{"id":243675,"date":"2018-03-23T07:00:08","date_gmt":"2018-03-23T06:00:08","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=243675"},"modified":"2018-03-23T10:46:22","modified_gmt":"2018-03-23T09:46:22","slug":"citanje-medija-burzoaska-propaganda-i-fasizacija-drustva-ii","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2018\/03\/23\/citanje-medija-burzoaska-propaganda-i-fasizacija-drustva-ii\/","title":{"rendered":"\u010citanje medija: bur\u017eoaska propaganda i fa\u0161izacija dru\u0161tva II"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Neboj\u0161a Miliki\u0107 <\/strong><\/p>\n

Da li danas mo\u017eemo govoriti o bur\u017eoaskoj propagandi i kako dolazi do fa\u0161izacije dru\u0161tva? U \u010detiri nastavka ovog teksta Neboj\u0161a Miliki\u0107 analizira diskurs savremenih medija i njegove politi\u010dke implikacije na dru\u0161tvo.<\/p>\n

U prvom delu ovog teksta<\/a> mo\u017eete pro\u010ditati teorijske postavke za razumevanje bur\u017eoaske propagande u medijima koje je autor postavio.<\/p><\/blockquote>\n

II deo: Izme\u0111u dve propagandne (fr)akcije\u2026<\/strong><\/p>\n

\"\"<\/a>Iako bur\u017eoaskih frakcija uvek ima vi\u0161e, jer ih sa\u0311m kapitalisti\u010dki sistem, kroz njihovu ogor\u010denu borbu, neprestano unaza\u0111uje ili unapre\u0111uje na lestvici ekonomsko-politi\u010dkih kapaciteta i privilegija, u neokolonizovanim zemljama tj. privredama u koje spada i ovda\u0161nja kao i ve\u0107ina isto\u010dno- (pa i ju\u017eno-) evropskih, dve pozicije tj. borbene frakcije su najprominentnije. Te pozicije nisu fiksno zauzete jednim te istim konkretnim politi\u010dkim grupacijama i \u201eelitama\u201c, jer one \u010desto moraju i menjati agende i narative radi o\u010duvanja kapaciteta, uticaja i privilegija. Ali te su pozicije permanentne jer ih profili\u0161e i odr\u017eava interes dominantnih frakcija predatorskog kapitala, to su dakle pozicije tzv. kompradorske i tzv. nacionalne ili bolje re\u010deno wannabe nacionalne bur\u017eoazije. Te dve pozicije su\u0161tinski opredeljuje i orijenti\u0161e stepen poklapanja interesa ovda\u0161njih bur\u017eoaskih (i srednjeklasnih) frakcija sa (opet raznim) frakcijama stranog i doma\u0107eg kapitala. S obzirom na to da su propagandne aktivnosti kojima ove dve pozicije zastupaju i promovi\u0161u svoje interese ujedno i one najartikulisanije i najnametljivije forme bur\u017eoaske propagande u medijskom, u ovom slu\u010daju radio prostoru (pored one koju kontroli\u0161e Vlada Srbije, a koja poku\u0161ava da balansira poigravaju\u0107i se elementima obe, i zbog toga je predmet dovoljnog broja analiza i kritika, te nije trenutno zanimljiva za ove opservacije i analizu), bi\u0107e i predmet ovog osvrta. Osim toga, ova dva korpusa ili dve mantre propagandnih aktivnosti su, barem za slu\u0161aoce radija, prosto neizbe\u017ene, njihova predstava odvija se prakti\u010dno non-stop, npr. na talasima Studija B i mnogih drugih manje ili vi\u0161e lokalnih radio stanica u zemlji i regionu. I to bukvalno kao u ringu, tek \u0161to jedna od njih prestane sa svojom serijom dozvoljenih i nedozvoljenih finti i udaraca, po\u010dinje druga (npr. polusatne emisije vesti Sputnjika i Radija Slobodna Evropa na, ne zaboravimo, nedavno privatizovanom Studiju B, idu beskrajno jedna za drugom).<\/p>\n

