{"id":244729,"date":"2018-04-11T07:00:21","date_gmt":"2018-04-11T05:00:21","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=244729"},"modified":"2018-04-10T23:44:34","modified_gmt":"2018-04-10T21:44:34","slug":"citanje-medija-burzoaska-propaganda-i-fasizacija-drustva-2","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2018\/04\/11\/citanje-medija-burzoaska-propaganda-i-fasizacija-drustva-2\/","title":{"rendered":"\u010citanje medija: bur\u017eoaska propaganda i fa\u0161izacija dru\u0161tva"},"content":{"rendered":"

Autor: Neboj\u0161a Miliki\u0107\"\"<\/a><\/strong><\/p>\n

Da li danas mo\u017eemo govoriti o bur\u017eoaskoj propagandi i kako dolazi do fa\u0161izacije dru\u0161tva? U \u010detiri nastavka ovog teksta Neboj\u0161a Miliki\u0107 analizira diskurs savremenih medija i njegove politi\u010dke implikacije na dru\u0161tvo.<\/em><\/p>\n

IV deo: Ko-dezorijentacija i fa\u0161izacija<\/strong><\/p>\n

Da rekapituliramo, rizikuju\u0107i da pone\u0161to i ponavljamo ili dodatno podvla\u010dimo \u2012 treba ionako trpeti taj permanentni pritisak \u2012 nije lo\u0161e permanentno i kontrirati.<\/p>\n

Diskurs RSE je slede\u0107i: svaki dan \u0107emo vam na nizu izabranih primera objasniti za\u0161to niste dobri i ispravni, na\u0161e vesti o vama doza su krajnjeg razo\u010daranja i prekora iza kojih se, po prirodi stvari, uvek nazire i sva ona divota do koje se zaslu\u017eeno ne dolazi\u2026<\/p>\n

Sputnjik ima obrnut koncept, ideailtet je ve\u0107 tu, ovaplo\u0107en u dobrom delu naroda i dr\u017eave, jer svako ko je prijatelj Rusije dobar je i drag po sebi. Ali, na putu ka zaslu\u017eenoj nagradi ili tek pukog konzumiranja tog dobra stoje neprijatelji koji to neprijateljstvo potvr\u0111uju zavidljivim zakeranjem i mrcvarenjem.1<\/p>\n

U smislu preduslova za fa\u0161izaciju, RSE nudi donekle sli\u010dnu, idealizovanu \u201esve \u0107e biti u redu samo ako\u2026\u201c sliku kapitalisti\u010dkog dru\u0161tva. Istu sliku nude i za to dru\u0161tvo karakteristi\u010dni autoritarni pokreti. Ponuda se zasniva na formuli koju su fa\u0161isti milom i silom doveli do perfekcije: propagandno potiskivanje objektivne percepcije stvarnosti u svesti, u nadi da \u0107e se alhemijskim preobratom u do\u017eivljaju promeniti i sami problemi u stvarnosti. Romanti\u010dan \u0161timung ovakvim ili sli\u010dnim RSE bajanjima daju rezignirani eksperti tipa Miodraga Zeca, Du\u0161ana Pavlovi\u0107a, Vladimira Gligorova i bilo liberalni bilo \u010detni\u010dki malogra\u0111anski oportunisti iz DS, LDP, LSV, SPO itd. Naravno, to je danas tek pokunjeno terciranje zaglu\u0161uju\u0107oj SNS propagandi.<\/p>\n

Za\u010du\u0111enost nad uporno\u0161\u0107u i iskreno\u0161\u0107u ovih bajanja i raznih za njih vezanih paranoja \u2013 opada ako imamo u vidu onu \u0161argarepu koja \u010deka svakog zaslu\u017enog srednjeklasnog propagandistu kad se u Srbiji, a po mogu\u0107stvu i u Rusiji, Belorusiji, Venecueli, Siriji itd., kona\u010dno uspostavi normalna kompradorska demokratija. U ime o\u010dekivanog li\u010dnog progresa u vezi s takvim \u017eeljenim preobra\u017eajem, potrebno je nau\u010dno i politi\u010dki pre\u0107utati ili prikriti prakti\u010dne rezultate kolonijalne hegemonije koju reklamira RSE. Na primer, prete\u0107e siroma\u0161tvo za preko 50% dece u Rumuniji.<\/p>\n

