{"id":246043,"date":"2018-05-05T08:38:33","date_gmt":"2018-05-05T06:38:33","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=246043"},"modified":"2018-05-05T08:41:04","modified_gmt":"2018-05-05T06:41:04","slug":"jednakiji-od-drugih","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2018\/05\/05\/jednakiji-od-drugih\/","title":{"rendered":"Jednakiji od drugih"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Amia Srinivasan<\/strong><\/p>\n

\"\"<\/a>Svi su ljudi stvoreni jednakima, ali u kom smislu? O\u010digledno ne tako \u0161to su obdareni istim atributima, sposobnostima, \u017eeljama ili potrebama: neki ljudi su pametniji, ljubazniji ili duhovitiji od drugih, neki \u017eele da se penju na planine, dok drugi samo \u017eele da gledaju TV, a nekima je potrebna fizi\u010dka ili emocionalna podr\u0161ka za ono \u0161to drugi mogu da postignu i samostalno. Tako\u0111e mo\u017eemo pretpostaviti da ljudi nisu jednaki ni u smislu da im sleduje identi\u010dan tretman: otac mo\u017ee dati aspirin svom bolesnom detetu, ali ne i onom zdravom i to ne\u0107e zna\u010diti da on ne po\u0161tuje jednakost svoje dece. Kada ka\u017eemo da su svi ljudi jednaki mi u stvari mislimo na ono \u0161to filozofi nazivaju bazi\u010dnim, apstraktnim, dubokim ili moralnim smislom jednakosti. Svi mi smo u nekom fundamentalnom smislu i uprkos mno\u0161tvu me\u0111usobnih razlika jednako vredni i sleduje nam, kako bi to rekao Ronald Dvorkin, \u201ejednako uva\u017eavanje i po\u0161tovanje\u201c.<\/p>\n

Za mnoge od ameri\u010dkih o\u010deva osniva\u010da nacije princip bazi\u010dne jednakosti nije bio u neskladu sa tim da neki ljudi mogu biti svojina drugih. Godine 1776. abolicionista Tomas Dej je primetio da je \u201enajsme\u0161nija stvar na svetu ameri\u010dki patriota, koji jednom rukom potpisuje Deklaraciju o nezavisnosti, a drugom vitla bi\u010dem iznad glava svojih prepla\u0161enih robova\u201c. Posve\u0107enost bazi\u010dnoj jednakosti se isto tako mogla pomiriti i sa zakonskim isklju\u010divanjem \u017eena iz gra\u0111anskog \u017eivota. Danas se vernost SAD bazi\u010dnoj jednakosti o\u010digledno mo\u017ee pomiriti ne samo sa neverovatnim nivoima socioekonomske nejednakosti, ve\u0107 i sa ogromnom nejednako\u0161\u0107u u \u0161ansama, koje su jo\u0161 uvek u velikoj meri odre\u0111ene rasom i rodom.<\/p>\n

Ova prividna kompatibilnost bazi\u010dne jednakosti sa drasti\u010dnim materijalnim i dru\u0161tvenim nejednakostima navela je mnoge kriti\u010dare (a najo\u010diglednije Marksa) da se zapitaju da li je narativ o tome da smo stvoreni jednaki samo prazno duhovno obe\u0107anje smi\u0161ljeno kako bi se onima koji pate skrenula pa\u017enja sa ovozemaljske bede. Da bazi\u010dna jednakost nije samo \u0161uplje obe\u0107anje \u2013 da ona predstavlja ne\u0161to supstancijalno i da je klju\u010dna za na\u0161u politi\u010dku moralnost \u2013 centralna je teza knjige D\u017eeremija Voldrona Jednaki sa drugima.<\/p>\n

Posle 2. svetskog rata politi\u010dki filozofi su se puno bavili jednako\u0161\u0107u, iako uglavnom, kao \u0161to Voldron ka\u017ee, \u201epovr\u0161nim pitanjima\u201c jednakosti: da li bi kao egalitaristi trebalo da te\u017eimo jednakosti blagostanja, jednakosti materijalnih resursa ili jednakosti \u0161ansi. (Kada ovakva pitanja naziva povr\u0161nim Voldron ne misli da su ona olako postavljena. On \u010dak ka\u017ee da ona spadaju \u201eu najte\u017ee savladiva pitanja u politi\u010dkoj filozofiji\u201c. On samo ho\u0107e da ka\u017ee da ona polaze od pretpostavke da je neka vrsta egalitarizma ve\u0107 dostignuta.)<\/p>\n

Istra\u017eiva\u010di se u periodu posle 2. svetskog rata nisu previ\u0161e bavili pitanjem za\u0161to ljudi treba da budu egalitaristi bilo koje vrste. Bernard Vilijams je 1962. ljudsku sposobnost za patnju i ljubav predlo\u017eio kao osnov univerzalne ljudske jednakosti. Godinu dana kasnije Rols je izneo tezu da je ono \u0161to je nazvao \u201eose\u0107ajem za pravdu\u201c, \u017eelja i sposobnost da delamo u skladu sa zahtevima pravde, istovremeno i nu\u017ean i dovoljan osnov ljudske jednakosti. U svojoj knjizi Voldron elaborira i razvija ove predloge na sistemati\u010dniji na\u010din, koji je po njegovim re\u010dima istovremeno \u201e\u0161iri\u201c od savremenih filozofskih rasprava o jednakosti.<\/p>\n

