{"id":245304,"date":"2018-04-21T06:58:22","date_gmt":"2018-04-21T04:58:22","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=245304"},"modified":"2018-04-21T06:58:22","modified_gmt":"2018-04-21T04:58:22","slug":"baroni-razbojnici-digitalnog-doba","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2018\/04\/21\/baroni-razbojnici-digitalnog-doba\/","title":{"rendered":"Baroni razbojnici digitalnog doba"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Jennifer Cobbe<\/strong><\/p>\n

\"\"<\/a>Na\u010din na koji je kompanija Cambridge Analytica iskoristila Facebook da prikupi podatke o desetinama miliona korisnika samo je jedan od problema vezanih za ovu dru\u0161tvenu mre\u017eu i njen uticaj na dru\u0161tveni i politi\u010dki \u017eivot. Na izvestan na\u010din ovaj skandal je skrenuo pa\u017enju sa va\u017enijih pitanja koja proisti\u010du iz modela poslovanja giganata interneta: Google, Facebook, Amazon i druge velike tehnolo\u0161ke kompanije izgradile su najobuhvatniji i najbezobzirniji aparat nadzora i pra\u0107enja koji je svet ikada video. Svi smo pod njihovom prismotrom.<\/p>\n

Poslovni model internet kompanija mo\u017ee se opisati kao kapitalizam nadziranja \u2013 \u0161to je prva u\u010dinila harvardska profesorka Shoshana Zuboff 2015. godine. Izgra\u0111en na tehnologijama prikupljanja informacija i manipulisanja pona\u0161anjem korisnika, kapitalizam nadziranja nastao je onog trenutka kada su in\u017eenjeri iz Googla shvatili da prate\u0107i \u0161ta korisnici unose u pretra\u017eiva\u010d mogu anticipirati njihove \u017eelje. Razvijanje tehnika za predvi\u0111anje \u017eelja korisnika omogu\u0107ilo im je da plasiraju prilago\u0111ene oglase koji \u0107e uve\u0107ati prihode kompanije.<\/p>\n

Danas prakti\u010dno svaki aspekt svakodnevnog \u017eivota ostavlja trag u korporativnim bazama podataka koji se koriste za predvi\u0111anje i oblikovanje svih oblika pona\u0161anja. Ali korporacije koje se bave biznisom nadziranja ne zadovoljavaju se samo pra\u0107enjem \u017eelja korisnika; one aktivno oblikuju i usmeravaju te \u017eelje u skladu sa svojim ciljevima. To obi\u010dno zna\u010di da se od nas o\u010dekuje da kliknemo na reklamu, posetimo veb-stranicu ili kona\u010dno ne\u0161to kupimo. Da bi to postigli, koriste se sve poznate pre\u010dice i predube\u0111enja koja uti\u010du na ljude prilikom dono\u0161enja odluka, \u010dime se bavi disciplina poznata kao \u201eheuristika\u201c. To \u010desto podrazumeva da se linkovi i drugi sadr\u017eaji moraju prikazati na na\u010din koji ih \u010dini atraktivnijim, a u nekim slu\u010dajevima kao \u0161to su takozvani \u201emra\u010dni \u0161abloni\u201c \u2013 trikovi za privla\u010denje pa\u017enje i prodaju ili prikupljanje li\u010dnih podataka koji uklju\u010duju element prevare \u2013 koriste se arhitekture izbora koje korisnike prora\u010dunato dovode u zabludu.<\/p>\n

Opse\u017eni eksperimenti omogu\u0107uju dalje usavr\u0161avanje oglasa i poziva na interakciju. Google je na primer do 2014. godi\u0161nje izvodio oko 10.000 eksperimenata u oblasti pretrage i plasiranja oglasa, a u bilo kom trenutku u toku je bar 1.000 eksperimenata. Eksperimentima se testiraju korisni\u010dki interfejsi, algoritmi i drugi elementi servisa da bi se ustanovilo koje kombinacije su najefikasnije za anga\u017eovanje korisnika. Oglasi vas prate sa jedne veb-stranice na drugu, svaki put suptilno izmenjeni, jer kompanija poku\u0161ava da na osnovu va\u0161eg pona\u0161anja i reakcija otkrije koja varijacija \u0107e vas naterati da kona\u010dno kliknete na oglas.<\/p>\n

