{"id":245809,"date":"2018-05-01T07:20:06","date_gmt":"2018-05-01T05:20:06","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=245809"},"modified":"2018-05-01T07:20:06","modified_gmt":"2018-05-01T05:20:06","slug":"fasisticki-misticizam-dz-pitersona","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2018\/05\/01\/fasisticki-misticizam-dz-pitersona\/","title":{"rendered":"Fa\u0161isti\u010dki misticizam D\u017e. Pitersona"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Pankaj Mishra<\/strong><\/p>\n

\"\"<\/a>\u201eMu\u0161karci moraju da o\u010dvrsnu\u201c, pi\u0161e D\u017eordan B. Piterson u knjizi Dvanaest \u017eivotnih pravila: lek protiv haosa \/ 12 Rules For Life: An Antidote to Chaos. \u201eMu\u0161karci to zahtevaju, a \u017eene pri\u017eeljkuju\u201c. Prvo pravilo glasi \u201ezabaci ramena i uspravi se\u201c i ne zaboravi da \u201epospremi\u0161 svoju sobu\u201c. Uzgred, \u201esvest je od pamtiveka simboli\u010dki mu\u0161ka\u201c. I jo\u0161, \u201edu\u0161a pojedinca ve\u010dno je gladna heroizma autenti\u010dnog Bi\u0107a\u201c. Sli\u010dne mudrosti \u2013 didakti\u010dke, kao i metafizi\u010dke, u rasponu od apsurdnosti politi\u010dke korektnosti do \u2019tereta Bi\u0107a\u2019 \u2013 pretvorile su Pitersona, profesora psihologije na Univerzitetu u Torontu, u YouTube senzaciju i najprodavanijeg autora u nekoliko zapadnih zemalja.<\/p>\n

Dvanaest \u017eivotnih pravila je tek druga Pitersonova knjiga u poslednjih 20 godina. Namenjena generacijama odgojenim na BuzzFeed \u2019listiklima\u2019, Pitersonova marka intelektualnog populizma je u zapanjuju\u0107e brzom usponu. Kao i politi\u010dkim populizmima na\u0161eg vremena, tome doprinose zalu\u0111eni sledbenici, prete\u017eno mu\u0161karci, uvek spremni na obra\u010dun s Pitersonovim kriti\u010darima na dru\u0161tvenim mre\u017eama. Moramo se zapitati za\u0161to i kako je ovaj malo poznati kanadski profesor, koji insistira na tome da su rodna i klasna hijerarhija prirodom dane i naukom potvr\u0111ene, preko no\u0107i postao najuticajniji javni intelektualac na zapadu. Njegova apoteoza je znak krize, po ozbiljnosti sli\u010dne onoj koja je slobodnom svetu neo\u010dekivano dala za vo\u0111u Donalda Trampa.<\/p>\n

Piterson tu krizu obja\u0161njava gubitkom vere u drevne istine: \u201eNa zapadu smo odustali od kultura zasnovanih na na\u0161oj tradiciji i religiji, pa \u010dak i od nacionalnih kultura\u201c. On predla\u017ee da trenutno \u201ebezna\u0111e besmisla\u201c ubla\u017eimo povratkom \u201edrevnoj mudrosti\u201c. Mogu\u0107e je izbe\u0107i \u201enihilizam\u201c, tvrdi on, i \u201eprona\u0107i smisao u individualnoj svesti i iskustvu\u201c uz pomo\u0107 \u201evelikih mitova i religijskih pri\u010da iz pro\u0161losti\u201c.<\/p>\n

Po uzoru na Karla Junga, Piterson u mitovima, snovima i religijama prepoznaje \u2019arhetipove\u2019 koji navodno jo\u0161 od po\u010detaka istorije nude istine o ljudskom stanju. \u201eKultura je\u201c, glasi njegov tipi\u010dni argument, \u201esimboli\u010dki, arhetipski i mitski mu\u0161ka\u201c \u2013 i zato je otpor mu\u0161koj dominaciji neprirodan. Mu\u0161karci predstavljaju red, dok je \u201eHaos \u2013 tj. nepoznato \u2013 simbolizovan \u017eenskim\u201c. Drugim re\u010dima, mu\u0161karci koji se opiru zauvek datim arhetipovima mu\u0161kog i \u017eenskog i koji ne uspevaju da o\u010dvrsnu su jadni gubitnici.<\/p>\n

