{"id":243569,"date":"2018-03-21T07:00:40","date_gmt":"2018-03-21T06:00:40","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=243569"},"modified":"2018-03-20T23:57:49","modified_gmt":"2018-03-20T22:57:49","slug":"cuvari-drzavnog-ili-javnog-interesa","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2018\/03\/21\/cuvari-drzavnog-ili-javnog-interesa\/","title":{"rendered":"\u010cuvari dr\u017eavnog ili javnog interesa"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: \u017darka Radoja<\/strong><\/p>\n

\"\"<\/a>\u201eIma\u0161 iluziju da ne\u0161to mo\u017ee\u0161 da promeni\u0161, ali to zapravo ne mo\u017ee\u0161. Kod nas javna re\u010d nikada nije imala te\u017einu. I to po\u010dinje da ti smeta, \u0161to uop\u0161te taj posao nema nikakvog efekta, ne postoji konsekvenca. Mnogo puta sam sebi poslednjih godina postavljala pitanje za\u0161to sam jo\u0161 tu. To nije dobro pla\u0107en posao, nemam \u017eelju za eksponiranjem… Negde mi je uvek bilo super da ne\u0161to promeni\u0161, da na ne\u0161to uka\u017ee\u0161, da uka\u017ee\u0161 na nepravdu, da se neko posle tih tvojih minuta emisije ose\u0107a bolje, ali kad shvati\u0161 da toga nema, ili da ga ima nedovoljno, pita\u0161 se \u0161to to radim sebi, drugima… Ja vi\u0161e ne verujem u to.\u201c<\/p>\n

Ovako svoj posao opisuje jedna od na\u0161ih sagovornica koja je vi\u0161edecenijski radni vek provela u javnom servisu. Javni mediji su uglavnom vidno ose\u0107ali promene politi\u010dke vlasti u Srbiji, mahom kroz smene u upravnim odborima i postavljanje novih urednika. Me\u0111utim, sa poslednjim promenama, i ono malo \u0161to je izgra\u0111eno nakon demokratskih promena \u2013 polako, ali sigurno erodira.<\/p>\n

Va\u017ena odrednica polo\u017eaja medijskih radnika u javnim medijskim servisima jeste poslovna, ure\u0111iva\u010dka i programska samostalnost, i na osnovu ta tri parametra se meri stepen izlo\u017eenosti pritisku vlasti, pi\u0161e \u0110or\u0111e Vlaji\u0107 u knjizi \u201ePasivni aktivizam novinara\u201c. Srbija trenutno ima dva javna medijska servisa, a imala je medije u vlasni\u0161tvu lokalnih samouprava, koji su privatizovani zaklju\u010dno s krajem 2015. godine.<\/p>\n

Pritisak koji mediji trpe uti\u010de na njihov profesionalizam, ali se ne odvija samo spolja, kroz politi\u010dke pritiske, nego i iznutra \u2013 kroz izbore urednika, menad\u017eera, odabir \u201eprihvatljivih\u201c novinara, zapo\u0161ljavanje nenovinara koji su deo strana\u010dkih struktura, te, na samom kraju, kroz direktnu diskriminaciju na poslu.<\/p>\n

\u201eGodinu dana pre privatizacije je usledila promena vlasti pa je direktor smenjen, do\u0161ao je drugi koji je promenio na\u010din rada u redakciji. I ranije su postojala neka pravila, ali nije bilo to toliko striktno. Bilo je vi\u0161e slobode. Kad je do\u0161lo do promene vlasti, resori su uzeti od mene. Obja\u0161njenje je bilo da nisam bila podobna za to\u201c, ka\u017ee novinarka kojoj su nakon toga davani resori koji do tada nisu ni postojali u tom mediju. Zbog odbijanja da ih radi, na kraju je morala da pi\u0161e obrazlo\u017eenje.<\/p>\n

Njen kolega ka\u017ee da su nakon smena po\u010deli da dovode nove ljude.<\/p>\n

\u201cTo je ekipa koja nema ugovor za stalno. To je prvi strah i ba\u0161 i ne postavlja\u0161 mnogo pitanja. Nemaju mnogo iskustva u ovom poslu, a nisu ni nau\u010deni da rade dublje pri\u010de zato su i pogodni za takav na\u010din rada\u201d, poja\u0161njava na\u0161 sagovornik.<\/p>\n