Potrebno je u\u010diniti razumnom i dnevno opravdavati zapovest: \u201eNe pitaj kako to da tramvajd\u017eija u Bugarskoj ima 300 evra, a u Danskoj 3.000 evra, a \u017eive i rade u ne\u010demu \u0161to se predstavlja kao \u2019ekonomska zajednica\u2019, ve\u0107 se pitaj zbog \u010dega sve ne zaslu\u017euje\u0161 da bude\u0161 smatran ravnopravnim, \u010dak ni na ro\u0111enju\u201c. Ne pitaj za\u0161to se globalna srednja klasa, po T. Piketiju, reprodukuje kao neka privilegovana srednjovekovna kasta, a globalna dru\u0161tvena pokretljivost je na nivou Engleske u XVI veku. Ne pitaj za\u0161to je famozni odnos 98% poseduje 2% bio u istoriji ozbiljno promenjen jedino tokom postojanja kakvog-takvog globalnog socijalisti\u010dkog projekta.<\/p>\n

O\u010dito je da sve ovo mo\u017eete da normalizujete samo ako prihvatite da postoje ljudi ni\u017ee i vi\u0161e vrednosti po poreklu, \u0161tavi\u0161e po pukom slu\u010dajnom mestu ro\u0111enja. A to nije ni lako, zato se naknada za lojalnost i doprinos o\u010duvanju i racionalizaciji ovakve hegemonije entuzijasti\u010dnih delova srednje klase i upotrebljava izraz \u201eimperijalna renta\u201c. Uostalom, ima tu i dugoro\u010dnijih ciljeva od same rente, a to su klasni interesi onih frakcija posedni\u010dke i srednje klase koje \u0107e profitirati od ulaska u EU, kao i raznih prate\u0107ih deklasiranih formacija koje se nadaju delu kola\u010da oduzetog od zaposlenog radni\u0161tva i selja\u0161tva.<\/p>\n

Da li vas cela ova konstelacija podse\u0107a na neku istorijsku situaciju? Naizgled, fali samo zainteresovana militaristi\u010dka kasta, koju ovde naravno predstavlja NATO, a koji i ne slu\u017ei ni\u010dem drugom nego o\u010duvanju naplja\u010dkanog bogatstva Zapada i osiguranju dalje plja\u010dke bilo kolonija bilo sopstvenog (po mogu\u0107stvu imigrantskog) radni\u0161tva.<\/p>\n

S druge strane arene podsticanja fa\u0161izacije, potrebno je obezbediti i neku optimisti\u010dku fascinaciju, izvor ponosa, veru u daleku ali dosti\u017enu pobedu na\u0161e stvari. Ozarenje i ushi\u0107enje spikera Sputnjika poti\u010de od dnevno potvr\u0111enog i slavljenog saznanja da je hegemonija Zapada o\u010digledno \u0161uplja i klimava, da zve\u010di i landara na sve strane i da im to obezbe\u0111uje i obilato dnevno prihranjivanje njihovih \u201ekontra\u201c hegemonih pozicija. Da, ba\u0161 li\u010di na ono \u201etruli zapad\u201c, ali ne treba zaboraviti, i na toj navodnoj kontrastrani su nestrpljivi kreditori, li\u010dni imperativi bilo golog pre\u017eivljavanja bilo lascivnog presti\u017ea karakteristi\u010dnog za oligarhije. Otud i ekskluzivno odu\u0161evljenje trokiranjem konkurencije, time se jednostavno olak\u0161ava sopstveni posao i uspeh u sun\u010devom sistemu Putinove Rusije.2<\/p>\n

A kako nema vi\u0161e zemlje proleterske, ideolo\u0161ke nade pola\u017eu se u crkavanje kom\u0161ijske krave. Sa Sputnjikove strane paradiraju Milo\u0161evi\u0107evi po\u010dasni stra\u017eari tipa Vladislava Jovanovi\u0107a i \u017divadina Jovanovi\u0107a. Ali i jastrebovi Var\u0161avskog pakta i neizbe\u017ene talking heads tipa Miroslava Lazanskog, nadrinovinari i TV ispovednici tipa Milomira Mari\u0107a, Te\u0161e Te\u0161anovi\u0107a itd. I svi oni u jednoj osobi \u2013 Ivici patak Da\u010di\u0107u, koji jo\u0161 razgoni koga stigne na buljuke svojom partijskom ma\u0161inerijom, dobro podmazanom privatizacijom. Diskurs je sklepan od niza posttraumatskih simptoma i pretnji politi\u010dkim samoubistvom, zaostav\u0161tine teorija svetske zavere protiv Srbije, privatizovane i nacionalizovane odbrane i za\u0161tite od ina\u010de realne i zle hegemonije.<\/p>\n

