{"id":245490,"date":"2018-04-25T07:00:48","date_gmt":"2018-04-25T05:00:48","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=245490"},"modified":"2018-04-24T22:32:55","modified_gmt":"2018-04-24T20:32:55","slug":"komunisticki-manifest-danas","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2018\/04\/25\/komunisticki-manifest-danas\/","title":{"rendered":"Komunisti\u010dki manifest danas"},"content":{"rendered":"

Autor: Yanis Varoufakis<\/strong><\/p>\n

Iz autorovog predgovora za novo izdanje \u201eKomunisti\u010dkog manifesta\u201c, Vintage Classics, povodom 200 godina od Marxovog ro\u0111enja.<\/p><\/blockquote>\n

\"\"<\/a>Poput poezije, dobar manifest se obra\u0107a na\u0161im srcima i istovremeno pro\u017eima na\u0161u svest blistavim novim slikama i idejama. On nam izla\u017ee mogu\u0107nosti sadr\u017eane u na\u0161oj stvarnosti i otvara nam o\u010di za stvarne uzroke zbunjuju\u0107ih, uznemiruju\u0107ih, uzbudljivih promena koje se zbivaju oko nas. Uz to, on nas navodi da se ose\u0107amo beznade\u017eno nedorasli zato \u0161to nismo sami uo\u010dili te istine i suo\u010dava nas s neprijatnim saznanjem da smo se pona\u0161ali kao bedni sau\u010desnici u \u0161tetnom reprodukovanju pro\u0161losti. Na kraju, on poseduje snagu Bethovenove simfonije i podsti\u010de nas da postanemo pokreta\u010di budu\u0107nosti koja \u0107e okon\u010dati nepotrebnu masovnu patnju i nadahnuti \u010dove\u010danstvo da ostvari svoj potencijal za autenti\u010dnu slobodu.<\/p>\n

Nijedan manifest to nije uradio bolje od onog objavljenog u februaru 1848. u ulici Liverpul 46 u Londonu. Autori Komunisti\u010dkog manifesta (ili, prema prvoj verziji, Manifesta Komunisti\u010dke partije) bili su dvojica mladih Nemaca \u2013 Karl Marx, 29-ogodi\u0161nji filozof sklon epikurejskom hedonizmu i hegelovskoj racionalnosti, i Friedrich Engels, 28-osmogodi\u0161njak koji je nasledio fabriku u Man\u010desteru.<\/p>\n

Kao delo politi\u010dke literature Manifest je neprevazi\u0111en. Njegovi naj\u010duveniji redovi, me\u0111u ostalima i prvi (\u201eJedan bauk kru\u017ei Evropom \u2013 bauk komunizma\u201c) imaju \u0161ekspirovsku snagu. Poput Hamleta koji se na\u0161ao pred duhom svog ubijenog oca, \u010ditalac je nateran da se pita: \u201eDa li da se prilagodim vladaju\u0107em poretku i trpim udarce i strele okrutne sudbine koju su mi dodelile nadmo\u0107ne istorijske sile? Ili da im se pridru\u017eim, ustanem na oru\u017eje protiv statusa kvo i rade\u0107i protiv njega utirem put boljem novom svetu?\u201c<\/p>\n

Za Marxovu i Engelsovu tada\u0161nju \u010ditala\u010dku publiku to nije bila akademska dilema o kojoj se raspravlja u evropskim salonima. Manifest je bio poziv na akciju i \u010desto je povla\u010dilo policijsko proganjanje ili u nekim slu\u010dajevima dug boravak u zatvoru. Danas se mladi ljudi suo\u010davaju sa sli\u010dnom dilemom: prilagoditi se ustanovljenom poretku koji se osipa i nije sposoban da se reprodukuje ili mu se suprotstaviti i platiti visoku li\u010dnu cenu traganja za novim na\u010dinima zajedni\u010dkog rada, igre i \u017eivota? Mada su komunisti\u010dke partije gotovo sasvim nestale s politi\u010dke scene, pokazuje se da je te\u0161ko u\u0107utkati duh komunizma koji pro\u017eima Manifest.<\/p>\n

***<\/p>\n

Ambicija svakog manifesta je da vidi dalje od horizonta. Ali ta\u010dno opisati, kao \u0161to su to u\u010dinili Marx i Engels, doba koje \u0107e nastupiti 150 godina kasnije i analizirati protivre\u010dnosti i izbore s kojima se danas suo\u010davamo, zadivljuju\u0107i je poduhvat. Krajem 40-ih godina 19. veka kapitalizam je bio nestabilan, lokalan i fragmentaran. A Marx i Engles su uperili pogled daleko u budu\u0107nost i predvideli na\u0161 globalizovani, finansijalizovani, prekaljeni, raspevani i razigrani kapitalizam: spodobu koja je nastala posle 1991, u istom trenutku kada je sistem objavio smrt marksizma i smrt istorije.<\/p>\n