Prema istra\u017eivanju koje je objavila fondacija \u201eSlavko \u0106uruvija\u201c \u201eKontrola i sloboda medija: Svedo\u010denja novinara\u201c, gotovo 40 odsto novinara je reklo da im je urednik nametao neku temu za koju nije bilo profesionalnog opravdanja, a isto toliko njih i da im je promenio vrednosni ton teksta ili naslova, kako bi odre\u0111eni akteri ili doga\u0111aji bili prikazani pozitivno ili negativno.<\/p>\n

\u201eU javnom servisu jo\u0161 uvek postoji ideologija da smo du\u017eni da \u0161titimo dr\u017eavni interes. I to je ta tradicija koja postoji i u Radio-televiziji Srbije i u Radio-televiziji Vojvodine. Preokret u novinarskoj profesionalnoj idelogiji \u2013 mi smo javni servis, a ne dr\u017eavna televizija – se odvija jako sporo. Oni prosto prihvataju da zbog zna\u010daja koji imaju moraju da \u0161tite interese dr\u017eave. Jedan od intervjuisanih novinara u pomenutom istra\u017eivanju ka\u017ee: ‘Meni je urednik rekao mi smo javni servis, a ne perjanica opozicije. I ti to sebi treba da utuvi\u0161 u glavi.’ Jo\u0161 uvek su va\u017eniji dr\u017eavni nacionalni interesi, a ne javnost i to se vidi. Ta nepromenjena profesionalna ideologija, to se u javnom servisu vidi\u201c, ka\u017ee komunikolo\u0161kinja Jovanka Mati\u0107 sa Instituta sa dru\u0161tvena istra\u017eivanja, koja je vodila istra\u017eivanje o kontroli medija u Srbiji.<\/p>\n

To potvr\u0111uje i svedo\u010denje jednog od novinara s kojim smo razgovarali: \u201cLjudi su nam govorili: \u2018Kad do\u0111e nova vlast, uvek su smene. \u0160ta sam se ja smena nagledao.\u2019 Ljudi ne razlikuju smene na rukovode\u0107im mestima, i to ne odobravam, ali mogu da shvatim. Ali ako ti vidi\u0161 da ti sistem radi i da daje rezultate, onda valjda taj sistem ne\u0107e\u0161 dirati. I onda mi do\u0111e\u0161 s pri\u010dom da je to normalno. Pa nije normalno. Gde je to normalno?\u201d<\/p>\n

MOBING, UCENE, OTKAZI<\/p>\n

U takvim okru\u017eenjima novinari koji su se trudili i trude da profesionalno obavljaju svoj posao, suo\u010davaju se sa \u010ditavim nizom te\u0161ko\u0107a \u2013 diskriminacijom, negativnom selekcijom, mobingom, nemogu\u0107no\u0161\u0107u rada na temama, nemogu\u0107no\u0161\u0107u profesionalnog rada, kao i uskra\u0107ivanjem rada na temama od javnog zna\u010daja.<\/p>\n

\u201eRanije smo radili kriti\u010dki pri\u010de, istra\u017eivali, zvali, mu\u010dili javne slu\u017ebe dok ne dobijemo odgovore i pitali za\u0161to im je toliko potrebno za te odgovore. Danas, u mojoj medijskoj ku\u0107i novinar nazove, recimo vodovod jer stanovnici jedne ulice nemaju vodu i oni ka\u017eu \u2013 bi\u0107e re\u0161eno. I novinar stavi da \u0107e problem biti re\u0161en i tu se cela pri\u010da zavr\u0161i. To nije novinarstvo\u201c, ka\u017ee na\u0161 sagovornik koji je sklonjen sa svoje pozicije jer je pripadao \u201eprethodnoj\u201c ure\u0111iva\u010dkoj politici.<\/p>\n