Evro sloboda<\/strong><\/p>\n

Nedavno sam posle du\u017ee vremena slu\u0161ao nekoliko celih emisija Radija Slobodna Evropa. Nekada sam ih slu\u0161ao redovno i bez obzira na taj oduvek prisutan sumorno-pridikuju\u0107i ton i pristup izve\u0161tavanju i komentarima, smatrao ih nekakvim doprinosom tzv. medijskom pluralizmu. Niko ne treba da ignori\u0161e ili zaboravi va\u017enu podr\u0161ku koju je opravdano pru\u017eala i nekim demokratski orijentisanim tendencijama u dru\u0161tvu, kada su za takve tendencije druge medijske sfere ili sredstva bile nedostupne. Ali zahvaljuju\u0107i donekle i takvoj istoriji, ta stanica polako postaje beznade\u017eno zar\u0111alo ali jo\u0161 za\u010du\u0111uju\u0107e \u017eivahno i upotrebljivo oru\u0111e psiholo\u0161ko-propagandnog pritiska (ili bolje re\u010deno hladnoratovanja) protiv svega onoga \u0161to dovodi u pitanje hegemoniju zapadnih bur\u017eoaskih vrednosti, bilo materijalnih ili idejnih (ako je uop\u0161te opravdano uvesti ovakve kategorije).<\/p>\n

To se oru\u0111e time i nehotice povremeno pretvara u oru\u0111e pritiska \u201eodozgo\u201c na depriviranu i politi\u010dki dezorijentisanu javnost, ili bolje re\u010deno deklasirane i skoro beznade\u017eno osiroma\u0161ene delove posttranzicijskih dru\u0161tava Evrope. Na trenutke nas to oru\u0111e i podse\u0107a na neki stari tenk, svu\u010den s pobedonosnog postolja, priru\u010dno remontovan i vra\u0107en na front, da bukom i hukom slu\u017ei odvla\u010denju pa\u017enje s glavnih doga\u0111anja i operacija. Pritom ume da deluje i komi\u010dno, jer kakav je to tenk u \u010diju efikasnost veruju samo i jedino oni koji su unutra, a okolina ga do\u017eivljava tek kao neplanirano o\u017eivelu igra\u010dku, koju su razgoropadile sopstvene uspomene. A podgrejani hladni rat se odvija na sebi svojstven na\u010din, povremenim lakonskim uno\u0161enjem konfuziije, sistematskim zamagljivanjem pozicija najozbiljnjih politi\u010dkih protivnika pomenutih deklasiranih delova dru\u0161tava, latentnim moralno-politi\u010dkim \u201emamuzanjem\u201c najgorih \u0111aka u u\u010dionici demokratije. Banalno mu\u0161tranje i tutorisanje rutinski se upli\u0107e u tobo\u017ee slobodan kriti\u010dki fokus izve\u0161taja, vesti, komentara, a sva ta prili\u010dno ubu\u0111ala propagandna municija nosi naboj nekog mentorskog razo\u010daranja i ogor\u010denja, \u010desto i o\u010dito i kao posledice kultur-rasisti\u010dkog prezira prema: nerazvijenim ekonomijama, nefunkcionalnim institucijama, nere\u0161enoj korupciji, nevladavini pravne dr\u017eave, neslobodnim medijima (nije na odmet malo cinizma i sarkazma, ako se zna ko i kako diktira ure\u0111ivanje RSE), nedovoljno a\u017eurnom usvajanju ili \u010dak opiranju \u201eevropskim vrednostima\u201c, nereformisanom koje\u010demu, neispunjavanju, nepridr\u017eavanju, neintegrisanosti, nesuo\u010davanju itd., itd., itd.<\/p>\n

Da se razumemo, neka od ovih mentorskih ogor\u010denja su i osnovana i s pravom su u fokusu radio-medijacije slobode. Ali avaj, sloboda se valjda ne obezbe\u0111uje i ne brani tako \u0161to se istorijski, ekonomski, politi\u010dki i drugi brojni aktuelni uzroci i temelji s pravom kritikovanih pojava i procesa sistematski pre\u0107utkuju ili reprodukuju u kombinacijama stereotipa: homo balcanicus +\/\u2012 nasle\u0111e totalitarizma +\/\u2012 uticaj Rusije. \u0160to zna\u010di da se ti uzroci i temelji, osim deklarativno\/povr\u0161inski (selekcijom tema i informacija) i dubinski\/koncepcijski ignori\u0161u i prikrivaju. To mu ispada ideolo\u0161ka dnevna zapovest oronulog tenka. Prakti\u010dni cilj ovakve ure\u0111iva\u010dke politike po svemu sude\u0107i je da se, u mnogo \u010demu razumljivo zgra\u017eavanje i odijum publike spram nevesele svakodnevice, usmeravaju ka akterima i agensima pojedinih neadekvatno ili nedovoljno usvojenih i nedovoljno po\u0161tovanih (civilizacijskih) principa: fokus luta od ostataka starih \u201etotalitarnih struktura\u201c, ostataka Milo\u0161evi\u0107evog re\u017eima s kojima se nije adekvatno postupilo 6. oktobra, Putinovih ekspozitura, do korupcije, nepotizma, strukturne neprilago\u0111enosti i neosve\u0161\u0107enosti\u2026 a pritom, na \u0161irem planu, fokus biva rutinski \u0161etan, pa i usmeravan ka samim takvim nezrelim i korumpiranim sredinama, pa i \u010ditavim nedoraslim dru\u0161tvima, gde na kraju ispada da su kritikovane pojave ne samo o\u010dekivane i mogu\u0107e ve\u0107 i neizbe\u017ene. Logi\u010dan zaklju\u010dak i svepro\u017eimaju\u0107a po(r)uka je da je stanovnicima takvih zemalja potrebno neprekidno tutorstvo i starateljstvo.<\/p>\n

