{"id":244055,"date":"2018-03-30T07:25:26","date_gmt":"2018-03-30T05:25:26","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=244055"},"modified":"2018-03-30T07:25:26","modified_gmt":"2018-03-30T05:25:26","slug":"dindic-vucic-i-gradanska-srbija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2018\/03\/30\/dindic-vucic-i-gradanska-srbija\/","title":{"rendered":"\u0110in\u0111i\u0107, Vu\u010di\u0107 i \u2018gra\u0111anska Srbija\u2019"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Ivica Mladenovi\u0107<\/strong><\/p>\n

\"\"<\/a>Pojedine perjanice \u201egra\u0111anske Srbije\u201c, anga\u017eovani intelektualci, novinari i komentatori, slede\u0107im kvalifikativima opisuju \u010delnog \u010doveka Srbije: \u201e\u010dovek koji je sara\u0111ivao sa Karad\u017ei\u0107em\u201c; \u201e\u010dovek koji je bio originalno protiv Dejtona\u201c; \u201eprijatelj sa ljudima koji se smatraju vrhom na\u0161eg kriminala\u201c; \u201eu\u0161ao je u jagmu za kriminalnu zaostav\u0161tinu iza Milo\u0161evi\u0107a\u201c; \u201eizgleda da misli \u2013 narode, vi mene i moju stranku najvi\u0161e volite\u201c; \u201epitanje je da li bi taj \u010dovek, pro\u0161ao lustraciju\u201c; \u201eokupirao je svu izvr\u0161nu vlast u Srbiji, vi ga s pravom ne volite, on la\u017ee, petlja s kriminalcima\u201c; \u201ene mo\u017ee\u0161 ti da bude\u0161 i premijer i Vito Korleone\u201c; \u201eon govori opet o pretenzijama na isto\u010dnu Bosnu\u201c; \u201ena delu je kompletan kriminalizovan aparat koji je politi\u010dki podr\u017ean\u201c; \u201e\u010dovek bez ikakve ideologije, \u010dovek difuznog karaktera\u201c; \u201ena\u0161 menad\u017eer koji nema visoko mi\u0161ljenje o moralu\u201c; \u201edoveo je grupu nekakvih la\u017enih i pravih tehno menad\u017eera koji sad do\u0111u pa pri\u010daju pri\u010du kako Srbi treba da prave novac\u201c; \u201eostao je sam na vrhu piramide mo\u0107i\u201c\u2026<\/p>\n

Aleksandar Vu\u010di\u0107? Ne, ove re\u010di se odnose na Zorana \u0110in\u0111i\u0107a, a izgovorili su ih u periodu od 2001. do 2003. godine pripadnici \u201egra\u0111anske elite\u201c i neki od dana\u0161njih popularizatora \u201eZoranove vizije\u201c: Laslo Sekelj, Stojan Cerovi\u0107, Sr\u0111a Popovi\u0107, Teofil Pan\u010di\u0107, Svetlana Lukovi\u0107 i Nikola Barovi\u0107. Za\u0161to uop\u0161te pravim paralelu izme\u0111u \u0110in\u0111i\u0107a, Vu\u010di\u0107a i njihovog tretmana od strane ove vi\u0161eslojne, ali i idejno relativno koherentne i postojane grupacije? Naime, u ponedeljak 12. marta 2018. navr\u0161ilo se ta\u010dno petnaest godina od ubistva prvog post-petooktobarskog premijera Srbije. S obzirom da je od obele\u017eavanja godi\u0161njice pro\u0161lo nekoliko dana, odnosno po\u0161tovaoci lika i dela biv\u0161eg premijera su imali dovoljno vremena i prostora za odavanje po\u010dasti u miru, \u010dini mi se da je sada pravi trenutak za kratku kriti\u010dku proveru karaktera \u0110in\u0111i\u0107eve vladavine, ali i kredibilnosti dana\u0161njih kritika Aleksandra Vu\u010di\u0107a iz tzv. proevropskog intelektualnog i politi\u010dkog tabora.<\/p>\n