Naravno, neuspeh predvi\u0111anja iz Komunisti\u010dkog manifesta dugo je bio preuveli\u010davan. Se\u0107am se da su 70-ih godina pro\u0161log veka \u010dak i ekonomisti na levici osporavali predvi\u0111anje da kapital svugde mora \u201eda se ugnijezdi, svugdje da se naseli, svugdje da uspostavi veze\u201c. Polaze\u0107i od \u017ealosne stvarnosti onoga \u0161to se tada nazivalo zemljama Tre\u0107eg sveta, oni su tvrdili da je kapital izgubio vitalnost mnogo pre nego \u0161to se pro\u0161irio van svojih \u201emetropola\u201c u Evropi, Americi i Japanu.<\/p>\n

Empirijski gledano, ti ekonomisti su bili u pravu: evropske, ameri\u010dke i japanske multinacionalne korporacije koje su delovale na \u201eperiferijama\u201c, u Africi, Aziji i Latinskoj Americi, zadovoljavale su se ulogom kolonijalnih eksploatatora sirovina i nisu na tim mestima \u0161irile kapitalizam. Umesto da svuda podstakne kapitalisti\u010dki razvoj (da uvu\u010de u civilizaciju \u201esve, pa i najvarvarskije nacije\u201c), strani kapital je u Tre\u0107em svetu samo reprodukovao nerazvijenost. Pokazalo se da je Manifest polagao preveliku veru u sposobnost kapitala da prodre u svaki \u0107o\u0161ak i svaku pukotinu. Ve\u0107ina ekonomista, pa i onih koji po\u0161tuju Marxa, sumnjala je u predvi\u0111anje Manifesta da \u0107e \u201eeksploatacija svetskog tr\u017ei\u0161ta\u201c dati \u201ekosmopolitski karakter proizvodnji i potro\u0161nji svih zemalja\u201c.<\/p>\n

Pokazalo se, mada sa zaka\u0161njenjem, da su autori Manifesta ipak bili u pravu. Ali da bi se njihovo predvi\u0111anje obistinilo, bili su potrebni slom Sovjetskog Saveza i uvo\u0111enje dve milijarde kineskih i indijskih radnika na kapitalisti\u010dko tr\u017ei\u0161te radne snage. Dakle, da bi se kapital u potpunosti globalizovao, morali su biti pora\u017eeni re\u017eimi koji su se zaklinjali na vernost Manifestu. Da li je istorija ikada proizvela so\u010dniju ironiju?<\/p>\n

***<\/p>\n

Svako ko danas \u010dita Manifest bi\u0107e iznena\u0111en kada vidi da je svet koji su Marx i Engels opisali sli\u010dan ovom na\u0161em koji se klati na ivici tehnolo\u0161ke inovacije. U vreme Manifesta, parna ma\u0161ina je bila najve\u0107i izazov ritmu i rutini feudalnog \u017eivota. Selja\u0161tvo je bilo upregnuto u zup\u010danike i to\u010dkove te ma\u0161ine, a nova klasa gospodara, sa\u010dinjena od vlasnika fabrika i trgovaca, preotela je od zemljoposednika kontrolu nad dru\u0161tvom. Sada nad na\u0161im dru\u0161tvima lebde nove pretnje \u2013 ve\u0161ta\u010dka inteligencija i robotizacija \u2013 koje bi mogle rasto\u010diti \u201esve \u010dvrste, zar\u0111ale odnose\u201c. Neprestano revolucioni\u0161u\u0107i oru\u0111a za proizvodnju, ka\u017ee se u Manifestu, bur\u017eoazija menja \u201ecjelokupne dru\u0161tvene odnose\u201c i njena epoha se razlikuje od svih ostalih po \u201eneprestanom revolucionisanju proizvodnje, po neprekidnom potresanju svih dru\u0161tvenih slojeva, po vje\u010dnoj nesigurnosti i stalnom kretanju\u201c.<\/p>\n

