"date":"2018-05-12T07:00:44","date_gmt":"2018-05-12T05:00:44","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=246455"},"modified":"2018-05-11T23:05:05","modified_gmt":"2018-05-11T21:05:05","slug":"svako-od-nas-je-i-dobar-i-los","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2018\/05\/12\/svako-od-nas-je-i-dobar-i-los\/","title":{"rendered":"Svako od nas je i dobar i lo\u0161"},"content":{"rendered":"

Autorka: Dejana Vukovic\u0301<\/strong><\/p>\n

\"\"<\/a>Ugledni nau\u010dnik, na\u0161im \u010ditaocima poznat po knjigama \u201ePsihologija dobrote\u201c i \u201ePsihologije patnje\u201c, u Beogradu u\u010destvuje na konferenciji Evropske federacije psihoanaliti\u010dkih psihoterapeuta. U prostorijama njegovog srpskog izdava\u010da, kuc\u0301e \u201eKlio\u201c, na po\u010detku razgovora za Sputnjik, pitamo Ahtara za\u0161to je dobrota, taj klju\u010dni pojam njegovog rada, tako malo istra\u017eena u psihoanaliti\u010dkoj struci.<\/p>\n

\u201ePsihoanaliza je ro\u0111ena u klini\u010dkom kontekstu, kroz rad sa ljudima koji imaju problema. Mnogi od njih su bili klini\u010dki zdravi, tako da zdrav deo njihovih li\u010dnosti nije dobio adekvatnu pa\u017enju. Znate, kada odete kod lekara zbog bola u desnoj nozi, on vas nec\u0301e pitati ni\u0161ta o va\u0161im laktovima. Kada smo po\u010deli da se bavimo ljudima koji imaju probleme sa osnovnim funkcijama, po\u010deli smo da sagledavamo i ovaj aspekt. Pacijenti sa kojima je Frojd radio bili su zna\u010dajno druga\u010diji od pacijenata koje mi vidimo danas.<\/p>\n

Jedan od va\u017enih pojmova u Va\u0161oj knjizi je pojam rezilijentnosti, otpornosti na stres. Ka\u017eete da je to enigma pre\u017eivljavanja. Kako se postaje otporan na stres koji danas predstavlja na\u010din \u017eivota?<\/strong><\/p>\n

\u2014 Za rezilijentnost su potrebne tri stvari. Prvo, morali smo da dobijemo ljubav od majke u detinjstvu. Ta ljubav nam daje snagu i neku vrstu baterije koja nas pokrec\u0301e kroz ostatak \u017eivota. Drugo, moramo da imamo iskustvo efikasnosti, da ne\u0161to radimo i da to donosi rezultate. Trec\u0301e je prihvac\u0301enost od dru\u0161tva \u2014 od u\u010ditelja, kolega \u2014 priznanje da ste dobra osoba. Kada imate priznanje od dru\u0161tva, efikasnost i maj\u010dinu ljubav, onda mo\u017eete da ka\u017eete da imate mnogo toga u sebi.<\/p>\n

Na primerima glumca Kristofera Riva i nau\u010dnika Stivena Hokinga govorite koliko je ljubav bli\u017enjih va\u017ena u prevazila\u017eenju nevolja. Imate li utisak da to u dana\u0161njem svetu sve vi\u0161e izostaje, da je porodica sve otu\u0111enija, kao i prijatelji?<\/strong><\/p>\n

\u2014 Da, ali postoje i drugi primeri, recimo Helen Keler koja je bila slepa, a postala je autor, \u010ditalac i sve ostalo. Svi oni nisu imali samo dobre stvari u detinjstvu, bili su tu i drugi ljudi, pored njihovih roditelja, koji su ih voleli. Imali su ljubav i kasnije, kad su odrasli. A ako dobijete ljubav u detinjstvu i u odraslom dobu, onda mo\u017eete da izdr\u017eite mnogo toga.<\/p>\n

