{"id":245345,"date":"2018-04-22T07:00:20","date_gmt":"2018-04-22T05:00:20","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=245345"},"modified":"2018-04-21T21:39:42","modified_gmt":"2018-04-21T19:39:42","slug":"so-evrope","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2018\/04\/22\/so-evrope\/","title":{"rendered":"So Evrope"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Zlatko Pakovi\u0107<\/strong><\/p>\n

O \u010demu govorim, najbolje govori primer Nema\u010dke, najmanje lo\u0161 zapadnoevropski primer pona\u0161anja prema izbeglicama sa Bliskog istoka, a opet lo\u0161. Kancelarka Angela Merkel, se\u0107ate se tog poziva, otvoreno je pozvala izbeglice da slobodno do\u0111u u Nema\u010dku. I one su do\u0161le da, u ve\u0107ini, iz Nema\u010dke budu deportovane \u2013 iz zemlje u koju su pozvane na dobrodo\u0161licu.<\/p>\n

Dablinska uredba odnosi se na one koji su granice pre\u0161li ilegalno, ali su iz Nema\u010dke, Austrije i drugih zemalja, deportovani i oni koji su u te dr\u017eave u\u0161li legalno. Dakle, uprkos zakonu, sve sa zakonom, sve sa pravom, sve sa dobrodo\u0161licom i filozofijom gra\u0111anskih prava, sloboda, tolerancije i ravnopravnosti, ljudi su deportovani. O krizi tog i takvog mi\u0161ljenja, te dijalektike, tog morala i obrazovanja, jeste re\u010d.<\/p>\n

Na Bliskom istoku Evropa ranjava sopstvene civilizacijske korene kao ne\u0161to tu\u0111e, jer ih je zaboravila. Onog trenutka kad bude shvatila (naime, kad u njoj bude shva\u0107eno), da joj je Alep glavni grad, pred Evropom \u0107e se ukazati \u010dove\u010dna budu\u0107nost. So te budu\u0107nosti jesu sirijske i ne samo sirijske izbeglice, koje poku\u0161avaju, uglavnom neuspe\u0161no, da se domognu evropskih zemalja. Za\u0161to? Zato \u0161to su izbeglice sa Bliskog istoka o\u017eivele onaj umrtvljeni ljudski potencijal za podno\u0161enje tragi\u010dne sudbine. One, izbeglice, danas u\u010de Evropu, koja je prestala da u\u010di, da \u017eivi po meri svoje poezije, od Homera i balkanske epike, Getea i Helderlina, do Majakovskog.<\/p>\n

Kad govorim o tim sudbinama, herojskim, o kojima sam slu\u0161ao i \u010ditao iz svog balkanskog, evropskog, koliko-toliko udobnog i mirnog legla, govorim o onima koji su govorili ovako: \u201e\u017delela sam da ostanemo u Nema\u010dkoj. Policajci su po nas do\u0161li rano ujutru i u\u0161li su kroz prozor, ali su bili veoma dobri prema nama.\u201c Molim vas! bili su dobri, pona\u0161ali su se pristojno, po\u0161to su u\u0161li kroz prozor da pa\u0107enike zateknu na spavanju. Odzvanjaju mi u uhu i re\u010di onog \u010doveka koji je uspostavio ovu dijagnozu: \u201eDeportaciju iz Zapadne Evrope je mogu\u0107e zaustaviti jedino ako ima\u0161 rak ili ako umre\u0161.\u201c Dakle, ne\u0107e\u0161 biti deportovan ukoliko si mrtav ili na samrti, ukoliko nisi Ti, ili ukoliko nisi sasvim Ti.<\/p>\n

\u201eMorali smo da napustimo Austriju. Poku\u0161ali smo da otputujemo u Nema\u010dku jer smo imali informaciju da bi nas Nema\u010dka mogla prihvatiti, a tamo \u017eivi i stariji brat moga oca koji ima posao i azil. Me\u0111utim, nema\u010dka policija nas je presrela u vozu, odvela u policijsku stanicu u Pasauu i onda nam rekla da nas ipak ne mogu prihvatiti. U jednom trenutku jedan od policajaca poku\u0161ao je nasilno da skine hid\u017eab mojoj majci kako bi je fotografisao. Molila ga je da po\u0161tuje njenu veru, ali on nije usli\u0161io njenu molbu. \u017dele\u0107i da je za\u0161titim, verbalno sam se suprotstavio policajcu. Opkolilo me je desetak njih i izneli su me napolje. Potom su nas vratili u Austriju. Tamo smo, me\u0111utim, izgubili ono mesto koje smo ranije imali u kampu, pa smo poslati u kamp pored austrijsko-hrvatske granice. Kao i mnogi drugi, poku\u0161ali smo da potra\u017eimo pomo\u0107 od austrijskih advokata. Na kraju smo ostali bez novca i nismo mogli da platimo lekaru da bi potvrdio dijagnozu moje bolesne majke, kojom bi se eventualno zaustavila planirana deportacija. Kad su do\u0161li po nas, znali smo da treba da sara\u0111ujemo. Odmah smo policajcima rekli da ne \u017eelimo da be\u017eimo. Dali su nam nekoliko minuta da se spremimo. Smestili su nas u neki veliki kamp na 12 sati i oduzeli nam sve li\u010dne stvari. Potom su nas odveli na aerodrom. Putovali smo malim avionom, i to je bio vanredan let samo za nas koje su deportovali (ne znam koliko je to ko\u0161talo dr\u017eavu Austriju).\u201c<\/p>\n

Ma\u0111arski ksenofobni \u017eiletno \u017ei\u010dani stav, samo je neznatno bla\u017ei u Austriji, sa svim tim licitiranjem broja izbeglica i njihovim deportovanjem, deportovanjem, deportovanjem\u2026 U vezi s pitanjem o kona\u010dnom re\u0161enju izbeglica, \u201eformirala se jedna vrlo konzervativna osovina, u kojoj u\u010destvuju i socijaldemokrati koji su se sasvim pribli\u017eili desni\u010darskoj poziciji\u201c. O tom zakre\u010denju evropske politike je re\u010d.<\/p>\n

Kad govorim o ovim sudbinama svojih savremenika, o kojima sam, velim, \u010ditao i slu\u0161ao iz evropske le\u017eernosti, najpotresnija mi je, me\u0111u potresnima, ona pri\u010da o grupi izbeglica koja se domogla Nema\u010dke i uspela da u njoj do danas ostane. Oni su iz Turske krenuli ilegalno morem u gumenom \u010damcu ka Italiji. Na pu\u010dini presrela ih je gr\u010dka policijska patrola. Policajci su mecima probu\u0161ili \u010damac i oti\u0161li. LJudi su s decom u naru\u010dju i na ramenima ostali na otvorenom moru. Tu nema signala za telefonski poziv. Dok ostali s decom plutaju, grupa mladi\u0107a, pa\u017eljivo nose\u0107i mobilni telefon, pliva \u0161est sati kako bi uhvatila signal za telefonski poziv turskoj policiji za pomo\u0107. Ovi ljudi, tvrdim, u\u010de danas Evropu da \u017eivi po meri svoje genijalne poezije od Eshila do \u0160ekspira, od Bihnera do Tomasa Bernharda. Oni su so Evrope.<\/p>\n

Danas<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Izbegli\u010dka kriza sa Bliskog istoka simptom je zakre\u010denja dijalektike, morala i obrazovanja u Evropi, jednostavnije re\u010deno \u2013 evroatlantske politi\u010dke misli<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-245345","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/245345","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=245345"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/245345\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=245345"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=245345"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=245345"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}