{"id":242131,"date":"2018-02-26T07:29:04","date_gmt":"2018-02-26T06:29:04","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=242131"},"modified":"2018-02-26T07:29:04","modified_gmt":"2018-02-26T06:29:04","slug":"tirada-antiruske-histerije-u-sad","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2018\/02\/26\/tirada-antiruske-histerije-u-sad\/","title":{"rendered":"Tirada antiruske histerije u SAD"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Serge HALIMI<\/strong><\/p>\n

Samo nekoliko meseci bilo je dovoljno da se Sjedinjene Dr\u017eave povuku iz me\u0111unarodnog Pariskog sporazuma o klimi, objave nove ekonomske sankcije Rusiji, ukinu normalizaciju diplomatskih odnosa sa Kubom, objave nameru da otka\u017eu nuklearni sporazum s Iranom, izdaju upozorenje Pakistanu, Venecueli zaprete vojnom intervencijom i proglase se spremnim da Severnu Koreju napadnu \u201esa \u017eestinom kakvu svet do sada nije video\u201c. Otkad je 20. januara Bela ku\u0107a promenila stanare, Va\u0161ington je unapredio odnose jedino sa Filipinima, Saudijskom Arabijom i Izraelom.<\/p>\n

Donald Tramp nije jedini koji snosi odgovornost za ovu eskalaciju. Izabrani neokonzervativci iz redova njegove partije, demokrate i mediji zapravo su mu aplaudirali kada je minulog prole\u0107a naredio odr\u017eavanje vojnih ve\u017ebi u Aziji i ispaljivanje pedeset devet raketa na jednu sirijsku vazduhoplovnu bazu (1). S druge strane, kada je istra\u017eivao mogu\u0107nosti pribli\u017eavanja sa Moskvom ruke su mu bile vezane, dotle da je \u010dak bio primoran da objavi novi krug ameri\u010dkih sankcija protiv Rusije. Ukratko, iz dana u dan, ravnote\u017ea spoljne politike Sjedinjenih Dr\u017eava sve vi\u0161e zavisi od sabiranja republikanskih fobija (Iran, Kuba, Venecuela), koje \u010desto dele sa demokratama, i mr\u017enje demokrata (Rusija, Sirija), koju odobrava ve\u0107ina republikanaca. Ukoliko u Va\u0161ingtonu i postoji neka partija mira, za sada ju je nemogu\u0107e prona\u0107i.<\/p>\n

Pro\u0161logodi\u0161nja predsedni\u010dka debata je, me\u0111utim, sugerisala da ameri\u010dki glasa\u010di \u017eele da raskrste sa imperijalnim tropizmom Sjedinjenih Dr\u017eava (2). Tramp isprva nije vodio kampanju oko tema iz oblasti spoljne politike. Pa ipak, onda kada je o njoj govorio, ukazivao je na pristup umnogome suprotan pristupu va\u0161ingtonskog establi\u0161menta (vojske, eksperata, tinktenkova, specijalizovanih \u010dasopisa) i onom koji danas nastavlja.<\/p>\n

Obe\u0107av\u0161i podre\u0111ivanje geopoliti\u010dkih ekonomskim interesima Sjedinjenih Dr\u017eava, uspeo je da se istovremeno dojmi i zagovornicima privrednog nacionalizma (\u201eAmerika prvo\u201c), brojnim u dr\u017eavama u kojima je industrija uni\u0161tena, ali i onima koji su se, nakon petnaest godina neprekidnih ratova, koji su doveli do pogor\u0161avanja stanja ili op\u0161teg haosa (Avganistan, Irak, Libija), uverili u prednosti izvesnog realizma. \u201eDanas bi nam bilo bolje da nismo proveli petnaest godina bave\u0107i se Bliskim istokom (3)\u201c, zaklju\u010dio je Tramp u aprilu 2016. godine, siguran u to da je \u201earogancija\u201c Sjedinjenih Dr\u017eava dovela do \u201ejedne katastrofe za drugom\u201c i \u201eko\u0161tala na hiljade ameri\u010dkih \u017eivota i na hiljade milijardi dolara\u201c.<\/p>\n