\u010cak i povremeno slu\u0161anje emisije dovoljno je za po(r)uku \u2013 eksperti, novinari i obi\u010dni ljudi koje \u010dujemo na Radiju Slobodna Evropa sve to neprekidno kolportiraju. Primetna su dva rutinizovana i artikulisana tipa diskursa: zgra\u017eavanje nad aktuelnim politi\u010dkim doga\u0111ajima i trendovima i lamentiranje nad vanvremenom hudom sudbinom regiona i njegovih nikad dovoljno a\u017eurnih i anga\u017eovanih \u017eitelja\/ki.<\/p>\n

Na primer, u jednoj od emisija tokom 2017. godine, aktivistkinja iz Novog Pazara tvrdi, ukratko prepri\u010dano, da se tamo\u0161nji ljudi ne trude dovoljno \u201eda se pokrenu i poku\u0161aju da urade ne\u0161to od svojih \u017eivota\u201c. Izve\u0161ta\u010d iz Pri\u0161tine govori o nepotizmu kao nesavladivom problemu koji je \u201ekarakteristi\u010dan za kosovsko dru\u0161tvo\u201c (\u0161to bi valjda trebalo da zna\u010di da ga nigde drugde nema). Eksperti upozoravaju: Srbija se ne mo\u017ee uputiti evropskim putem ako ne\u2026 pa ima ceo arsenal papagajski razvikanih uslova, ne\u0161to razumljivih sistemskih obaveza i obe\u0107anja, pa nafajtano, redom dobronamernih, pa redom prete\u0107ih natuknica. U nekim vestima krajem pro\u0161le godine, u emisiji koja bi, dakle, trebalo da bude informativna, spikerka je konstatovala da Rusija odugovla\u010di sa zaklju\u010divanjem primirja u Siriji i pitala nekog eksperta ba\u0161 to: \u201eZa\u0161to Rusija odugovla\u010di?\u201c. Dakle, na ekspertu nije da odgovori da li je to odugovla\u010denje ili nije, ve\u0107 samo da eventualno pojasni takav stav novinarke koji je naravno u potpuno skladu sa svim onim \u0161to bi istog trenutka izgovorio bilo koji iz dubokog sna probu\u0111eni NATO jastreb. Ili novinarka, tonom nervozne i nikad zadovoljne u\u010diteljice, u intervjuu povodom presude po Slu\u010daju Priji\u0107: \u201eKako tako razli\u010diti ar\u0161ini\u2026?\u201c. O\u010digledno nije bila zadovoljna ocenom ume\u0161anosti rukovodstava Hrvatske i Srbije u zlo\u010dine njihovih ratnih agentura u BiH od strane Tribunala u Hagu, ali sagovornika, verovatno pravnika, ne pita da li su to razli\u010diti ar\u0161ini, ve\u0107 za\u0161to su razli\u010diti, tako da sagovornik nema ni prilike da ka\u017ee jesu li ili nisu.<\/p>\n