Nadrealno je, naime, delovala situacija u kojoj je nakon pro\u0161logodi\u0161njih predsedni\u010dkih izbora do nogu potu\u010dena opozicija govorila o neophodnosti formiranja jedinstvenog \u201egra\u0111anskog i proevropskog bloka\u201c, gotovo u isto vreme kada je prvi \u010dovek EU, \u017dan Klod Junker, \u010destitao pobedu Aleksandru Vu\u010di\u0107u i potvrdio da je \u201eglas za Vu\u010di\u0107a ustvari glas poverenja gra\u0111ana u evropski put Srbije\u201c. Kako, dakle, objasniti ovaj paradoks, odnosno \u010dinjenicu da Aleksandar Vu\u010di\u0107 dobija neskrivenu podr\u0161ku i po\u0161tovanje evropske birokratije, s jedne strane, ali i, s druge, otvoreni prezir najve\u0107eg dela \u201eproevropske\u201c opozicije i evrofili\u010dne inteligencije? Naime, grupacija koje se pozivaju na \u201eZoranovo nasle\u0111e\u201c. Naravno, u ovom taboru, iako marginalizovani i relativno odba\u010deni, postoje i oni koji su svesni kompleksne dru\u0161tveno-istorijske uloge \u201evelikih li\u010dnosti\u201c u istoriji Srbije. Oni umesto \u201e\u017eablje\u201c,\u00a0 koja je orijentisana na dnevno-politi\u010dke denuncijacije i procese kratkog trajanja, nude jednu vi\u0161e \u201epti\u010dju\u201c perspektivu Vu\u010di\u0107evog delanja. Naravno, utemeljenu u ideolo\u0161kom okviru iz koga dolaze. Njima su belodana sva ograni\u010denja oko\u0161talih dru\u0161tvenih struktura i pri analizi uzimaju u obzir procese srednjeg i dugog trajanja. Tu, pre svih, treba izdvojiti Latinku Perovi\u0107, Nenada Proki\u0107a, Petra Lukovi\u0107a, Nikolu Samard\u017ei\u0107a, \u010cedomira Jovanovi\u0107a, Zorana Panovi\u0107a, Vladimira Vuleti\u0107a, Neboj\u0161u Krsti\u0107a i druge istaknute pojedince \u201egra\u0111anske Srbije\u201c, koji su, \u010dini se, svesni negda\u0161njeg greha \u201egra\u0111anske elite\u201c spram \u201eZorana\u201c.<\/p>\n

Da ne du\u017eim, odmah \u0107u izneti glavnu tezu: Aleksandar Vu\u010di\u0107 je najdosledniji, najrevnosniji i najuspe\u0161niji politi\u010dki nastavlja\u010d \u201esrpske filozofije istorije\u201c Zorana \u0110in\u0111i\u0107a, koja je pak, kako to uverljivo pokazuje najobrazovaniji liberalni teoreti\u010dar u Srbiji, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, Aleksandar Molnar, u velikoj meri inspirisana konceptom \u201esuverene diktature\u201c Karla \u0160mita. Osim ovim \u0110in\u0111i\u0107em posredovanim uticajem \u0160mita u institucionalno-politi\u010dkom polju, za razumevanje Vu\u010di\u0107eve vizije Srbije i politi\u010dke prakse na socijalno-politi\u010dkoj ravni tako\u0111e je va\u017ena intelektualna uloga Veberove \u201eprotestantske etike i duha kapitalizma\u201c, tj. naglasak na \u017eestokom radu, skromnosti, odricanju, ali i \u010disto kapitalisti\u010dkim pristupu gomilanja bogatstva. Ma koliko u nekim bitnim elementima Vu\u010di\u0107 vulgarizuje Veberovu misao, njegov diskurs i praksis su odre\u0111eni glavnim premisama teorije ovog klasika sociologije. O Veberovom idejnom uticaju na Vu\u010di\u0107evo shvatanje kapitalizma je ve\u0107 bilo dovoljno sociolo\u0161kih i novinarskih analiza, tako da \u0107u se ovde primarno koncentrisati na glavnu tezu. Ipak, na ovom mestu\u00a0 je va\u017eno primetiti da su i Karl \u0160mit i Maks Veber Nemci. Eto prvog preklapanja izme\u0111u \u0110in\u0111i\u0107a i Vu\u010di\u0107a: obojica su iskreni germanofili.<\/p>\n