Ova dijagnoza, koja se ne bi dala o\u010dekivati od jednog republikanskog kandidata, odgovorila je na sentiment najprogresivnije struje unutar Demokratske partije. Pegi Nunan, autorka najzapa\u017eenijih govora Ronalda Regana i njegovog neposrednog naslednika, D\u017eord\u017ea H. Bu\u0161a, u to doba istakla je slede\u0107e: \u201ePo pitanju spoljne politike, [Tramp] se pozicionirao ulevo u odnosu na Hilari Klinton. Ona je ratoborna, isuvi\u0161e podstaknuta \u017eeljom da upotrebi vojnu silu, a manjka joj i razboritosti. Po prvi put u novijoj istoriji jedan republikanski kandidat na predsedni\u010dkim izborima staja\u0107e ulevo u odnosu na svog demokratskog rivala, \u0161to \u0107e stvari u\u010diniti zanimljivima (4).\u201c<\/p>\n

Stvari uistinu jesu zanimljive, ali ne onako kako ih je Nunan zamislila. Dok \u201elevica\u201c postulira kako mir ne proisti\u010de iz zastra\u0161ivanja drugih zemalja, ve\u0107 iz pravednijeg odno\u0161enja prema njima, Tramp se, u potpunosti nezainteresovan za ose\u0107anja svetskog javnog mnjenja, pona\u0161a poput trgovca konjima u potrazi za najboljim \u201edilom\u201c za sebe i svoje bira\u010de.<\/p>\n

Otuda iz njegove perspektive problem vojnih saveza nije u tome \u0161to umesto da odvra\u0107aju od agresije rizikuju \u0161irenje sukoba, ve\u0107 u tome \u0161to su za Amerikance preskupi \u2013 i u tome \u0161to pla\u0107anjem tog ceha gledaju kako im se zemlja pretvara u \u201ezemlju tre\u0107eg sveta\u201c. \u201eNATO [Severnoatlantski savez] je zastareo\u201c, dreknuo je Tramp usred jednog sastanka, drugog aprila 2016. godine. \u201eBranimo Japan, branimo Nema\u010dku, a oni nam pla\u0107aju samo deli\u0107 na\u0161eg tro\u0161ka. Saudijska Arabija bi se raspala kada bismo oti\u0161li. Ako nisi spreman da ustane\u0161 od stola, nikada ne\u0107e\u0161 napraviti dobar posao.\u201c<\/p>\n

Sumnja u tajnoviti sporazum<\/strong><\/p>\n

\u201eDobar posao\u201c je predsednik Sjedinjenih Dr\u017eava o\u010dekivao da \u0107e zaklju\u010diti sa Moskvom. Novo partnerstvo preokrenulo bi pogor\u0161avanje odnosa izme\u0111u ove dve sile u prilog savezni\u0161tva protiv Organizacije Islamske dr\u017eave (ISIL) i priznavanja va\u017enosti Ukrajine za rusku bezbednost. Sada\u0161nja paranoja oko svega vezanog za Kremlj navodi nas da zaboravimo kako je 2016. godine, po aneksaciji Krima i direktnoj intervenciji Moskve u Siriji, i Barak Obama relativizovao opasnost koju predstavlja Vladimir Putin. Njegove intervencije u Ukrajini i na Bliskom istoku bile su, prema njegovom mi\u0161ljenju, tek improvizacije, slabo kontrolisano u\u010dvr\u0161\u0107ivanje kontrole nad \u201edr\u017eavama-klijentima koje su na ivici da mu umaknu\u201c (5).<\/p>\n

Obama je tada dodao: \u201eRusi nas ne mogu zna\u010dajno promeniti, niti oslabiti. To je mala zemlja, to je slaba\u0161na zemlja, i da nije nafte, gasa i oru\u017eja, njena privreda ne bi proizvodila ni\u0161ta \u0161to bi drugi hteli da kupe.\u201c Ono \u010dega se kod svog ruskog kolege pla\u0161io bile su\u2026 simpatije koje gaji prema Trampu i njegovim pristalicama: \u201eTrideset sedam odsto republikanskih glasa\u010da podr\u017eava Vladimira Putina, biv\u0161eg \u0161efa KGB-a. Ronald Regan zasigurno se okre\u0107e u grobu (6)!\u201c<\/p>\n

