{"id":244530,"date":"2018-04-07T07:45:27","date_gmt":"2018-04-07T05:45:27","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=244530"},"modified":"2018-04-07T07:45:27","modified_gmt":"2018-04-07T05:45:27","slug":"buducnost-facebooka","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2018\/04\/07\/buducnost-facebooka\/","title":{"rendered":"Budu\u0107nost Facebooka"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Paul Mason<\/strong><\/p>\n

\"\"<\/a>Facebook je dopustio kompaniji GSR da preuzme 50 miliona korisni\u010dkih profila i podatke proda drugoj kompaniji, Cambridge Analytica, koja ih je onda koristila da manipuli\u0161e izbornim preferencijama glasa\u010da u korist Donalda Trumpa. To je, u jednoj re\u010denici, pri\u010da koja puni novinske stupce ovih dana.<\/p>\n

Kompanija Cambridge Analytica se na\u0161la na udaru javnosti zato \u0161to je lagala \u010dlanove britanskog parlamenta, pa je sad pod istragom u Masa\u010dusetsu gde je registrovana. Za Facebook je to samo poslednji u nizu skandala koji otvaraju va\u017ena pitanja o budu\u0107nosti najve\u0107e svetske korporativne dru\u0161tvene mre\u017ee.<\/p>\n

Evo za\u0161to: tr\u017ei\u0161na kapitalizacija Facebooka od 200 milijardi dolara nije odraz teku\u0107e profitabilnosti kompanije. Tr\u017ei\u0161na vrednost Facebooka odre\u0111ena je pre svega o\u010dekivanjima budu\u0107e dobiti od \u201emonetizacije\u201c korisni\u010dkih podataka.<\/p>\n

Zapravo, kao i kod svih tehnolo\u0161kih giganata, njen dugoro\u010dni uspeh zavisi od sposobnosti razvijanja aplikacija koje primenjuju ve\u0161ta\u010dku inteligenciju (AI) na ogromne koli\u010dine prikupljenih podataka o korisnicima.<\/p>\n

Najvi\u0161em menad\u017ementu svih tehnolo\u0161kih giganata ve\u0107 dugo je jasno da a) sada\u0161nje stanje ne mo\u017ee dugo potrajati, i da se b) budu\u0107a dobit ne mo\u017ee ostvariti bez temeljne promene odnosa izme\u0111u korporacija, korisnika i dr\u017eava koje reguli\u0161u te odnose.<\/p>\n

Pomenutih 50 miliona profila prikupljeni su i kori\u0161\u0107eni bez dozvole korisnika. Facebook tvrdi da nije bilo kr\u0161enja ugovornog odnosa, \u0161to verovatno zna\u010di da jednostrano formulisani uslovi kori\u0161\u0107enja koje su korisnici prinu\u0111eni da prihvate dozvoljavaju takvu trgovinu.<\/p>\n

Facebook je doprineo problemu odbijanjem da prizna da su podaci kori\u0161\u0107eni na opisani na\u010din, sve dok novinari upornim insistiranjem nisu naterali kompaniju da iznenada povu\u010de dozvolu datu kompaniji Cambridge Analytica da pristupa podacima.<\/p>\n

Ako takva praksa zaista ne predstavlja kr\u0161enje ugovorne obaveze, to zna\u010di da se poslovni model Facebooka mo\u017ee opisati kao nametanje korisnicima ugovornog odnosa koji se kosi sa njihovim interesima. To nije dobro za Facebook jer bi moglo dovesti do gubitka poverenja i ugroziti ono \u0161to se naziva \u201edru\u0161tvenom poslovnom licencom\u201c. Pitajte duvanske i naftne kompanije \u0161ta to ta\u010dno zna\u010di.<\/p>\n