Va\u017eno je podvu\u0107i da se i u ovom taboru pa\u017eljivo izbegava kritika kapitalisti\u010dkog sistema, makar i globalnog, \u010ditava stvar je u istorijskim usudima i naklonostima, vernim ili verolomnim savezni\u0161tvima i geopoliti\u010dkim igrama. Koncept je uljuljkavanje \u201emalog \u010doveka\u201c u udobnu bespomo\u0107nost i neodgovornost, ali i fabrikovanje njihove sopstvene istorijske nevinosti i nedu\u017enosti, nakon svega \u0161to se desilo devedesetih, a u \u010demu je ova kamarila bila glavnokomanduju\u0107a. I ovo podse\u0107a na neku istorijsku konstelaciju? Da, fali samo, i sre\u0107om, bilo kakva objektivna mo\u0107 da se sa svime ovim nosi na bilo koji drugi na\u010din osim zaludno-propagandni. \u201eE, al\u2019 zato je tu Rusija koja sad ima bombu koja\u2026\u201c<\/p>\n

I evo kako, pojednostavljeno re\u010deno, radi ta sprega propagande i fa\u0161izacije: RSE te\u017ei da okupira i formatira samu kriti\u010dko-analiti\u010dku svest javnosti i gra\u0111ana narativom o nikada nedovoljno dobrom i poslu\u0161nom \u0111aku, tj. proizvo\u0111enjem svojevrsnog kompleksa (zaslu\u017eene i neminovne) pot\u010dinjenosti i manje vrednosti. Sputnjik oportunisti\u010dki interveni\u0161e u tako (za)datom prostoru, reanimiraju\u0107i \u017eelju za (bilo kakvim) otporom, podsticanjem ose\u0107anja povre\u0111enosti i poni\u017eenosti, koji su, me\u0111utim, u interpretaciji najve\u0107eg dela njegovih novinara i govornika, posledica upravo superiornosti, vi\u0161e vrednosti bilo nacionalne zajednice bilo njenih vi\u0161e ili manje herojski stilizovanih individua. Ovde je dobro podsetiti se da bezobzirnost i okrutnost nacista dolazi i iz uverenja da njihovi neprijatelji ugro\u017eavaju neupitne visoke vrednosti nacije, i njoj pripadaju\u0107e nacionalne istorije, kulture pa i same civilizacije.3<\/p>\n

Me\u0111utim, kao \u0161to to nisu sadista i mazohista, ni ovakvi generatori lojalne svesti ili podsvesti nisu nikakav idealan par, kako se to tvrdi u nekim procenama balansa uticaja koje pravi RT. Naprotiv, njihovo sadejstvo poja\u010dava konfuziju, frustracije, ose\u0107anje bezizlaza i dovodi do o\u010dekivane afektivne odbrane i reakcije, koje se, uz kontinuitet kontrafaktualnih propagandnih pritisaka, postepeno pretvaraju u \u201erazlo\u017ean\u201c, ako ne i jedini mogu\u0107i stav. Jedini mogu\u0107i upravo zbog sprege opisanih propagatorskih koncepata i pritisaka, jer i RSE i Sputnjik kompulsivno reprodukuju pomenuti kontrast izme\u0111u idealiteta \u201edobrog i pravednog sveta\u201c i realiteta \u201enepravedne i lo\u0161e stvarnosti\u201c, gde su slu\u0161atelji po automatizmu ili de\u017eurni krivci (svojom), ili ve\u010dite \u017ertve (tu\u0111om krivicom). Sprega nadalje radi tako da se, odbijete li da budete \u017ertva, pretvarate neminovno u krivca i obrnuto. Jasno je da takav sutok i dinamika sila, \u010dak i kod slu\u0161atelja koji ne prihvataju nijednu od dve ponu\u0111ene uloge, izgledno dovodi samo do poja\u010danog disbalansa interesovanja, razumevanja i orijentacije u politi\u010dkom polju, \u0161tavi\u0161e do mogu\u0107eg i izglednog potpunog gubljenja poverenja u njega. A to je istorijski poznat fenomen iz predve\u010derja uspeha fa\u0161isti\u010dkih pokreta.<\/p>\n