Voldron tvrdi da nam u razmi\u0161ljanju o jednakosti mo\u017ee pomo\u0107i \u010dinjenica da ona pori\u010de postojanje fundamentalnih razlika u vrsti me\u0111u ljudskim bi\u0107ima. Iako postoje ljudska bi\u0107a u razli\u010ditim uslovima \u2013 deca i odrasli, ven\u010dani i neven\u010dani, gra\u0111ani i imigranti \u2013 ne postoje razli\u010dite vrste ljudskih bi\u0107a, koje zahtevaju fundamentalno razli\u010ditu vrstu moralne pa\u017enje. Naravno, u ovoj formulaciji puno toga zavisi od toga \u0161ta podrazumevamo pod \u201efundamentalnim\u201c. O\u010digledno, posebna ranjivost dece podrazumeva da ona zahtevaju izvesne vrste moralnog tretmana koje odraslima nisu potrebne. Na ne\u0161to kontroverznijem primeru, mo\u017eemo misliti da razlika izme\u0111u gra\u0111ana i imigranata podrazumeva tretiranje nekih ljudskih bi\u0107a kao u ve\u0107oj meri vrednih na\u0161ih moralnih obzira od drugih. (Kakva je uteha re\u0107i izbeglici iz Sirije da smo, uprkos tome \u0161to je za nju granica zatvorena, svi stvoreni jednakima?)<\/p>\n

Ali Voldron smatra da ni u jednom od ovih slu\u010dajeva izme\u0111u ljudskih bi\u0107a mi ne povla\u010dimo fundamentalnu razliku u vrsti: biti dete ili imigrant je (u principu) sli\u010dno stanje koje opravdava razliku u moralnom tretmanu, ali ne govori o fundamentanoj razlici u moralnoj vrednosti. Ili, druga\u010dije re\u010deno, na\u0161 razli\u010dit tretman dece i odraslih, ili gra\u0111ana i imigranata, opravdan je samo u meri u kojoj mo\u017eemo pokazati da proisti\u010de iz principa koji va\u017ee jednako za sve, uklju\u010duju\u0107i i decu i imigrante.<\/p>\n

***<\/p>\n

Kakvu onda \u201efundamentalnu\u201c razliku izme\u0111u ljudskih bi\u0107a isklju\u010duje posve\u0107enost bazi\u010dnoj jednakosti? Prema Voldronu, u pitanju je ona vrsta razlike koja se istorijski gledano povla\u010dila izme\u0111u slobodnih ljudi i \u201eprirodnih\u201c robova, civilizovanih ljudi i varvara, plemi\u0107a i kmetova, belaca i crnih ljudi, mu\u0161karaca i \u017eena. Na jednoj strani svake od ovih podela, imamo ljude koji se prosto smatraju vrednijima, za koje se dugo smatralo da zaslu\u017euju moralno uva\u017eavanje i po\u0161tovanje koji bi bili neumesni u odnosu prema onima sa druge strane podele.<\/p>\n

Voldron ka\u017ee da sre\u0107om mi vi\u0161e ne pravimo takve razlike. (Skora\u0161nji uspon desni\u010darskog nacionalizma u SAD i Evropi nas me\u0111utim opominje da ne treba biti previ\u0161e optimisti\u010dan u vezi sa pravim obimom ovoga \u201emi\u201c). Ili radije, mi vi\u0161e ne povla\u010dimo razlike u fundamentalnoj vrednosti izme\u0111u ljudskih bi\u0107a. S druge strane, ve\u0107ina nas jo\u0161 uvek povla\u010di fundamentalnu razliku u vrednosti izme\u0111u ljudskih bi\u0107a i drugih \u017eivotinja: iako ne mo\u017eemo tretirati \u017eivotinje kako nam padne na pamet, one se ipak generalno ne smatraju fundamentalno jednakima sa ljudima. Zastupnici ovakvog gledi\u0161ta \u010desto tvrde da ljudi poseduju \u201edostojanstvo\u201c koje ostalim \u017eivotinjama nedostaje. Oni ne zastupaju samo tezu koju Voldron naziva \u201ekontinuiranom jednako\u0161\u0107u\u201c, koja ka\u017ee da izme\u0111u ljudskih bi\u0107a nema razlika u fundamentalnoj moralnoj vrednosti, ve\u0107 i tezu \u201edistinktivne jednakosti\u201c, koja ka\u017ee da uistinu postoje takve razlike izme\u0111u ljudi i ostalih \u017eivotinja.<\/p>\n