Otuda, ako koristite Chrome pretra\u017eiva\u010d ili Google aplikacije gotovo je sigurno da ste deo uzorka u desetinama psiholo\u0161kih eksperimenata koji treba da ustanove profil va\u0161ih navika i slabe ta\u010dke koje kompanijama mogu doneti korist. Taj personalizovani i dinami\u010dki oblik podsticanja odre\u0111enih oblika pona\u0161anja pru\u017ea kompanijama mno\u0161tvo prilika da manipuli\u0161u korisnicima na na\u010dine nezamislive pre nastanka interneta. A budu\u0107i da se saznanja o va\u0161im slabim ta\u010dkama dalje primenjuju za \u0161to efikasniji uticaj na ostale korisnike, vi ste prakti\u010dno sau\u010desnik, ne samo u sopstvenoj ve\u0107 i u manipulaciji va\u0161ih prijatelja i \u010dlanova porodice, suseda i kolega, prakti\u010dno svakog korisnika ovih usluga.<\/p>\n

Ve\u0107ina ljudi ne shvata koliko ina\u010de nedostupnih informacija mo\u017eete otkriti samo analizom relativno depersonalizovanih podataka o pona\u0161anju neke osobe. Istra\u017eivanje iz 2013. koje je sproveo Centar za psihometriju Univerziteta u Kembrid\u017eu pokazalo je da i bez \u010dinjeni\u010dnih podataka o nekoj osobi analiza \u201elajkova\u201c na Facebooku mo\u017ee precizno pokazati njenu seksualnu orijentaciju, etni\u010dku pripadnost, nivo zadovoljstva \u017eivotom, politi\u010dka i verska ube\u0111enja, da li su joj roditelji razvedeni i da li koristi droge. U nastavku istra\u017eivanja 2015. pokazalo se da kroz analizu \u201elajkova\u201c kompjuter mo\u017ee proceniti karakteristike va\u0161e li\u010dnosti \u2013 koliko ste naklonjeni umetnostima, koliko ste stidljivi ili kooperativni \u2013 bolje nego \u010dlanovi va\u0161e porodice i prijatelji. Zamislite sad koliko se podataka, \u010dak i onih koje smatrate li\u010dnim i poverljivim, mo\u017ee izvu\u0107i iz mora drugih informacija koje korporacije prikupljaju o vama i svakom drugom korisniku. Onda zamislite eksponencijalni rast koli\u010dine takvih podataka koji \u0107e uslediti sa \u0161irenjem takozvanog interneta stvari (Internet of Things, IoT) \u2013 \u0161to je prakti\u010dno mre\u017ea senzora, kamera i mikrofona koji \u0107e se kriti u va\u0161im domovima, kancelarijama i na javnim mestima i vredno prikupljati i slati podatke u baze podataka kapitalizma nadziranja.<\/p>\n

Oni koji su pratili saslu\u0161anje Marka Zuckerberga pred Kongresom pro\u0161le nedelje su u zabludi ako misle da ne treba da se brinu jer ne koriste Facebook. Tehnike pra\u0107enja koje kompanija koristi \u2013 uklju\u010duju\u0107i alat Facebook Pixel namenjen ogla\u0161iva\u010dima i dugmad \u201elike\u201c i \u201eshare\u201c \u2013 utkane su u sam internet i mno\u0161tvo veb stranica. Na taj na\u010din se prate korisnici \u0161irom interneta, sti\u010du predstavu o njihovim interesovanjima i upu\u0107uju im se prilago\u0111eni oglasi. Zeynep Tufekci, profesor sociologije na Univerzitetu Severne Karoline, napisao je nedavno u New York Timesu da \u010dak i ako nemate otvoren nalog, Facebook mo\u017ee dedukovati informacije o vama na osnovu onoga \u0161to zna o va\u0161im prijateljima koji ga imaju. \u010cak i ako niste registrovani korisnik, Facebook verovatno sastavlja \u201eskriveni dosije\u201c o vama, isto kao za svoje korisnike. U Americi nema na\u010dina da to spre\u010dite. Koristili Facebook ili ne, on vas posmatra.<\/p>\n

