{"id":243632,"date":"2018-03-22T09:16:40","date_gmt":"2018-03-22T08:16:40","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=243632"},"modified":"2018-03-22T09:20:12","modified_gmt":"2018-03-22T08:20:12","slug":"citanje-medija-burzoaska-propaganda-i-fasizacija-drustva","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2018\/03\/22\/citanje-medija-burzoaska-propaganda-i-fasizacija-drustva\/","title":{"rendered":"\u010citanje medija: bur\u017eoaska propaganda i fa\u0161izacija dru\u0161tva"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Neboj\u0161a Miliki\u0107 <\/strong><\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Da li danas mo\u017eemo govoriti o bur\u017eoaskoj propagandi i kako dolazi do fa\u0161izacije dru\u0161tva? U \u010detiri nastavka ovog teksta Neboj\u0161a Miliki\u0107 analizira diskurs savremenih medija i njegove politi\u010dke implikacije na dru\u0161tvo.<\/p><\/blockquote>\n

I deo: Izme\u0111u dve mantre (bur\u017eoaske propagande)<\/strong><\/p>\n

Svaki poku\u0161aj definisanja i detekcije uloge \u201ebur\u017eoaske propagande\u201c u \u201efa\u0161izaciji dru\u0161tva\u201c nalazi se pred nekoliko uvodnih pitanja: \u0160ta je bur\u017eoaska propaganda? Za\u0161to se uop\u0161te koristi taj termin koji zvu\u010di tako beznade\u017eno nefunkcionalno i zastarelo? (Koji, \u0161tavi\u0161e, i sam zvu\u010di propagandno?) \u0160ta je \u201efa\u0161izacija dru\u0161tva\u201c i kako koristiti taj termin a da ne zvu\u010di beznade\u017eno izraubovano, \u010dak zloupotreblj\u0435no.<\/p>\n

Bur\u017eoasku propagandu mogli bismo definisati kao skup diskurzivnih delatnosti (politi\u010dkih, kulturnih, medijskih itd.) koje opravdavaju, racionalizuju, a u svom mo\u017eda najsofisticiranijem obliku ignori\u0161u, prikrivaju ili naturalizuju politi\u010dku, ekonomsku i kulturnu hegemoniju raznih frakcija bur\u017eoazije u klasnom dru\u0161tvu, \u010dine\u0107i uzroke i posledice te hegemonije latentno ili direktno nedostupnim ili \u201enezanimljivim\u201c u bilo kakvoj ozbiljnoj raspravi, analizi i preispitivanju. Prakti\u010dna funkcija takve propagande je, pojednostavljeno gledano, skretanje pa\u017enje naj\u0161ireg stanovni\u0161tva sa izvora i uzroka brojnih i ve\u010ditih sistemskih problema kapitalisti\u010dkog sistema na njegove povremene krizne manifestacije i povr\u0161inske fenomene. Radi obavljanja ovakve funkcije, aparature bur\u017eoaske propagande imaju i odgovaraju\u0107e strukturne pozicije u bur\u017eoaskom dru\u0161tvu, naime, njihovi \u201ehardveri\u201c i \u201esoftveri\u201c, npr. oni medijskih ku\u0107a i njihovih raznovrsnih proizvoda, u vlasni\u0161tvu su ili pod kontrolom bur\u017eoazije, bilo direktnim, vlasni\u010dko-uredni\u010dkim usmeravanjem, bilo putem politi\u010dkih i ideolo\u0161kih aparata bur\u017eoaske dr\u017eave, koje tako\u0111e kontroli\u0161u svojim kapitalom i za njega vezanim partijskim, kadrovskim itd. uticajima. Sli\u010dna situacija, s ne\u0161to vi\u0161e stilizovane autonomije ili aberacije, jeste ona sa univerzitetskom, tj. nau\u010dnom, kulturno-umetni\u010dkom, a i sferom bur\u017eoaskog civilnog dru\u0161tva.<\/p>\n

Sama \u010dinjenica da dosad nekoliko puta upotrebljen pridev \u201ebud\u017eoaski-o-a\u201c verovatno izaziva otpor i nelagodu kod brojnih \u010ditalaca (a donekle zaista i kod autora teksta, koji se pomalo ose\u0107a kao da nekoga silom treba da vakcini\u0161e) najpouzdaniji je dokaz nu\u017enosti njegove operativne teorijske i analiti\u010dke upotrebe jer, kao \u0161to \u0107e se diskutovati dalje u tekstu, najve\u0107i uspeh bur\u017eoaske propagande i njoj adekvatno uspostavljane hegemonije jeste misteriozni nestanak samog pojma bur\u017eoazije iz javne upotrebe i proizvo\u0111enje ose\u0107aja nelagode, neprijatnosti, neadekvatnosti, maltene nepristojnosti pri samom njegovom pominjanju.<\/p>\n

