{"id":242513,"date":"2018-03-03T08:26:27","date_gmt":"2018-03-03T07:26:27","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=242513"},"modified":"2018-03-03T18:24:31","modified_gmt":"2018-03-03T17:24:31","slug":"evropa-i-kriza-na-balkanu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2018\/03\/03\/evropa-i-kriza-na-balkanu\/","title":{"rendered":"Evropa i kriza na Balkanu"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Ivan Krastev<\/strong><\/p>\n

\"\"<\/a>\u201eDrugi svetski rat je zavr\u0161en, ali Prvi jo\u0161 traje\u201c, kazao mi je nedavno jedan turski zvani\u010dnik u Ankari. On je mislio na Bliski istok, ali u Moskvi, Kijevu i na Balkanu isti komentar sam \u010duo o Evropi. Ne i u Briselu, jer Evropska unija jo\u0161 uvek ne priznaje da \u017eivimo u svetu u koji se vratila geopolitika, u kome su vlade i ve\u0107i deo javnosti opsednuti granicama i teritorijama i gde je nacionalni ponos va\u017eniji od ekonomskog rasta.<\/p>\n

U tome je problem sa Zapadnim Balkanom, gde EU odbija da se pona\u0161a i misli kao geopoliti\u010dki igra\u010d. Ovog meseca ona je predstavila svoju novu strategiju za ovaj region. Njen cilj je da se u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Kosovu, Makedoniji i Albaniji obnavljanjem izgleda za \u010dlanstvo u EU podstaknu reforme. To je zaista hrabar potez u trenutku kada se evropske institucije suo\u010davaju sa porastom populizma u ve\u0107ini zemalja Evropske unije.<\/p>\n

Jedan balkanski vic najbolje opisuje stanje ljudi koji predugo \u010dekaju: optimisti veruju da \u0107e se Turska pridru\u017eiti Uniji za vreme albanskog predsedavanja, dok pesimisti veruju da \u0107e se Albanija pridru\u017eiti tokom turskog predsedavanja. Drugim re\u010dima: nikad. <\/p>\n

Brisel dobro procenjuje da je status quo neodr\u017eiv. Ali ova konstatacija bez propratnih mera vodi ka nestabilnosti u regionu. Na Zapadnom Balkanu postoji realna opasnost od ukrajinskog scenarija, to jest da podr\u0161ka vlasti evropskim integracijama mo\u017ee izazvati ja\u010du reakciju protivnika pro\u0161irenja (\u010ditaj Rusije) od podr\u0161ke javnosti tom projektu.<\/p>\n

Balkan je ponovo aktuelan, pre svega zbog izbegli\u010dke krize koja je duboko potresla region. U njemu opet ja\u010da \u017eelja za evropskim integracijama, posle perioda u kojem je EU va\u017eila za organizaciju koja daje premalo novca a postavlja previ\u0161e uslova.<\/p>\n

Ohrabruju\u0107i, mada slabo prime\u0107en doga\u0111aj je nedavna ratifikacija sporazuma o prijateljstvu izme\u0111u Bugarske i Makedonije, dve zemlje \u010diji su odnosi dugo bili zategnuti, uglavnom zbog problema manjina. Tim va\u017enim korakom dve zemlje su signalizirale da je do\u0161lo vreme za re\u0161enje problema u regionu.<\/p>\n

Da bi ostvarila svoje ambicije u vezi sa transformacijom regiona, Evropska unija treba da uva\u017ei aktuelne geopoliti\u010dke promene. Kada je 2003. prvi put obe\u0107ala \u010dlanstvo balkanskih zemalja u EU, retki su sumnjali u evropsku budu\u0107nost regiona. Za Rusiju Balkan je bio samo tranzitno podru\u010dje za izvoz njenih energenata na tr\u017ei\u0161ta zapadne Evrope. Moskva tada nije imala ambicije da se takmi\u010di sa Briselom.<\/p>\n

Pre 15 godina Turska je o\u010dekivala brzo pridru\u017eivanje EU. U skladu s tim je oblikovala svoju politiku prema Balkanu da bi Evropi pokazala sopstveni strate\u0161ki zna\u010daj. Tada niko nije o\u010dekivao Kinu na Balkanu.<\/p>\n

U me\u0111uvremenu je porasla geopoliti\u010dka konkurencija na Balkanu. Kina ove godine postaje najve\u0107i strani investitor u regionu. Planovi da se izgradi brza pruga izme\u0111u gr\u010dke luke Pirej i Budimpe\u0161te preko Beograda veoma su va\u017eni za Kinu kao deo razvoja njene trgova\u010dke rute \u201ejedan pojas, jedan put\u201c (one belt, one road) izme\u0111u Azije i Evrope. Kina se nada da \u0107e se Zapadni Balkan vremenom integrisati u jedinstveno evropsko tr\u017ei\u0161te, premda ne \u017euri da svoje infrastrukturne projekte uskladi sa zakonima EU.<\/p>\n

To pokre\u0107e mnogo pitanja. Da li bi bilo bolje da EU odmah pritisne zemlje Zapadnog Balkana da usvoje njen pravilnik o javnim nabavkama ili to treba da ostavi za kasnije? Da li je EU spremna da ponudi kompenzaciju u slu\u010daju da te dr\u017eave zbog evropske integracije izgube kineske investicije? I Rusija je promenila pristup. Jasno je da \u0107e Moskva biti protiv priklju\u010denja Makedonije NATO-u, mada pre iz simboli\u010dnih nego strate\u0161kih razloga.<\/p>\n

Kreatori evropske politike treba da znaju da ako se dugotrajni spor izme\u0111u Gr\u010dke i Makedonije ne razre\u0161i do slede\u0107eg samita o Zapadnom Balkanu u maju 2018, bi\u0107e to dvostruki poraz \u2013 kraj ambicija Makedonije i propast napora Brisela da bude ozbiljno shva\u0107en u regionu.<\/p>\n

Balkan je mesto na kome Rusija mo\u017ee da radi na destabilizaciji Evropske unije po vrlo niskoj politi\u010dkoj ceni: bez ve\u0107ih finansijskih tro\u0161kova i bez rizika od sukoba sa SAD. Pred evropskom diplomatijom je zadatak da uveri Moskvu da eskalacija tenzija nije u njenom interesu. Da li je EU spremna za to?<\/p>\n

Tu je i Turska, zemlja \u010diji su odnosi sa EU na najni\u017eem nivou u svojoj istoriji. Namere turskog predsednika Recepa Tayyipa Erdo\u011fana na Zapadnom Balkanu su jo\u0161 uvek nejasne. Ankara poja\u010dava svoj uticaj na muslimanske zajednice na Balkanu, a Moskva na pravoslavne hri\u0161\u0107ane. Da li \u0107e Rusija i Turska uskla\u0111ivati svoje politike po receptu iz Sirije?<\/p>\n

Ako Evropska unija ne bude brzo reagovala na nove geopoliti\u010dke realnosti, njena strategija za Zapadni Balkan do\u017eive\u0107e poraz.<\/p>\n

The Guardian
\nPrevela Lucy Stevens
\nPe\u0161\u010danik.net<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ako EU ne bude brzo reagovala, njena strategija za Z. Balkan do\u017eive\u0107e poraz.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-242513","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/242513","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=242513"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/242513\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=242513"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=242513"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=242513"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}