Reganov ve\u010dni san se do januara 2017. godine vratio u stanje spokoja. \u201ePredsednici dolaze i odlaze, ali se politika ne menja\u201c, zaklju\u010dio je Putin (7). Jednoga dana, istori\u010dari \u0107e prou\u010davati tih nekoliko nedelja tokom kojih su se ukrstili napori ameri\u010dkih obave\u0161tajnih slu\u017ebi, lidera klintonskog krila Demokratske partije, ve\u0107ine izabranih republikanaca i medija neprijateljski nastrojenih prema Trampu. Njihov zajedni\u010dki projekat? Spre\u010davanje bilo kakvog dogovora izme\u0111u Moskve i Va\u0161ingtona.<\/p>\n

Motivi se razlikuju. Obave\u0161tajne slu\u017ebe i neki elementi Pentagona strahuju od toga da bi ih pribli\u017eavanje Trampa i Putina li\u0161ilo jasnog neprijatelja, jednom kada se uni\u0161ti vojna snaga ISIL-a. Klintonovci su bili nestrpljivi da svoj neo\u010dekivani poraz pripi\u0161u bilo \u010demu \u0161to se ne ti\u010de njihovog odabir kandidatkinje i njene neadekvatne kampanje: hakovanje podataka Demokratske partije koje se podme\u0107e Moskvi postiglo bi taj efekat. Neokonzervativci, \u201ekoji su promovisali rat u Iraku, mrzeli Putina i smatrali da se o bezbednosti Izraela ne mo\u017ee pregovarati (8)\u201c ostali su zga\u0111eni Trampovim neoizolacionisti\u010dkim isku\u0161enjima.<\/p>\n

I kona\u010dno mediji, a posebno New York Times i Washington Post, ma\u0161tali su o novoj aferi Votergejt. Nisu smetali s uma da njihovo \u010ditala\u0161tvo \u2013 bur\u017eoasko, urbano, kultivisano \u2013 iz dna du\u0161e prezire izabranog predsednika, gnu\u0161a se njegove vulgarnosti, njegovih ekstremno desni\u010darskih tropizama, njegovog nasilja, njegove nekulture (9). I da \u0107e zato tragati za makakvom informacijom ili glasinom koja bi mogla da dovede do njegovog otpu\u0161tanja ili prisilnog svrgavanja. Pomalo kao u romanu Agate Kristi \u2018Ubistvo u Orijent ekspresu\u2019, svako je imao svoje razloge da udari, ali su svi prsti upirali u istu metu.<\/p>\n

Zaplet se utoliko lak\u0161e raspisao usled \u010dinjenice da su granice koje razdvajaju ova \u010detiri univerzuma poprili\u010dno porozne. Izme\u0111u republikanskih sokolova, otelovljenih u D\u017eonu Mekejnu, predsedavaju\u0107em Komitetom za vojne slu\u017ebe Senata, i vojnoindustrijskog kompleksa sporazum je bio samorazumljiv. Arhitekte poslednjih ameri\u010dkih imperijalnih avantura, na prvom mestu u Iraku, jedva su podnele kampanju iz 2016. godine i ruglo kom je njihovu ekspertizu njihovu ekspertizu izvrgao Tramp. Pedesetak intelektualaca i zvani\u010dnika objavilo je da \u0107e, iako republikanci, odbiti da podr\u017ee kandidata svoje partije, koji \u0107e \u201enacionalnu bezbednost zemlje dovesti u pitanje\u201c. Neki od njih reskirali su i glasali za Klinton (10).<\/p>\n

Ostaje jo\u0161 \u0161tampa. I ona se pribojavala da bi Trampova nekompetentnost mogla da ugrozi dominaciju Sjedinjenih Dr\u017eava u me\u0111unarodnom poretku. Protiv vojnih pohoda nije razvila nikakve preventivne mere, posebno kada se daju opravdati velikim humanitarnim, internacionalisti\u010dkim i progresivnim principima. Prema tim kriterijumima, Putin i njegova naklonost desni\u010darskim nacionalistima nisu bili van dometa kritike. Isto, me\u0111utim, va\u017ei i za Saudijsku Arabiju i Izrael. To nije spre\u010dilo Rijad da se osloni na \u017eestoko antiruski Wall Street Journal. \u0160to se ti\u010de Izraela, gotovo svi ameri\u010dki mediji podr\u017eavaju njegovu politiku, iako mu u vladi sudeluje i ekstremna desnica.<\/p>\n