\u010cesto se tvrdi da su li\u010dni podaci cena koju pla\u0107amo da bismo besplatno koristili ponu\u0111ene usluge. Ali to nije sasvim ta\u010dno. Prava cena koju pla\u0107amo da bismo koristili Google i Facebook jeste na\u0161a privatnost. Odustajanje od prava na privatnost omogu\u0107uje kompanijama da istra\u017euju va\u0161e psiholo\u0161ke slabe ta\u010dke i napla\u0107uju ogla\u0161iva\u010dima mogu\u0107nost da ih koriste. Da bi to prikrile, ove kompanije se skrivaju iza dokumenata o politici privatnosti koji su \u010desto duga\u010dki, komplikovani i pisani nerazumljivim pravnim jezikom. Pre desetak godina jedno istra\u017eivanje je pokazalo da bi prose\u010dnom korisniku godi\u0161nje trebalo oko 25 dana (i no\u0107i) da pro\u010dita sve politike privatnosti koje je primoran da prihvati. Ko ima vremena i volje da to \u010dita? Pozivanje na privatnost da bi se opravdale takve prakse li\u010di na prevaru \u2013 Federalna komisija za trgovinu je osudila politiku privatnosti koju nudi Google jer korisnike dovodi u zabludu \u2013 naro\u010dito kada se ima u vidu da korporacije u biznisu nadziranja koriste heuristi\u010dke metode da otkriju najbolji na\u010din prezentacije politika privatnosti tako da navedu korisnike da ih prihvate.<\/p>\n

Mo\u017eda vam se \u010dini da je to razumna cena za odr\u017eavanje kontakta sa prijateljima i ro\u0111acima. Ali ono \u0161to dobijate zauzvrat nije verna slika va\u0161eg socijalnog kruga, ve\u0107 prilago\u0111ena verzija kojom upravljaju algoritmi in\u017eenjera iz Facebooka. To \u0161to vidite nije stvarnost, ve\u0107 slika stvarnosti koju je za vas filtrirao Facebook. U tu prilago\u0111enu sliku enkodirani su razli\u010diti sudovi o tome \u0161ta je po mi\u0161ljenju Facebooka vredno va\u0161e pa\u017enje. Na primer, algoritam za prikazivanje novih objava smanjuje vidljivost onih korisnika koji prema kriterijumima kompanije nisu dovoljno aktivni \u2013 to jest, prikazuje manji broj njihovih objava drugim korisnicima \u2013 i uve\u0107ava vidljivost onih koji su aktivniji. To je nov oblik kontrole: radite ono \u0161to Facebook od vas \u017eeli i bi\u0107ete nagra\u0111eni; ako ne ispunite kvotu, bi\u0107ete ka\u017enjeni socijalnom nevidljivo\u0161\u0107u. To mo\u017ee proizvesti te\u0161ke posledice. Zamislite, na primer, da ste se u trenutku te\u0161ke bolesti okrenuli Facebooku u poku\u0161aju da doprete do prijatelja koji \u0107e vas podr\u017eati i ute\u0161iti, ali niko od va\u0161ih prijatelja ne reaguje i vi umirete u uverenju da nikome nije stalo do vas \u2013 samo zato \u0161to niste bili dovoljno aktivni da bi Facebook smatrao da je va\u0161a bolest vredna pa\u017enje va\u0161ih prijatelja. To nije distopija iz budu\u0107nosti \u2013 to se navodno dogodilo pro\u0161le godine.<\/p>\n

Kada Mark Zuckerberg govori o povezivanju ljudi, kao \u0161to \u010desto \u010dini, on uvek zaboravlja da naglasi da je to povezivanje ljudi sa Facebookom. Koliko god da Zuckerberg pri\u010da o zajednici i povezanosti, Facebook ne postoji da bi doprineo odr\u017eavanju dru\u0161tvenih veza i istinskih prijateljstava. On zara\u0111uje od ogla\u0161avanja i zato \u017eeli da \u0161to vi\u0161e surfujete, skrolujete i klik\u0107ete i tako ustupate detalje o svom \u017eivotu za dalju obradu. Da bi to postigao, Facebook se mora pozicionirati kao centar va\u0161eg dru\u0161tvenog \u017eivota i posrednik va\u0161e stvarnosti.<\/p>\n

Tako posredovana stvarnost daje kompaniji kao \u0161to je Zuckerbergova zna\u010dajan uticaj na globalni protok informacija. Sa tim uticajem ide i odgovornost. Ipak, zahvaljuju\u0107i nedavno procurelim internim dokumentima znamo da Facebook ne razmi\u0161lja mnogo o posledicama svog delanja i da toleri\u0161e globalni procvat la\u017enih vesti i dezinformacija. U Mjanmaru na primer, gde je Facebook toliko dominantan da mnogi veruju da su Facebook i internet jedna ista stvar, brisani su sadr\u017eaji kojima se skre\u0107e pa\u017enja na etni\u010dko \u010di\u0161\u0107enje Rohinja muslimana i zabranjivani sadr\u017eaji njihovih grupa, dok pozive na nasilje protiv njih niko nije cenzurisao. Uticaj Facebooka u Mjanmaru je tako veliki da ga Ujedinjene nacije i grupe za za\u0161titu ljudskih prava optu\u017euju za pomaganje u genocidu.<\/p>\n