NATO jastrebi i golubovi visokoleta\u010di, kao i njihovi zemni pandani u\u010diteljice-jastrebice, nisu jedini koji pani\u010dno posmatraju drasti\u010dne promene u svetu, zahvaljuju\u0107i kojima su, sad malo produktivne zlobe, \u010desto i zapo\u010deli i razvili svoje, za sebe unosne a za svet i probleme kojima se bave prili\u010dno nesnosne, poslove i karijere. Od vrhova vojnih i obave\u0161tajnih slu\u017ebi i bankarskih mogula do mora bezli\u010dnih karijernih slu\u017ebenika, od \u0161pekulantskih preporu\u010diva\u010da i dobavlja\u010da tranzicionih pomagala, do profesionalno zabezeknutih eksperata-monitora i evaluatora, od privatizacijskih i karijernih savetnika do privatnih izvr\u0161itelja i sve\u0161tenika, od vrha do dna vladinih i nevladinih organizacija i korporacija, od entuzijasti\u010dnih akademskih istra\u017eiva\u010da do agencijskih popravlja\u010da neposlu\u0161nog sveta. Sve te specijalnosti, du\u017enosti i rangovi, sve te karijere, investicije i biznisi, i za njih vezani: prili\u010dno do\u017eivotni krediti, a time i prili\u010dno do\u017eivotni \u017eivotni standard, nametnuti ili usvojeni life-style, penzijska i zdravstvena osiguranja, godi\u0161nji odmori, \u0161kolovanja dece i unuka, medeni i svi slede\u0107i meseci, i nega, i pokloni, i pitanja, i potpitanja nasledstava, i jo\u0161 poneka putovanja, i stara\u010dki domovi\u2026 ukratko, \u017eivot i priklju\u010denija \u010ditavih armija slu\u017ebenika, politi\u010dara, analiti\u010dara, novinara, nau\u010dnika, studenata, jo\u0161 slu\u017ebenika, savetnika, penzionera, aktivista i po\u0161tenih propagandista\u2026 zavise, kad se sve oduzme i sabere, uveliko i od tog a\u017eurnog vrednosno-moralizatorskog hu\u0161kanja i \u0107u\u0161kanja, od pedantnog mentorskog poziranja i pozicioniranja. Pa \u0161ta je onda tu \u010dudno?<\/p>\n

Na\u017ealost je neminovno da je ukupna poruka koja od ove propagandno-poslovne hidre sti\u017ee do stanovnika i stanovnica kojima se obra\u0107aju za njihove karijere obe\u0107avaju\u0107a jer osigurava posao i privilegije, a za ve\u0107inu adresiranog stanovni\u0161tva prosto re\u010deno sadisti\u010dka: \u201e\u017durite, ali znajte da ste beznade\u017eno zakasnili, to jest da nikada ne\u0107ete sti\u0107i tamo gde i kako vam nare\u0111ujemo da idete\u201c. To je takozvana tranziciona beskrajna traka, za koju su nedavno neki (gle, \u0161vedski!) nau\u010dni istra\u017eiva\u010di stidljivo zaklju\u010dili upravo to \u2013 da je beskrajna \u2013 to jest da isto\u010dnoevropske ekonomije pod datim neokolonijalnim uslovima objektivno nikada ne mogu, sve i da ho\u0107e, dosti\u0107i po bilo \u010demu one zapadnoevropske.1 Jedino ako sebi nahvataju neke kolonije, pa da kao i ovi nadobudni mentori, ve\u0107inom na njihovim resursima i grba\u010di izgrade \u201enormalna gra\u0111anska dru\u0161tva\u201c.<\/p>\n

Prete\u0107a kriza beneficija tj. profita zapadnih \u201eblokova na vlasti\u201c (\u010ditaj: \u201eelita\u201c) usled, izme\u0111u ostalog, nedovoljno efikasne reprodukcije hegemonije, osim subjektivnih, ideolo\u0161kih, ima i objektivne uzroke \u2013 posledica je sigurno i \u010dinjenice da nisu imali dostojne rivale nakon kraja Hladnog rata. Da su stoga poput neke pijane pobedni\u010dke vojske predugo slavile i sladile se plenom, nemaju\u0107i svest da su kontradikcije kapitalisti\u010dkog sveta, kojim su naizgled bili zauvek zavladali, ja\u010de od bilo koje sile koja te\u017ei da ih ignori\u0161e, relativizuje, potisne, disciplinuje, ili tek oportuno upregne u svoj jaram. Teorijska zapu\u0161tenost i polupismenost, slavodobitna ustajalost intelekta, dogmatski dreme\u017e \u201ekraja istorije\u201c \u2013 otud tako iznena\u0111uju\u0107e jadan nivo argumentacije i retorike u globalnom preganjanju oko dominacije, bilo u Siriji, Venecueli, Ukrajini, Jemenu, Koreji ili na Balkanu. Setimo se samo D\u017eejn Psaki i njenih gafova za kojima je iskreno \u201e\u017ealio\u201c pokojni ambasador Rusije u UN Vitalij \u010curkin, kada je netragom nestala sa diplomatske scene \u2013 primera osobe koja ne bi tokom Hladnog rata mogla da bude ni tre\u0107i pomo\u0107nik petog ata\u0161ea u nekoj zaba\u010denoj neutralnoj zemlji, a izlaktala se, naravno uz obilatu pomo\u0107 uticajne porodice, na mesto portparola Stejt Departmenta. Te\u0161ko je locirati bolju najavu i uvertiru Trampove ere politi\u010dke kauboj\u0161tine i postistinov\u0161tine od biografski friziranih a politi\u010dki i intelektualno raspadnutih i razuzdanih kadrova prethodne administracije.
\n
\nMapa rasprostranjenosti programa Radija Slobodna Evropa<\/strong><\/p>\n