Meni li\u010dno je muka od proizvoda koji Facebook nudi. Moj tajmlajn je istovremeno toliko haoti\u010dan i toliko dosadan da ga vi\u0161e gotovo i ne otvaram. Ali ne \u017eelim da dosipam so na ranu dok Facebook prolazi kroz krizu. Mislim da nam je umesto toga potrebnije da zapo\u010dnemo zrelu raspravu izme\u0111u tehnolo\u0161kih kompanija, dr\u017eava koje ih kontroli\u0161u i ljudi \u010dije bi interese dr\u017eave trebalo da \u0161tite.<\/p>\n

Skandal je otvorio problem sa kojim \u0107e morati da se suo\u010de sve tehnolo\u0161ke kompanije na putu dalje automatizacije i sve \u0161ire primene algoritama i ve\u0161ta\u010dke inteligencije.<\/p>\n

Klju\u010dne informacije za sve AI programe nalaze se u registru identiteta. Lako \u0107ete otkriti da mladi o\u010devi u supermarketima kupuju pivo i pelene ve\u0107 na osnovu podataka o prodaji. Za to vam nisu potrebna imena i adrese kupaca. Ali ve\u0161ta\u010dkoj inteligenciji je potrebno da zna va\u0161 ta\u010dan identitet.<\/p>\n

Da biste razvijali i prodavali prilago\u0111eno zdravstveno osiguranje, finansijske i druge usluge \u2013 \u0161to je \u0107up zlata za kojim jure sve tehnolo\u0161ke kompanije \u2013 potreban vam je registar sa proverenim podacima miliona korisnika i potrebna vam je eksplicitna dozvola da te podatke koristite.<\/p>\n

Ipak, u prvih 10 godina revolucije dru\u0161tvenih medija, Facebook \u2013 kao i svi tehnolo\u0161ki giganti \u2013 zadovoljio se manipulisanjem korisni\u010dkim podacima za kratkoro\u010dnu dobit.<\/p>\n

U isto vreme su primenjivali klasi\u010dnu monopolisti\u010dku strategiju i kupovali sve tehnologije koje bi mogle stvoriti alternativu onom obliku dru\u0161tvene mre\u017ee i tajmlajna kakve nam servira Facebook.<\/p>\n

Oni kojima je Facebook dosadio pa su pre\u0161li na Instagram ili WhatsApp zapravo su se samo preselili iz jednog dela Facebook imperije u drugi.<\/p>\n

\u010cak i u klasi\u010dnom monopolisti\u010dkom kapitalizmu bilo je uobi\u010dajeno da u svakom sektoru dominiraju \u010detiri velike kompanije koje se istovremeno nadme\u0107u i sara\u0111uju i ratuju sa regulatornim telima da bi kroz vreme razvile produktivan simbioti\u010dki odnos sa njima.<\/p>\n

U bankarstvu za gra\u0111anstvo, na primer, postoje \u010detiri velika igra\u010da; isto je u ra\u010dunovodstvu, me\u0111u maloprodajnim lancima i proizvo\u0111a\u010dima motora za mlazne avione.<\/p>\n

Ali tehnolo\u0161ki sektor ne \u017eeli da toleri\u0161e \u010dak ni taj nivo konkurencije. Velike tehnolo\u0161ke kompanije \u2013 Facebook, Apple, Google, Samsung, Amazon, Tencent i Alibaba \u2013 grade sektorske monopole. Infokapitalizam ne podnosi vi\u0161e od jedne kompanije za pretra\u017eivanje, jedne za dru\u017eenje i jedne za onlajn trgovinu. Kada ka\u017eem ne podnosi, zapravo mislim ne podsti\u010de \u2013 zato \u0161to regulatorna tela u SAD, EU i Kini nisu u\u010dinile ba\u0161 ni\u0161ta da zauzdaju tu ogromnu aglomeraciju mo\u0107i i bogatstva.<\/p>\n

Tehnolo\u0161ke kompanije primenjuju politiku \u201enapada i plja\u010dke\u201c: uvode nove tehnologije na tr\u017ei\u0161ta koja, naravno, jo\u0161 nemaju odgovaraju\u0107a pravila za njihovo kori\u0161\u0107enje, uverene da im \u201eniko ni\u0161ta ne mo\u017ee\u201c, jer parlamenti i dr\u017eavni slu\u017ebenici ne poseduju ni znanje ni volju ni interes da im se me\u0161aju u posao.<\/p>\n