Fa\u0161izacijom dru\u0161tva mo\u017eemo smatrati sve one pojave i proces, planirane i spontane, vi\u0161e ili manje sociolo\u0161ki i istorijski zakonite i o\u010dekivane, koji vode radikalizovanju u ogoljavanju imperativa tzv. krosklasne (cross-class \u2013 uzdu\u017e klasne podele dru\u0161tva) solidarnosti, karakteristi\u010dne za svaki bur\u017eoaski nacionalizam, sa ekstenzivnim rastom oblika proizvodnje i primene subjektivnog, objektivnog (sistemskog) i simboli\u010dkog terora nad svima koji se do\u017eivljavaju kao objektivna (npr. radni\u010dki pokret i liberalno-bur\u017eoaska dr\u017eavno-pravna regulativa), ili iskontruisana pretnja toj \u201esolidarnosti\u201c (npr. manjine, razne vrste doma\u0107ih i me\u0111unarodnih zaverenika, tajnih centara mo\u0107i itd.). Da bismo se izmakli iz fenomenolo\u0161ke spolja\u0161njosti i manifestacionih karaktera toga \u0161to se naziva \u201efa\u0161izacijom\u201c, pomenimo samo funkcionalne svrhe istorijskih fa\u0161isti\u010dkih pokreta, a to je pot\u010dinjavanje proletarijata, disciplinovanje srednjeg sloja, i otklanjanje privredne krize nametanjem ekonomskog plana u interesu kapitala, skre\u0107u\u0107i pritom opravdano nezadovoljatvo \u0161irokih slojeva stanovni\u0161tva ka obe\u0107anjima i o\u010dekivanjima profitabilnog u\u010de\u0161\u0107a u razli\u010ditim, uglavnom kolonijalno i imperijalisti\u010dki koncipiranim osvajanjima i pokoravanjima. Za postizanje ovakvih ciljeva istorijski fa\u0161isti\u010dki pokreti slu\u017eili su se, na dotad nepoznat na\u010din i u nevi\u0111enom obimu u istoriji politi\u010dkih sistema, upravo propagandom, \u010diji je op\u0161ti cilj bio: potiskivanje i poricanje u svesti objektivnih, nagomilanih i neporecivih problema u realnosti. Indikatorom fa\u0161izacije mo\u017eemo, dakle, smatrati i poja\u010dano dejstvo ili \u010dak i primat ovakvih propagandnih politika i praksi, kao i njihovo pasivno ili aktivno prihvatanje i postepenu normalizaciju u ve\u0107em delu javnosti.<\/p>\n

Nabrojane osnovne istorijske funkcije fa\u0161isti\u010dkih pokreta, mogu se i danas obavljati od strane fa\u0161istoidnih ili proto-fa\u0161isti\u010dkih politi\u010dkih grupa i formacija, u razli\u010ditim oblicima i intenzitetima sa ili bez uspostavljanja vladavine nad celim dr\u017eavnim aparatom. Od direktnih napada na institucije i istorijska dostignu\u0107a radni\u010dkog pokreta, ili na delove liberalnog zakonodavstva koji se ti\u010du ljudskih i manjinskih prava (nikada na one koji se ti\u010du klasnih privilegija, ili npr. privatne svojine nad sredstvima za proizvodnju), do tihih, tzv. puzaju\u0107ih oblika zastra\u017eivanja, neformalnih pritisaka ili sistematske represije (dobar primer bile bi kapilarne predizborne aktivnosti vladaju\u0107e stranke SNS, sa telefonskim pozivima glasa\u010dima, obaveznom politi\u010dkom podobno\u0161\u0107u i prihvatanjem propagandne indoktrinacije na radnom mestu, organizovanim i orkestriranim provokacijama i atacima na politi\u010dke protivnike u tabloidima i na dru\u0161tvenim mre\u017eama itd.). Na kraju, ne zaboravimo da se indikatorom fa\u0161izacije mo\u017ee smatrati i znatnija pojava fa\u0161isti\u010dkih partija i pokreta kao i razli\u010ditih organizacionih i propagandnih derivata istorijskih fa\u0161isti\u010dkih politika, kultura i ideologija na javnoj, politi\u010dkoj ili npr. kulturnoj sceni. Zabrinjavaju\u0107i stepen indolencije ili \u201etolerancije\u201c na ove i ovakve pojave \u010desto ima veze sa stepenom relativizacije i ignorantskog odnosa prema savremenom ili istorijskom fa\u0161izmu i njegovim zlo\u010dina\u010dkim u\u010dincima, ali taj folklorni (ili \u201ecitatni\u201c, kako ga Boris Buden naziva) fa\u0161izam isuvi\u0161e \u010desto opravdani otpor i ogor\u010denje javnosti, grupa i pojedinaca usmerava na funkcionalno marginalne pojave i simptome, tj. posledice, a ne na uzroke i izvore istorijskih ili savremenih fa\u0161izama kao kompleksnih fenomena \u010diji su glavni protagonisti \u010desto daleko od aktera uli\u010dnog paradiranja, galame i nasilja.<\/p>\n