\u0110in\u0111i\u0107eva op\u010dinjenost nema\u010dkom filozofijom i politikom je vidljiva \u010dak i u njegovim nau\u010dnim delima. O Vu\u010di\u0107evim hvalospevima nema\u010dkoj kancelarki Angeli Merkel, nema\u010dkom narodu generalno, ali i o tome koliko je pri stvaranju SNS-a bio inspirisan iskustvom Konarda Adenaura, govorio je i s\u00e2m, javno, ne mali broj puta (pa\u017eljivom oku i uhu ne\u0107e promaknuti da Vu\u010di\u0107, iako ga iz dela \u201egra\u0111anskog tabora\u201c predstavljaju kao \u201eruskog \u010doveka\u201c, nikada takvo odu\u0161evljenje nije pokazivao prema Rusiji i njenom predsedniku Vladimiru Putinu). \u0110in\u0111i\u0107 je u Nama\u010dku na posdiplomske studije filozofije oti\u0161ao kao libertarijanski komunista, sa simpatijama prema anarhizmu, da bi se u Srbiju vratio, kako sam svedo\u010di, kao konzervativac. Ipak, kao i Vu\u010di\u0107 nekoliko godina kasnije, \u0110in\u0111i\u0107 je u trenutku dolaska na vlast zvani\u010dno odbacio sve ideologije u korist tzv. \u201eprogramskih ciljeva\u201c. Pragmatski je, tako\u0111e, usled prijateljskih veza sa ljudima iz Socijaldemokratske partije Nema\u010dke, povezao svoju Demokratsku stranku sa Socijalisti\u010dkom internacionalnom, iako je DS od osnivanja utemeljena na na\u010delima desnog centra i modernog konzervatizma. Kao \u0161to je, uostalom, bio slu\u010daj i sa izvornom Demokratskom strankom s po\u010detka XX veka.<\/p>\n

I pored toga \u0161to su i \u0110in\u0111i\u0107 i Vu\u010di\u0107 u svojim najzrelijim politi\u010dkim fazama odbacili svaku legitimacijsku matricu zasnovanu na ideologijama, prihvataju\u0107i postideolo\u0161ki diskurs, njihov pragmatizam, odnosno sprovo\u0111enje politike koja je na tragu \u201ehegemonog duha epohe\u201c, jasno ih sme\u0161ta u matricu vladaju\u0107ih ideolo\u0161kih politika u Evropi, u kojoj, poslednjih nekoliko decenija, bez ikakve sumnje dominira Nema\u010dka i njen pogled na svet. Radi se, naravno, o matrici politika poznatijih kao neoliberalizm ili \u201enema\u010dki ordoliberalizm\u201c u ekonomiji, za\u010dinjenih konzervativnim svetonazorskim primesama. Ovo zvani\u010dno odbacivanje ideologije od strane \u0110in\u0111i\u0107a i Vu\u010di\u0107a na ra\u010dun \u201eprogramskih koncepcija s one strane svih ideologija\u201c, u je skladu sa Adenaurovom strategijom catch all, koja podrazumeva uklju\u010divanje razli\u010ditih politi\u010dkih senzibiliteta unutar partije (ali i otvaranje prema ideolo\u0161ki heterogenim koalicionim partnerima), radi obezbe\u0111ivanja \u0161mitovski shva\u0107enog nacionalnog \u201epoliti\u010dkog jedinstva\u201c i \u201etotalne mobilizacije\u201c kako bi se do\u0161lo do \u201evi\u0161eg cilja\u201c. Taj \u201evi\u0161i cilj\u201c je i za \u0110in\u0111i\u0107a i za Vu\u010di\u0107a \u201emodernizacija\u201c i u\u010dlanjenje Srbije, koja se shvata kao organska zajednica, u EU, odnosno \u201ekona\u010dno opredeljenje za Zapad\u201c. Sva sredstva su dozvoljena kako bi se operacionalizovao ovaj cilj, \u010dak i suspendovanje ideolo\u0161kog pluralizma i delegiranje suvereniteta na \u201eveliku li\u010dnost\u201c.<\/p>\n