Marx i Engels su smatrali da to potresanje treba slaviti. Ono je katalizator za krajnji napor koji \u010dove\u010danstvo mora ulo\u017eiti da bi raskrstilo s preostalim predrasudama na kojima po\u010diva velika podela izme\u0111u vlasnika ma\u0161ina i onih koji ma\u0161ine projektuju, pokre\u0107u i s njima rade. \u201eSve \u0161to je \u010dvrsto i ustaljeno pretvara se u dim; sve \u0161to je sveto skrnavi se\u201c, pi\u0161u oni u Manifestu o dejstvu tehnologije, i \u201eljudi najzad bivaju prisiljeni da na svoj \u017eivotni polo\u017eaj, na svoje me\u0111usobne odnose pogledaju trezvenim o\u010dima\u201c. Nemilosrdno rasta\u010du\u0107i na\u0161a predube\u0111enja i la\u017ene izvesnosti, tehnolo\u0161ka promena nas prisiljava \u2013 koliko god se mi opirali i negodovali \u2013 da se suo\u010dimo s bedom na\u0161ih me\u0111usobnih odnosa.<\/p>\n

Danas je to rezonovanje iskazano milionima re\u010di, od\u0161tampanih i na mre\u017ei, kojima se raspravlja o problemima globalizacije. Mada isti\u010du da je ona milijarde ljudi podigla iz izuzetnog u relativno siroma\u0161tvo, ugledni zapadni listovi, holivudske li\u010dnosti, preduzima\u010di iz Silikonske doline, biskupi pa \u010dak i finansijeri te\u0161ki vi\u0161e milijardi dolara jadikuju nad njenim manje po\u017eeljnim stranama: nepodno\u0161ljivom nejednako\u0161\u0107u, bestidnom pohlepom, klimatskim promenama i \u010dinjenicom da bankari i ultrabogata\u0161i uzurpiraju na\u0161u parlamentarnu demokratiju.<\/p>\n

Ni\u0161ta od svega toga ne bi trebalo da iznenadi \u010ditaoca Manifesta. \u201eCijelo se dru\u0161tvo sve vi\u0161e cijepa na dva velika neprijateljska tabora, na dvije velike klase koje stoje neposredno jedna naspram druge \u2013 bur\u017eoaziju i proletarijat\u201c. Kada je proizvodnja mehanizovana i profitna mar\u017ea vlasnika ma\u0161ina postala pokreta\u010d na\u0161e civilizacije, dru\u0161tvo se podelilo na vlasnike koji ne rade i najamne radnike koji nisu vlasnici. Srednja klasa je postala dinosaurus na putu ka istrebljenju.<\/p>\n

Ultrabogata\u0161e mu\u010de krivica i stres dok gledaju kako \u017eivoti svih drugih tonu u prekarnost neizvesnog najamnog ropstva. Marx i Engels su predvideli da \u0107e se ta izvanredno mo\u0107na manjina na kraju pokazati \u201enesposobna da vlada\u201c tako polarizovanim dru\u0161tvima zato \u0161to najamnim robovima ne\u0107e mo\u0107i da garantuje egzistenciju. Njene pripadnike, zabarikadirane u zatvorenim naseljima, mu\u010de strahovi koji im ne daju da u\u017eivaju u svom bogatstvu. Neki od njih, dovoljno pametni da shvate sopstveni dugoro\u010dni interes, priznaju da je socijalna dr\u017eava najbolja dostupna strategija osiguranja. Ali avaj, obja\u0161njava Manifest, kao dru\u0161tvenoj klasi njima je u prirodi da zakidaju na premijama osiguranja i izbegavaju pla\u0107anje nu\u017enih poreza.<\/p>\n

Zar se nije upravo to dogodilo? Ultrabogata\u0161i su nesigurna, stalno nezadovoljna dru\u017eina koja \u010desto pose\u0107uje klinike za detoksikaciju i neprestano tra\u017ei utehu kod \u0161arlatanskih, psihoterapeutskih i preduzima\u010dkih gurua. U me\u0111uvremenu, svi drugi se bore da obezbede hranu i \u0161kolarine, \u017eongliraju s kreditnim karticama i bore se s depresijom. Pona\u0161amo se kao da nam je \u017eivot bezbri\u017ean i govorimo da volimo ono \u0161to radimo i da radimo ono \u0161to volimo. U stvarnosti, uspavljujemo se pla\u010dem.<\/p>\n

Dobro\u010dinitelji, re\u017eimski politi\u010dari i akademski ekonomisti reaguju na to stanje na isti na\u010din: izri\u010du o\u0161tre osude simptoma (dohodovne nejednakosti) i ne vide uzrok (eksploataciju zasnovanu na nejednakim svojinskim pravima na ma\u0161ine, zemlju i resurse). Zar je onda neobi\u010dno \u0161to smo u \u0107orsokaku i bezna\u0111u koji idu naruku populistima, spremnim da se dodvoravaju najgorim instinktima masa?<\/p>\n

