{"id":245676,"date":"2018-04-28T07:00:55","date_gmt":"2018-04-28T05:00:55","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=245676"},"modified":"2018-04-27T22:02:16","modified_gmt":"2018-04-27T20:02:16","slug":"medijski-radnici-dele-sudbinu-citave-radnicke-klase","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2018\/04\/28\/medijski-radnici-dele-sudbinu-citave-radnicke-klase\/","title":{"rendered":"Medijski radnici dele sudbinu \u010ditave radni\u010dke klase"},"content":{"rendered":"

Autor: Predrag Mom\u010dilovi\u0107 <\/strong><\/p>\n

\"\"<\/a>Radni polo\u017eaj medijskih radnika i radnica u Srbiji najve\u0107a je prepreka ideji o slobodnom novinarstvu. Osim otvorene represije na javne servise, vlasni\u010dka struktura privatnih medija u tesnoj je sprezi s vladaju\u0107im strukturama. Nezavidan, prekaran polo\u017eaj potpla\u0107ennog medijskog radni\u0161tva ostavlja malo prostora za izve\u0161tavanje u javnom interesu.<\/p>\n

S Draganom Milanovi\u0107em Pilcem,<\/strong> predsednikom Granskog sindikata kulture, umetnosti i medija Nezavisnost, razgovarali smo o sindikalnom organizovanju medijskih radnika i radnica, prekarnom polo\u017eaju radni\u0161tva u medijima ali i o aktivnostima i borbama ovog granskog sindikata, kao i o planovima za Prvi maj, borbeni praznik rada.<\/p>\n

Kakva je trenutna sindikalna organizovanost u medijima?<\/strong><\/p>\n

Sindikalana organizovanost u medijima je kao i u drugim delatnostima. Problem je \u0161to se nagla\u0161ava, sindikati ne valjaju, sindikati su uru\u0161eni, \u0161to jeste donekle ta\u010dno, ali recite mi instuciju koja nije uru\u0161ena. Uru\u0161ena je institucija vlade, uru\u0161ena je skup\u0161tina, zdravstvo, obrazovanje i ostale funkcije dru\u0161tva su uru\u0161ene, kako onda da sindikat ne bude uru\u0161en. I sindikati dele sudbinu ljudi i dr\u017eave u kojoj je sve uru\u0161eno. U privatnim medijima ima vrlo malo sindikata, da nam nije sindikata u RTS-u i RTV-u Granski sindikat kulture, umetnosti i medija bi veoma slabo mogao da funkcioni\u0161e. Kod \u017deljka Mitrovi\u0107a organizovati sindikat, nema \u0161anse, nema \u0161anse.<\/p>\n

Koliko je odluka da se mediji privatizuju uticala na mogu\u0107nost sindikalnog organizovanja?<\/strong><\/p>\n

Uticala je veoma negativno iz vi\u0161e razloga. Prvi razlog je to \u0161to su se takvom odlukom mnogi mediji ugasili i puno ljudi je izgubilo poslove. Drugi razlog je tehnolo\u0161ki napredak uz rezanje tro\u0161kova, gde vam sada za organizovanje radio programa treba dvoje ljudi i ra\u010dunar, u nekim medijima nema dovoljno ljudi da uop\u0161te mo\u017ee da se organizuje sindikat. U ve\u0107im lokalnim medijima koji su opstali, opstale su i sindikalne organizacije kao \u0161to je na primer radio televizija Kragujevac, gde smo uspeli da poni\u0161timo privatizaciju, nakon \u0161to vlasnik nije ispla\u0107ivao plate radnicima dvanaest meseci. U nekim manjim sredinama izgubli smo sindikate ili se broj sindikalno organizovanih sveo na par ljudi.
\n
\nNovinari i novinarke, naro\u010dito mladi, danas su u izrazito prekarnoj poziciji. Ve\u0107ina njih radi honorarno, uz mizerne uslove rada bez mogu\u0107nosti da se priklju\u010de sindikatu. Za\u0161to je to tako?<\/strong><\/p>\n