Voldron zastupa ne samo kontinuiranu, ve\u0107 i distinktivnu jednakost: sva ljudska bi\u0107a vrede jednako, i mnogo vi\u0161e od \u017eivotinja. On ne nudi dokaz ni za jednu od ovih tvrdnji. Samo neko ko je ve\u0107 posve\u0107en ideji jednakosti, tvrdi Voldron, mo\u017ee biti ube\u0111en onim \u0161to on ima da ka\u017ee. To je zato \u0161to protivnici bazi\u010dne jednakosti vide razlike me\u0111u ljudima \u2013 u inteligenciji, sposobnosti, rasi, polu, kulturi \u2013 kao opravdanje razli\u010dite vrste moralnih obzira. Na primer, seksista \u0107e videti razlike izme\u0111u mu\u0161karaca i \u017eena kao opravdan osnov za isklju\u010divanje \u017eena iz u\u010de\u0161\u0107a u mnogim dru\u0161tvenim i politi\u010dkim dobrima. Samo \u0107e egalitarista biti u stanju da prepozna da su ove razlike isklju\u010divo povr\u0161inske. Videti ljudska bi\u0107a kao jednaka, mogli bismo da ka\u017eemo, zahteva da ve\u0107 verujemo u jednakost, a ne obrnuto. Pa ipak, Voldron \u017eeli da \u201eoja\u010da\u201c na\u0161u inicijalnu veru u jednakost, prvo tako \u0161to \u0107e pokazati da ona usmerava na\u0161e politi\u010dko odlu\u010divanje na supstantivne i zahtevne na\u010dine, a zatim i tako \u0161to \u0107e objasniti kako je ona zasnovana na izvesnim \u010dinjenicama o tome kakva su vrsta stvorenja ljudi.<\/p>\n

Pokazati da bazi\u010dna jednakost postavlja ozbiljne zahteva pred na\u0161e politi\u010dko odlu\u010divanje, zna\u010dajna je ukoliko Voldron ima namere da se obra\u010duna sa skepti\u010dkom optu\u017ebom da uva\u017eavanje \u201ebazi\u010dne jednakosti\u201c nema naro\u010ditog uticaja na ograni\u010davanje stvarne, materijalne nejednakosti. Jedan direktan na\u010din za opovrgavanje ove optu\u017ebe sastojao bi se u tome da poka\u017eemo da autenti\u010dna posve\u0107enost bazi\u010dnoj jednakosti u ozbiljnoj meri ograni\u010dava dopustive politi\u010dke aran\u017emane \u2013 na primer, zahtevaju\u0107i jednaku raspodelu dobara i privilegija, ili raspodelu na osnovu potrebe, ili strog plafon materijalne i dru\u0161tvene nejednakosti propisan od strane dr\u017eave. Ako je tako, onda su dramati\u010dne ekonomske i dru\u0161tvene nejednakosti kojima danas svedo\u010dimo nespojive sa na\u0161om posve\u0107eno\u0161\u0107u bazi\u010dnoj jednakosti \u2013 a branioci ovih nejednakosti koji tvrde da su posve\u0107eni bazi\u010dnoj jednakosti ne mogu biti u pravu.<\/p>\n

Ali Voldron ne ide ovim putem. Umesto toga, on ka\u017ee da je autenti\u010dna posve\u0107enost bazi\u010dnoj jednakosti spojiva sa najrazli\u010ditijim politi\u010dkim aran\u017emanima u vezi sa raspodelom privilegija i prava. Ovo sledi iz toga \u0161to, po Voldronu, bazi\u010dna jednakost nije moralni princip prvog reda \u2013 princip koji mo\u017eemo primeniti direktno na pitanje o tome kako treba da tretiramo jedni druge. Ona je princip drugog reda koji ograni\u010dava na\u010dine na koje treba primeniti bilo koji moralni princip prvog reda. Bazi\u010dna jednakost nam govori da, kada se radi o primeni principa utilitarizma, ili libertarijanizma, ili socijalizma, moramo to \u010diniti na na\u010din koji podle\u017ee Bentamovoj logici da \u201ese svako ra\u010duna kao jedan, a niko kao vi\u0161e od jednog\u201c. Ako donosimo ove odluke na osnovu utilitaristi\u010dke ra\u010dunice, onda iz nje ne mo\u017eemo isklju\u010diti sre\u0107u jednih, a uklju\u010diti samo sre\u0107u drugih. Ako raspodeljujemo resurse u skladu sa potrebama ne mo\u017eemo, u skladu sa bazi\u010dnom jednako\u0161\u0107u, ra\u010dunati potrebe jedne osobe kao vrednije od potreba neke druge osobe.<\/p>\n