S brzim razvojem napredne tehnologije pribli\u017eavamo se trenutku kada \u0107emo morati da razmislimo o tome kako da se jedni prema drugima odnosimo na racionalan, civilizovan na\u010din. Ne mo\u017eemo vi\u0161e da se krijemo iza nu\u017enosti rada i ugnjeta\u010dkih dru\u0161tvenih normi koje idu uz nju. Manifest svom \u010ditaocu iz 21. veka pru\u017ea priliku da prodre kroz tu zbrku i shvati \u0161ta treba u\u010diniti da bi se ve\u0107ina izbavila iz nezadovoljstva prelaskom u nove dru\u0161tvene aran\u017emane u kojima je \u201eslobodan razvoj svakog pojedinca uslov slobodnog razvoja svih\u201c. Mada ne sadr\u017ei kartu puta kojim se tamo sti\u017ee, Manifest ostaje dragocen izvor nade.<\/p>\n

***<\/p>\n

Ako Manifest i danas ima mo\u0107 da uzbudi, o\u010dara i postidi ljude kao u vreme svog nastanka, to je zato \u0161to je borba izme\u0111u dru\u0161tvenih klasa stara kao samo vreme. Marx i Engels su to sa\u017eeli u 7 smelih re\u010di: \u201eIstorija svakog dosada\u0161njeg dru\u0161tva jeste istorija klasnih borbi.\u201c<\/p>\n

Od feudalnih aristokratija do industrijalizovanih imperija, motor istorije uvek je bio sukob izme\u0111u tehnologija koje su neprestano revolucionisane i vladaju\u0107ih klasnih konvencija. Sa svakom velikom promenom tehnologije, sukob me\u0111u nama menja oblik. Stare klase izumiru i na kraju ostaju samo dve: klasa koja poseduje sve i klasa koje ne poseduje ni\u0161ta \u2013 bur\u017eoazija i proletarijat.<\/p>\n

U toj situaciji se nalazimo danas. Mada kapitalizmu dugujemo svo\u0111enje svih klasnih razlika na jaz izme\u0111u vlasnika i nevlasnika, Marx i Engels insistiraju na tome da je kapitalizam nedovoljno razvijen da bi pre\u017eiveo tehnologije \u010diji razvoj podsti\u010de. Na\u0161a du\u017enost je da se otrgnemo od stare ideje o privatnoj svojini nad sredstvima za proizvodnju i izvedemo preobra\u017eaj kojim \u0107emo uspostaviti dru\u0161tvenu svojinu nad ma\u0161inama, zemljom i resursima. Danas, kada se tehnologije razvijaju vrtoglavom brzinom u dru\u0161tvima ograni\u010denim primitivnim radnim ugovorima do\u017eiveli smo sveop\u0161tu bedu. Ili, po nezaboravnim re\u010dima Manifesta: \u201eModerno bur\u017eoasko dru\u0161tvo, koje je vol\u0161ebni\u010dki izazvalo tako silna sredstva za proizvodnju i promet, li\u010di na \u010darobnjaka koji vi\u0161e ne mo\u017ee da vlada podzemnim silama koje je prizvao.\u201c<\/p>\n

\u010carobnjak zami\u0161lja da \u0107e njegovi pretra\u017eiva\u010di, aplikacije, roboti i genetski modifikovano seme svima doneti blagostanje. Ali kada se unesu u dru\u0161tvo podeljeno na najamne radnike i vlasnike, ta tehnolo\u0161ka \u010dudesa pomeraju najamnine i cene na nivoe koji povla\u010de niske profite za ve\u0107inu privrednih grana. Od njih imaju koristi samo velike tehnolo\u0161ke i farmaceutske kompanije i nekoliko korporacija, koje zadobijaju ogromnu politi\u010dku i ekonomsku mo\u0107 nad nama. Ako budemo odr\u017eavali radne ugovore izme\u0111u poslodavaca i zaposlenih, prava zasnovana na privatnoj svojini upravlja\u0107e kapitalom i koristiti ga za neljudske svrhe. Samo ukidanjem privatne svojine nad sredstvima za masovnu proizvodnju i uspostavljanjem novog oblika kolektivne svojine, uskla\u0111enog s novim tehnologijama, smanji\u0107emo nejednakost i ostvariti op\u0161te blagostanje.<\/p>\n