Verujete li da danas ima dovoljno ljubavi?<\/strong><\/p>\n

\u2014 Ja je imam. Mislim da je ima. Uvek je u istoriji bilo dobrih ljudi i onih lo\u0161ih. Tako\u0111e, svako od nas je i dobar i lo\u0161. U istoriji postoje ekstremi, ali to postoji u svakoj osobi. Danas postoji razlika koja se svodi na to da je sada sve mnogo vidljivije. Mnogo je informacionih sistema, tako da ako sedmoro ljudi bude ubijeno na nekom mestu, ceo svet c\u0301e znati. Pre dvesta godina, mogli ste da ubijete petsto ljudi, niko za to ne bi znao. Dakle, sve je vidljivije, i ono dobro i ono lo\u0161e. To donosi prednosti, u\u010di nas mnogim stvarima, ali tako\u0111e ima i lo\u0161e posledice, jer proizvodi mnogo zavisti. Ljudi koji \u017eive u Africi nisu znali kako ljudi \u017eive u Engleskoj i Americi. Sad to vide i postaju besni, pitaju se za\u0161to bog to njima nije dao.<\/p>\n

Na jednom mestu u knjizi govorite o \u201erobotskoj anonimnosti na\u0161eg perioda\u201c. Vec\u0301 ta formulacija prili\u010dno isklju\u010duje i dobrotu i ljubav i altruizam. Da li je dobrota moguc\u0301a u \u201erobotskoj anonimnosti\u201c?<\/strong><\/p>\n

\u2014 U svakom kapitalisti\u010dkim dru\u0161tvu postoji napad na dobrotu zato \u0161to u kapitalizmu posedovanje stvari postaje va\u017ena vrednost. Imati veliki automobil, mnogo novca, veliku kuc\u0301u, postane mnogo va\u017enije i druge vrednosti pate. U multietni\u010dkim dru\u0161tvima tako\u0111e postaje vrlo problemati\u010dno \u0161ta je dobro, a \u0161ta lo\u0161e, jer ljudi donose razli\u010dite definicije vrednosti i zato moralnost postaje problemati\u010dna, a zakoni po\u010dinju da postaju va\u017eni. Dru\u0161tvo kojim upravljaju zakoni nije isto kao i dru\u0161tvo u kojem upravlja moralnost pojedinca. Dok sam ja sam odrastao u Indiji, nikad nisam \u010duo za to da je ne\u0161to zakonito ili protivzakonito. I u Sjedinjenim Dr\u017eavama ljudi ne\u0161to rade ili ne rade samo zato \u0161to je to dozvoljeno ili nije dozvoljeno zakonom, a ne zato \u0161to je to dobro ili lo\u0161e.<\/p>\n

Kako se le\u010di oboleli svet, doktore?<\/strong><\/p>\n

\u2014 Svet je oduvek bio bolestan. Koliko je ljudi samo ubijeno u Prvom i Drugom svetskom ratu. Mi danas ne ubijamo toliko ljudi. Izgleda kao da smo nasilniji, ali u pro\u0161losti smo bili gori nego danas. Nama sada tako izgleda zato \u0161to su kamere svuda, internet postoji i razgovaramo o tome, ali oduvek smo bili nasilni, samo je to nasilje bilo manje poznato ili manje vi\u0111eno. Nemamo video-snimke iz svetskih ratova, a milioni ljudi su tada ubijeni. Sada se radi o 3.200 ljudi stradalih 11. septembra 2001. godine i to je velika vest. A za vreme Velikog rata bilo je dva-tri miliona \u017ertava, ali nije bilo fotografija i to nije bila vest.<\/p>\n

Koliko je obi\u010dan \u010dovek danas sposoban da se oporavi od trauma koje su \u010desto dru\u0161tveno uslovljene, od gubitka posla, siroma\u0161tva?<\/strong><\/p>\n

\u2014 Kao \u0161to su i diskriminacija na osnovu rasne i nacionalne pripadnosti ili pripadnost manjinskoj grupi. To zavisi od razli\u010ditih stvari. U svakoj osobi postoji volja da bude zdravija i da napreduje svakog dana. Bol je neminovan, patnja tako\u0111e. Pitanje je \u0161ta radimo sa njima. Ako imamo prijatelje i dobru porodicu i jo\u0161 pride dobar izgled, i talenat, i novac \u2014 to veoma poma\u017ee.<\/p>\n

Ako znate kako da svirate violinu, da ple\u0161ete, da pi\u0161ete, da slikate, mo\u017eete biti ludi i traumatizovani, ali to opet vodi boljim ishodima. Ako ste lepi, imate vec\u0301e \u0161anse. Ima velikih studija o ulozi lepote u prognozi mentalnih poremec\u0301aja. Lepi ljudi imaju vi\u0161e \u0161anse u dru\u0161tvu. Ako ste ludi i ako mo\u017eete da birate izme\u0111u toga da budete ludi i ru\u017eni ili ludi i lepi, ja Vam preporu\u010dujem da budete ovo drugo.<\/p>\n