Posao novinara u Srbiji jo\u0161 uvek je atraktivan, zato \u0161to je jo\u0161 uvek atraktivan privla\u010di puno ljudi, stvara konkurenciju i dovodi ljude u situaciju da pristaju na sve samo da bi radili. Ako neko mlad pristanete na sve uslove to se nastavlja ceo \u017eivot. U alternativnim medijima je situacija verovatno najte\u017ea jer jako mali broj ljudi je stalno zaposlen, usled male koli\u010dine novca ve\u0107ina radi honorarno. U istra\u017eivanju Centra za razvoj sindikalizma o prekarnim radnicima u medijima prikazane su porazne informacije.<\/p>\n

Zabluda je da je rad od ku\u0107e i rad bez radnog vremena super. Ni\u0161ta tu nije super, jer nemate ugovor o radu, niste sigurni ko vam je poslodavac, jedan klik vas deli od otkaza. Puno novinara je danas u takvoj situaciji gde ugovor o radu zamenjuje fiskalni ra\u010dun, gde nema ugovora koji reguli\u0161e godi\u0161ni odmor, prekovremene sate, solidarnu pomo\u0107, zdravstveno i penziono osiguranje, sve one stvari za koje se sindikat bori. Deluje le\u017eerno nema radnog vremena, mo\u017ee u kafi\u0107u ili od ku\u0107e da se radi, dobija se neki novac ali u su\u0161tini sve to je \u0161arena la\u017ea. Idemo sve vi\u0161e ka gubitku ugovora o radu. Poslodavac danas nema nikakva ulaganja po\u0161to vi morate da kupite ra\u010dunar, da platite internet, njegovo je samo da te klikom plati, klikom otpusti ili jednostavno nestane. Organizovanje sindikata ili \u0161trajka u takvim uslovima veoma je te\u0161ko. To \u0107e predstavljati izazov i za budu\u0107e organizovanje sindikata, kako do\u0107i do tih ljudi.<\/p>\n

Mladi danas nemaju poverenja u sindikate i ne vide da kroz sindikate mogu da ostvare svoja prava. koja je strategija sindikata da privu\u010de mlade ljude?<\/strong><\/p>\n

Mladi s potpunim pravom imaju sumnje u sindikat, po\u0161to gotovo da nemaju prilike da se susretnu sa sindikatima i da \u010duju u medijima ne\u0161to vi\u0161e o akcijama sindikata, po\u0161to i sindikati slabo pronalaze put do medija. Nekada kada sam ja po\u010dinjao, sindikat je imao slogan sindikat je rokenrol, kao i rokenrol sindikati moraju imati obavezu da ulep\u0161aju i pobolj\u0161aju svet. Sindikat mora uvesti novine kako bi olak\u0161ali i ulep\u0161ali rad. Trudimo se da inovativnim dizajnom plakata i sadr\u017eajem koji spaja nove tehnologije i sindikalnu borbu privu\u010demo mlade ljude.<\/p>\n

Pristalica sam novih tehnologija ali mislim da dru\u0161tvene mre\u017ee predstavljaju i problem. Imate \u201ehrabrog\u201c pojedinca koji sedi naspram monitora u svojoj zoni sigurnosti i nema nikakvu opasnost da izgubi bilo \u0161ta ali ni da promeni. Dru\u0161tvene mre\u017ee ustvari pacifiziraju borbenost koja ostaje samo na internetu, dok se ne prenosi na svakodnevnu borbu. Jako nam te\u0161ko ide sindikalno anga\u017eovanje mladih, \u0161to je problem sindikata svuda u svetu. Nekada su se ljudi porodi\u010dno u\u010dlanjivali u sindikate, dok danas ukoliko imaju sre\u0107u da su zaposleni, nisu u sindikatu ili su svi u razli\u010ditim sindikatima.<\/p>\n

\u010cini se da su danas sindikati kao i profesionalna udru\u017eenja novinara u defanzivi. Kakva je va\u0161a saradnja sa udru\u017eenjima novinara i koliko se teme preklapaju?<\/strong><\/p>\n