Po Marxovoj i Engelsovoj teoriji istorije izra\u017eenoj re\u010denicom od 7 re\u010di uvek je postojala pat pozicija izme\u0111u radnika i vlasnika. Kao \u0161to stoji u Manifestu: \u201eNjena [bur\u017eoazije] propast i pobjeda proletarijata podjednako su neizbje\u017ene\u201c. Istorija dosad nije ispunila ovo predvi\u0111anje, ali kriti\u010dari zaboravljaju da Manifest, kao svaka vrhunska propaganda, prikazuje nadu u obliku izvesnosti. Kao \u0161to je lord Nelson bodrio svoje vojnike pre bitke kod Trafalgara govore\u0107i im da Engleska od njih \u201eo\u010dekuje\u201c da izvr\u0161e svoju du\u017enost (mada je ozbiljno sumnjao da \u0107e oni to u\u010diniti), Manifest od proletera o\u010dekuje da ispune svoju du\u017enost prema sebi samima i nadahnjuje ih da se ujedine i oslobode iz okova najamnog ropstva.<\/p>\n

Da li \u0107e oni ispuniti to o\u010dekivanje? Danas to izgleda malo verovatno. S druge strane, morali smo da do\u010dekamo globalizaciju u 90-im godinama 20. veka da bismo doneli ispravan sud o Marxovoj i Engelsovoj proceni mo\u0107i kapitala u Manifestu. Mo\u017eda je novom, globalnom, sve prekarnijem proletarijatu potrebno vi\u0161e vremena da bi odigrao istorijsku ulogu koju predvi\u0111a Manifest? Dok o tome samo naga\u0111amo, Marx i Engels nam ka\u017eu da \u0107emo, ako se pla\u0161imo revolucionarne retorike ili poku\u0161avamo da izvrdamo du\u017enosti koje imamo jedni prema drugima, biti zahva\u0107eni vrtoglavom spiralom kojom kapital natapa i ispira ljudski duh. Po Manifestu, mo\u017eemo biti sigurni samo u jedno: ako se ne sprovede podru\u0161tvljavanje kapitala, \u010deka nas distopija.<\/p>\n

***<\/p>\n

Na pominjanje distopije skepti\u010dni \u010ditalac \u0107e se narogu\u0161iti: \u0161ta je sa sau\u010desni\u0161tvom Manifesta u legitimizovanju autoritarnih re\u017eima i \u010deli\u010denju drugova \u010duvara gulaga? Umesto da odgovorimo defanzivno \u2013 na primer, da niko ne krivi Adama Smitha za ekscese Volstrita ili Novi zavet za \u0161pansku Inkviziciju \u2013 mo\u017eemo da razmislimo kako bi na to pitanje odgovorili autori Manifesta. Verujem da bi Marx i Engels iskoristili prednosti naknadnog pogleda i priznali va\u017ean propust u svojoj analizi: nedostatak refleksivnosti. Priznali bi da nisu dovoljno razmislili o uticaju koji \u0107e njihova analiza imati na analizirani svet i da su zato o tome mudro \u0107utali.<\/p>\n

Manifest je ispri\u010dao mo\u0107nu pri\u010du beskompromisnim jezikom s namerom da prodrma \u010ditaoce i izvu\u010de ih iz apatije. Ali Marx i Engels nisu predvideli da sna\u017ean, preskriptivan tekst obi\u010dno sti\u010de sledbenike, vernike \u2013 \u010dak sve\u0161tenstvo \u2013 i da oni mogu iskoristiti mo\u0107 koju im je dao Manifest za ostvarivanje sopstvenih ciljeva. Na taj na\u010din oni mogu zloupotrebiti druge ljude, izgraditi sopstvenu bazu mo\u0107i, do\u0107i na uticajne polo\u017eaje, odgajiti poslu\u0161ne u\u010denike, ugrabiti kontrolu nad institucijama i strpati u zatvor svakog ko im se opire.<\/p>\n

Isto tako, Marx i Engels nisu procenili uticaj svojih spisa na kapitalizam. Ako verujemo da je Manifest doprineo oblikovanju Sovjetskog Saveza, njegovih isto\u010dnoevropskih satelita, Castrove Kube, Titove Jugoslavije i nekolicine socijaldemokratskih zapadnih vlada, mo\u017eemo se zapitati da li je takav razvoj prouzrokovao lan\u010danu reakciju koja je poni\u0161tila Marxova i Engelsova predvi\u0111anja i analize. Posle ruske revolucije a zatim i Drugog svetskog rata, strah od komunizma naveo je kapitalisti\u010dke re\u017eime da usvoje penzione programe, dr\u017eavno zdravstvo, \u010dak i ideju da se bogati nateraju da pla\u0107aju za \u0161kolovanje siroma\u0161nih ili nedovoljno imu\u0107nih u\u010denika na liberalnim univerzitetima. U me\u0111uvremenu je fanati\u010dno neprijateljstvo prema Sovjetskom Savezu pokrenulo paranoju i stvorilo atmosferu straha koja je posebno pogodovala li\u010dnostima kao \u0161to su Jozef Staljin i Pol Pot.<\/p>\n