Svest redakcije RSE o nepopularnosti opisanog mentorsko-redarskog diskursa u \u0161irem stanovni\u0161tvu pokazuje se konceptom integracije \u201etoplih ljudskih pri\u010da\u201c u izve\u0161taje dopisnika iz unutra\u0161njosti. Ovde se ina\u010de zanimljive individualne sudbine ili opravdani gestovi aktivista\/kinja, obi\u010dnih ljudi u egzistencijalnim i sistemskim nevoljama, koriste tek za kontrastiranje pozadine \u2012 tmurnog pejza\u017ea u kome svetle ti mali heroji, plemenite individue i dobre du\u0161e, oslikane tonusom obi\u010dnosti, skromnosti i svakodnevice. Mora se priznati da su dopisnici RSE iz unutra\u0161njosti pravi majstori u nala\u017eenju ovakvih \u201eperson-next-door\u201c zvezda za jednokratnu upotrebu. Nadalje, va\u017eno je primetiti da nije nemogu\u0107e da na RSE \u010dujete podrobne izve\u0161taje o kr\u0161enju ili te\u0161kom stanju radni\u010dkih prava (na primer odli\u010dni i pravovremeni prilozi o \u0161trajkovima u po\u0161ti ili u Go\u0161i, kada su ovi bili pod paskom cenzure u javnom servisu i demonizacije u tabloidnoj sferi). Ali avaj, opet bez ikakve analize odakle takva kr\u0161enja proizlaze i ko ih u su\u0161tini i diktira kompradorsko-\u201enacionalnim\u201c bur\u017eoazijama i vladama. Tu su nadalje, manje ili vi\u0161e poetizovana zapa\u017eanja ideolo\u0161ki pa\u017eljivo probranih savremenika\/ca koji za RSE vode nedeljne dnevnike. I onda kada su bele\u0161ke literarno ili novinarski vredne, sam taj \u0161ablon prigodno politizovane intime vozdi\u017ee ve\u0107inu u\u010desnika\/ca u vi\u0161e sfere tzv. lepih du\u0161a, zgro\u017eenih te\u0161kim vremenima. Tu je i Most RSE, u kom su svi zaista jednaki, i revizionisti i borci protiv revizionizma, oni tu vode demokratski dijalog dok iza revizioniste i njegovih deset minuta stoji ceo nuklearni, ekonomski i propagandni arsenal Va\u0161ingterne, a iza borca protiv revizionizma i njegovih deset minuta stoji objektivni sekundant Karabeg.<\/p>\n

Ovakav beskrajni (beskrajni ba\u0161 kao i ona tranziciona traka) \u201egrilling\u201c snu\u017edenog slu\u0161ateljstva dovodi naravno do deprimiraju\u0107ih rezultata koji donekle podse\u0107aju na stokholmski sindrom \u2013 lak\u0161e je pristati na tu poziciju de\u017eurnih krivaca i gubitnika nego se racionalno boriti protiv nervozne u\u010diteljice i njenih dalekih i nedodorljivih direktora. Ali \u010dekajte, pa niko ne \u017eeli da primi svu krivicu na sebe \u2013 i sada je trenutak da se uperi prstom na spolja\u0161nje i unutra\u0161nje neprijatelje\u2026<\/p>\n