Da ne bude zabune, takvo pona\u0161anje nije ograni\u010deno samo na Facebook; to je endemski oblik pona\u0161anja u kapitalizmu nadziranja. Poznato je da je Google preporu\u010divao linkove koji vode do stranica o teorijama zavere; u \u010dlanku u Timesu objavljeno je da je Google \u010dak postavljao oglase za la\u017ene vesti na stranice posve\u0107ene proveri \u010dinjenica u vestima. U poku\u0161aju da uve\u0107a broj klikova i prihod, YouTube, jedan od servisa pod kontrolom Googla, usmerava korisnike na sve ekstremnije video snimke i postaje vode\u0107i generator radikalizacije u 21. veku.<\/p>\n

Svet upravo otkriva da stvarnost posredovana Facebookom olak\u0161ava nadziranje glasa\u010da od strane politi\u010dkih partija i kampanja. Facebook alati \u201eprilago\u0111ena publika\u201c i \u201esli\u010dna publika\u201c omogu\u0107uju ogla\u0161iva\u010dima, uklju\u010duju\u0107i i politi\u010dke organizacije, da dostave spiskove ljudi na koje ciljaju i pove\u017eu ih sa njihovim profilima. Ogla\u0161iva\u010di onda mogu izabrati sli\u010dne ljude koji nisu bili na njihovim spiskovima i usmeriti politi\u010dke poruke na sve njih, \u0161to znatno poja\u010dava efekte kampanje. Pomo\u0107u takvih alata za mikrociljanje organizatori kampanja mogu precizno plasirati razli\u010dite poruke razli\u010ditim grupama glasa\u010da. Prema \u010dlanku iz magazina Wired, tokom ameri\u010dkih predsedni\u010dkih izbora 2016. Trumpova kampanja je svakog dana koristila oglase u 40-50 hiljada razli\u010ditih varijacija pa\u017eljivo osmi\u0161ljenih da deluju na ciljane grupe i prethodno testiranih eksperimentima. Na dan tre\u0107e predsedni\u010dke debate, takvih prilago\u0111enih varijacija bilo je 175.000. Menad\u017eer Trumpove digitalne kampanje tvrdi da je Trump pobedio zahvaljuju\u0107i Facebooku i Twitteru.<\/p>\n

Za vreme izbora za Kongres 2010. godine Facebook je organizovao sopstveno istra\u017eivanje efekata politi\u010dkih poruka upu\u0107enih preko onlajn platformi. Istra\u017eivanje je pokazalo da je mogu\u0107e uve\u0107ati verovatno\u0107u izlaska bira\u010da na glasanje za oko 0,4 odsto plasiranjem obave\u0161tenja da su njihovi prijatelji ve\u0107 glasali i ohrabrivanjem da u\u010dine isto (ne\u0161to druga\u010diji eksperiment izveden 2012. dao je sli\u010dan rezultat). To ne zvu\u010di kao mnogo, ali na nivou zemlje to je oko 340.000 glasova. George W. Bush je pobedio sa razlikom od nekoliko stotina glasova u Floridi; Donald Trump je 2016. pobedio zahvaljuju\u0107i tome \u0161to je uspeo da privu\u010de oko 80.000 glasova vi\u0161e u samo tri dr\u017eave. Pa\u017eljivo dizajnirane mikro-kampanje pod parolom \u201eiza\u0111i i glasaj\u201c imaju veliki zna\u010daj u slu\u010dajevima kada je trka izjedna\u010dena. Tako\u0111e, u kampanji 2016. Trump je koristio alatku \u201eprilago\u0111ena publika\u201c za vo\u0111enje tri kampanje za odvra\u0107anje onih grupa bira\u010da koji bi mogli glasati za Hillary: ciljali su na demokrate koji podr\u017eavaju Sandersa porukama o njenim vezama sa finansijskom elitom; na mlade \u017eene porukama o njenoj podr\u0161ci suprugu uprkos optu\u017ebama za seksualno neprimereno pona\u0161anje; i na Afroamerikance porukama o njenim komentarima o \u201esupergrabljivcima\u201c iz 1996. Negativne kampanje nisu ni\u0161ta novo, ali precizno ciljanje mikro-kampanjama danas ih \u010dini efikasnijim nego ikada \u2013 po cenu potkopavanja poverenja u politi\u010dare i vere u demokratski proces.<\/p>\n

