{"id":242827,"date":"2018-03-08T11:04:17","date_gmt":"2018-03-08T10:04:17","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=242827"},"modified":"2018-03-08T11:04:17","modified_gmt":"2018-03-08T10:04:17","slug":"sudenja-za-ratne-zlocine-u-svetlu-ustavnih-amandmana","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2018\/03\/08\/sudenja-za-ratne-zlocine-u-svetlu-ustavnih-amandmana\/","title":{"rendered":"Su\u0111enja za ratne zlo\u010dine u svetlu ustavnih amandmana"},"content":{"rendered":"

Autor: Fond za humanitarno pravo<\/strong><\/p>\n

\"\"<\/a>Ministarstvo pravde objavilo je 22. januara 2018. godine radni tekst kojim su predvi\u0111ene izmene Ustava u odredbamakoje ure\u0111uju rad pravosu\u0111a. Fond za humanitarno pravo (FHP) ukazuje da se predlo\u017eenim izmenama Ustava umanjuje dostignuti nivo nezavisnosti sudija, odnosno samostalnosti tu\u017eilaca, da se samo izme\u0161ta postoje\u0107i politi\u010dki uticaj na pravosu\u0111 sa Narodne skup\u0161tine na Visoki savet sudstva preko \u201eistaknutih pravnika\u201c koji ulaze u njihov sastav i samostalno imaju ve\u0107inu prilikom dono\u0161enja odluka, kao i da se uvode instituti i institucije preko kojih izvr\u0161na vlast mo\u017ee neposredno vr\u0161iti politi\u010dki uticaj na izbor sudija i tu\u017eilaca. Imaju\u0107i u vidu dosada\u0161nji rad Tu\u017eila\u0161tva za ratne zlo\u010dine (TRZ) i odeljenja Vi\u0161eg suda u Beogradu za ratne zlo\u010dine koji karakteri\u0161e mali broj optu\u017enica, neprocesuiranje srednje i visokorangiranih pripadnika vojske i policije, odsustvo politi\u010dke podr\u0161ke su\u0111enjima i odugovla\u010denje postupaka, FHP smatra da \u0107e predlo\u017eeni amandmani na Ustav samo doprineti da se ovakav na\u010din rada nastavi zahvaljuju\u0107i politi\u010dkom pritisku koji \u0107e dolaziti od strane druga\u010dijeg sastava Visokog saveta sudstva i nesudskih tela koja gotovo da dobijaju sudska ovla\u0161\u0107enja.<\/p>\n

FHP ukazuje da, osim \u0161to \u0107e se usvajanjem predlo\u017eenih amandmana pogor\u0161ati rad celokupnog pravosudnog sistema Srbije, iz ugla postupaka za ratne zlo\u010dine naro\u010dito su problemati\u010dna tri re\u0161enja:<\/p>\n

    \n
  1. Uvo\u0111enje Pravosudne akademije kao ustavne kategorije iz \u010dijih redova se jedino mogu birati budu\u0107e sudije i tu\u017eioci u srpskom pravosu\u0111u. Uzimaju\u0107i u obzir da se Zakonom o organizaciji i nadle\u017enosti dr\u017eavnih organa u postupku za ratne zlo\u010dine (\u010dlanovi 10 i 14v) zahteva da se prilikom raspore\u0111ivanja ili upu\u0107ivanja u Odeljenje Vi\u0161eg suda prednost daje sudijama koji poseduju stru\u010dna znanja i iskustvo iz oblasti me\u0111unarodnog humanitarnog prava i ljudskih prava, kao i da se okrivljenima odnosno osumnji\u010denima u ovim postupcima dodeljuju advokati koji, izme\u0111u ostalog, poseduju potebna znanja i iskustvo iz oblasti me\u0111unarodnog humanitarnog prava i ljudskih prava, otvara se pitanje da li su polaznici pravosudne akademije uop\u0161te osposobljeni da u nekom trenutku postanu nosioci sudijskih ili tu\u017eila\u010dkih funkcija upostupcima za ratne zlo\u010dine. Imaju\u0107i u vidu da programom obuke polaznika Pravosudne akademije nije adekvatno ili gotovo uop\u0161te obuhva\u0107ena oblast me\u0111unarodnog humanitarnog prava, FHP ukazuje da tako obu\u010deni polaznici ne\u0107e mo\u0107i da odgovore zadacima u postupcima za ratne zlo\u010dine. Uskra\u0107ivanje prava sudijskim i tu\u017eila\u010dkim saradnicima koji ve\u0107 rade u specijalizovanim odeljenjima da ravnopravno konkuri\u0161u na sudijska i tu\u017eila\u010dka mesta predstavljalo bi korak unazad u radu ovog dela pravosudnog sistema.<\/li>\n<\/ol>\n