To je naravno, barem \u0161to se svih dobo\u0161arskih filijala Va\u0161ingterne ti\u010de Rusija, Rusija i opet Rusija, eventualno Putin i njegovi bojari, a uz njih i ovda\u0161nji rusofili. Jednostavno je, efektno i korisno ponavljati kako su Rusija i njeni trabanti krivi za sve. Sa zaprepa\u0161\u0107enjem sam se pre neku godinu suprotstavio u neformalnoj komunikaciji saop\u0161tenoj tezi jednog teoreti\u010dara ozbiljne reputacije da su u fa\u0161istoidnoj sferi Ukrajine, \u201eRusi\u201c tj. \u201esovke\u201c ono \u0161to su u nacisti\u010dkoj bili Jevreji \u2013 de\u017eurni krivci i omiljena lako dostupna meta. Iako je pore\u0111enje iz mnogo razloga neprihvatljivo, strukturno gledaju\u0107i ima nekih va\u017enih sli\u010dnosti u propagandnim mahinacijama, ima nekog odjeka retorike i argumentacije karakteristi\u010dne za neumrli evropski antisemitizam, upravo u tom automatizovanom usmeravanju krivice na \u201eina\u010de bednu i ni\u0161tavnu Rusiju (podsetiti se npr. omalova\u017eavaju\u0107e izjave Obame prilikom produ\u017eenja jednog od paketa sankcija), koja, me\u0111utim, takva nikakva i dostojna svakog prezira, iz potaje upravlja najbitnijim svetskim doga\u0111ajima! (Sli\u010dnu iracionalnu optu\u017ebu antisemitizam je konstruisao o Jevrejima \u2013 s jedne strane su ni\u017ea rasa, a sa druge \u2013 vladaju svetom). Ako ta paralela i nije adekvatna, onda je ona druga, u kojoj je aktuelna rusofobija izuzetno dobar medij ba\u0161tinjenog hladnoratovskog antikomunizma, prili\u010dno ubedljiva.<\/p>\n

U svakom slu\u010daju, i tu se negde, u ovakvim jeftinim malverzacijama beznade\u017eno kompromituje kriti\u010dka kultura koju gromopucateljno promovi\u0161e RSE. Sa\u017eimaju\u0107i i kaleme\u0107i propagandna iskustva i metode iz Hladnog rata, gra\u0111anskog antiratnog pokreta i neke (retori\u010dki i politi\u010dki) neupitne civilizacijske (EU) vrednosti, pa\u017eljivo se zaobilaze svi one kriti\u010dni akteri i faktori koji jesu poreklo de\u017eurno fokusiranih dru\u0161tvenih problema, to jest oni koji su jedini imali politi\u010dku mo\u0107 i ekonomska sredstva da ih proizvode i usmeravaju (ka nedovoljno reformski nastrojenim narodima ili konstruisanim krivcima). \u010cinjenica da su, po velikom broju istra\u017eivanja, uzroci nevolja na koje se s pravom ukazuje u mnogo \u010demu upravo u neokolonijalnim principima ili posledicama eurointegracija, kao prilago\u0111avanja ekonomsko-politi\u010dkom funkcionisanju savremene Evrope (gde su npr. korumpirani i likovi poput \u017daka \u0160iraka, Helmuta Kola, Ive Sanadera, ili gde se dobar deo srednje klase, po Tomiju Piketiju, reprodukuje prostim biolo\u0161kim nasle\u0111ivanjem, kao nekada\u0161nja feudalna elita itd.), po pravilu je, uz \u010dasne i retke izuzetke, sme\u0161tena u slepoj mrlji kriti\u010dkog fokusa RSE. Konsultovani u vezi s tim problemima bi\u0107e mnogi gostuju\u0107i neoliberalni \u017ereci poput Mi\u0161e Brki\u0107a, razni \u201edisidenti od populisti\u010dkih politika\u201c iz zemlje i regiona, ali niko ko govori kriti\u010dki o EU i ameri\u010dkom imperijalizmu, NATO-u kao oru\u0111u o\u010duvanja nagomilanog kapitala i privilegija zapadnih vladaju\u0107ih klasa.<\/p>\n