***<\/p>\n

Ova karakterizacija bazi\u010dne jednakosti kao principa drugog reda, kompatibilnog sa razli\u010ditim vrstama politi\u010dkih aran\u017emana, ostavlja Voldrona otvorenim za skepti\u010dku optu\u017ebu da bazi\u010dna jednakost nije od velike pomo\u0107i. Razmotrimo princip po kojem dru\u0161tva treba da raspodele dobra isklju\u010divo na osnovu prirodnih talenata. Mogu\u0107e je primeniti ovaj princip na na\u010din koji po\u0161tuje bazi\u010dnu jednakost, sve dok ga primenjujemo dosledno na sve ljude. A opet, ovaj princip \u0107e, \u010dak i tako ograni\u010den, voditi ozbiljnoj nejednakosti, jer prirodni talenti nisu nimalo ravnomerno raspore\u0111eni me\u0111u ljudima. Zapravo, \u010dini se da bi takva raspodela bila o\u010digledno nepravedna, jer prirodni talenti nisu plod zasluge ve\u0107 pukog slu\u010daja.<\/p>\n

Slutim da bi Voldron rekao da takav \u201emeritokratski\u201c princip zapravo nije u skladu sa zahtevima bazi\u010dne jednakosti. Ali nije jasno za\u0161to ne bi bio. (Na po\u010detku knjige Voldron ka\u017ee da \u201ebazi\u010dna jednakost ponekad sama po sebi ima implikacije koje se ti\u010du raspodele\u201c, ali nam ne ka\u017ee koje bi to konkretne implikacije mogle biti, niti kako one slede iz bazi\u010dne jednakosti.) Kako jedan princip koji samo ograni\u010dava primenu na\u0161ih nezavisno izabranih politi\u010dkih ideala mo\u017ee osigurati da ne izaberemo o\u010digledno nepravedne ili neegalitarne ideale, poput raspodele na osnovu talenata, ro\u0111enja ili lepote? A ako posve\u0107enost bazi\u010dnoj jednakosti ne isklju\u010duje takve ideale, u kom smislu se on zaista svodi na posve\u0107enost jednakosti, izuzev u najtanjem, najproceduralnijem smislu.<\/p>\n

Voldron insistira na tome da je bazi\u010dna jednakost, uprkos svom statusu principa drugog reda, moralno zahtevna. Po njemu, bazi\u010dna jednakost od nas zahteva da \u201enepokolebljivo insistiramo na tome da bazi\u010dni principi ljudske vrednosti i dostojanstva podjednako va\u017ee za svako ljudsko bi\u0107e\u201c. Njegov centralni primer je odluka koju je 2005. doneo izraelski Vrhovni sud i koja se ti\u010de targetiranog ubijanja Palestinaca, uklju\u010duju\u0107i i one koji nisu bili direktno uklju\u010deni u teroristi\u010dke aktivnosti. Po njegovom mi\u0161ljenju, predsednik Vrhovnog suda Aharon Barak tvrdio je da presuda u ovom slu\u010daju mora po\u0161tovati \u010dinjenicu da \u201enezakoniti borci nisu izvan zakona\u201c, da nisu \u201eodmetnici\u201c, da je \u201eBog i njih stvorio po svom liku i da se i njihovo ljudsko dostojanstvo mora po\u0161tovati\u201c. Barak je zatim nastavio da iznosi argumente u korist pro\u0161irenog pojma \u201edirektnog u\u010de\u0161\u0107a\u201c u teroristi\u010dkim aktivnostima, kako bi pokazao da su izraelska ubistva u skladu sa me\u0111unarodnim obi\u010dajnim pravom. Ostale sudije su se slo\u017eile sa njim. Voldronu ovo pozivanje na bazi\u010dnu jednakost nalazi dirljivim i smatra ga pokazateljem \u201ete\u0161kog i o\u010dajni\u010dki komplikovanog rada\u201c koji obavlja ovaj princip. S druge strane, skeptiku bi se moglo u\u010diniti da je ovo prvoklasan primer toga kako pri\u010da o bazi\u010dnoj ljudskoj jednakosti mo\u017ee biti iskori\u0161\u0107ena da bi se duboko nehumanim postupcima dao privid dostojanstva.<\/p>\n

Pored brige da je bazi\u010dna jednakost prazna ideja, tu je i povezana, ali ipak posebna briga da je bazi\u010dna jednakost suvi\u0161na ideja. (\u201eBudi dobar prema svojoj sestri\u201c nije prazna, ali jeste suvi\u0161na re\u010denica, ako ste prethodno ve\u0107 rekli \u201ebudi dobar prema svojim srodnicima\u201c). Po Voldronu, bazi\u010dna jednakost nam govori kako da primenjujemo moralne principe na ljude, bez obzira na njihovu rasu, pol, klasu itd. Ali zar ovo ne zna\u010di prosto da svoje moralne principe treba da primenjujemo dosledno \u2013 ne\u0161to \u0161to sledi ve\u0107 iz same prirode principa? Razmotrimo, na primer, Marksov diktum \u201eod svakoga prema sposobnostima, svakome prema potrebama\u201c. Sve dok primenjujemo ovaj princip dosledno, uva\u017eava\u0107emo potrebe svakog ljudskog bi\u0107a, bez obzira na njegovu rasu, pol, kastu ili veroispovest \u2013 ba\u0161 kao \u0161to egalitarista od nas i o\u010dekuje. \u0160ta se onda dobija kada povrh toga ka\u017eemo i da su sva ljudska bi\u0107a jednaka?<\/p>\n