Ovaj tekst proizlazi iz (aktivisti\u010dko-teorijskog) posmatranja generativnih faza i oblika \u201efa\u0161izacije\u201c u savremenom dru\u0161tvu Srbije, gde, kao i u mnogim drugim zemljama, razli\u010diti oblici \u201ebur\u017eoaske propagande\u201c i istorijski i aktuelno imaju izuzetno va\u017enu misiju: usmeravanja opravdanog nezadovoljstva stanovni\u0161tva sa strukturnih problema sistema (i time sa dominantne, hegemone pozicije bur\u017eoaskih vlasni\u010dkih, politi\u010dkih itd. grupa i formacija) na stereotipna tuma\u010denja i opravdanja, na misteriozne prikrivene krivce, na afere, incidente, \u201evi\u0161u silu\u201c i, tradicionalno, na unutra\u0161nje ili spoljne neprijatelje. Putem propagandnih ma\u0161inerija name\u0107u se i odr\u017eavaju ne samo vrednosni orijentiri, razumevanja i zna\u010denja bli\u017ee ili dalje pro\u0161losti, sada\u0161njosti pa time i budu\u0107nosti, ve\u0107 i konstrui\u0161e i name\u0107e ukupan horizont dru\u0161tvene imaginacije (u kojoj interreaguju kapacitet i smer ambicija individua, grupa i \u0161irih dru\u0161tvenih formacija, s prirodom, konceptima, kategorijama, tj. ukupnim smislom o\u010dekivanja od sada\u0161njosti i budu\u0107nosti), kao i idejno-vrednosna i materijalna struktura aktuelnih \u017eivotnih i radnih standarda i njihove perspektive. U smislu ove poslednje relacije, dobra ilustracija je zapa\u017eanje politikologa Ovidiu Gerasim Proke, koji u jednom intervjuu upozorava na neprekidnu i te\u0161ko podno\u0161ljivu tenziju koja se javlja izme\u0111u celom dru\u0161tvu dru\u0161tveno nametnutih i neupitnih ideala (srednjeklasne) svakodnevice i egzistencije s jedne strane i surove realnosti koja te ideale \u010dini nedosti\u017enim i nerealnim s druge strane.<\/p>\n

Potreba za hegemonijom koja je imanentna bur\u017eoaziji kao i svakoj vladaju\u0107oj klasi (jer bez nje ne bi dugo opstala ni vladavina ni klasa), i koja je kao takva neophodan okvir fa\u0161izacije bur\u017eoaskog dru\u0161tva1 uslo\u017eava se, u zemljama evropskog istoka u unutarklasnoj borbi izme\u0111u razli\u010ditih frakcija tranzicione bur\u017eoazije i za njih vezanih delova srednjih klasa. Polje njihove borbe je, da ne okoli\u0161amo mnogo, tzv. nacionalni interes kao idealna \u2013 bogato ukra\u0161ena a laka za odr\u017eavanje \u2013 dimna zavesa, prostrta uzdu\u017e i popreko njihovih bilo (bur\u017eoasko-)legalnih poslovnih interesa, bilo oportunih uzurpacija i \u0161pekulacija.2 Kao \u0161to to ve\u0107 razumeju i aktivniji pratioci rasprava o istorijskom revizionizmu svaka verzija \u201enacionalnog interesa\u201c koja uop\u0161te dospeva do javnog polja u okvirima parlamentarne, reprezentativne tj. bur\u017eoaske \u201edemokratije\u201c uvek je tek u \u0161lja\u0161te\u0107u retori\u010dku foliju manje ili vi\u0161e ve\u0161to umotan interes jedne od frakcija bur\u017eoazije (koje u tom konkretnom polju na \u010desto tragikomi\u010dan na\u010din nalaze ili makar poku\u0161avaju da prepoznaju i prona\u0111u svoje aktuelne interese kao koherentne interesima svojih istorijskih klasnih i politi\u010dkih prethodnika ili pandana).<\/p>\n