Sa NUNS-om smo pro\u0161le godine potpisali memorandum o saradnji i ve\u0107 godinama imamo partnerske odnose, zajedno organizujemo razli\u010dite doga\u0111aje. Zajedno sa NUNS-om, tre\u0107eg maja na Dan slobode medija organizujemo tribinu \u201eSindikati i mediji\u201c, gde \u0107emo upravo pri\u010dati o prekarizaciji medijskih radnika sa Sre\u0107kom Mihajlovi\u0107em iz Centra za razvoj sindikalizma, dok \u0107e NUNS-ov advokat Marija Vukasovi\u0107 predstaviti istra\u017eivanje o indikatorima i nivou medijskih sloboda i bezbednosti novinara. Sa UNS-om ne sara\u0111ujemo i ne \u017eelimo da imamo ikakvu saradnju.
\n
\nRadnici i radnice RTS-a i RTV-a tu\u017eili su dr\u017eavu zbog nelegalnog smanjenja plata. Kakva je situacija sa tu\u017ebama i kako se ceo proces odvijao?<\/strong><\/p>\n

Kada je 2014. donet zakon kojim su smanjene plate u javnom sektoru, u najgorem slu\u010daju ovaj Zakon je mogao da obuhvati i RTS. U \u010dlanu dva ovog Zakona navedeno je da ukoliko \u201ejavna sredstva \u010dine vi\u0161e od 50% ukupnih prihoda ostvarenih u prethodnoj poslovnoj godini\u201c, potpadate pod ovaj Zakon. Kada je Zakon uveden nije bilo pretplate i prihod iz dr\u017eavnog bud\u017eeta je iznosio oko 80% ukupnog prihoda RTS-a. Uvo\u0111enjem pretplate odnosno takse, prvog januara 2016, udeo finansiranja iz dr\u017eavnog bud\u017eeta je spao na 30% i prakti\u010dno je prestao bilo kakav pravni osnov da plate budu umanjenje. U tom trenutku smo intervenisali ali poslovodstvo RTS-a je nastavilo da nam oduzima 10%, tra\u017eili smo da nam daju odluku napismeno ali je nismo dobili. Onda smo organizovali \u0161trajk upozorenja, nakon \u010dega je do\u0161ao zvani\u010dan miritelj iz Agencije za mirno re\u0161avanje sporova, koji je dao Preporuku da smo mi u pravu. Ni to nije ispo\u0161tovano. I dan danas nama oduzimaju od zarade, nismo imali drugi na\u010din nego da tu\u017eimo.<\/p>\n

Trenutno je u RTS-u oko stotinak \u010dlanova UGS Nezavisnost podnelo tu\u017ebe. U Radio televiziji Vojvodine bi\u0107e podneto oko 170 tu\u017ebi i ve\u0107 je zakazano za 27. jun prvo ro\u010di\u0161te jednog od zaposlenih. Smatramo da \u0107emo dobiti ovu tu\u017ebu jer je ovo \u010disto pravno pitanje. Jedini smo sindikat koji je podr\u017eao tu\u017ebe, ulo\u017eili smo puno na\u0161ih kapaciteta i resursa i nadamo se da \u0107emo dobiti, jer ne borimo se samo za nas nego za sve zaposlene.<\/p>\n

Pre par meseci potpisan je kolektivni ugovor s RTS-om. Kako je tekao proces pregovaranja i da li ste zadovoljni ishodom?<\/strong><\/p>\n

Pregovore smo startovali prakti\u010dno od nule, uz obrazlo\u017eenje da ne mo\u017eemo ni\u0161ta dobiti i ni\u0161ta menjati, zato \u0161to va\u017ei zakon koji ka\u017ee da se ni\u0161ta ne mo\u017ee pove\u0107ati. Onda smo morali da pripretimo da ne\u0107emo potpisati kolektivni ugovor i da \u0107emo organizovati proteste. Nakon toga su po\u010deli da popu\u0161taju pa smo dobili, 17.000 dinara za jubilej preduze\u0107a pa jo\u0161 12.000 dinara na ra\u010dun solidarne pomo\u0107i \u0161to je sve mogu\u0107e po kolektivnom ugovoru. Ponudili su nam da smanjenje plate ne bude vi\u0161e 10% nego 7,5%, ali to nije bilo mogu\u0107e, jer Zakon se ili po\u0161tuje ili ne po\u0161tuje, ne mo\u017ee Zakon da se po\u0161tuje 2,5% a da se ne po\u0161tuje 7,5%. Uspeli smo da se izborimo za jo\u0161 dodatnih 43.000 dinara na osnovu jubileja preduze\u0107a, prakti\u010dno za trinestu platu a da ostanemo u zakonskom okviru. U RTS-u imate neki broj ljudi koji primaju enormne zarade i ogroman broj ljudi koji su ispod republi\u010dkog proseka. U takvim trenucima se kao sindikalac zapitate kakva je va\u0161a uloga, i koliko mo\u017eete da ostvarite. Izme\u0111u toga da pobolj\u0161am materijalni status svakog radnika za 9.600 dinara na mese\u010dnom nivou i ni\u010dega, kao sindikalac se uvek opredeljujem za 9.600 dinara. Uz uslov da me taj novac nije kupio i da zbog toga \u0161to sam dobio nisam napravio ustupak u profesiji i sindikalnom delovanju, nego sam se izborio za to potpuno regularnim sredstvima.<\/p>\n