Na ovom mestu, dakle, dolazi do, kako utvr\u0111uje profesor Molnar, politi\u010dke upotrebe Karla \u0160mita i njegovog \u201esuverenog diktatora\u201c od strane \u0110in\u0111i\u0107a, a ja dodajem i Aleksandra Vu\u010di\u0107a.\u00a0 Diktaturu je, pritom, iz date perspektive, adekvatnije definisati preko cilja, nego preko sredstava koje njeni protagonisti upotrebljavaju (iako se i tehnologije vladavine \u0110in\u0111i\u0107a i Vu\u010di\u0107a, te\u0161ko mogu definisati demokratskim, u strogom zna\u010denju tog pojma). Drugim re\u010dima, obezbe\u0111ivanje \u201epoliti\u010dkog jedinstva\u201c i \u201esabornosti\u201c (koje je \u201estara boljka u Srba\u201c jer: \u201ene daj bo\u017ee da se Srbi slo\u017ee\u201c), samopotvr\u0111ivanje organske zajednice kroz red i poredak u \u201edr\u017eavnoj celini\u201c, te \u201etotalna mobilizacija\u201c svih pripadnika nacije, krajnja su svrha politi\u010dkog anga\u017emana koju dele \u0160mit, \u0110in\u0111i\u0107 i Vu\u010di\u0107. Naravno, uz povezivanje ovih ciljeva sa modernizacijom i \u0161irim evropskim te\u017enjama (bez obzira na to \u0161to se \u0160mitova vizija Evrope razlikovala od dana\u0161nje EU). U \u0160mitovo u\u010denje o demokratski izabranom predsedniku dr\u017eave u kome on vidi onog suverenog i reprezentativnog aktera koji je predodre\u0111en za suverenu diktaturu, vi\u0161e se formalno uklapa Vu\u010di\u0107 nego \u0110in\u0111i\u0107. Pre svega jer je potonji bio premijer, a ne demokratski izabrani predsednik.<\/p>\n

Me\u0111utim, u ovom slu\u010daju je to od drugorazrednog zna\u010daja u odnosu na \u010dinjenicu da i jedan i drugi predstavljaju one \u0161mitovske \u201evelike li\u010dnosti\u201c koje, bez obzira na fukciju koju obavljaju, imaju esencijalnu ulogu u rukovo\u0111enju dr\u017eavom i jedini su sposobni da politi\u010dki iskori\u0161\u0107avaju i manipuli\u0161u svojim politi\u010dkim marionetama (Ana Brnabi\u0107 je samo poslednja u nizu). Jer, u ovoj \u0111in\u0111i\u0107evsko-vu\u010di\u0107evskoj koncepciji \u201esrpske filozofije istorije\u201c, jedino je \u201evelika li\u010dnost\u201c, tj. \u201esuvereni diktator\u201c sposoban da obezbedi modernizaciju i suprotstavi se tradicionalnim odnosima mo\u0107i, ideolo\u0161kim podelama, strukturnim preprekama i mentalitetu naroda, kako bi ih oblikovao prema \u201epo\u017eeljnoj viziji\u201c. Pritom se\u00a0 modernizacija u toj perspektivi redukcionisti\u010dki shvata kao ispunjavanje svih uslova koje EU birokratija postavlja Srbiji za \u010dlanstvo, dok u praksi uklju\u010duje i distanciranje od pojedinih evropskih demokratskih praksi. Upravo odatle dolazi \u010ditav niz antisocijalnih \u201ereformi\u201c u vreme \u0110in\u0111i\u0107a, kao i u vreme Vu\u010di\u0107a, koje nemaju demokratski utemeljenu legitimnost. Jer se, iz njihove perspektive, na demokratski legitimitet gleda kao na periferno oru\u0111e u postizanju \u201evi\u0161eg cilja\u201c. Na oru\u0111e, koje se, ukoliko to bude bilo potrebno, mo\u017ee ve\u0161ta\u010dki isfabrikovati.<\/p>\n