Kao \u0161to prime\u0107uje profesor Tufekci: \u201eAko su in\u017eenjeri konsenzusa 20. veka imali na raspolaganju lupe i bejzbol palice, njihove kolege u 21. veku imaju teleskope, mikroskope i skalpele u obliku algoritama i analitike\u201c. Mogu\u0107e je da ne postoji dvoje ljudi koji su videli isti skup oglasa, jer se u svakom sukobljavanju argumenata i dezinformacija vr\u0161e precizna prilago\u0111avanja za razli\u010dite grupe, pa glasa\u010di i ne znaju \u0161ta je servirano drugima. Dok su se politi\u010dke kampanje u pro\u0161losti odvijale pred o\u010dima javnosti, a tvrdnje i argumenti kandidata su stavljani pod lupu, mikro-ciljanje zna\u010di da se izborni proces danas pomerio ka privatnoj i personalnoj sferi, bez mnogo prilika za unakrsno ispitivanje i osporavanje dezinformacija. Po mi\u0161ljenju stru\u010dnjaka za digitalne medije Justina Hendrixa i Davida Carolla, to je \u201eno\u0107na mora za demokratiju\u201c.<\/p>\n

Kao dru\u0161tvo polako dolazimo sebi i uo\u010davamo probleme koje stvara Facebook. Po\u0161tovanje privatnosti nikada nije bilo deo njihove misije. Zuckerberg je vi\u0161e puta podse\u0107ao senatore da je Facebook izrastao iz ideje grupe studenata za veb-stranicu \u2013 ali nije pomenuo da su na toj stranici birali najzgodnije studentkinje bez njihove saglasnosti. U prvoj deceniji razvoja ovog sajta, njegov moto je bio \u201ekre\u0107i se brzo i ru\u0161i sve \u0161to ti se na\u0111e na putu\u201c. Sa takvim poslovnim etosom nije neobi\u010dno \u0161to nas skandali povezani sa Facebookom vi\u0161e ne iznena\u0111uju.<\/p>\n

Ponekad neko primeti sumnjive postupke ove kompanije i digne pra\u0161inu. Kao i poslednjih dana, onda se obi\u010dno pojavi Zuckerberg, izjavi da mu je veoma \u017eao i da nije mogao da predvidi problem (uprkos upozorenjima stru\u010dnjaka i grupa za za\u0161titu privatnosti), izgovori nekoliko re\u010denica o \u201ezajednici\u201c i planiranim \u201epobolj\u0161anjima\u201c i obe\u0107a da \u0107e se Facebook promeniti. Ali posle svih izvinjenja i obe\u0107anja da \u0107e biti pa\u017eljiviji i da \u0107e korisnicima osigurati vi\u0161e privatnosti \u2013 a bilo ih je dosta \u2013 neke stvari ostaju iste: nadziranje je ugra\u0111eno u gene Facebooka, a svrha njegovog postojanja je kapitalizam nadziranja. Re\u0161enje koje se nudi je predvidivo i pogre\u0161no: dajte Facebooku jo\u0161 ve\u0107u mo\u0107.<\/p>\n

Zuckerbergovo saslu\u0161anje pred Kongresom jasno je pokazalo nekoliko stvari. Facebook i dalje odbija da prizna koliko malo korisnici znaju o onome \u0161to Facebook radi. Zuckerberg tvrdi da je ve\u0107ina korisnika upoznata sa aktivnostima pra\u0107enja koje se sprovode i da im to ne smeta, ali istra\u017eivanja pokazuju da se ve\u0107ina korisnika ne bi saglasila sa takvim praksama. Tako\u0111e, da bi opravdao svoj poslovni model, Facebook insistira na tvrdnji da korisnici preferiraju ciljano ogla\u0161avanje, uprkos tome \u0161to istra\u017eivanja pokazuju da 41 odsto njihovih korisnika vi\u0161e voli tradicionalno ogla\u0161avanje, dok se svega 21 odsto opredeljuje za ciljane oglase (63 odsto bi volelo da vidi manje oglasa bilo koje vrste). Sada se zna da desetine hiljada aplikacija imaju pristup velikim koli\u010dinama podataka o korisnicima prikupljenim do 2015, ba\u0161 kao i Cambridge Analytica. Tek sada, kad se na\u0161ao pod reflektorima javnosti, Facebook poku\u0161ava da revidira odobrenja za kori\u0161\u0107enje podataka.<\/p>\n