\u0160to se ideolo\u0161kog back-grounda ti\u010de, i tu je sprega stabilna, jer RSE diskurs je u su\u0161tini glasnogovornik snaga koje istorijski i aktuelno upravo i proizvode i odr\u017eavaju uslove za fa\u0161izaciju \u2013 antisocijalni, antisocijalisti\u010dki i antikomunisti\u010dki diskurs \u201enema alternative\u201c (tzv. TINA) sigurno nije do\u0161ao iz Rusije mada se i tamo zapatio u svom pomiriteljsko-ujediniteljskom klju\u010du (videti samo tipi\u010dnu bur\u017eoasko-revizionisti\u010dku izjavu Putinovu povodom godi\u0161njice Oktobarske revolucije). Sputnjikov ideolo\u0161ki diskurs je onaj koji miri i ujedinjuje, milom ili silom, delove nacionalne bur\u017eoazije i lojalne srednje klase u disciplinovani stabilokratski blok na vlasti, bilo u Rusiji, Turskoj, Ma\u0111arskoj, doskora u Makedoniji, a odskora i u Poljskoj. Takvi blokovi u stvari vr\u0161e najve\u0107i deo, u uvodnom delu ovog teksta opisanih funkcija istorijskih fa\u0161isti\u010dkih pokreta, ali ovoga puta s bur\u017eoasko-parlamentarnim legitimitetom. Sputnjik, dakle, tranzicijom proizvo\u0111enoj i odr\u017eavanoj konjukturi i atmosferi koja pogoduje fa\u0161izaciji, kroz podila\u017eenje najfantasti\u010dnijim nacionalisti\u010dkim stereotipima i maglama \u2013 daje tematski (prkosno-nacionalno) stilizovano lice. Re\u010dnikom teretane, RSE radi na pove\u0107anju mase, a Sputnjik na definiciji fa\u0161isti\u010dkih mi\u0161i\u0107a.<\/p>\n

U svakom slu\u010daju, cilj je su\u0161tinski isti \u2013 usmeravanje opravdanog nezadovoljstva stanovni\u0161tva u povoljnom, bilo delimi\u010dno ili potpuno pogre\u0161nom smeru, otupljivanje i zamiranje kapaciteta za razumevanje i promi\u0161ljanje savremenog sveta kao i uloga i mogu\u0107nosti njegovih razli\u010ditih istorijskih ili savremenih aktera. Treba li da naglasimo da su se istorijski fa\u0161isti neobi\u010dno istakli upravo u ovom zauzdavanju, preozna\u010davanju i preusmeravanju op\u0161teg nezadovoljstava kapitalizmom, da su, \u0161tavi\u0161e, u tome nalazili prvenstveni smisao i cilj svog delovanja i propagiranja? I da su se zbog toga posebno dopali bur\u017eoaziji svih evropskih zemalja, ne samo Nema\u010dke i Italije.<\/p>\n

Bivaju\u0107i makar i nevoljno na istom poslu, ne samo u Srbiji, neki kodeks bur\u017eoaske solidarnosti izme\u0111u ove dve (ovde dobro do\u0111e ubaciti ono pateti\u010dno \u201eepski\u201c, kao u svakom odglumljenom sukobu rivala koji imaju iste, obi\u010dno plemenite interese i ciljeve), dakle neepski sudaraju\u0107e platforme ipak se po\u0161tuje. Dakle, d\u017eentlmenski dogovor je da nijedna od dve propagandne o\u0161trice ne ide ka su\u0161tini problema, ka hegemonom kapitalisti\u010dkom sistemu koji neminovno, nepogre\u0161ivo i neprekidno vodi sistemskoj reprodukciji i dominaciji nacionalizma kao i za nacionalisti\u010dke ideje vezanih rivaliteta, zabluda, omrza, tenzija, sukoba i ratova.4<\/p>\n

I za jednu i za drugu stranu to pre\u0107utkivanje i preskakanje su\u0161tinske teme pitanje je \u017eivota ili smrti kao medijske platforme. Iako se op\u0161ta strategija i taktika Sputnjika ili RT trenutno pre mo\u017ee smatrati generalno odbrambenom, a RSE napada\u010dkom tj. osvaja\u010dkom, striktno odsustvo obuhvatnijih i ideolo\u0161ki ambicioznijih kriti\u010dkih koncepata ne obe\u0107ava mnogo ni od mogu\u0107eg uspeha takve odbrane. U raznim lokalnim situacijama (kao \u0161to je ona u Ukrajini ili Siriji, pa donekle i Srbiji), uloge napada\u010da i branitelja mogu izgledati i promenjene, ali njihova generalna priroda ipak se ne menja, zna se ko ima i reprodukuje globalnu hegemoniju, a ko se od nje (iz razli\u010ditih razloga) brani ili je dovodi u pitanje. Uz definitivnu napomenu da se ba\u0161 ni iz jednog diplomatskog ili \u201eimperijalnog\u201c plana ili postupka ruske politi\u010dke vrhu\u0161ke ne vidi da bi oni u svet ekonomije i politike uneli bilo kakve promene osim pravednije podele nepravednog sveta na neupitne zone uticaja, ne mogu se i ne smeju prevideti one pomenute karijere, krediti, kamate i kolajne koje obe\u0107ava svako stavljanje novih sirovinskih resursa i gladnih tr\u017ei\u0161ta pod kontrolu ekonomskog, politi\u010dkog i vojnog aparata kolonijalnih metropola.<\/p>\n