Po\u0161to se takvom ure\u0111iva\u010dkom politikom razumljivo ra\u0111a i kriza uverljivosti i poverenja, u pomo\u0107 se prizivaju kreativni duhovi i humor. Tako da, osim redukovanog kriti\u010dko-politi\u010dkog, RSE dr\u017ei i redukcioni kulturni gard koji treba da oja\u010da ure\u0111iva\u010dke principe, da duhovito\u0161\u0107u i kreativno\u0161\u0107u oven\u010da ovu intelektualno i stvarala\u010dki (u smislu ciljanog stvaranja dobro informisanog i kriti\u010dkog javnog mnjenja) nehrabru ure\u0111iva\u010dku politiku. Pretpostavljenim kriti\u010dkim duhom pro\u017eeti komentari na politi\u010dke doga\u0111aje, koje liferuju kultur-tregeri tipa Teofila Pan\u010di\u0107a, ili ih \u010dak donedavno pi\u0161u i posprdnim tonom \u010ditaju \u010dlanovi redakcije, neve\u0161to zvu\u010dno izmenjenim glasovima, i kod naklonjenijih slu\u0161alaca, u samom tom proizvodnom odnosu koji bi se mogao opisati jedino kao \u2013 poslu\u0161no pi\u0161em i recitujem ba\u0161 ono \u0161to od mene gazde o\u010dekuju i tra\u017ee \u2012 mogu pre proizvesti transfer blama nego smeh ili bilo kakvo razumevanje i podr\u0161ku. Poseban slu\u010daj rent-a-kreativnosti je zabele\u017een u stihovima kojima je s vremena na vreme komentarisao politi\u010dku situaciju ugledan lokalni stihoklepac.<\/p>\n

Kona\u010dno, ako ni poezija ni kulturtrEUgerisanje ne poma\u017eu, sti\u017ee vrhunski argument: \u201ezdrav razum\u201c. Ubedljivo najomiljenije rezonovanje, koje se u beskraj na razne ali uvek likuju\u0107i vulgarne na\u010dine kolportira u RSE izve\u0161tajima, intervjuima, analizama, u svom poslednjem je izdanju ovako nekako zvu\u010dalo: \u201ePodela svesti gra\u0111ana Srbije je o\u010digledna kada ih nakon hvalospeva koje reprodukuju o Rusiji, pitaju a u kojoj zemlji biste \u017eeleli da \u017eivite\u2026 a oni odgovore u Nema\u010dkoj ili Americi\u2026\u201c.2 Tada se trijumfalno navode sume pomo\u0107i koje se dobijaju od EU, kao da te sume nisu tek bedni restlovi svega onoga \u0161to (pojedine) EU privrede (konkretnije, posedni\u010dke i za njih vezane politi\u010dke kaste i klase) sistemski neminovno cede iz svih perifernih oblasti\/zemalja Isto\u010dne i Ju\u017ene Evrope, pa naravno i iz Srbije. To je sli\u010dno onoj sme\u0161noj a glupavoj pitalici: \u201ekako mo\u017eete da se bunite protiv kapitalizma a koristite kompjutere koje je taj kapitalizam izmislio\u201c? A u eri istorijskog revizionizma, pitanje se svodi na: kako partizane nije bilo sramota da pucaju na okupatore iz pu\u0161aka koje su ovi proizveli u svojoj sjajno ure\u0111enoj zemlji i razvijenoj industriji, a ti bosonogi besprizornici im ga oteli i jo\u0161 upotrebili protiv njih?!?<\/p>\n

Otkud partizani u pri\u010di o privrednoj subordinaciji, iracionalnim ose\u0107anjima i bur\u017eoasko-racionalnim nu\u017edama? Mo\u017eda bi neki citat iz Kulji\u0107evog \u201eFa\u0161izma\u201c bio dobar odgovor, ali mislim da je bolje pro\u010ditati celo poglavlje u drugom izdanju: Fa\u0161izam i rat, ra\u010dunica ili dogma.3<\/p>\n