Voldron nudi dvostruk odgovor na primedbu o suvi\u0161nosti. Prvo, on tvrdi da je pozivanje na bazi\u010dnu jednakost od su\u0161tinske va\u017enosti kada se radi o pitanjima uporedne pravde. Uzmimo primer u kojem smo uvereniji u to da dve osobe koje su po\u010dinile sli\u010dne zlo\u010dine treba da dobiju sli\u010dnu kaznu, nego u to kakva ta\u010dno treba da bude ova kazna. Ovde se \u010dini da mi ne mo\u017eemo prosto razmotriti kako svaka od ovih osoba ponaosob treba da bude tretirana; treba da pravimo interpersonalna pore\u0111enja kako bismo uskladili na\u010dine na koje tretiramo svaku od njih. Za to je neophodno pozvati se na jednakost.<\/p>\n

Ali kako priznaje Voldron, komparativna pravda pokriva relativno mali opseg slu\u010dajeva. Njegov drugi odgovor na primedbu o suvi\u0161nosti trebalo bi da ima \u0161ire va\u017eenje. \u201eAko ho\u0107ete, mo\u017eete se osloboditi re\u010di \u2018jednakost\u2019\u201c, pi\u0161e on, ali ako \u017eelite da demonstrirate svoje \u201euporno protivljenje\u201c rasizmu, seksizmu i drugim sli\u010dnim oblicima diskriminacije, \u201eupotreba re\u010di \u2018jednakost\u2019 nije tako lo\u0161a strategija\u201c. Ovo je pragmati\u010dki, pre nego principijelni argument, koji u nekim politi\u010dkim trenucima mo\u017ee biti ta\u010dan, a u nekima ba\u0161 i ne. Nema sumnje da je pozivanje na jednakost bilo klju\u010dno u istorijskim borbama potla\u010denih, najo\u010diglednije na primeru feministi\u010dkog pokreta i pokreta za gra\u0111anska prava crnih ljudi. Da je pozivanje na jednakost i danas jednako korisno, ve\u0107 je manje jasno. Na internetu, termin \u201eegalitarizam\u201c se koristi kako bi se signaliziralo protivljenje feminizmu. (Na Redditovom podforumu pod nazivom Egalitarizam mogu se pro\u010ditati postovi aktivista za mu\u0161ka prava o la\u017enim optu\u017ebama za silovanje, \u201emitu\u201c o razlici u mu\u0161kim i \u017eenskim platama i \u201e\u017eenskoj privilegovanosti\u201c.) S druge strane, uspon belog suprematizma, koji bez ustezanja zastupa prirodnu hijerarhiju, mo\u017ee zna\u010diti da je previ\u0161e rano za napu\u0161tanje pri\u010de o jednakosti.<\/p>\n

***<\/p>\n

Drugi deo Voldronovog projekta oja\u010davanja na\u0161e posve\u0107enosti bazi\u010dnoj jednakosti bavi se obja\u0161njavanjem konkretnih osobina ljudskih bi\u0107a koje daju utemeljenje ovom principu. Voldronov zadatak u ovom delu je identifikovanje svojstva koje otkriva na\u0161u jednaku, duboku i distinktivnu vrednost koja va\u017ei za sva ljudska bi\u0107a, ali ne i za \u201e\u010dajnike i punoglavce\u201c. Voldron je najzainteresovaniji za li\u010dnu autonomiju, razum, moralno mi\u0161ljenje i delanje i na\u0161u sposobnost da volimo. On nam predla\u017ee da ne biramo izme\u0111u ovih svojstava, tvrde\u0107i da bazi\u010dna jednakost mo\u017ee biti zasnovana i na kompleksnoj kombinaciji svih njih. Naravno, svaka od ovih sposobnosti mo\u017ee biti izra\u017eena u razli\u010ditom stepenu kod razli\u010ditih ljudskih bi\u0107a. Stoga se Voldron poziva na Rolsovu ideju \u201eraspona svojstava\u201c: ono \u0161to je bitno, barem za svrhe bazi\u010dne jednakosti, jeste da li dato bi\u0107e spada unutar \u201euobi\u010dajenog raspona\u201c svakog od ovih ljudskih svojstava, a ne u kom stepenu su ona kod njega izra\u017eena.<\/p>\n