Tako \u0110in\u0111i\u0107evi i Vu\u010di\u0107evi poku\u0161aji modernizacije Srbije vi\u0161e podse\u0107aju na Ataturkovo iskustvo konstituisanja moderne turske dr\u017eave, ili \u010dak na napor izvorne Srpske napredne stranke u drugoj fazi njenog vladanja Srbijom krajem XIX stole\u0107a, nego na demokratsku evoluciju evropskih zemalja. Dok su u Evropi civilizacijski va\u017ene promene dolazile \u201eodozdo\u201c, pod pritiskom obespravljenih slojeva i njihovom borbom za ve\u0107im u\u010de\u0161\u0107em u ekonomskom i politi\u010dkom \u017eivotu, u Srbiji se ovaj liberalno-konzervativni oblik \u201eautoritarne modernizacije\u201c, koja istovremeno nije i \u201eevropeizacija\u201c (ako pod evropeizacijom shvatamo najzna\u010dajnije socijalne i demokratske tekovine najrazvijenijih evropskih zemalja), sprovodi \u201eodozgo\u201c, s vrha. Kvintesencijalno, takva dr\u017eavna politika je posledica temeljnog nepoverenja, pa i prezira, doma\u0107e politi\u010dke elite na \u010delu sa \u201evelikim li\u010dnostima\u201c prema potencijalu gra\u0111anki i gra\u0111ana Srbije da racionalno donose odluke u svom interesu. \u0160tavi\u0161e, kako ispravno prime\u0107uje profesor Molnar, ovakavim fokusom na cilj priklju\u010denja EU, Zoran \u0110in\u0111i\u0107, dovodi do toga da bude oslabljena njena esencijalna veza s \u201eevropeizacijom\u201c Srbije, kao veli\u010dinom koja nije svodiva na puko \u010dlanstvo u EU. Isti zaklju\u010dak se name\u0107e i kada je re\u010d o Vu\u010di\u0107u.<\/p>\n

Ipak, Zoran \u0110in\u0111i\u0107, uprkos brojnim naporima, \u010dak i u vidu politi\u010dkih \u201eeliminacija unutra\u0161njih protivnika\u201c (kao \u0161to je npr. izbacivanje Demokratske stranke Srbije iz Skup\u0161tine), \u0161to je jo\u0161 jedna od odlika \u0160mitovog \u201esuverenog diktatora\u201c, nije uspeo da ostvari \u201epoliti\u010dko jedinstvo\u201c i \u201etotalnu mobilizaciju\u201c, a time i da na du\u017ei vremenski period etablira svoju \u201esuverenu diktaturu\u201c. Te\u0161ko da bi u tome uspeo i da je njegova sudbina bila manje tragi\u010dna, odnosno, da je pre\u017eiveo atentat izvr\u0161en od strane paralelnih struktura mo\u0107i. Uprkos raznim nacionalisti\u010dkim i desno-populisti\u010dkim ispadima u opoziciji, ali ne\u0161to manje i po dolasku na vlast, on je do kraja \u017eivota u srpskoj javnosti predstavljao figuru satanizovanog \u201eneprijatelja naroda\u201c. Nikakvi napori da se ova slika dekonstrui\u0161e, nisu uspeli. Milo\u0161evi\u0107eva propagandana ma\u0161inerija je bila beskrupolozna. Setimo se da je DS, u vreme \u0110in\u0111i\u0107a, sve do 1998. godine, na re\u010dima bila \u010dak nacionalisti\u010dkija opcija od Milo\u0161evi\u0107eve Socijalisti\u010dke partije Srbije. To je stranka \u010diji je program sadr\u017eavao ideju Velike Srbije (iako nije kori\u0161\u0107en taj termin), koja se protivila Milo\u0161evi\u0107evim sankcijama \u201eprekodrinskim\u201c Srbima, pru\u017eala bezrezervnu podr\u0161ku Karad\u017ei\u0107u i Mladi\u0107u u njihovim sukobima sa srbijanskim rukovodstvom, tra\u017eila pripajanje Republike Srpske Srbiji i jasno odre\u0111ivanje \u201ezapadnih granica srpstva\u201c, isticala da je Dejtonski sporazum kapitulacija itd. Zoran \u0110in\u0111i\u0107 je \u010dak i 1997. godine potpisivao, zajedno sa nacionalisti\u010dkim akademicima, \u201eDeklaraciju protiv genocida nad srpskim narodom\u201c, a po dolasku na vlast je dovodio u pitanje dr\u017eavni inegritet BiH, od Hrvatske tra\u017eio 150 milijardi evra ratne od\u0161tete, i zagovarao podelu Kosova uz \u201ecivilizovano teritorijalno razme\u0161tenje stanovni\u0161tva\u201c.<\/p>\n