Te ve\u010dne istine vi\u0161e se ne u\u010de na savremenim univerzitetima; Jungove pretpostavke mahom su diskreditovane. Ali Piterson, opremljen svojim \u2019mapama smisla\u2019 (naslov njegove prethodne knjige), pokazuje samo prezir prema kolegama koji ukazuju na privremenu prirodu na\u0161ih dru\u0161tveno konstruisanih shvatanja. Kao i Jung, on podme\u0107e nekoliko idiosinkrati\u010dnih, kvazireligijskih stavova kao empirijsku nauku, \u010desto u pomo\u0107 pozivaju\u0107i evolutivnu psihologiju da potvrdi njegovu drevnu mudrost.<\/p>\n

Me\u0111utim, pa\u017eljiva analiza nam otkriva da su Pitersonova svevremena shvatanja tipi\u010dan, ako ne i arhetipski proizvod na\u0161eg vremena: desni\u010darski pijeteti zavodljivo mitologizovani da privuku dana\u0161nje izgubljene generacije.<\/p>\n

Sam Piterson pripisuje svoje intelektualno bu\u0111enje Hladnom ratu, dobu kad po\u010dinje ozbiljno da prou\u010dava \u201ezla povezana s verom\u201c, oli\u010dena u Hitleru, Staljinu i Maou, i kad postaje pa\u017eljivi \u010ditalac Sol\u017eenjicinovog Arhipelaga Gulag. To je uobi\u010dajena intelektualna putanja zapadnih desni\u010dara. Oni se kunu u Sol\u017eenjicina i imaju obi\u010daj da aludiraju na to da vera u egalitarizam vodi pravo pod giljotinu ili u Gulag. Nedavni primer toga je engleski polemi\u010dar Daglas Mari koji je osudio mlade zato \u0161to ih privla\u010de Bernie Sanders i Elizabeth Warren. On bi vi\u0161e voleo da je na ideju jednakosti \u201esru\u010deno ideolo\u0161ko \u0111ubre poput onog koje se baca na koncept granica\u201c. Piterson potvr\u0111uje svoju pripadnost toj krajnje desni\u010darskoj sekti tako \u0161to nijednom ne imenuje zla koja je prouzrokovala vera u profit, to jest mamona: ropstvo, genocid i imperijalizam.<\/p>\n

Reakcionarni beli mu\u0161karci sigurno \u0107e biti odu\u0161evljeni Pitersonovom odvratno\u0161\u0107u prema \u201eborcima za dru\u0161tvenu pravdu\u201c i njegovom tvrdnjom da 60-ih godina 20. veka nije trebalo liberalizovati zakone o razvodu braka. Borci protiv politi\u010dke korektnosti na univerzitetima oberu\u010dke \u0107e prihvatiti Pitersonovu tvrdnju da su \u201e\u010ditave nau\u010dne discipline direktno uperene protiv mu\u0161karaca\u201c. Islamofobe \u0107e ohrabriti njegovo umovanje o tome da \u201efeministkinje izbegavaju da kritikuju islam zato \u0161to nesvesno \u010deznu za mu\u0161kom dominacijom\u201c. Libertarijanci \u0107e podr\u017eati Pitersonovo slavljenje pojedinca koji stremi ka uspehu i njegovu strogu poruku onima koji nisu uspeli (\u201eMo\u017eda problem nije u svetu koji te okru\u017euje. Mo\u017eda je problem u tebi. Nisi uspeo da ostavi\u0161 trag.\u201c) Demagozi na\u0161eg vremena nisu ljubitelji knjige, ali dok se nemilosrdno obru\u0161avaju na izbeglice i imigrante, naslovi poglavlja Pitersonove knjige pru\u017ei\u0107e im svesrdnu filozofsku podr\u0161ku: \u201eSaose\u0107anje kao porok\u201c i \u201eO\u010dvrsni, kukavice\u201c.<\/p>\n