Ne\u0161to vi\u0161e od nedelju dana pre nego \u0161to \u0107e Tramp preuzeti funkciju, novinar i advokat Glen Grinvald \u2013 zaslu\u017ean za objavljivanje otkri\u0107a Edvarda Snoudena o programu masovnog prislu\u0161kivanja Nacionalne bezbednosne agencije (NSA) \u2013 upozorio je na razvoj doga\u0111aja. On je primetio da su ameri\u010dki mediji postali \u201enajvrednije sredstvo\u201c obave\u0161tajnih slu\u017ebi, \u201ekoje uglavnom duboko po\u0161tuju, slu\u017ee im, veruju i podr\u017eavaju ih\u201c. Istovremeno mu se \u010dinilo da su, \u201ei dalje u \u0161oku od neo\u010dekivanog i traumati\u010dnog izbornog neuspeha\u201c, demokrate \u201eizgubile kompas i da prihvataju svaku pretpostavku, pozdravljaju makakvu taktiku, vezuju se za svakave hulje\u201c (11).<\/p>\n

Iako antiruska koalicija i dalje nije bila ispunila sve svoje ciljeve, Grinvald je predvideo ambicije \u201edr\u017eave unutar dr\u017eave\u201c: \u201eU ovom trenutku svedo\u010dimo otvorenom ratu izme\u0111u, na jednoj strani, neizabrane ali veoma mo\u0107ne frakcije Va\u0161ingtona koja nadgleda predsedni\u010dku funkciju i, na drugoj, onoga koga je ameri\u010dka demokratija izabrala za predsednika.\u201c Podstaknuta obave\u0161tajnim slu\u017ebama, jedna pretpostavka galvanizovala je sve protivnike novog stanara Bele ku\u0107e: Moskva je u svojim rukama dr\u017eala Trampove inkrimini\u0161u\u0107e tajne \u2013 finansijske, izborne, seksualne \u2013 koje \u0107e ga paralisati u slu\u010daju sukoba izme\u0111u dve zemlje (12).<\/p>\n

Sumnja u jedan takav tajnoviti sporazum, koju je Pol Krugman, ekonomista naklonjen\u00a0 Klinton, sa\u017eeo govore\u0107i o \u201eosi Tramp-Putin\u201c, pretvorila je antiruski militantizam u politi\u010dko oru\u017eje za doma\u0107u upotrebu, protiv predsednika sve omra\u017eenijeg izvan ultrakonzervativnog bloka. Vi\u0161e nije neobi\u010dno slu\u0161ati kako levi\u010darski aktivisti postaju apologete FBI-a ili CIA-a, budu\u0107i da ove dve agencije slu\u017ee za sprovo\u0111enje potrage za lojalnom opozicijom ameri\u010dkom predsedniku. I da se protiv njega bore neprestanim curenjem podataka.<\/p>\n

Jasno je zbog \u010dega je hakovanje podataka Demokratske partije, koje ameri\u010dke obave\u0161tajne slu\u017ebe pripisuju Rusiji, oma\u0111ijalo Demokratsku partiju i \u0161tampu. To je dvostruki udarac: omogu\u0107ava delegitimizovanje Trampovog izbora i spre\u010dava ga da imalo raskravi odnose sa Moskvom. Pa ipak, kome jo\u0161 nije bizarna \u010dinjenica da se Va\u0161ington vre\u0111a zbog me\u0161anja strane sile u unutra\u0161nje poslove druge zemlje?<\/p>\n