Skandal u koji su ume\u0161ani Facebook i Cambrdige Analytica pokazuje da je vreme da se tome u\u010dini kraj.<\/p>\n

Sre\u0107om, kapitalizam ima na raspolaganju tri proverena metoda za obavljanje tog zadatka. To su regulacija, razbijanje monopolisti\u010dkih kompanija i nacionalizacija. Tehnolo\u0161ke kompanije vrlo dobro znaju \u0161ta ih \u010deka i njihovi \u0161efovi u privatnim susretima ve\u0107 raspravljaju o tome.<\/p>\n

Evo kako bi to moglo funkcionisati. Ako ve\u0107 na svakom tr\u017ei\u0161tu moramo imati 5 ili 6 banaka, avio kompanija ili velikih gra\u0111evinskih firmi \u2013 zahvaljuju\u0107i zakonima o za\u0161titi konkurencije \u2013 onda ne vidim \u0161ta nas spre\u010dava da i Facebook podelimo na \u0161est delova na svakom tr\u017ei\u0161tu na kojem je prisutan.<\/p>\n

Kao \u0161to mogu da uzmem svoj novac iz Natwest banke i prebacim ga u HSBC u roku od 24 sata, trebalo bi da mi bude omogu\u0107eno da svoje korisni\u010dke podatke sa Facebooka uzmem od jednog provajdera i prenesem ih kod drugog. Ta preduze\u0107a bi morala da po\u0161tuju iste standarde kao i dosad, a mogla bi i da se nadme\u0107u \u2013 na primer \u2013 smanjivanjem koli\u010dine reklama i gluposti na mom tajmlajnu ili odbijanjem da moje podatke predaju politi\u010dkoj partiji koju ne podnosim. Tako\u0111e, jedna od tih konkurentskih kompanija mogla bi biti u vlasni\u0161tvu svojih korisnika.<\/p>\n

To je prirodna tr\u017ei\u0161na raznolikosti koju su \u010dak i visoko koncentrisana tr\u017ei\u0161ta uspevala da proizvedu, pre nego \u0161to smo tehnolo\u0161kim gigantima dozvolili da diktiraju pravila igre.<\/p>\n

Ako vam se \u010dini da je to prenagljeno, uveravam vas, ljudi u upravnim odborima gigantskih korporacija odli\u010dno znaju da je to minimum koji \u0107e morati da prihvate.<\/p>\n

Ima i drugih re\u0161enja: na primer, dru\u0161tveno vlasni\u0161tvo nad delom tehni\u010dke infrastrukture potrebne za funkcionisanje novih mre\u017enih tehnologija.<\/p>\n

Ako ste pomislili: \u201eNe \u017eelim da vladine agencije pristupaju mojim podacima\u201c, sasvim ste u pravu. Ali jedina stvar koja spre\u010dava Facebook da va\u0161e podatke proda Rusiji ili Kini jeste demokratska dr\u017eava u kojoj \u017eivite.<\/p>\n

Ako \u017eelimo da budemo sigurni da tehnolo\u0161ke korporacije koriste na\u0161e podatke na fer i odgovoran na\u010din, onda se nad njima mora uspostaviti \u010dvrsta i sprovodiva dr\u017eavna kontrola \u2013 ono \u0161to je nedostajalo u slu\u010daju Cambridge Analytica, jer vlasti u Britaniji, EU i SAD ne sprovode zakone o za\u0161titi podataka.<\/p>\n

Ali u doglednoj budu\u0107nosti, kada nam bude bilo potrebno da iskoristimo maksimalni potencijal ve\u0161ta\u010dke inteligencije za li\u010dno i javno dobro, najoptimalnije re\u0161enje za taj problem verovatno \u0107e biti registar li\u010dnih identiteta u javnom vlasni\u0161tvu za koji garantuje dr\u017eava.<\/p>\n