    Pored toga, prostor za uticaj izvr\u0161ne vlasti na izbor budu\u0107ih sudija i tu\u017eilaca ostavljen je i u odredbama Zakona o pravosudnoj akademiji po kojem je Upravni odbor pravosudne akademije ovla\u0161\u0107en da vr\u0161i preliminarnu selekciju polaznika po\u010detne obuke za budu\u0107e sudije i tu\u017eiloce, iz \u010dijih redova bi se kasnije birali nosioci ovih funkcija. Na taj na\u010din, obesmi\u0161ljava se uloga Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tu\u017eilaca koji za nosioce pravosudnih funkcija mogu birati samo one kandidate koji su zavr\u0161ili obuku na akademiji, a \u010diju selekciju je prethodno izvr\u0161io upravni odbor Pravosudne akademije kao nesudsko telo. Posrednim isklju\u010divanjem Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tu\u017eilaca kao organa koji bi morali da budu nezavisni prilikom izbora najboljih kandidata za nosioce funkcija u sudovima i tu\u017eila\u0161tvima uti\u010de se i na rad specijalizovanog tu\u017eila\u0161tva i suda za ratne zlo\u010dine jer se onemogu\u0107avanjem da izaberu nosioce funkcija van kruga korisnika po\u010detne obuke Pravosudne akademije, dovodi u pitanje kvalitet rada budu\u0107ih sudija i tu\u017eilaca ovih delova pravosudnog sistema. Kada se tome doda i potpuni izostanak njihove obuke u pogledu me\u0111unarodnog humanitarnog prava, van svake sumnje se mo\u017ee uo\u010diti da \u0107e pravosu\u0111e Srbije samo regresirati kada je re\u010d o su\u0111enjima za ratne zlo\u010dine.<\/p>\n