Pitersonova drevna mudrost je sasvim i nepogre\u0161ivo moderna. \u2019Tradicija\u2019 koju promovi\u0161e ne poti\u010de iz drevnih vremena ve\u0107 iz kasnog 19. veka. Tad se prvi put pojavila zlokobna veza izme\u0111u intelektualnih podsticaja da se o\u010dvrsne i snagatorske politike. Bio je to period u kome su intelektualni \u0161arlatani na sav glas prodavali nadu u iskupljenje i pro\u010di\u0161\u0107enje, dok su se politi\u010dka i ekonomska kriza produbljivale, a vera u demokratiju i kapitalizam slabila. Mnogi umetnici i mislioci \u2013 od nema\u010dkog filozofa Ludviga Klagesa, \u010dlana vrlo uticajnog Minhenskog kosmi\u010dkog kru\u017eoka, do ruskog slikara Nikolaja Reriha i indijskog aktiviste Aurobinda Go\u0161a \u2013 nudili su idejne kola\u017ee u Pitersonovom stilu, sastavljane od okultnih, psiholo\u0161kih i biolo\u0161kih delova. Kao i Piterson, ti neoromanti\u010dari su iza\u0161li u susret goru\u0107oj ljudskoj potrebi, proistekloj iz traumati\u010dnog iskustva dru\u0161tvene i ekonomske modernosti, da se veruje u bilo \u0161ta \u0161to \u0107e pru\u017eiti sigurnost i utehu.<\/p>\n

Novi predmet vere naj\u010de\u0161\u0107e je bio egzoti\u010dno i ezoterijski predmoderan. Istok, a posebno Indija, pretvorio se u platno na koje su o\u010dajni zapadnjaci projektovali svoje fantazije; Jung, izme\u0111u ostalih, nije prestajao da govori o indijskom bezvremenom \u017eenskom sopstvu. Godine 1910. Romen Rolan je zabele\u017eio \u0161iroko rasprostranjeno uverenje da je progres postignut pod okriljem liberalizma bio varka; mnogi su nestrpljivo \u010dekali da zamene prosvetiteljski ideal individualnog razuma transcendentalnim odrednicama poput \u2019arhetipova\u2019. \u201eKapije snova su ponovo otvorene\u201c, pisao je Rolan, \u201ei ispod religijskih skuta iza\u0161li su teozofija, misticizam, vera u ezoteri\u010dno i okultizam s namerom da zaposednu komore zapadnog uma\u201c.<\/p>\n

Niz intelektualnih preduzetnika, od teozofa i prodavaca azijske spiritualnosti poput Svamija Vivekanande i D.T. Suzukija, ili prou\u010davalaca Azije u liku Artura Vejlija, do fa\u0161isti\u010dkih ideologa kao \u0161to je bio Julijus Evola (guru Stiva Banona), otvorilo je svoje radnje na novom tr\u017ei\u0161tu ideja. Prilago\u0111avaju\u0107i indijsku filozofiju ideji ponovnog keltskog bu\u0111enja, Vilijam Batler Jejts je propovedao \u2018drevno sopstvo\u2019; Jung je ispreo sopstvenu verziju tog preda\u010dkog nesvesnog. Konceptualno maglovite kategorije kao \u0161to su \u2019duh\u2019 i \u2019intuicija\u2019 u\u0161le su u svakodnevni govor; Pitersonove omiljene re\u010di, \u2019bi\u0107e\u2019 i \u2019haos\u2019 po\u010dele su da se pi\u0161u velikim slovom. Njegov sopstveni rodoslov me\u0111u isceliteljima du\u0161e modernog mu\u0161karca mo\u017ee se pratiti kroz uticaje na koje se redovno poziva: tu su ne samo Jung, nego i rumunski prou\u010davalac religije Mir\u010da Elijade, kao i D\u017eozef Kembel, profesor na koled\u017eu Sara Lorens. Kao i Pitersonova, Kembelova konvencionalna akademska karijera pro\u017eeta je razmi\u0161ljanjima o herojskim pojedincima, namenjenim masovnom tr\u017ei\u0161tu.<\/p>\n