Upravo i zbog toga, zbog presudne uloge u generisanju i istorijskih i aktuelnih dru\u0161tvenih lomova i katastrofa svojim interesnim borbama, mora se i insistirati na samim terminima \u201ebur\u017eoazija\u201c, \u201ebur\u017eoasko\u201c itd., jer je, bez obzira na rastegljivost u (istorijskoj i aktuelnoj) teorijskoj i kolokvijalnoj upotrebi i razumevanju, ovaj termin, koji u u\u017eem smislu ozna\u010dava nosioce politi\u010dke i ekonomske mo\u0107i u dru\u0161tvu (a koji se kao i svaka dru\u0161tvena klasa mogu prepoznati ili po bazi svoje mo\u0107i, i\/ili socijalnoj funkciji i\/ili ekonomskoj poziciji), neophodan za lociranje i razumevanje generativnog i procesualnog \u201emenad\u017ementa\u201c dru\u0161tvenih tenzija, manjih ili ve\u0107ih, kratkoro\u010dnih i dugoro\u010dnih kriza i katastrofa, i manje ili vi\u0161e improvizovanih i efektnih solucija. Upravo zato se termin uporno i potiskuje, i posledi\u010dno izaziva gorepomenutu nelagodu pri upotrebi, jer prakti\u010dno je zabranjen, ostrakizovan iz takti\u010dkih (ili dnevnih) i strate\u0161kih (ili epohalnih) narativa i retorika propagandnih aparata.<\/p>\n

Ako zaboravimo na \u010dasak tabloide, u kojima pored sve njihove kvazikriti\u010dke halabuke ta re\u010d postojano ne postoji (\u010dime se i kvalifikuju kao jo\u0161 jedan segment stra\u017ee pored bur\u017eoaske hegemonije), mo\u017eemo se o ovakvo programiranoj autocenzuri obavestiti i u \u2013 kakvog li \u010duda \u2013 Muzeju \u0161vedske istorije.<\/p>\n

(Na nekoliko mesta u ovom tekstu navodi\u0107e se reference iz politike, nauke i kulture \u0160vedske, \u0161to zbog nedavnog projekta koji je potpisnik realizovao u Muzeju \u0161vedske istorije, \u0161to zbog kultnog statusa koji \u201e\u0161vedski\u201c model ima podjednako me\u0111u parlamentarno opredeljenim levi\u010darima i desni\u010darima ne samo biv\u0161e Jugoslavije ve\u0107 i celog evropskog juga, \u010dime je uvek dostupna po\u0161tapalica mitova raznih oblika hegemonih tuma\u010denja ekonomije, politike i kulture kapitalisti\u010dkog zapada.)<\/p>\n

1)Rastko Mo\u010dnik: Historical Parallels and Structural Specificities of Post-Socialism
\n2)Anatole France, Le Lys Rouge, 1894.
\n3)U Muzeju \u0160vedske istorije, u izlo\u017ebi o hiljadu poslednjih godina istorije \u0160vedske ne postoji ni re\u010d bur\u017eoazija a kamoli kriti\u010dka analiza njene geneze, i (u manje ili vi\u0161e krvavoj interakciji sa drugim klasama) presudnog uticaja na modernu i savremenu istoriju. Kustoskinja sa kojom sam dogovarao projekat \u201eRed Thread \u2013 A Guided Tour to Class Struggles from Above and Below\u201c, bila je prili\u010dno \u0161okirana kada sam joj to \u201eotkrio\u201c. Nalaze\u0107i prilikom pripreme vo\u0111enja na obja\u0161njenja tipa: \u201eMi to ne ka\u017eemo tako\u201c, \u201e\u2026 ne koristimo tu re\u010d\u201c itd. odlu\u010dio sam da obavim prigodno istra\u017eivanje na tu temu, tra\u017ee\u0107i dakle tu re\u010d \u201ekoja se ne ka\u017ee tako\u201c u savremenoj \u0161vedskoj literaturi, i na\u0161ao je, izgovorenu od strane jednog radnika koji odbija da uzme kredit koji treba da mu omogu\u0107i \u201ebur\u017eoaski na\u010din \u017eivota\u201c. Sli\u010dna gluvonemost izlo\u017ebe i kustoskog tima je nastupila pri pomenu termina \u201eklasna borba\u201c u naslovu preformansa koji je predlo\u017een, zbog \u010dega im je na uvid podneto jedno akademsko socio-politi\u010dko istra\u017eivanje o razumljivosti i prisutnosti termina \u201eklasna borba\u201c me\u0111u stanovnicima-cama \u0160vedske, obavljeno od strane ameri\u010dkih akademskih istra\u017eiva\u010da, a iz koga se dalo zaklju\u010diti da je njegova upotreba prisutna i smatra se opravdana u ve\u0107em delu stanovni\u0161tva. (Vi\u0161e o tome)<\/p><\/blockquote>\n

Ma\u0161ina<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Da li danas mo\u017eemo govoriti o bur\u017eoaskoj propagandi i kako dolazi do fa\u0161izacije dru\u0161tva? <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":243633,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-243632","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/243632","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=243632"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/243632\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/243633"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=243632"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=243632"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=243632"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}