U takvoj konstelaciji, stalno dociranje o ovom ne\u010duveno neracionalom izboru posti\u017ee suprotan efekat. Kao uostalom i eurofili i rusofobi, tako i eurofobi i rusofili nisu to \u0161to jesu iz nekih lo\u0161ih pobuda, naprotiv, i jedni i drugi pretenduju da su njihove pobude utemeljene podjednako u pozitivnim moralnim i materijalnim \u010diniocima i prioritetima.4 Ismevanjem ili nipoda\u0161tavanjem takvih izbora \u010dini se vrlo lo\u0161a usluga upravo \u201esvojoj stvari\u201c, jer se u me\u0111usobnom obra\u010dunu ismeva i nipoda\u0161tava \u0161iri kulturno-politi\u010dki okvir razumevanja slo\u017eene savremenosti. Pristalice Va\u0161ingterne koje su trenutno u nekakvoj neplaniranoj defanzivi (a da se ne upitaju otkuda ta defanziva, posle dve ili tri decenije njihovog hegemonog vladanja globalnom politikom) opravdano pani\u010de usled sve ra\u0161irenije i uniformnije potrebe za \u201eiracionalizmom\u201c, \u201epopulizmom\u201c, \u201eekstremizmom\u201c. Naravno, umesto racionalne analize i promi\u0161ljanja takvih fenomena, oni tek unedogled menjaju tipove protivpo\u017earnih alarma, za\u0161tita i preparata, \u010diju nefunkcionalnost tako\u0111e pripisuju vrednosno-civilizacijskoj aberaciji svojih protivnika (npr. za bur\u017eoaske liberale, kao i za mnoge konzervativce, nacionalizam i fa\u0161izam pre su stvar karakternih crta njihovih nosilaca i pristalica, nego stvar karaktera ekonomskih i dru\u0161tvenih odnosa). U konkretnoj situaciji svakodnevnih duela dve propagandne mantre, kao kompenzaciju za odricanje od neosnovano-idealisti\u010dkih i zaostalo-misti\u010dkih rusofilnih fantazija, eurofili nude formalnu gra\u0111ansku jednakost u dru\u0161tvu radikalno ekonomski nejednakih gra\u0111ana i bur\u017eoasko pravo i pravdu kao kompromitovane garante kompromitovanih formalnih na\u010dela.<\/p>\n

1) Vest o ovom istra\u017eivanju ne mogu da na\u0111em, bila je objavljena \u010dini mi se na ww.b92.net ali svojevrsni, jo\u0161 relevantniji umetni\u010dki \u201edokaz\u201c mogao bi da bude roman \u201eRa\u010dun\u201c \u0161vedskog pisca Jonasa Karlsona, neka vrsta reinkarnacije Kafkinog Jozefa K. u wellfare stateu, kome sti\u017ee ogromna suma poreza \u201ena sre\u0107u\u201c, a koja bi po zapletu romana sledila i najskromnijem zapadnom malogra\u0111aninu u slu\u010daju poku\u0161aja \u201eglobalnog ekonomskog izjedna\u010davanja\u201c.
\n2) Mentorsko pitanje koje se time postavlja slu\u0161ateljstvu je: Kako uop\u0161te smete da imate ne-materijalno zasnovane, to jest iracionalne stavove? Dobra je prilika da ovde uvedemo pojam \u201ebur\u017eoaske racionalnosti\u201c, to jest one racionalnosti kojoj je nacionalisti\u010dka, pa i fa\u0161isti\u010dka iracionalnost povremeni ili stalni verni saveznik. A za\u0161to je to tako, mo\u017ee se proveriti u slede\u0107em \u010dlanku.
\n3)S Kulji\u0107evom knjigom \u201eFa\u0161izam\u201c na kraju je ispalo kao sa re\u010di \u201ebur\u017eoazija\u201c, nekako je sramota da se pominje, a bez pominjanja ne mo\u017eete da objasnite o \u010demu se radi. Moj zaklju\u010dak je da \u010ditanje Kulji\u0107a dovodi do raspada bur\u017eoaskog subjekta i da je stoga te\u0161ko o\u010dekivati druga\u010dije reakcije nego otpor nau\u010dnoj argumentaciji uop\u0161te i onelago\u0111avanje pri samom pominjanju.
\n4)Rastko Mo\u010dnik, u \u201eKoliko fa\u0161izma\u201c, uvodi u debatu pitanje toga \u0161ta masu ljudi privla\u010di istorijskim fa\u0161isti\u010dkim ideologijama, u kojima se u propagandnoj halabuci lako zanemaruju objektivne sumnje i pitanja, i proizvodi efekat imperativa neupitne borbe za neupitno \u201epozitivne\u201c apstraktne vrednosti, \u0161to je u datim uslovima te\u0161ko i denuncirati i kritikovati.<\/p><\/blockquote>\n

Ma\u0161ina<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Sloboda se valjda ne obezbe\u0111uje i ne brani tako \u0161to se istorijski, ekonomski, politi\u010dki i drugi brojni aktuelni uzroci i temelji s pravom kritikovanih pojava i procesa sistematski pre\u0107utkuju ili reprodukuju u kombinacijama stereotipa:<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":243633,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-243675","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/243675","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=243675"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/243675\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/243633"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=243675"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=243675"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=243675"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}