Bli\u017ei nam se Prvi maj borbeni praznik rada, prethodnih godina mediji su prvomajske proteste stavljali u blok izme\u0111u reporta\u017ea sa izleti\u0161ta. Kakvi su va\u0161i planovi za Prvi maj i kakvu medijsku reakciju o\u010dekujete?<\/strong><\/p>\n

Medijski radnici dele sudbinu \u010ditave radni\u010dke klase. Kada je RTS raspisao konkurs za sto novih mladih medijskih lica javilo se hiljade ljudi, \u0161to pokazuje kolika je potreba za radnim mestima. Ljudi koji su primljeni dr\u017eani su dve godine na privremenom radu i tako je vlast uspela da dobije ljude koji ne mogu da talasaju, moraju da \u0107ute i da se ne bune. Sistematski se stvaraju kadrovi koji postaju poslu\u0161nici i poltroni, koji samo znaju da slu\u0161aju gazdu iz bilo koje politi\u010dke garniture on dolazio. Mediji s takvom uredni\u010dkom strukturom nikad ne\u0107e preneti da je na Prvom maju bilo \u010detiri hiljade ljudi, ve\u0107 \u0107e preneti da ih je bilo 400, mala grupa koja se pro\u0161etala. Nakon toga \u0107e prikazati Ko\u0161utnjak i Adu Ciganliju gde ljudi ro\u0161tiljaju, normalno je da onda ljudi imaju potpuno drugu percepciju o sindikatu i Prvom maju.<\/p>\n

Ujedinjeni granski sindikat \u201eNezavisnost\u201c trenutno se priprema da za Prvi maj poka\u017ee svoje stavove i da poka\u017eemo da imamo snagu. Imali smo konferenciju za medije zajedno sa Samostalnim sindikatom gde smo obavestili javnost na koji na\u010din \u0107e se akcija za Prvi maj sprovesti. Centralni doga\u0111aj bi\u0107e u 12 sati na trgu Nikole Pa\u0161i\u0107a odakle kre\u0107emo u protestnu \u0161etnju, u drugim gradovima lokalne sindikalne centrale obele\u017ei\u0107e Prvi maj. Od medija o\u010dekujemo da nas ne stave u odeljak sa ro\u0161tiljom, nego da poka\u017eu da postoje ljudi koji protestuju za svoja radna prava. O\u010dekujemo par hiljada ljudi, prethodnih godina na ulice smo izvodili minimum po tri-\u010detiri hiljade ljudi \u0161to je za ovakvu dru\u0161tvenu situaciju i za ovaj profil sindikata zna\u010dajan broj. U situaciji kada jedan \u010dovek, Aleksandar Vu\u010di\u0107, govori u ime nas i odlu\u010duje u ime nas. \u010covek koji kada odlu\u010duje ispred sebe ne vidi \u010doveka nego samo broj stranih investicija dok sve ostalo ostaje na margini, va\u017eno da za prvi maj iza\u0111emo u protestnu \u0161etnju i poka\u017eemo na\u0161u snagu.<\/p>\n

Ma\u0161ina<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Dragan Milanovi\u0107 Pilac: Puno novinara je danas u takvoj situaciji gde ugovor o radu zamenjuje fiskalni ra\u010dun, gde nema ugovora koji reguli\u0161e godi\u0161ni odmor, prekovremene sate, solidarnu pomo\u0107, zdravstveno i penziono osiguranje, sve one stvari za koje se sindikat bori<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-245676","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/245676","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=245676"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/245676\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=245676"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=245676"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=245676"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}