Me\u0111utim, postoji opasnost da \u0107e Voldronov predlog zasnivanja jednakosti na \u201euobi\u010dajenom rasponu\u201c izvesnih ljudskih sposobnosti, isklju\u010diti ne samo \u010dajnike i punoglavce, ve\u0107 isto tako i mnoga ljudska bi\u0107a: bebe i malu deca koja jo\u0161 nisu razvila sposobnost za autonomiju, razum, moralnost i ljubav; i ljudska bi\u0107a sa te\u0161kim kognitivnim nedostacima (kako hroni\u010dnim, tako i onim koji su posledice starosti). (Voldron koristi termin \u201edubinski onesposobljenih\u201c kako bi ozna\u010dio potonju grupu i poku\u0161ava da nazna\u010di da je u pitanju \u201erelativno uzak opseg slu\u010dajeva\u201c; \u201eza mnoge ljude koji se smatraju mentalno nesposobnim, nema sumnje da spadaju unutar uobi\u010dajenog opsega ljudskog funkcionisanja\u201c.) U slu\u010daju veoma mladih i veoma starih lak\u0161e je iza\u0107i na kraj sa prigovorima, jer \u0107e oni ili razviti ove sposobnosti ili su ih nekada posedovali. Stoga nam Voldron ka\u017ee da subjekt bazi\u010dne jednakosti nisu pojedina\u010dna ljudska bi\u0107a u pojedina\u010dnim trenucima ve\u0107 \u201e\u010ditavi ljudski \u017eivoti\u201c.<\/p>\n

Slu\u010daj onih koji su dubinski onesposobljeni od ro\u0111enja ve\u0107 je problemati\u010dniji. Voldron se sla\u017ee sa filozofima poput Eve Kitaj i Lorensa Bekera, koji insistiraju na tome da svaka dobra teorija pravde mora odbraniti prava dubinski onesposobljenih ljudi. Zbog toga on nije spreman da, kako ka\u017eu filozofi, \u201ezagrize metak\u201c i zaklju\u010di da dubinski onesposobljeni ipak nisu jednaki. Uprkos tome \u010dini se da se Voldron bez potrebe doveo u nezgodnu poziciju. U jednoj svojoj enciklici papa Jovan Pavle II upozorio je na opasnost poku\u0161aja da se vrednost ljudskih bi\u0107a zasnuje na sposobnostima koje ne poseduju oni najranjiviji me\u0111u nama; mi dugujemo jedni drugima brigu i ljubav, rekao je on, zato \u0161to nas bog jedne drugima daje na staranje. Ovakvo gledi\u0161te, naravno, ne stoji na raspolaganju nekome sa izrazito sekularnim stavom. Ali ne moramo se pozivati na bo\u017eanstvo kako bismo rekli da je jednakost prosto temeljno na\u010delo koje nije zasnovano ni na jednom prirodnom ljudskom svojstvu. Tako filozofkinja Margaret Mekdonald tvrdi da izraziti veru u ljudsku jednakost \u201ene zna\u010di izneti \u010dinjenicu, ve\u0107 izabrati stranu\u201c. Pitati za\u0161to ba\u0161 tu, a ne drugu stranu, nastavlja Mekdonald, \u201ezvu\u010di kao da pitate neku osobu za\u0161to voli svoje dete, ili svog supru\u017enika ili partnera. Prosto je tako.\u201c<\/p>\n

Voldron ne \u017eeli da ponudi ovakav odgovor na pitanje o tome da li se princip bazi\u010dne jednakosti odnosi i na dubinski onesposobljena ljudska bi\u0107a. Razlog za to ne le\u017ei u nedostatku religioznosti. Voldronova hri\u0161\u0107anska perspektiva je po njegovim sopstvenim re\u010dima \u201enagove\u0161tena na vi\u0161e mesta u knjizi\u201c i predstavlja temu celog jednog poglavlja. (Knjiga je zasnovana na Voldronovim predavanjima sa univerziteta u Edinburgu, u okviru serije predavanja posve\u0107enih \u201eprou\u010davanju prirodne teologije\u201c.)<\/p>\n

U pomenutom poglavlju, Voldron sugeri\u0161e mogu\u0107nost da je bazi\u010dnoj ljudskoj jednakosti neophodno religijsko utemeljenje \u2013 teza koju je prvi put izneo u svoj knjizi iz 2002, Bog, Lok i jednakost \/ God, Locke, and equality \u2013 kako bi se objasnilo za\u0161to ljudske sposobnosti poput razuma, moralnosti, autonomije i ljubavi mogu poslu\u017eiti kao osnov ljudske jednakosti. Sve ove sposobnosti, po Voldronu, dobijaju dublje i druga\u010dije zna\u010denje kada se vide kao deo pri\u010de o slobodi volje, grehu, pokajanju, pra\u0161tanju, pri\u010de\u0161\u0107u i spasenju. U ovoj ta\u010dki Voldron odstupa od filozofskog mejnstrima; kako je pisao u Bogu, Loku i jednakosti, artikulisanje neteolo\u0161kog temelja jednakosti predstavlja \u201emanevar od kojeg je moderni sekularni liberalizam\u2026 apsolutno zavisan\u201c. Voldronov zaklju\u010dak je da \u0107emo, ako zaista \u017eelimo da budemo egalitaristi\u010dki liberali, mo\u017eda morati da odustanemo od svog sekularizma.<\/p>\n