Osim globalnih odnosa tj. hegemonih okvira u zaklju\u010dku treba razmotriti i oblike najbitnijih lokalnih konstelacija i manifestacija fa\u0161izacije: ona je npr. vidljiva u disciplinovanju i zbijanju ina\u010de heterogenih ili suprotstavljenih interesa razli\u010ditih dru\u0161tvenih slojeva u Vu\u010di\u0107ev \u201eblok na vlasti\u201c. Vu\u010di\u0107eva \u201eda i da\u201c strategija, tj. da i Evropi i Rusiji, omogu\u0107ava da se takti\u010dki prihvataju i reprodukuju na\u010dela i imperativi obe opisane propagandne ma\u0161inerije. Upravo to, skoro potpuno nemogu\u0107e dnevno propagandno i prakti\u010dno sa\u017eimanje suprotstavljenih na\u010dela, rezultuje u njegovoj dnevnoj nervozi, dezorijentisanosti, usplahirenosti, tako o\u010dajno dominantnim u sabla\u017enjivim i \u017ealostivim tiradama i eskapadama u izjavama, saop\u0161tenjima i intervjuima.5 Ali rezultuje i u mogu\u0107nosti da igra i reformatora i velikomu\u010denika (J. Baki\u0107), \u0161to je ozbiljan politi\u010dki kapital, jer, budimo realni, dva najzna\u010dajnija politi\u010dka lika propasti socijalizma, Milo\u0161evi\u0107 i \u0110in\u0111i\u0107, imali su ili neplanirano zadobili istovetne aure reformatora\/mu\u010denika, s tim \u0161to su pritom drasti\u010dnije i za njih nepovoljnije polarizovali stanovni\u0161tvo. Vu\u010di\u0107 uspeva da pravi novu ideolo\u0161ko-politi\u010dku koaliciju koja prevazilazi taj nepovoljni dualitet, manje ili vi\u0161e simboli\u010dno integri\u0161u\u0107i jednog Vulina i jednog Vuka Dra\u0161kovi\u0107a i stvaraju\u0107i taj ose\u0107aj ipak uspravnog kora\u010danja putem ipak poni\u017eavaju\u0107e neminovnosti. A to jeste formula fa\u0161isti\u010dkog uspeha, sadr\u017eana u onoj sintagmi o \u201eponosnoj poslu\u0161nosti\u201c vajmarskog javnog slu\u017ebenika (u hladnoratovskoj Nema\u010dkoj, za ovako prilagodljive i prilje\u017ene oportuniste pojavio se slikovit izraz Konjukture Schwein).<\/p>\n

Ernst Nolte, velevedeta nau\u010dno uspe\u0161no zamaskiranog revizionizma (za razliku od ovog danas preovla\u0111uju\u0107eg koji nikako ni tu masku da namakne), tvrdio je da je potrebno obra\u0107ati ve\u0107u pa\u017enju na ono \u0161to su fa\u0161isti govorili. Naravno, njemu je kao bur\u017eoaskom istori\u010daru6 to odgovaralo, jer fa\u0161isti nikada nisu rekli: \u201e\u017delimo da u\u010dvrstimo vlast bur\u017eoazije i osiguramo pot\u010dinjenost radni\u0161tva\u201c, ili \u201e\u017delimo dobro par\u010de bur\u017eoaskih privilegija i za nas\u201c. A iako nisu to govorili upravo su tome te\u017eili i slu\u017eili, barem onaj odlu\u010duju\u0107i i dominantni deo fa\u0161isti\u010dkih pokreta. Bur\u017eoazija im je zato privremeno tolerisala i magloviti antikapitalizam, a zbog o\u010digledne nu\u017ede ili kratkotrajne koristi, \u010dinio je to i deo sindikalno i klasno neorganizovanog radni\u0161tva, najve\u0107i deo srednje klase iz oportunizma ili straha ili egzistencijlne nu\u017ede ili prosto zbog srednjeklasnog \u2013 prinudnog ili ne \u2013 kockarskog avanturizma, uvek ambiciozna vojska zbog raznovrsnih izglednih anga\u017emana, privilegija i plena, me\u0111unarodni \u201edemokratski\u201c imperijalisti zbog antikomunizma itd. Elementarni preduslov borbe protiv fa\u0161izma zato je raskrinkavanje ne samo ovih propagandnih matrica i praksi nego i motivacije da se propagandi podle\u017ee ili joj se oportunisti\u010dki ne suprotstavlja.<\/p>\n