\u2019Bezna\u0111e besmisla\u2019, sveprisutno u kasnom 19. veku, bilo je posebno beznade\u017eno u godinama nakon dva svetska rata i holokausta. Jung, Elijade i Kembel, sva trojica overeni univerzitetskim obrazovanjem, odgovorili su na op\u0161tu zbunjenost tako \u0161to su predlo\u017eili postojanje tajnog, gotovo gnosti\u010dkog znanja o svetu. Oni su stekli ogromne i fanati\u010dno odane fan klubove tvrdnjama da bacaju svetlo na zaba\u010dene delove ljudskog nesvesnog. Kembelov televizijski intervju sa Bilom Mojersom iz 1988. godine izazvao je posebno neobi\u010dnu reakciju. Kao i Piterson, i ovaj je popularizator arhai\u010dnih mitova \u2013 koji je verovao da je \u201emarksisti\u010dka filozofija preplavila ameri\u010dke fakultete\u201c \u2013 bio na talasnoj du\u017eini savremenih predrasuda. \u201ePratite sopstvenu sre\u0107u\u201c, savetovao je Kembel publici koja je, u eri neokonzervativnog uspona, bila spremna da je ubede kako se iza hvalospeva Ajn Rand neograni\u010denom individualizmu krije nekakva su\u0161tinski drevna mudrost.<\/p>\n

Piterson je, me\u0111utim, izgradio svoju javnu personu ne toliko po uzoru na Kembela koliko na Junga. \u0160vajcarski mudrac nosio je prsten ukra\u0161en likom zmije, simbola svetlosti u predhri\u0161\u0107anskom gnosti\u010dkom kultu. Piterson tvrdi da je bio primljen u \u201epleme Kwakwaka\u2019wakw s obala Pacifika\u201d; on je o\u010dito ponosan na plemensku ku\u0107u ameri\u010dkih domorodaca koju je izgradio u svom domu u Torontu.<\/p>\n

Piterson nam mo\u017eda deluje kao tek poslednji u nizu intelektualaca koji pretenciozno ali bezopasno romantizuju plemenitog divljaka. No, vredi se prisetiti da je Jung bezobzirno generalizovao superiornu \u201earijsku du\u0161u\u201c i inferiornu \u201ejevrejsku psihu\u201c i da je u po\u010detku bio naklonjen nacistima. Mir\u010da Elijade je bio pristalica rumunske fa\u0161isti\u010dke Gvozdene garde. Kembelovo ga\u0111enje nad \u201emarksisti\u010dkim\u201c predava\u010dima na njegovom koled\u017eu prikrivalo je otrovno ga\u0111enje nad Jevrejima i crnim ljudima. Pitersonov duboko po\u0161tovani mentor Sol\u017eenjicin bio je strastveni ruski ekspanzionista koji je osudio nezavisnost Ukrajine i pozdravio Vladimira Putina kao istinskog predvodnika dugo o\u010dekivanog preporoda Rusije.<\/p>\n

Piterson se u objavljenim spisima nigde ne razra\u010dunava s moralnim porazima svojih gurua i s njihovim politi\u010dkim posledicama. Njemu ne smeta \u010dinjenica da se razmatranje ljudskih odnosa u kategorijama poput dominacije i hijerarhije vrlo lako mo\u017ee povezati s porastom mizoginije, antisemitizma i islamofobije. Mo\u017eda bi njegov odgovor glasio da mape smisla treba da pomognu izgubljenim pojedincima, a ne rasistima, ultranacionalistima ili imperijalistima. Ali, s obzirom na njegovo \u010desto iskazivano neprijateljstvo prema feministi\u010dkoj \u201eubistvenoj doktrini ravnopravnosti\u201c i drugim progresivnim idejama, on nema pravo da tvrdi kako se izdigao iznad na\u0161ih ideolo\u0161kih i kulturnih ratova.<\/p>\n

Moderna fascinacija mitovima uvek se odlikovala netrpeljivo\u0161\u0107u i nedostatkom demokratije. Rihard Vagner, kao i mnogi nema\u010dki nacionalisti, bio je \u010duven po kori\u0161\u0107enju mita za o\u017eivljavanje ideje naroda (volk) i podsticanje mr\u017enje prema strancima \u2013 mahom Jevrejima \u2013 za koje je smatrao da prljaju \u010distu zajednicu ukorenjenu u krvi i tlu. Do ranog 20. veka etni\u010dko-rasni \u0161ovinisti na svim stranama \u2013 hinduisti\u010dki suprematisti u Indiji, kao i katoli\u010dki ultranacionalisti u Francuskoj \u2013 uveliko su iskorenjenim zajednicama nudili vizije ukorenjenog, organskog dru\u0161tva u kome su hijerarhije i vrednosti nepromenljive. Kao \u0161to to Karla Peve (Karla Poewe) isti\u010de u knjizi Nove religije i nacisti \/ New Religions and the Nazis (2005), pripadnici politi\u010dkih kultova su naj\u010de\u0161\u0107e me\u0161ali \u201edelove jogijske i avramovske tradicije\u201c s \u201epopularnim nau\u010dnim, ta\u010dnije pseudonau\u010dnim shvatanjima kao \u0161to su koncepti \u2019rase\u2019, \u2019eugenike\u2019 ili \u2019evolucije\u2019\u201c. Taj oportunisti\u010dki amalgam ideja hranio je \u201enove mitologije budu\u0107ih totalitarnih re\u017eima\u201c.<\/p>\n