\u201eJa sam danas uglavnom u redakciji, skidam i prire\u0111ujem vesti sa agencija, vi\u0161e ne idem na teren. Dakle – rekao, dodao, podvukao, istakao… i to je to. Kao na traci. Kreativnost nula i pakovanje. U programu nema toliko na\u0161ih pri\u010da kao ranije. Urednik do\u0111e, skine plan de\u0161avanja, odlu\u010di \u0161ta mu treba, slu\u017eba je pod moranje i odre\u0111eni dr\u017eavni funkcioneri\u201c, ka\u017ee jedan od na\u0161ih sagovornika.<\/p>\n

Poja\u0161njava da im, nakon politi\u010dkih promena, nije uop\u0161te bilo dozvoljeno da rade iz, kako ka\u017ee, straha da \u0107e mo\u017eda ne\u0161to namerno da naprave.<\/p>\n

\u201eU prvom momentu nam ni\u0161ta nisu davali da radimo. To je trajalo dosta dugo. Do\u0111e\u0161 na posao, ode\u0161 u kafi\u0107 i sedi\u0161 i pije\u0161. Nema\u0161 \u0161ta da radi\u0161. Niti oni \u017eele da ti daju ne\u0161to, niti prihvataju tvoje predloge. Nikad nije re\u010deno ne mo\u017ee, nego hajde, vide\u0107emo. Na kraju shvati\u0161 gde si. Vremenom odustane\u0161 od tih pri\u010da za koje zna\u0161 da u startu ne\u0107e pro\u0107i, vidi\u0161 da ne vredi i preda\u0161 se.\u201c<\/p>\n

\u0160TA HONORARCI IMAJU SA SINDIKATOM?<\/p>\n

Svi na\u0161i sagovornici, bilo u lokalnim, regionalnim ili medijima u dr\u017eavnom vlasni\u0161tvu navode da im u takvim situacijama sindikati nisu bili od pomo\u0107i. Glavna podr\u0161ka i pomo\u0107 bila su novinarska udru\u017eenja.<\/p>\n

\u201cNiko od sindikata nije hteo da se zamera novom rukovodstvu. Jedino \u0161to smo imali kao ose\u0107aj sigurnosti su advokati preko novinarskog dru\u0161tva\u201d, ka\u017ee jedan od sagovornika.<\/p>\n

Novinar sa javnog servisa je u trenutku kada su mu po\u010deli smanjivati mogu\u0107nost rada, tra\u017eio tako\u0111e pomo\u0107 od sindikata \u2013 ali je nikad nije dobio. kako ka\u017ee, ose\u0107ao se sam na crti.<\/p>\n

\u201eDve godine je moj slu\u010daj na sudu. Oduzeli su mi radno mesto, premestili me na drugo, skratili mi emisiju sa sat vremena na \u0161est minuta, i na kraju mi smanjili honorar na 50 evra. Zahvaljuju\u0107i novinarskom udru\u017eenju i pravnoj pomo\u0107i, najpre sam ulo\u017eio prigovor na dotada\u0161nje odluke ali se digla frka jer \u2013 kako mo\u017ee honorarac da se buni zbog mobinga? Mo\u017ee stalno zaposleni, ali mi moderni robovi ne. Ali naravno da mo\u017eemo. Nisu mi dali odgovor na prigovor, ali su mi dali otkaz. I tad sam podneo tu\u017ebu za mobing. Dve godine taj proces traje, a trebalo bi po zakonu da se re\u0161ava hitno. Neki nisu ni do\u010dekali da im se tu\u017ebe protiv medija zavr\u0161e \u201c, poja\u0161njava jedan od novinara koji je danas freelancer.<\/p>\n

Njegov polo\u017eaj je dodatno ote\u017ean \u010dinjenicom da je bio honorarac, jer prema istra\u017eivanju \u201eRadno pravo i mediji\u201c Medija centra iz Beograda i Centra za nezavisno novinarstvo iz Moldavije, u Srbiji je dosada\u0161nje iskustvo pokazalo da sindikati uspevaju da u\u010destvuju u za\u0161titi radnih prava novinara uglavnom kod javnih medija, ali se sloboda sindikalnog organizovanja jam\u010di samo zaposlenima. Honorarni saradnici su isklju\u010deni iz bilo kakve vrste dogovora koji sindikati postignu unutar jedne medijske ku\u0107e.<\/p>\n