Ko-orijentacija i po\u010detak defa\u0161izacije<\/strong><\/p>\n

Za kraj ipak ostavljamo ono najgore, jer sudbina je tako htela da obe propagandne mantre upotrebljavaju, gle! \u2012 nasle\u0111e antifa\u0161izma (bez trunke levog antikapitalizma naravno) za oja\u010davanje i zamagljivanje svoje hegemonije. Na zapadu Evrope, antifa\u0161izam je nekako na jedvite jade izmi\u0161ljen (sa asepti\u010dnim koridorom prema istorijskim antifa\u0161isti\u010dkim tradicijama komunisti\u010dkih, socijaldemokratskih, anarhisti\u010dkih i drugih levih pokreta i partija Zapada), u stvari naknadno sklepan od kolonijalno i prakti\u010dno rivalskog, ratnog antihitlerizma. Na istoku, tj. u Rusiji je nacionalizovan, ako ne i etnifikovan. U tampon zoni Isto\u010dne Evrope sme\u0161ten je u no\u0107 antitotalitarizma. Kod nas naizgled od svega pomalo. Time su procesi fa\u0161izacije postali dodatno konfuzni, kripti\u010dni i mimikrijski.<\/p>\n

Pitanje koje se automatski name\u0107e posle ovolikog dijagnosticiranja i kritike je: \u201e\u0160ta da se radi?\u201c. Ali avaj, i ovo pitanje je postalo stereotipni obrazac opisanih propagandnih uticaja. Motivi\u0161u\u0107e je i ambiciozno kao i neka zna\u010dka s likom \u010ce Gevare. Milijarde valuta i valuta, privilegija i privilegija, pretnji i mamaca, sipaju se u TINA boks svakog minuta, a onda, kad neko to primeti, sledi raskrinkavaju\u0107e pitanje \u201ea \u0161ta bi ti uradio?\u201c. Kako god, da bi se znalo \u0161ta da se radi, treba prvo dobro sagledati \u0161ta se de\u0161ava. Ve\u0107ina isto\u010dnoevropske i dobar deo evropske i globalne srednje klase nalazi se u situaciji koja je teorijski predrevolucionarna, oni \u010dine dobar deo razvijenih proizvodnih snaga koje prevazilaze regulatorne, disciplinuju\u0107e i distributivne mehanizme karakteristi\u010dne za proizvodne odnose zasnovane na privatnoj svojini sredstva za proizvodnju a time i priroitetima privatnih interesa u prisvajanju profita i raspodeli dobiti \u2013 na \u0161tetu dru\u0161tva koje neprekidno mora da amortizuje efekte socijalizacije proizvodnje. Situacija dobrog dela isto\u010dnoevropskih dru\u0161tava mo\u017ee se ilustrovati parafrazom one prigodne istorizacije naseljavanja belih doseljenika u Ju\u017enu Afriku biskupa Dezmonda Tutua.7 Na\u0161a situacija je: kad je do\u0161la tranzicija, mi smo imali privredu a vi demokratiju, sad vi imate privredu a nama je ostala demokratija.<\/p>\n

Iz osvrta Dimitrija Bira\u010da povodom 170 godina od izlaska komunisti\u010dkog manifesta, lako \u0107emo zaklju\u010diti da je istorijski i ve\u010diti cilj svake bur\u017eoazije, a time i svake bur\u017eoaske propagande, spre\u010diti proizvodne snage, nezadovoljne i ugro\u017eene samim sistemom koji ih izgra\u0111uje, u promeni proizvodnih odnosa na kojima sistem po\u010diva. Posao bur\u017eoaskog politi\u010dara je da to institucionalnom ili vaninstitucionalnom milom ili silom spre\u010di. U poslednje vreme to se najuspe\u0161nije sprovodi degradiranjem, atomizacijom, socijal-darvinisti\u010dkim konfrontiranjem i teritorijalnim ili formalno-pravnim dislociranjem razli\u010ditih frakcija i klasa unutar globalnih proizvodnih snaga.<\/p>\n