Me\u0111utim, ni\u0161ta od toga mu nije pomoglo da realizuje glavne ciljeve svoje politi\u010dke agende. Tek je Aleksandar Vu\u010di\u0107, deceniju kasnije, uspeo da na gotovo svim nivoima popularizuje njegovu \u201efilozofiju istorije\u201c na srpski na\u010din. \u201ePoliti\u010dko jedinstvo\u201c i \u201etotalna moblizacija\u201c nacije su na delu (istovremeno ga podr\u017eavaju i u medijima sa nacionalnom pokriveno\u0161\u0107u najprisutniji \u201eproevropski\u201c, ali i opskurni nacionalisti\u010dki analiti\u010dari i mediji, prvi ga predstavljaju\u0107i kao \u0161ampiona evropske ideje u Srbiji i mira u regionu, a drugi kao jedinog garanta za\u0161tite \u201esrpskih interesa\u201c), \u201esuvereni diktator\u201c je \u010dvrsto etabliran, novi Ustav bez Kosova pred vratima, a Srbija odlu\u010dno na evropskom putu \u201edubokog kapitalizma\u201c. Vu\u010di\u0107, tako, veoma uspe\u0161no privodi kraju proces koji je zapo\u010deo Zoran \u0110in\u0111i\u0107 (iako \u0107e finalizacija tog procesa zavisti isklju\u010divo od EU i njenih sposobnosti da re\u0161i unutra\u0161nje probleme sa kojima se suo\u010dava), a koji ni \u0110in\u0111i\u0107, ni njegovi strana\u010dki naslednici nisu mogli da zavr\u0161e. Jedan od razloga toga je taj \u0161to \u0110in\u0111i\u0107 i Vu\u010di\u0107 dolaze iz sasvim razli\u010ditih politi\u010dkih bekgraunda: jedan iz nacional-gra\u0111anisti\u010dkog, drugi iz plebejsko nacionalisti\u010dkog. Verovatno je zbog toga prvi imao toliku potrebu da se poka\u017ee ve\u0107im nacionalistom od nacionalista, dok drugi danas nastoji da doka\u017ee da je ve\u0107i \u201eevropejac\u201c od \u201etradicionalnih evrofila\u201c (koriste\u0107i, naravno, kad pritreba i nacionalisti\u010dki diskurs, kako ne bi doveo u pitanje \u201etotalnu mobilizaciju\u201c kao nu\u017ean uslov dostizanja \u201evi\u0161eg cilja\u201c).<\/p>\n

\u201eProevropska\u201c opozicija u Srbiji je razbijena jer je Aleksandar Vu\u010di\u0107 preuzeo njihovu agendu, odnosno agendu i tehnologiju vladanja koju je utemeljio i, zbog nepovoljne situacije u kojoj se nalazio, samo u ograni\u010denoj meri mogao da primenjuje Zoran \u0110in\u0111i\u0107, i pritom u\u017eiva potpunu podr\u0161ku EU. Dok Boris Tadi\u0107 insistira na tome da nikada ne bi potpisao Briselski sporazum, a Sa\u0161a Jankovi\u0107 gotovo da optu\u017euje predsednika Srbije za izdaju Kosova, Aleksandar Vu\u010di\u0107 uz desno populisti\u010dku retoriku priprema javno mnjenje Srbije na ulazak Kosova u UN, istovremeno sprovode\u0107i na ekonomskom i socijalnom planu politike kresanja socijalnih i radnih prava i privatizacije svih sfera dru\u0161tvenog \u017eivota. Dakle sve ono na \u010demu evropski lideri, a na prvom mestu Angela Merkel, poku\u0161avaju da rade i u svojim zemljama. Kako onda nekome sa razvijenim kognitivnim sposobnostima mo\u017ee biti neobi\u010dno za\u0161to u o\u010dima aktuelnih elita u EU predsednik Srbije deluje kao neuporedivo pouzdaniji i ozbiljniji partner od re\u010dene opozicije? Kako je mogu\u0107e da neko ne mo\u017ee da vidi da Aleksandar Vu\u010di\u0107 ima nepodeljene simpatije EU zbog pacifikovanja ekstremne desnice, koja je danas marginalnija nego ikada u postsocijalisti\u010dkoj Srbiji? I to u trenutku kada u samom srcu EU bujaju krajnje desno-populisti\u010dke partije i pokreti, a na njenim periferijama, u nekoliko zemalja, isti \u010dak preuzimaju i vlast uz izrazito evroskepti\u010dnu retoriku.<\/p>\n