      \n
    1. Neposredan pritisak na rad sudija predstavlja i re\u0161enje po kojem \u0107e ministar nadle\u017ean za pravosu\u0111e mo\u0107i da pokrene disciplinski postupak i postupak razre\u0161enja sudija i predsednika sudova. Iako je odredbom \u010dlana 64 Zakona o sudijama u stavu 1 propisano da inicijativu za razre\u0161enje sudije mo\u017ee podneti svako lice \u0161to uklju\u010duje i ministra nadle\u017enog za pravosu\u0111e, podizanje ovog prava nadle\u017enog ministra na nivo Ustavne odredbe nema nikakvu drugu svrhu do uvo\u0111enja jo\u0161 jednog kanala preko kojeg bi izvr\u0161na vlast mogla da vr\u0161i pritisak na pravosudne organe. FHP podse\u0107a na izjavu biv\u0161eg predsednika Republike Srbije datu dnevnom listu \u201ePolitika\u201ckada je ukazao tada\u0161njem tu\u017eiocu za ratne zlo\u010dine Vladimiru Vuk\u010devi\u0107u \u201emalo razmisli \u0161ta on to kopa po Srbiji\u201c koja je predstavljala najdrasti\u010dniji vid uticaja na rad TRZ. Imaju\u0107i u vidu ovakvadosada\u0161nja iskustva u specijalizovanom ve\u0107u za ratne zlo\u010dine gde je pritisak na rad sudija i tu\u017eilaca dolazio direktno iz vrha predstavnika izvr\u0161ne vlasti, ovakvo re\u0161enje bi predstavljalo samo legalizaciju ve\u0107 postoje\u0107eg neprihvatljivog me\u0161anja u rad pravosu\u0111a.<\/li>\n<\/ol>\n
        \n
      1. Ustavnim amandmanima je posebno pogor\u0161an polo\u017eaj tu\u017eilaca koji se reflektuje i kroz mogu\u0107nost trajnog preme\u0161taja zamenika javnog tu\u017eioca u drugo javno tu\u017eila\u0161tvo bez njegove saglasnosti, \u010dime se otvara prostor za ka\u017enjavanje onih zamenika tu\u017eilaca koji nisu spremni da trpe politi\u010dke pritiske izvr\u0161ne vlasti. FHP posebno ukazuje na polo\u017eaj zamenika tu\u017eilaca u TRZ-u kojima \u0107e, zahvaljuju\u0107i ovom predlogu izmena Ustava, posao koji trenutno obavljaju biti jo\u0161 vi\u0161e ote\u017ean. Imaju\u0107i u vidu \u010dinjenicu da su\u0111enja za ratne zlo\u010dine predstavljaju posebno osetljive postupke, da se stalno mora insistirati na tome da je potrebno istra\u017eivati i procesuirati zlo\u010dine koje su izvr\u0161ili pripadnici vojske i policije Republike Srbije, kao i voditi postupke protiv visoko rangiranih oficira koji se i danas nalaze u redovima vojske ili policije, uloga svakog nosioca tu\u017eila\u010dke funkcije u ovom odeljenju ima veliki zna\u010daj, posebno u svetlu njegove samostalnosti u vr\u0161enju te funkcije. Sa druge strane, razli\u010dite vrste pritisaka na rad TRZ koji se ogledaju u zahtevima da se procesuiraju zlo\u010dini nad Srbima, potom ranije pomenuta izjava prethodnog Predsednika Srbije u vezi sa radom tada\u0161njeg tu\u017eioca Vladimira Vuk\u010devi\u0107a i sli\u010dna postupanja nosilaca izvr\u0161ne vlasti, nu\u017eno su zahtevala da budu\u0107e re\u0161enje koje bi trebalo da nose amandmani na Ustav mora i\u0107i u pravcu, ne samo samostalnosti tu\u017eila\u0161tva, ve\u0107 i njihove nezavisnosti po ugledu na polo\u017eaj sudija. Umesto da pisci Ustavnih amandmana naprave iskorak u tom pravcu, ipak su odlu\u010dili da ionako nezavidan polo\u017eaj tu\u017eilaca jo\u0161 vi\u0161e unazade.<\/li>\n<\/ol>\n

        FHP isti\u010de da je osnovna ideja amandmana na Ustav trebalo da bude unapre\u0111enje polo\u017eaja sudija i tu\u017eilaca koje se ogleda kroz ve\u0107i stepen nezavisnosti i samostalnosti, li\u0161avanje politi\u010dkog uticaja na bilo koji na\u010din od strane zakonodavne, a posebno i izvr\u0161ne vlasti, kao i osiguranje za\u0161tite prava gra\u0111ana pred sudom. Imaju\u0107i u vidu postoje\u0107e stanje u TRZ-u i specijalizovanom ve\u0107u Vi\u0161eg suda u Beogradu koje se manifestuje kroz izostanak politi\u010dke podr\u0161ke za procesuiranje ratnih zlo\u010dina, vi\u0161egodi\u0161nje trajanje sudskih postupaka, izostanak optu\u017enica protiv visokorangiranih po\u010dinilaca ratnih zlo\u010dina izvr\u0161enih na prostoru biv\u0161e Jugoslavije, kao i izostanak samostalnih istraga, van svake sumnje se mo\u017ee zaklju\u010diti da je bilo potrebno unaprediti nezavisnost i samostalnost sudija i tu\u017eilaca amandmanima na Ustav. Umesto toga, ponunu\u0111enim re\u0161enjima ne samo da se ne posti\u017eu ovi ciljevi, ve\u0107 se sudska vlast neposredno pot\u010dinjava izvr\u0161noj koja sada na dodatne na\u010dine dobija prostor da ograni\u010di rad pravosudnih organa. Zbog toga FHP smatra da je potrebno povu\u0107i predlo\u017eene amandmane i uz saglasnost stru\u010dne javnosti, pripremiti novi tekst.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

        Osim \u0161to \u0107e se usvajanjem predlo\u017eenih ustavnih amandmana pogor\u0161ati rad celokupnog pravosudnog sistema Srbije, iz ugla postupaka za ratne zlo\u010dine naro\u010dito su problemati\u010dna tri re\u0161enja<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[3],"tags":[],"class_list":["post-242827","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-analize-i-misljenja"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/242827","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=242827"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/242827\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=242827"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=242827"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=242827"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}