Posao propagandiste je da sve te procese i pojave, njihove sistemske uzroke i posledice, potisne ili prikrije, ili mistifikuje i naturalizuje, a pri svemu tome svakako u\u010dini sme\u0161nim ili neizglednim svaki racionalni otpor. Tu je naravno i stari oprobani recept, kojim se pripi\u0161e i prepi\u0161e sve spoljnim i unutra\u0161njim neprijateljima. Va\u017ean deo misije bur\u017eoaske propagande je i da predupredi tro\u0161kove i rizike raznih mogu\u0107ih oblika spre\u010davanja promene proizvodnih odnosa. Efekte te propagande \u0107ete lako uvideti na svakom koraku, od nelagode pri samom pominjanju re\u010di bur\u017eoazija, do za\u010du\u0111enih pogleda kolega npr. sa kulturne scene, kad im ka\u017eete da se ne treba kompulsivno i u beskraj fascinirati i boriti protiv pojedinih manifestacija simptoma i simptoma kapitalizma na periferiji ve\u0107 su\u0161tinom problema, tj. sistema koji te simptome i manifestacije neminovno i proizvodi. Efekat je opaziv i prigovoru od prijatelja, doba\u010denom u prolazu, da je jezik ovog teksta prekomplikovan a re\u010denice preduga\u010dke, jer ko jo\u0161 danas ho\u0107e i mo\u017ee da lupa glavu takvim komplikacijama, zar to ne mo\u017ee u par re\u010di, u pola sata? A koliko vremena i napora i sati i godina uzima npr. sistemska nezaposlenost, nepla\u0107enost, neupu\u0107enost, nezainteresovanost? Neostvarenost?<\/p>\n

Radi jasno vidljivih ciljeva globalna bur\u017eoazija je pa\u017eljivo mapirala i jo\u0161 pa\u017eljivije okupirala politi\u010dke, finansijske, intelektualne i kreativne, ljudske i neljudske resurse i potencijale 90% \u010dove\u010danstva. Ako neko ve\u0107 ne mo\u017ee ili ne ume uspe\u0161no da se suprotstavi okupaciji, neka se barem pona\u0161a minimalno odgovorno kao i pri istorijskim okupacijama, dakle ne pomagati svojevoljno okupatoru i ne smetati onima koji se protiv okupacije bore.<\/p>\n

A \u0161ta \u010diniti u konkretnoj situaciji slu\u0161anja prinudno privatizovanog i prostituizovanog Studija B? Oslu\u0161kujte i sami opisane propagandne apetite i oblizivanja, kao i uzvratno ke\u017eenje i \u0161krgutanja zubima na RSE i Sputnjiku, jer \u0161um, \u017eubor, mulj, poplave i meandriranja tih reka re\u010di jesu i mogu\u0107e najbolji ud\u017ebenik odbrambenih i oslobodila\u010dkih obaveza i mogu\u0107nosti.<\/p>\n

U slede\u0107im linkovima mo\u017eete prona\u0107i prethodne delove ovog teksta:<\/p>\n

I deo: Izme\u0111u dve mantre (bur\u017eoaske propagande)<\/a>; II deo: Izme\u0111u dve propagandne (fr)akcije\u2026<\/a>; III deo: Topla nacionalisti\u010dka zajednica vs. ledeno bur\u017eoasko dru\u0161tvo<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n

    \n
  1. \n

    S obzirom na to da ovo dovodi i do ose\u0107anja poni\u017eenosti, kojim onda Sputnjik, kao i autoritarni nacionalisti\u010dki politi\u010dari lako manipuli\u0161u, treba se obavestiti o tome kako se poni\u017eenost i subordinacija u privredi perifernog kapitalizma mogu otkloniti, a relevantan odgovor mo\u017eemo na\u0107i i u jednom novijem tekstu T. Kulji\u0107a.<\/p><\/blockquote>\n<\/li>\n