***<\/p>\n

Ali bilo da govorimo u sekularnom ili religijskom registru, Voldron smatra da moramo biti u stanju da objasnimo za\u0161to dubinski onesposobljena ljudska bi\u0107a ipak jesu jednaka: nije dovoljno prosto re\u0107i da jesu. Njegov omiljeni argument jeste da dubinski onesposobljena ljudska bi\u0107a poseduju tela (kakve god nedostatke ona imala) koja izra\u017eavaju prirodnu teleologiju, \u0161to zna\u010di da dubinski onesposobljena ljudska bi\u0107a potencijalno poseduju sposobnosti na kojima se zasniva jednakost ljudi. Bez obzira na to da li \u0107e neko dete ikada zaista progovoriti, ka\u017ee Voldron, organsku strukturu njegovog tela \u2013 jezik, grkljan, neuronske veze u mozgu \u2013 \u201enije mogu\u0107e razumeti izuzev pod pretpostavkom da je ona razvijena zarad govora\u201c. Isto tako, organska struktura dubinski onesposobljenih ljudskih bi\u0107a ne mo\u017ee se razumeti osim pod pretpostavkom da je u pitanju bi\u0107e zami\u0161ljeno da razvije razum, autonomiju, moralnost i sposobnost za ljubav.<\/p>\n

Voldron nema nameru da razvija nekakvu misti\u010dnu metafiziku: \u201eklju\u010dni argument je ovde evolucionisti\u010dki, a ne teolo\u0161ki\u201c. Njegova teza je potcrtana \u010dinjenicom da biolozi \u010desto obja\u0161njavaju fiziologiju oslanjaju\u0107i se na evolucionu funkciju: o\u010di su se razvile da bismo mogli da vidimo, krila da bi ptice mogle da lete i tako dalje. Ali nije ba\u0161 jasno kakve veze takav diskurs ima sa etikom. Ako je dubinski onesposobljeno ljudsko bi\u0107e u nekom zna\u010dajnom smislu \u201ezami\u0161ljeno\u201c kao sposobno za razum i autonomiju, da li je onda i gluva osoba tako\u0111e \u201ezami\u0161ljena\u201c kao sposobna da \u010duje? Ili, kad smo ve\u0107 kod toga, da li je gej osoba \u201ezami\u0161ljena\u201c kao strejt? Da li je sre\u0107na \u017eena bez dece \u201ezami\u0161ljena\u201c za reprodukciju? Teoreti\u010dari invaliditeta su nas nau\u010dili kako da prepoznamo razli\u010dite oblike vrednih ljudskih \u017eivota, \u0161to je vizija koju u velikoj meri deli i sam Voldron. Ali verovati u ovu viziju moglo bi biti u tenziji sa gledi\u0161tem da biolo\u0161ka funkcija poseduje eti\u010dki zna\u010daj.<\/p>\n

Nude\u0107i svoj argument u prilog tome \u0161ta \u010dini dubinski onesposobljena ljudska bi\u0107a jednakima sa drugima Voldron tako\u0111e namerava da pobije argument koji je u njegovoj najpoznatijoj verziji izneo filozof Piter Singer. Singer prime\u0107uje da bi se ve\u0107ina nas instinktivno zgrozila na samu pomisao da ljude sa te\u0161kim kognitivnim nedostacima treba tretirati kao \u017eivotinje. Ali po Singeru, to je nedosledno; ako su dubinski onesposobljena ljudska bi\u0107a jednaka sa ostalim ljudskim bi\u0107ima, onda su to svakako i \u0161impanze, delfini, svinje i slonovi. Kao zastupnik distinktivne jednakosti \u2013 ideje da ljudi poseduju znatno ve\u0107u vrednost nego \u017eivotinje \u2013 Voldron se mora odupreti Singerovom zaklju\u010dku. Iz tog razloga on ne mo\u017ee prosto pro\u0161iriti opseg onoga \u0161to se smatra \u201euobi\u010dajenim\u201c rasponom ljudskih sposobnosti, kako bi uklju\u010dio i sposobnosti koje poseduju dubinski onesposobljena ljudska bi\u0107a. Pronalaze\u0107i, umesto toga, osnov jednakosti u potencijalnim sposobnostima dubinski onesposobljenih ljudskih bi\u0107a, on se nada da mo\u017ee odbraniti tezu o bazi\u010dnoj ljudskoj jednakosti, a da pritom ne prizna jednakost ostalim \u017eivotinjama.<\/p>\n