Verujem da bi Marx i Engels za\u017ealili \u0161to nisu predvideli uticaj Manifesta na komunisti\u010dke partije koje su se iz njega ispilile. Grizlo bi ih to \u0161to su prevideli upravo onu vrstu dijalektike koju su najradije analizirali: da \u0107e radni\u010dke dr\u017eave reagovati na kapitalisti\u010dku dr\u017eavnu agresiju tako \u0161to \u0107e postajati sve totalitarnije, a da \u0107e kapitalisti\u010dke dr\u017eave, podstaknute strahom od komunizma, postajati sve civilizovanije.<\/p>\n

Blago autorima \u010dije su gre\u0161ke proiza\u0161le iz snage njihovih re\u010di, a jo\u0161 vi\u0161e blago onima \u010dije se gre\u0161ke same ispravljaju. Danas su radni\u010dke dr\u017eave nadahnute Manifestom gotovo nestale, a komunisti\u010dke partije su raspu\u0161tene ili u rasulu. Oslobo\u0111en konkurencije re\u017eima koje je nadahnuo Manifest, globalni kapitalizam se pona\u0161a kao da je odlu\u010dan da stvori svet koji je Manifest opisao.<\/p>\n

***<\/p>\n

Manifest je danas inspirativan pre svega zbog svoje preporuke nama, ovde i sada, u svetu u kome na\u0161e \u017eivote stalno oblikuje ono \u0161to je Marx u svojim ranijim Ekonomsko-filozofskim rukopisima opisao kao \u201euniverzalnu energiju koja ru\u0161i sve granice, kida sve veze i sebe postavlja kao jedino na\u010delo, jedinu univerzalnost, jedinu granicu i jedinu vezu\u201c. Od voza\u010da Ubera i ministara finansija do direktora banaka i najo\u010dajnije sirotinje \u2013 svima nam se mo\u017ee oprostiti \u0161to nas je zasenila ta \u201eenergija\u201c. Uticaj kapitalizma je tako sveprisutan da je ponekad veoma te\u0161ko zamisliti svet bez njega. Mali je korak od ose\u0107anja nemo\u0107i do malodu\u0161nog prihvatanja tvrdnje da nema alternative. Ali za\u010dudo (ka\u017ee se u Manifestu), ba\u0161 u \u010dasu kada smo spremni da se prepustimo toj ideji, alternative ni\u010du na sve strane.<\/p>\n

U ovom trenutku nam nisu potrebne propovedi o nepravednom ustrojstvu sveta, razotkrivanje rastu\u0107ih nejednakosti ili iscrpljuju\u0107i protesti zbog nestajanja na\u0161eg demokratskog suvereniteta. Nije nam potreban regresivni eskapizam: poziv da se vratimo u neko premoderno, pretehnolo\u0161ko stanje i na\u0111emo utehu u nedrima nacionalizma. Za trenutke sumnje i kolebanja Manifest nam predla\u017ee trezvenu, objektivnu procenu kapitalizma i njegovih zala u hladnoj i jasnoj svetlosti razuma.<\/p>\n

U Manifestu se ka\u017ee da problem s kapitalizmom nije to \u0161to on proizvodi previ\u0161e tehnologije ili \u0161to je nepravedan, ve\u0107 to \u0161to je iracionalan. Uspe\u0161no \u0161irenje kapitala pomo\u0107u akumulacije radi akumulacije dovelo je do toga da radnici rade kao ma\u0161ine za bedne nadnice, dok su roboti programirani da proizvode stvari koje radnici vi\u0161e ne mogu da kupe a robotima nisu potrebne. Kapital ne uspeva da racionalno iskoristi savr\u0161ene ma\u0161ine koje stvara osu\u0111uju\u0107i cele generacije na \u017eivot pun li\u0161avanja i bez dokolice, nedovoljnu zaposlenost i opusto\u0161enu \u017eivotnu sredinu, jer sve vreme odlazi na rad i pre\u017eivljavanje. \u010cak i kapitalisti su pretvoreni u automate koje nagriza strepnja. Oni \u017eive u stalnom strahu: ako ne komodifikuju svoje bli\u017enje, presta\u0107e da budu kapitalisti i pridru\u017ei\u0107e se sve ve\u0107oj, o\u010dajnoj masi prekarijata-proletarijata.<\/p>\n