U ovakvom kontekstu Srbija danas predstavlja pravu evrofili\u010dnu oazu Evrope. Bez obzira na to \u0161ta misle i govore akteri iz \u201eproevropske gra\u0111anske opozicije\u201c (iako nije ba\u0161 najjasnije odakle ozna\u010ditelj \u201egra\u0111ansko\u201c kada je o nekima od njih re\u010d, jer je upravo u vreme vlasti DS i Borisa Tadi\u0107a ukinut Milo\u0161evi\u0107ev gra\u0111anski Ustav, a Srbija ustavno definisana kao nacionalna dr\u017eava) i najve\u0107i deo \u201egra\u0111anske inteligencije\u201c koju odlikuje politi\u010dki analfabetizam, svaki nezavisni i politi\u010dki neostra\u0161\u0107en komentator dru\u0161tvenih zbivanja mo\u017ee videti da je upravo Aleksandar Vu\u0107i\u0107, taj \u0161mitovski \u201esuvereni diktator\u201c i istinski naslednik \u0110in\u0111i\u0107eve \u201efilozofije srpske istorije\u201c, glavni motor priklju\u010denja Srbije EU. Nagon za pre\u017eivljavanjem i \u201enarcizmi malih razlika\u201c mogu biti razumljivo obja\u0161njenje netrpeljivosti koju politi\u010dke grupacije i pojedinci koji se pozivaju na nasle\u0111e i \u201eviziju\u201c Zorana \u0110in\u0111i\u0107a pokazuju prema Aleksandru Vu\u010di\u0107u i njegovoj vladavini. Me\u0111utim, to \u0161to je re\u010deno pona\u0161anje razumljivo, nije ni nu\u017ean ni dovoljan uslov za tvrdnju da je njihova pozicija dovoljno kredibilna. S druge strane, na osnovu svega re\u010denog, jasno je da je sasvim iracionalno i intelektualno nepo\u0161teno stanovi\u0161te nezavisnih pripadnika \u201egra\u0111anske Srbije\u201c koji kritikuju SNS i Aleksandra Vu\u010di\u0107a, pozivaju\u0107i se istovremeno na Zorana \u0110in\u0111i\u0107a (koga su isto tako kritikovali u vreme dok je bio na vlasti). \u0160tavi\u0161e, kod pojedinaca je, sva je prilika, kritika Vu\u010di\u0107a mnogo vi\u0161e uslovljena malogra\u0111anskom zgro\u017eeno\u0161\u0107u njegovim politi\u010dkim bekgraundom, nego su\u0161tinskim neslaganjem sa pravcem u kome se Srbija, zahvaljuju\u0107i Aleksandru Vu\u010di\u0107u, danas kre\u0107e. U najkra\u0107em, parafraziraju\u0107i jednog od utemeljiva\u010da nema\u010dke Frankfurtske \u0161kole, Maksa Horkhajmera, mo\u017eemo da ustvrdimo slede\u0107e: ko ne\u0107e da kriti\u010dki govori o Zoranu \u0110in\u0111i\u0107u, treba da \u0107uti o Aleksandru Vu\u010di\u0107u.<\/p>\n

Novi plamen\/<\/a>Nedeljnik<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Aleksandar Vu\u010di\u0107 je najdosledniji, najrevnosniji i najuspe\u0161niji politi\u010dki nastavlja\u010d \u201esrpske filozofije istorije\u201c Zorana \u0110in\u0111i\u0107a<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":244056,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-244055","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/244055","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=244055"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/244055\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/244056"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=244055"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=244055"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=244055"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}