U knjizi govorite i o tome da je dobrota \u010desto ismejana od strane onog ko je prima, smatra se glupo\u0161c\u0301u, slabo\u0161c\u0301u.<\/strong><\/p>\n

\u2014 Postoje ljudi koji \u017eele da uni\u0161te ne\u010diju dobrotu, zato \u0161to ona u njima izaziva previ\u0161e zavisti, a ima i onih koji \u017eele da uni\u0161te sopstvenu dobrotu zato \u0161to se pla\u0161e da je ona njihova slabost. Ljudi mogu da uni\u0161te sve \u2014 i svoju i tu\u0111u dobrotu.<\/p>\n

Koje vrednosti treba ja\u010dati da bi svet, pa i mi sa njim, bio bolji? Ima li nam leka, gospodine Ahtar?<\/strong><\/p>\n

\u2014 Od Bude naovamo otkric\u0301e ka\u017ee da je bol neminovni deo \u017eivota. Bol je neminovan zato \u0161to ne mogu sve na\u0161e \u017eelje da budu ispunjenje. Buda je predlo\u017eio da smanjimo svoje \u017eelje. To je jedino re\u0161enje, ali dana\u0161nji svet ide u suprotnom smeru i stalno povec\u0301ava \u017eelju. Sedite i gledate televiziju i stalno izlaze reklame za drugi televizor. Vama se svi\u0111a va\u0161 televizor, ali kad vidite drugi, pomislite da bi trebalo da ga imate, iako vam uop\u0161te nije potreban. Ono \u0161to Buda ka\u017ee jeste da c\u0301e mir doc\u0301i uz smanjenje \u017eelja, a ono \u0161to svet reklama, svet kapitalizma ka\u017ee jeste: \u201eMi c\u0301emo povec\u0301ati va\u0161e \u017eelje, izazivati u vama \u017eelje koje nisu postojale, a \u010dim kupite novi televizor, sti\u017ee sledec\u0301i\u201c. Amerikanci su ovo otkrili vrlo rano, kad su po\u010deli svake godine da izbacuju nove modele automobila. Isti automobil, samo se promene sitnice i vi odmah pomislite da vam je auto star i da morate da imate novi. Ne morate, ali oni to izazivaju u vama. Lekcija ka\u017ee da srec\u0301a dolazi kroz to \u0161to imate manje \u017eelja, uprkos svetu koji u vama izaziva vi\u0161e \u017eelja. Ne\u0161to poti\u010de iz kapitalizma, jer ta ekonomija po\u010diva na pretvaranju ljudi u potro\u0161a\u010de, a ne\u0161to poti\u010de od toga \u0161to je svet postao otvoren i finansijska nejednakost je vidljiva. Ljudi u siroma\u0161nim zemljama \u017eele da \u017eive kako ljudi u bogatim zemljama. Postoje ta dva na\u010dina koji izazivaju \u017eelje i zbog toga su ljudi nesrec\u0301ni.<\/p>\n

Da li ste optimista, verujete li da svet mo\u017ee da smanji spisak \u017eelja?<\/strong><\/p>\n

\u2014 Optimista sam, mislim da stvari mogu da budu dobre. Mislim da ljudi mogu da budu dobri. Da mo\u017eemo da \u017eivimo sa manje stvari. Ranije sam kupovao mnogo toga, sad vi\u0161e ni\u0161ta ne kupujem. Da budem iskren, delom je to zbog mojih godina, jer kad ostarite ne treba vam vi\u0161e ni\u0161ta. U Beograd sam do\u0161ao na \u010detiri dana. \u0160ta c\u0301u da kupim? Mo\u017eda jednu maramu za moju suprugu i jednu za moju sekretaricu. Znate, sekretarica treba uvek da vam bude srec\u0301na.<\/p>\n

Sputnjik<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Salman Ahtar: Dru\u0161tvo kojim upravljaju zakoni nije isto kao i dru\u0161tvo kojem upravlja moralnost pojedinca. I u SAD ljudi ne\u0161to rade ili ne rade samo zato \u0161to je to regulisano zakonom, a ne zato \u0161to je to dobro ili lo\u0161e<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":246456,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-246455","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/246455","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=246455"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/246455\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/246456"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=246455"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=246455"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=246455"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}