I ko izve\u0161tava o tome da je telefonske razgovore Angele Merkel prislu\u0161kivao Kremlj, a ne Obamina Bela ku\u0107a? Republikanski predstavnik Severne Karoline, Tomas Tilis, je, tokom saslu\u0161anja biv\u0161eg \u0161efa ameri\u010dkih obave\u0161tajaca, D\u017eejmsa Klapera, pro\u0161log januara prekinuo ovu ti\u0161inu. On je podsetio na to da su se Sjedinjene Dr\u017eave \u201eume\u0161ale u 81 izborni proces od Drugog svetskog rata. Ovo ne uklju\u010duje dr\u017eavne udare i \u201bpromene re\u017eima\u2019 putem kojih smo poku\u0161avali da situaciju preokrenemo u na\u0161u korist. Sama Rusija je istu stvar uradila 36 puta.\u201c Ne treba o\u010dekivati da \u0107e ovakva perspektiva pre\u010desto kontrirati osudama New York Timesa protiv obmana Moskve.<\/p>\n

Ovaj dnevni list zaboravlja i da svoje mla\u0111e \u010ditaoce podseti na to da je ruski predsednik Boris Jeljcin, koji je 1999. godine izabrao Putina za svog naslednika, reizabran tri godine ranije, iako veoma bolestan i \u010desto pijan, nakon name\u0161tenog glasanja sprovedenog uz pomo\u0107 ameri\u010dkih savetnika i javne podr\u0161ke predsednika Sjedinjenih Dr\u017eava. New York Times je i pored toga pozdravio ovakav ishod uvodnikom pod naslovom \u201ePobeda ruske demokratije\u201c (4. jul 1996). \u201eDemokratske i reformske snage odnele su odlu\u010dnu ali ne i kona\u010dnu pobedu\u201c, pisalo je. \u201ePo prvi put u istoriji, slobodarska Rusija izabrala je svog lidera.\u201c<\/p>\n

Ovaj njujor\u0161ki dnevnik sada stoji u prvim redovima psiholo\u0161ke pripreme za konflikt sa Rusijom. Ta dinamika gotovo da ne nailazi na otpor. Na desnici, dok Wall Street Journal tre\u0107eg avgusta tvrdi da Sjedinjene Dr\u017eave naoru\u017eavaju Ukrajinu, potpredsednik Majkl Pens u Estoniji govori o \u201ebauku [ruske] agresije\u201c, podsti\u010de Gruziju na ulazak u NATO i pozdravlja Crnu Goru koja se upravo priklju\u010dila toj vojnoj alijansi.<\/p>\n

Nezabrinut za ovu lavinu provokativnih gestova, koja koincidira s podizanjem tenzija izme\u0111u dve velike sile (trgovinske sankcije protiv Moskve, izbacivanje ameri\u010dkih diplomata iz Rusije), New York Times se igra piromana. Drugog avgusta, ovaj list je pozdravio \u201ereafirmisanje ameri\u010dke privr\u017eenosti odbrani demokratskih nacija protiv zemalja koje im prete\u201c i izrazio \u017ealjenje nad time \u0161to Pensov sentiment \u201eu istoj meri ne deli i ne uzdi\u017ee \u010dovek pod kojim radi u Beloj ku\u0107i\u201c. U ovom trenutku, me\u0111utim, malo zna\u010di \u0161ta Tramp zaista ose\u0107a. Predsednik Sjedinjenih Dr\u017eava vi\u0161e nije u poziciji da svoju volju preta\u010de u zvani\u010dne odluke. Primetiv\u0161i njegovu nemo\u0107, Moskva je do\u0161la do potrebnih zaklju\u010daka.<\/p>\n

\u201eNa periferiji NATO-a\u201c<\/strong><\/p>\n

O\u010dekuje se da \u0107e u septembru ruski vojni manevri, kakvi nisu vi\u0111eni jo\u0161 od pada Berlinskog zida, mobilizovati blizu 100.000 vojnika, mornara i vazduhoplovaca, nedaleko od Ukrajine i balti\u010dkih zemalja. Na to je New York Times u \u010dlanku sa naslovne strane reagovao nalik kampanji dizanja panike koju je ovaj list potpaljivao 2002\u20132003 godine oko ira\u010dkog tzv. \u201eoru\u017eja za masovno uni\u0161tenje\u201c. Nije manjkalo ni zloslutnih izjava ameri\u010dkih pukovnika: \u201eSvakog jutra kad se probudimo, znamo ko nam je neprijatelj\u201c; ni popisa inventara ruskog arsenala, tim stra\u0161nijeg zbog prate\u0107eg upozorenja na \u201ekampanje dezinformisanja\u201c koje ga je udvostru\u010dilo; ni prizivanja NATO bornih vozila koja se na potezu od Nema\u010dke do Bugarske \u201ezaustavljaju kako bi dopustila deci da se popnu na njih\u201c.<\/p>\n