Kapitalizam je nepravedan zato \u0161to porobljava sve, bogate i siroma\u0161ne; on tra\u0107i ljudske i prirodne resurse. Ista \u201eproizvodna linija\u201c koja stvara nevi\u0111eno bogatstvo stvara i duboku nesre\u0107u i nezadovoljstvo. Zato je na\u0161 prvi zadatak \u2013 ka\u017ee se u Manifestu \u2013 da prepoznamo tendenciju te sveprisutne \u201eenergije\u201c da samu sebe potkopa.<\/p>\n

Kada me novinari pitaju ko ili \u0161ta je najve\u0107a pretnja dana\u0161njem kapitalizmu, ka\u017eem im ne\u0161to \u0161to ne o\u010dekuju: kapital. Naravno, tu ideju decenijama plagiram iz Manifesta. Budu\u0107i da nije mogu\u0107e ni po\u017eeljno poni\u0161titi \u201eenergiju\u201c kapitalizma, trik je u tome da ubrzamo razvoj kapitala (tako da sagori kao meteor koji pada kroz atmosferu), a s druge strane da se odupremo (racionalnim, kolektivnim trudom) njegovoj tendenciji da slomi na\u0161 duh. Ukratko, Manifest nam preporu\u010duje da guramo kapital do samih njegovih granica i da istovremeno ograni\u010davamo njegove posledice i pripremamo ga za podru\u0161tvljavanje.<\/p>\n

Potrebno nam je jo\u0161 vi\u0161e robota, potrebni su nam bolji solarni paneli, instant komunikacije i sofisticirane mre\u017ee ekolo\u0161kog transporta. Ali nam je podjednako potrebno da se politi\u010dki organizujemo i branimo slabe, osna\u017eujemo mnoge i pripremamo tlo za uklanjanje apsurda kapitalizma. U praksi to zna\u010di da ideju o nepostojanju alternative treba odbaciti s prezirom koji zaslu\u017euje i da istovremeno treba odbiti sve pozive na \u201epovratak\u201c premodernoj egzistenciji. Nije bilo ni\u010deg eti\u010dkog u ranijim oblicima kapitalizma. Televizijske serije koje investiraju velika sredstva u prora\u010dunatu nostalgiju \u2013 na primer Dauntonska opatija \u2013 u stvari nas uveravaju da je ipak bolje \u0161to \u017eivimo u ovom vremenu, a mogle bi i da nas podstaknu da ubrzamo promenu.<\/p>\n

***<\/p>\n

Manifest je jedan od onih emocionalnih tekstova u kojima se ogledaju na\u0161e okolnosti i koji zato svakom od nas i svakom vremenu govori razli\u010dite stvari. Pre nekoliko godina, kada sam sebe opisao kao nedoslednog, liberterskog marksistu, s potcenjivanjem su me gledali i nemarksisti i marksisti. Ubrzo posle toga, u vreme sukoba izme\u0111u gr\u010dke vlade i nekoliko najmo\u0107nijih predstavnika kapitalizma, na\u0161ao sam se na prili\u010dno va\u017enom politi\u010dkom polo\u017eaju. Dok sam ponovo \u010ditao Manifest da bih napisao ovaj uvod, prizivao sam duhove Marxa i Engelsa da mi pomognu da ih bolje razumem.<\/p>\n

U mojoj knjizi Odrasli u sobi \/ Adults in the Room, u kojoj se bavim periodom kada sam bio gr\u010dki ministar finansija 2015, govori se o tome kako je gr\u010dko prole\u0107e uni\u0161teno kombinacijom brutalne sile (gr\u010dkih kreditora) i podela u gr\u010dkoj vladi. Napisao sam tu knjigu onoliko po\u0161teno i ta\u010dno koliko sam mogao. Iz perspektive Manifesta, me\u0111utim, istinski istorijski akteri u njoj su prikazani ovla\u0161 ili u ulozi gotovo pasivnih \u017ertava. \u201eGde je proletarijat u tvojoj pri\u010di?\u201c gotovo \u010dujem Marxa i Engelsa. \u201eZar proleteri ne bi trebalo da se suprotstave najmo\u0107nijim predstavnicima kapitalizma, a ti da im pru\u017ea\u0161 podr\u0161ku sa strane?\u201c<\/p>\n