  2. Ovde je zgodno podsetiti se Igoovog opisa uticaja crkvenih glave\u0161ina u kontrarevolucionarnoj Francuskoj: \u201eSre\u0107an ko im se pribli\u017ei! Kao ljudi od uticaja, oni sipaju oko sebe, me\u0111u udvara\u010de i me\u0111u izabranike (pa sledi spisak crkvenih napredovanja i privilegija\u2026). Kad sami napreduju, guraju napred i svoje satelite; to je pravi sun\u010dani sistem u pokretu. Njihov sjaj obasjava njihovu pratnju\u201d. (Viktor Igo, Jadnici)<\/li>\n
  3. Dobro obja\u0161njenje ovog fenomena mo\u017ee se na\u0107i i u seriji kanala Viasat History \u201eProject Nazi\u201c. U ovoj, ina\u010de (u aktuelnom revizionisti\u010dkom konktekstu) donekle korektnoj i kvalitetnoj seriji provla\u010di se ipak ceo revizionisti\u010dki repertoar karakteristi\u010dan za bur\u017eoasku istoriografiju: kapitalizam kao sistem koji u krizi izro\u0111ava fa\u0161izam, i konkretna, interesna podr\u0161ka kapitalista se skoro i ne pominju, ali se isti\u010de autenti\u010dno preduzetni\u0161tvo i inovativnost partijske organizacije i propagande, psihologiziraju se uzroci omasovljenja podr\u0161ke nacistima itd.<\/li>\n
  4. S pravom ogor\u010deni oponenti \u201epopulizma\u201c nikako da shvate da je Trampova kilava pobeda rezultat i kilave politike Obame, a da su poljski Zakon i pravda proistekli i iz politike sada\u0161njeg euro-birokratskog \u0161ampiona Donalda Tuska, kao \u0161to ne mogu da shvate da su Hitlerovi najve\u0107i politi\u010dki uspesi, kao i dobar deo njegovih planova, posledica \u010desto nekriti\u010dki slavljene liberalno-bur\u017eoaske javne ili tajne politike Vajmarske republike itd.<\/li>\n
  5. Milo\u0161 Vasi\u0107 je potpuno u pravu kad dijagnosticira i secira Vu\u010di\u0107evo prenemaganje oko i najmanje nevolje koju mu predo\u010davaju bilo novinari, bilo politi\u010dki protivnici, bilo strani zvani\u010dnici. Da, to je \u0161izofreno pona\u0161anje u kome se smenjuju talasi forsirane i \u0161mirane poniznosti i uvre\u0111enosti s talasima trijumfalizma i pretnji, i oni jesu bili karakteristi\u010dni za fa\u0161isti\u010dku retoriku i politiku. A ako se samo osvrnemo na propagandne sile kojima deluju RSE i Sputnjik, vide\u0107emo da Vu\u010di\u0107 u stvari neprekidno prijateljski komunicira sa obe te bur\u017eoaske pozicije, zbog jednih se stalno ne\u0161to posipa pepelom i kaje (gde \u0107ete bolje kolportiranje RSE diskursa od izjave da su nas \u201ekomunisti nau\u010dili da ne radimo\u201c), a zbog drugih preti i juna\u010di se (\u201eSrbiju niko ne\u0107e poni\u017eavati\u201c i t.sl\u2026), u \u010demu i jeste formula njegove politi\u010dke mo\u0107i i stabilokratilnosti. Na nedavno odr\u017eanoj tribini \u201eAnga\u017eovana lektira\u201d, posve\u0107enoj \u010ditanju Altiserovog eseja \u201eIdeologija i dr\u017eavni ideolo\u0161ki aparati\u201c (razgovarali Ivan Radenkovi\u0107 i Petar Proti\u0107), nagla\u0161eno je da je Vu\u010di\u0107 tek konkretizacija spleta sila koje deluju na centar mo\u0107i u svakoj perifernoj zemlji i da je insistiranje na diktatorskoj li\u010dnosti, njenom karakteru i ambicijama \u0107orsokak ozbiljne politi\u010dke analize.<\/li>\n
  6. Termin \u201ebur\u017eoaska nauka\u201d, \u201ebur\u017eoaski istori\u010dari\u201d itd. tako\u0111e je nestao, tj. prigodno je \u201epovu\u010den\u201c iz upotrebe, iako se bez njega ne mogu objasniti klju\u010dni idejno-politi\u010dki pristupi niti sporovi u istoriografiji, pogotovu nakon Drugog svetskog rata.<\/li>\n
  7. \u201eKada su do\u0161li, imali su Bibliju u rukama, a mi zemlju. Rekli su nam: \u2018Hajde da sklopimo o\u010di i da se molimo\u2019. Kada smo otvorili o\u010di, mi smo imali Bibliju u rukama, a oni zemlju.\u201d Izvor..<\/li>\n<\/ol>\n

    Ma\u0161ina<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Da li danas mo\u017eemo govoriti o bur\u017eoaskoj propagandi i kako dolazi do fa\u0161izacije dru\u0161tva? U \u010detiri nastavka ovog teksta Neboj\u0161a Miliki\u0107 analizira diskurs savremenih medija i njegove politi\u010dke implikacije na dru\u0161tvo<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":243633,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-244729","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/244729","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=244729"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/244729\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/243633"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=244729"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=244729"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=244729"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}