Piterson se danas bori protiv \u2019ose\u0107ajnosti\u2019 argumentom da su mu\u0161karci \u201epod velikim pritiskom da se feminiziraju\u201c. U svom bestseleru Degeneracija \/ Degeneration (1892), kriti\u010dar cionizma Maks Nordau je vi\u0161e od jednog veka pre Pitersona raspirivao strah od toga da su zapadne imperije i nacije naseljene feminiziranim i degenerisanim mu\u0161karcima slabe volje. Francuski filozof \u017dor\u017e Sorel je ukazao na mit kao neophodan lek protiv dekadencije i kao podstrek podmla\u0111ivanju. Intelektualna inspiracija fa\u0161istima \u0161irom Evrope, Sorel je naro\u010dito bio nostalgi\u010dan prema patrijarhalnim sistemima drevnog Izraela i Gr\u010dke.<\/p>\n

Kao i Piterson, mnogi od pomenutih hipermaskulinih mislilaca su videli saose\u0107anje kao porok i pozivali nesigurne mu\u0161karce da okamene svoja srca pred slabima (\u017eenama i manjinama) prosto zato \u0161to su slabi biolo\u0161ki i kulturno inferiorni. Slave\u0107i mit i snove kao skladi\u0161te fundamentalnih ljudskih istina, oni su postali popularni zato \u0161to su uta\u017eili \u0161iroko prisutnu duhovnu glad: glad mu\u0161karaca o\u010dajnih za mapama smisla u svetu koji im je nerazumljiv i nad kojim nemaju kontrolu.<\/p>\n

Na toj (zabrinjavaju\u0107e poznatoj) pozadini \u201erevolta protiv modernog sveta\u201c, kako ga Evola zove u naslovu svoje knjige iz 1934. godine, pojavili su se demagozi u Evropi 20. veka. Oni su uspeli da uzdignu nacionalne i rasne mitove kao istinske izvore individualnog i kolektivnog zdravlja. Ispostavilo se da je drasti\u010dna individualna transformacija koju su ti vizionari zahtevali podrazumevala masovno, prinudno povla\u010denje iz neuspele liberalne modernosti u idealizovani, tradicionalni svet mita i rituala.<\/p>\n

Na kraju su kancelarijski pedanti i fantaste \u2013 svojim \u201eobo\u017eavanjem nesvesnog\u201c koje \u201ene poznaje nikakve vrednosti i etiku, politiku i nauku\u201c \u2013 poslu\u017eili kao katalizatori ogromne \u201emoralne devastacije\u201c, kako ju je Tomas Man nazvao 1936. godine. Ni manje ni vi\u0161e nego same osnove znanja i etike, politike i nauke do\u017eivele su slom, kona\u010dno okidaju\u0107i kataklizme 20. veka: dva svetska rata, totalitarne re\u017eime i holokaust. Bez preterivanja mo\u017eemo re\u0107i da se nalazimo usred sli\u010dnog intelektualnog i moralnog sloma. Taj slom sluti na veliku nesre\u0107u. Piterson je s pravom zove \u201epsiholo\u0161ki i dru\u0161tveni raspad\u201c. No on je uznemiruju\u0107i simptom te bolesti, a ne njen lek.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a>\/The New York Review of Books<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Reakcionarni beli mu\u0161karci sigurno \u0107e biti odu\u0161evljeni Pitersonovom odvratno\u0161\u0107u prema \u201eborcima za dru\u0161tvenu pravdu\u201c i njegovom tvrdnjom da 60-ih godina 20. veka nije trebalo liberalizovati zakone o razvodu braka<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-245809","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/245809","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=245809"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/245809\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=245809"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=245809"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=245809"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}