Sre\u0107om, ponovno \u010ditanje Manifesta donelo mi je i izvesnu utehu, jer je potkrepilo moje stanovi\u0161te da je to liberalan, \u010dak libertarijanski tekst. Kad kritikuju bur\u017eoasko-liberalne vrednosti, njegovi autori to \u010dine zbog posve\u0107enosti, \u010dak ljubavi prema tim vrednostima. Sloboda, sre\u0107a, autonomija, individualnost, duhovnost, samostalan razvoj \u2013 to su ideali koje su Marx i Engels cenili iznad svega. Oni se ljute na bur\u017eoaziju zato \u0161to ve\u0107ini ljudi uskra\u0107uje priliku da budu slobodni. Kada imamo u vidu njihovu privr\u017eenost Hegelovoj fantasti\u010dnoj ideji da niko nije slobodan dok je ijedan \u010dovek u lancima, njihova glavna zamerka bur\u017eoaziji je to \u0161to ona \u017ertvuje sva\u010diju slobodu i individualnost na kapitalisti\u010dkom oltaru akumulacije.<\/p>\n

Iako nisu bili anarhisti, Marx i Engels su imali otpor prema dr\u017eavi zbog mogu\u0107nosti da jedna klasa njom manipuli\u0161e i eksploati\u0161e drugu. U najboljem slu\u010daju, videli su je kao nu\u017eno zlo koje \u0107e u postkapitalisti\u010dkoj budu\u0107nosti nastaviti da koordinira besklasno dru\u0161tvo. Ako ovo tuma\u010denje Manifesta dr\u017ei vodu, jedini na\u010din da se bude komunista je liberterski. Odazivanje na poziv manifesta \u201eUjedinite se!\u201c zapravo je nespojivo sa staljinizmom ili nastojanjem da se svet uredi po modelu sada pokojnih komunisti\u010dkih re\u017eima.<\/p>\n

\u0160ta je na kraju zaklju\u010dak Manifesta? I za\u0161to bi iko, posebno mladi ljudi, mario za istoriju, politiku i sli\u010dne stvari?<\/p>\n

Marx i Engels su zasnovali Manifest na dirljivo jednostavnom odgovoru: na autenti\u010dnoj ljudskoj sre\u0107i i izvornoj slobodi koja je prati. Za njih je samo to zaista va\u017eno. U Manifestu nema strogog pozivanja na du\u017enost niti nas on nadahnjuje na delovanje pominjanjem istorijske odgovornosti. On ne moralizuje i ne upire prstom. Marx i Engels su nastojali da prevazi\u0111u fiksacije nema\u010dke filozofije morala i motive kapitalisti\u010dkog profita racionalnim, a ipak podsticajnim pozivanjem na same osnove na\u0161e zajedni\u010dke ljudske prirode.<\/p>\n

Za njihovu analizu klju\u010dan je sve \u0161iri jaz izme\u0111u onih koji proizvode i onih koji poseduju sredstva za proizvodnju. Problemati\u010dna veza kapitala i najamnog rada ometa nas da u\u017eivamo u svom radu i njegovim proizvodima i pretvara poslodavce i radnike, bogate i siroma\u0161ne, u bezumne, nespokojne pione koje sile van njihove kontrole guraju u besmislenu egzistenciju.<\/p>\n

Za\u0161to nam je u svemu tome potrebna politika? Zar politika nije zatupljuju\u0107a delatnost, posebno socijalisti\u010dka politika, za koju je Oscar Wild jednom rekao da \u201etro\u0161i preveliki broj ve\u010dernjih izlazaka\u201c? Odgovor Marxa i Engelsa glasi: zato \u0161to taj idiotluk ne mo\u017ee da se dokraj\u010di individualno; zato \u0161to se ni na jednom tr\u017ei\u0161tu nikada ne\u0107e na\u0107i lek za tu glupost. Kolektivno, demokratsko politi\u010dko delovanje je na\u0161a jedina \u0161ansa da osvojimo slobodu i zadovoljstvo. \u017drtvovanje ve\u010dernjeg izlaska nije preterana cena za to.<\/p>\n

\u010cove\u010danstvo mo\u017ee da obezbedi dru\u0161tvene aran\u017emane koji \u0107e omogu\u0107iti \u201eslobodan razvoj svakog\u201c kao \u201euslov slobodnog razvoja za sve\u201c. S druge strane, mo\u017eemo zavr\u0161iti u \u201ezajedni\u010dkoj propasti\u201c nuklearnog rata, ekolo\u0161ke katastrofe ili mu\u010dnog nezadovoljstva. Nema garancije za dobre ishode. U Manifestu mo\u017eemo potra\u017eiti nadahnu\u0107e, mudrost i energiju, ali od nas zavisi \u0161ta \u0107e na kraju prevagnuti.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a>\/The Guardian<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U Manifestu mo\u017eemo potra\u017eiti nadahnu\u0107e, mudrost i energiju, ali od nas zavisi \u0161ta \u0107e na kraju prevagnuti<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-245490","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/245490","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=245490"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/245490\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=245490"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=245490"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=245490"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}