Ako Cambridge Analytica ve\u0107 ima po 5000 podataka o milionima pojedinaca, verovatno mo\u017ee da prora\u010duna kada \u0107ete i od \u010dega umreti. Ako bismo po\u010deli da delimo zdravstvene i druge li\u010dne podatke sa pru\u017eaocima usluga ve\u0161ta\u010dke inteligencije, potencijalna korist bi bila ogromna. Pitanje je \u010dija korist bi to bila: osiguravaju\u0107ih dru\u0161tava koja bi vam uskra\u0107ivala zdravstvenu za\u0161titu ili pojedinaca koji bi znanje generisano na osnovu iskustava miliona ljudi, iz sada\u0161njosti i pro\u0161losti, iskoristili da vode zdraviji i du\u017ei \u017eivot?<\/p>\n

Da bismo ostvarili najve\u0107u mogu\u0107u korist i sveli na minimum rizik od trgovine velikim koli\u010dinama li\u010dnih podataka, mo\u017eda je neki oblik dru\u0161tvenog vlasni\u0161tva i kontrole centralnog registra bolje re\u0161enje od razbijanja monopola i primene regulative kojom se kompanije primoravaju na konkurentski odnos.<\/p>\n

Evo kako bi se to moglo izvesti: svaki gra\u0111anin bi imao na raspolaganju opciju da sa centralizovanim telom sklopi ugovor o kori\u0161\u0107enju podataka. To bi bio ugovor koji se mo\u017ee raskinuti u bilo kom trenutku. Infrastruktura za razmenu podataka bi bila u dru\u0161tvenom vlasni\u0161tvu \u2013 pod punom kontrolom javnosti \u2013 kao \u017eelezni\u010dke \u0161ine u poluprivatizovanom sistemu \u017eelezni\u010dkog prevoza u Britaniji.<\/p>\n

Onda bi korporacije mogle da se nadme\u0107u izme\u0111u sebe u inovativnom kori\u0161\u0107enju takvih podataka. Ali krajnji vlasnik podataka i upravlja\u010d njihovim kori\u0161\u0107enjem bio bi svaki \u010dlan zajednice \u2013 sa pravima koja garantuje dr\u017eava.<\/p>\n

To nije isto \u0161to i puna nacionalizacija Facebooka. Ali ne zaboravimo da se kroz istoriju kapitalizma upravo to doga\u0111alo kompanijama koje su gradile kriti\u010dno va\u017enu, ali neprofitabilnu infrastrukturu.<\/p>\n

Dru\u0161tveno vlasni\u0161tvo nad registrom identiteta u kombinaciji sa strogom demokratskom kontrolom i mogu\u0107no\u0161\u0107u opoziva dozvola za kori\u0161\u0107enje podataka \u2013 ako se izvede kako treba \u2013 pru\u017ei\u0107e podsticaj tehnolo\u0161kim kompanijama da rade na inovacijama; to bi tako\u0111e omogu\u0107ilo ulazak novih aktera na tr\u017ei\u0161te koje je sada organizovano tako da njihov ulazak spre\u010di. I to bi osna\u017eilo najslabijeg igra\u010da u trilateralnoj tehnolo\u0161koj ekonomiji \u2013 korisnika \u2013 dovoljno da iza\u0111e na kraj i sa korporacijama i sa dr\u017eavom.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/Novara Media<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Da bismo ostvarili najve\u0107u mogu\u0107u korist i sveli na minimum rizik od trgovine velikim koli\u010dinama li\u010dnih podataka, mo\u017eda je neki oblik dru\u0161tvenog vlasni\u0161tva i kontrole centralnog registra bolje re\u0161enje od razbijanja monopola i primene regulative kojom se kompanije primoravaju na konkurentski odnos<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-244530","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/244530","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=244530"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/244530\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=244530"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=244530"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=244530"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}