Me\u0111u na\u0161im sagovornicima jedan je 15, a drugi 12 godina honorarno radio za javne medije. U me\u0111uvremenu su nekoliko puta konkurisali za posao, ali nikada nisu primljeni, uglavnom iz zvani\u010dno finansijskih razloga, iako je, prema svedo\u010denju jednog od njih, u to vreme u istu medijsku ku\u0107u primljeno nekoliko novih ljudi.<\/p>\n

\u201eDo\u0111u na nekoliko meseci, i nakon toga su ih primali za stalno. To je bio strana\u010dki kadar. Nisu ranije bili novinari, ali su dovedeni i ostali da se bave novinarskim poslom\u201c, svedo\u010di jedan od sagovornika.<\/p>\n

Radijskoj novinarki su iz udru\u017eenja savetovali da ne daje otkaz, iako je, kako ka\u017ee, bila jako besna i htela je jednostavno samo da ode. \u201ePotpuno su mi obesmislili rad, bilo mi je jako neprijatno, ali kolege su mi govorile da oni meni treba da daju otkaz, a ne ja njima.\u201c<\/p>\n

POSTAVITI PITANJE ILI DR\u017dATI MIKROFON<\/p>\n

Prema re\u010dima izvr\u0161ne izvr\u0161ne direktorke Centra za istra\u017eivanje javnih politika Tanje Jakobi, novinari su ljudi koji najmanje znaju o svojim pravima, \u0161to potvr\u0111uje i svedo\u010denje na\u0161e sagovornice: \u201eNa kraju su nas dr\u017eali u potpunoj neizvesnosti, s tim da nisu hteli da dele informacije s nama kakva prava imamo, kako da se pona\u0161amo glede privatizacije, pa smo sami morali da idemo u granski sindikat i da se sami brifujemo kakva su nam prava. Nekoliko dana pre samog procesa direktor je popustio i sazvao sastanak da je do\u0161lo do kraja, da je radio prestaje da postoji, da nema finansiranja od grada, da do\u0111emo da potpi\u0161emo da \u0107emo dobiti otpremnine i to je to.\u201c<\/p>\n

Materijalni polo\u017eaj, prose\u010dna plata koja je oko ili ispod dr\u017eavnog proseka, kada se isklju\u010de zarade rukovodstva i urednika, permanentni pritisak da se smanji broj zaposlenih, upitna poslovna programska i ure\u0111iva\u010dka samostalnost ostavljaju prostora za tvrdnju o prekarnosti zaposlenih u javnim medijima, smatra \u0110or\u0111e Vlaji\u0107.<\/p>\n

\u201cStrah, nezameranje, briga za sopstvene prihode, to je sudbina svih nas koji di\u017eemo glavu i borimo se za normalne uslove rada. Novinari se ose\u0107aju nesigurno, nemaju nikakvu garanciju da \u0107e njihova prava biti ispo\u0161tovana i to je prauzrok svih problema u Srbiji\u201d, ka\u017ee jedan od na\u0161ih sagovornika.<\/p>\n

Zbog stanja u javnim medijima, poslednjih godina u Srbiji su se zaposleni bunili, a najve\u0107a pobuna izbila je u Radio-televiziji Vojvodine, nakon smene rukovodstva posle politi\u010dkih promena u pokrajini.<\/p>\n

Pokret #Podr\u017eiRTV izveo je na ulice hiljade gra\u0111ana koji su branili svoje pravo na slobodu informisanja i bio vidljiv ostatku javnosti, dok su neke manje, ali jednako va\u017ene pobune, poput one u Radiju Subotica, ostale daleko od o\u010diju javnosti. Ni jedna pobuna nije spre\u010dila preuzimanje ili potpuno uni\u0161tavanje medija. Prema istra\u017eivanju o kontroli medija, novinari sami misle da su odgovorni za stanje u profesiji i da im nedostaje hrabrosti i solidarnosti. Me\u0111utim, kako ka\u017ee Jovanka Mati\u0107, novinari na prvom mestu nisu za\u0161ti\u0107eni, a za to je neophodno da imaju kolektivni ugovor na nivou dr\u017eave.<\/p>\n