Kona\u010dno, ni Facebook ni Google niti bilo koja od kompanija za nadziranje i pra\u0107enje ne mogu se same od sebe reformisati na iole smislen na\u010din, jer su zavisne od na\u0161ih podataka. Poslednji patenti koje je Facebook za\u0161titio ne obe\u0107avaju ni\u0161ta dobro. Kapitalizam nadziranja se \u010desto prikazuje kao prirodan poredak stvari u digitalnom svetu, ali to je rezultat izbora koje su pravili ljudi u trci za profitom. Kao poslovni model on nije ni neizbe\u017ean ni nepromenjiv.<\/p>\n

Korak u dobrom smeru bi bio prelazak na kontekstualno ogla\u0161avanje. To zna\u010di da biste oglase dobijali na osnovu sadr\u017eaja stranice koju pose\u0107ujete, a ne na osnovu analize podataka prikupljenih pra\u0107enjem pona\u0161anja korisnika. Najavljena Op\u0161ta uredba o za\u0161titi podataka o li\u010dnosti (GDPR) u Evropskoj uniji, kojom se \u0161tite prava korisnika, zahteva nove pristupe. I Facebook i Google su imali te\u0161ko\u0107a da ispune zahteve ve\u0107 postoje\u0107ih zakona o za\u0161titi podataka koji su u Evropi stro\u017ei. Sudovi u Belgiji i Nema\u010dkoj nedavno su objavili da su neke od praksi koje primenjuje Facebook (uklju\u010duju\u0107i pra\u0107enje ljudi koji nemaju Facebook nalog) protivzakonite, a Google je ve\u0107 bio kritikovan i pla\u0107ao velike kazne zbog prikupljanja podataka bez saglasnosti i obave\u0161tavanja korisnika o tome \u0161ta radi sa njima.<\/p>\n

Ispunjavanje uslova koje postavlja GDPR verovatno \u0107e biti veliki izazov za kompanije koje se bave biznisom nadziranja. Ali uz zapre\u0107ene kazne i do 4 odsto globalnog prometa za ozbiljna kr\u0161enja pravila EU, tehnolo\u0161ke kompanije \u0107e morati ozbiljnije da shvate svoju odgovornost i sprovedu reforme. Po\u0161to \u0107e ve\u0107 morati da primene nova pravila da bi nastavile da rade u Evropi, mogle bi \u2013 relativno lako \u2013 da primene ista pravila na korisnike u Severnoj Americi i ostatku sveta. I zaista, Facebook je pod sve ve\u0107im pritiskom da tako i postupi \u2013 a i Zuckerberg je natuknuo da bi kompanija mogla po\u0107i u tom smeru. To bi bio veliki korak napred; za\u0161titnica prava potro\u0161a\u010da Jessica Rich u \u010dlanku objavljenom u magazinu Wired prime\u0107uje da bi bilo jo\u0161 bolje kad bi i Sjedinjene Dr\u017eave usvojile zakone sli\u010dne onima u Evropi.<\/p>\n

Problemati\u010dna praksa kompanija za nadziranje i njihovo uporno odbijanje da odgovorno postupaju doveli su nas do prekretnice. Mo\u017eemo se usprotiviti visokom nivou korporativnog nadziranja, kakvo pre dolaska interneta svakako ne bismo prihvatili, tako \u0161to \u0107emo izvr\u0161iti pritisak na Facebook i zakonodavce da ne\u0161to promene i tako \u0161to \u0107emo koristiti alternativne servise sa druga\u010dijim poslovnim modelima. Tako\u0111e mo\u017eemo zahtevati pozivanje na odgovornost \u010ditavog digitalnog oligopola i bolju za\u0161titu na\u0161e privatnosti i podataka. Ovo je trenutak odluke: da li \u0107e internet pripasti njima ili nama?<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a>\/ The New York Review of Books<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Danas prakti\u010dno svaki aspekt svakodnevnog \u017eivota ostavlja trag u korporativnim bazama podataka koji se koriste za predvi\u0111anje i oblikovanje svih oblika pona\u0161anja<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-245304","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/245304","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=245304"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/245304\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=245304"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=245304"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=245304"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}