Voldron Singerov argument naziva \u201eoportunisti\u010dkim\u201c, zato \u0161to \u201eovaj argument uzima pote\u0161ko\u0107e sa kojima se teorije jednakosti me\u0111u ljudima susre\u0107u kada treba da iza\u0111u na kraj sa dubinskom ljudskom onesposobljeno\u0161\u0107u, kao priliku da promisli odvojeno pitanje prava \u017eivotinja\u201c. Drugim re\u010dima, jednake su \u0161anse da \u0107e Singerova analogija ljude navesti da tretiraju onesposobljene osobe gore nego \u0161to ih sada tretiraju, kao i da \u0107e ih navesti da tretiraju \u017eivotinje bolje nego \u0161to ih sada tretiraju. (Utisak da Singera ne interesuje samo status \u017eivotinja dodatno je oja\u010dan \u010dinjenicom da on zastupa dopustivost eutanaziranja dece sa invaliditetom, uklju\u010duju\u0107i i onu sa vrlo blagim nedostacima). Moralno je razo\u010daravaju\u0107e \u0161to branioci \u017eivotinjskih prava ponekad poku\u0161avaju da do\u0111u do svog cilja relativizuju\u0107i ionako fragilna prava ljudi sa invaliditetom.1 To \u0161to Singer bira da formuli\u0161e svoj argument na ovakav na\u010din naro\u010dito je razo\u010daravaju\u0107e ako imamo u vidu da se prava \u017eivotinja mogu ubedljivo braniti na osnovu onoga \u0161to je specifi\u010dno za \u017eivotinje: instinkta i inteligencije, praksi zajedni\u0161tva i brige, podlo\u017enosti emocionalnoj i fizi\u010dkoj patnji i sposobnosti za privr\u017eenost, ljubav i radost.<\/p>\n

\u010citaju\u0107i Voldronovu knjigu sti\u010de se utisak da on ne misli da ima i\u010dega naro\u010dito posebnog u vezi sa \u017eivotinjama. \u010cini se da ljudi prevazilaze ostale \u017eivotinje u svakom pogledu. (Bo\u017eija zapovest iz Knjige postanja, da \u010dovek bude stvoren po njegovom liku, nastavlja se tako \u0161to bog \u010doveku daje vlast nad \u201esvim zverima \u0161to se mi\u010du po zemlji\u201c). Voldron nam ka\u017ee da nema puno svrhe u poku\u0161ajima da se podu\u010di ma\u010dka, ali ne ka\u017ee ni\u0161ta o fantasti\u010dnim sposobnostima za u\u010denje koje pokazuju \u0161impanze, vrane ili hobotnice. Voldron pi\u0161e o univerzalnoj ljudskoj brizi za posmrtne rituale, ali ne pominje kompleksne kulturalne prakse slonova koji \u017eale svoje bli\u017enje. On slavi ljudsku sposobnost za moralnu deliberaciju, ali ne i sposobnost nekih \u017eivotinjskih vrsta za \u017ertvovanje i slu\u017eenje. Iznad svega, on se ne bavi \u010dinjenicom da su \u017eivotinje podlo\u017ene patnji i smrti, \u0161to ne samo da ih povezuje sa nama, ve\u0107 se \u010desto \u010dini i na\u0161om najva\u017enijom odlikom.<\/p>\n

Centralna misao Voldronove knjige jeste da bazi\u010dna jednakost niti pretpostavlja da su svi ljudi identi\u010dni, niti zahteva da budu tretirani na identi\u010dne na\u010dine. Jednakost mo\u017ee i\u0107i zajedno sa zapanjuju\u0107im individualnim razlikama. Jednom kada nam je ta misao dostupna, za\u0161to moramo da insistiramo na tome da \u017eivotinje tako\u0111e nisu jednake sa nama? \u017divotinje nisu identi\u010dne nama i one ne zahtevaju niti dopu\u0161taju identi\u010dan tretman. Lavovi nemaju pravo na obrazovanje ni\u0161ta vi\u0161e nego \u0161to mi imamo prava da lovimo gazele u savani. Pa ipak, mo\u017ee biti da \u017eivotinje zaslu\u017euju jednako, mada druga\u010dije uva\u017eavanje i po\u0161tovanje. Naravno, Voldron to ne vidi na ovaj na\u010din: kada poredi \u010doveka sa \u017eivotinjom, on vidi dva bi\u0107a sa fundamentalno druga\u010dijim moralnim statusom. Ali tu mo\u017eemo re\u0107i ono \u0161to sam Voldron govori onima koji pori\u010du ljudsku jednakost, da videti jednakost zahteva da u nju ve\u0107 verujemo.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a>\/The New York Review of Books
\n<\/a><\/p>\n

1.Ovo naravno ne zna\u010di da se o etici invaliditeta ne mo\u017ee raspravljati na originalan na\u010din u kontekstu eti\u010dkih pitanja o pravima \u017eivotinja. Inspirativni primeri ovakvih rasprava mogu se na\u0107i u knjizi Su Donaldson i Vila Kimlike, Zoopolis: A political theory of animal rights<\/em> \/ Zoopolis: politi\u010dka teorija prava \u017eivotinja<\/em> (Oxford University Press, 2011), kao i u knjizi Elis Kreri, Inside ethics: On the demands of moral thought<\/em> \/ Unutar etike: o zahtevima moralnog mi\u0161ljenja<\/em> (Harvard University Press, 2016).<\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Prikaz knjige Jeremy Waldrona “Jednaki sa drugima: osnova ljudske jednakosti\u201c, Belknap Press\/Harvard University Press<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-246043","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/246043","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=246043"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/246043\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=246043"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=246043"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=246043"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}