\u201cKada bi imali kolektivni ugovor, koji zaista \u0161titi njihova prava, onda bi mogli da ka\u017eu vlasniku ili direktoru da ne mo\u017ee da se me\u0161a u ono \u0161to rade. Recimo, kad bi postojao ugovor koji \u0161titi glavnog urednika od direktora, i koji podrazumeva da urednika biraju novinari, to bi bila druga\u010dija slika. Novinari nigde nemaju pravo odlu\u010divanja ko \u0107e im biti urednik\u201d, podse\u0107a Mati\u0107.<\/p>\n

Negativna selekcija je sastavni deo kontrole unutar redakcija, a s njom strada i profesionalizam.<\/p>\n

\u201cVe\u0107i profesionalizam je bio kad sam do\u0161la da radim, sredinom devedesetih nego poslednjih 10 godina. Tu nije mogao da u\u0111e neko ko nema zavr\u0161en fakultet. Ta\u010dka. Poslednjih godina op\u0161ta tabloidizacija medija je do\u0161la i u medije u dr\u017eavnom vlasni\u0161tvu. Osnovni princip je bio da zaposlimo klince da nam tr\u010de okolo, a mi \u0107emo to da spakujemo. ali, tako se ne radi. Niti oni u\u010de, niti mi imamo kvalitetne informacije\u201d, ka\u017ee jedna od na\u0161ih sagovornica i dodaje:<\/p>\n

\u201cImate novinare koji misle da su novinari, a ne znaju da nisu. Imate danas i takve urednike i za\u0161to bi onda takav urednik zaposlio boljeg od sebe. Ne\u0107e.\u201d<\/p>\n

Novinar je, prema re\u010dima jedne od na\u0161ih sagovornica, \u010dovek koji postavlja pitanja i tra\u017ei odgovore u javnom interesu. No, toga je sve manje. Novinarsko pitanje, kao glavna alatka ovog posla, je ubijeno, kako ka\u017ee Tanja Jakobi. U ve\u0107ini slu\u010dajeva danas su tu, prema re\u010dima jedne od sagovornica, dr\u017ea\u010di mikrofona.<\/p>\n

\u201cAli da znate, ni to dr\u017eanje mikrofona nije postalo tako lako. Znam ljude koji su odradili sve kako im je tra\u017eeno, ali slu\u010dajno nisu izbrisali dve re\u010di iz priloga. Suspendovani su na sedam dana, uz preporuku da se vi\u0161e ne \u0161alju na bitne doga\u0111aje. Pri tom, u pitanju je potpuno banalna stvar koja ni na koji na\u010din ne menja ton priloga. Tako da ni dr\u017ea\u010d mikrofona nije vi\u0161e tako lako biti.\u201d<\/p>\n

* Ovaj tekst objavljen je u sklopu regionalnog projekta “Nevidljivo nasilje: Pri\u010de iz redakcije”, podr\u017eanog od EU i deo je programa \u201eZa\u0161tita slobode medija i slobode izra\u017eavanja\u201c, koji realizuje Hrvatsko novinarsko dru\u0161tvo kao deo projekta \u201eRegionalna platforma za zagovaranje slobode medija i sigurnost novinara Zapadnog Balkana\u201c. Projekat je realizovan kroz partnerstvo \u0161est regionalnih novinarskih udru\u017eenja: Nezavisnog udru\u017eenja novinara Srbije, Udru\u017eenja novinara BiH, Hrvatskog novinarskog dru\u0161tva, Udru\u017eenja novinara Kosova, Udru\u017eenja novinara Makedonije i Sindikata medija Crne Gore.<\/p><\/blockquote>\n

kontrapress.com<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u201cLjudi su nam govorili: \u2018Kad do\u0111e nova vlast, uvek su smene. \u0160ta sam se ja smena nagledao.\u2019 Do\u0111e\u0161 s pri\u010dom da je to normalno. Pa nije normalno. Gde je to normalno?\u201d, ka\u017ee jedan od novinara<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-243569","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/243569","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=243569"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/243569\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=243569"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=243569"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=243569"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}