Ipak, ono \u0161to je nesumnjivo najsla\u0111e u ovoj vrsti novinarstva (udru\u017eenog s vojskom) je momenat u kom je, da bi opisao lokaciju Moskvinih ve\u017ebi na njenoj i teritoriji Belorusije, New York Times posegao za izrazom \u201ena periferiji NATO-a\u201c (13)\u2026<\/p>\n

Od sada pa nadalje, neokonzervativni establi\u0161ment koji je preuzeo Va\u0161ington \u0107e svaki poku\u0161aj Pariza ili Berlina da umiri Moskvu tuma\u010diti kao \u201eMinhen\u201c, iza \u010dega \u0107e momentalno stati gotovo svi ameri\u010dki mediji. U takvom smo trenutku da je, posmatraju\u0107i o\u0161tar pad popularnosti francuskog predsednika, New York Times iznedrio jedno obja\u0161njenje koje na savr\u0161en na\u010din odra\u017eava njegovu opsesiju: \u201eLuksuzni prijem Donalda Trampa i Vladimira Putina, obojice nevoljenih u Francuskoj, posebno na levici, nije mu i\u0161ao u prilog (14).\u201c<\/p>\n

Ho\u0107e li evropske zemlje biti u stanju da zaustave nadolaze\u0107i vojni voz? Imaju li volje za tim? Koreanska kriza trebalo bi da ih je podsetila na to da je Va\u0161ington nezainteresovan za mleko prosuto daleko od ku\u0107e. U \u017eelji da pru\u017ei kredibilitet nuklearnoj pretnji predsednika Trampa na Dalekom istoku, republikanski senator Lindzi Grejem upozorio je prvog avgusta da \u201eukoliko na hiljade ljudi umre, umre\u0107e tamo a ne ovde\u201c. Dodao je i to da predsednik Sjedinjenih Dr\u017eava deli njegovo mi\u0161ljenje: \u201eOn mi je tako rekao.\u201c<\/p>\n

(1) Vidi, Michael Klare, \u201eDonald Trump s\u2019\u00e9panouit en chef de guerre\u201c, Le Monde diplomatique, maj 2017.<\/p>\n

(2) Vidi, Beno\u00eet Br\u00e9ville, \u201eLes \u00c9tats-Unis sont fatigu\u00e9s du monde\u201c, Le Monde diplomatique, maj 2016.<\/p>\n

(3) \u201eToday\u201c, NBC, 21. april 2016.<\/p>\n

(4) Peggy Noonan, \u201eSimple patriotism trumps ideology\u201c, The Wall Street Journal, Njujork, 28. april 2016.<\/p>\n

(5) \u201eThe Obama doctrine\u201c, intervju sa D\u017eefrijem Goldbergom, The Atlantic, Boston, april 2016.<\/p>\n

(6) Konferencija za \u0161tampu, 16. decembar 2016.<\/p>\n

(7) Le Figaro, Pariz, 31. maj 2017.<\/p>\n

(8) Michael Crowley, \u201eGOP hawks declare war on Trump\u201c, Politico, Arlington, 2. mart 2016.<\/p>\n

(9) Vidi, \u201eLa d\u00e9route de l\u2019intelligentsia\u201c, Le Monde diplomatique, decembar 2016.<\/p>\n

(10) \u201eStatement by former national security officials\u201c, 8. avgust 2016, www.globalsecurity.org<\/p>\n

(11) Fox News, 12. januar 2017. Dan pre nego \u0161to \u0107e Grinvald izneti detalje u svojoj izjavi, \u201eThe deep state goes to war with president-elect, using unverified claims, as Democrats cheer\u201c, The Intercept, 11. januar 2017.<\/p>\n

(12) Vidi, \u201eMarionnettes russes\u201c i \u201eL\u2019\u00c9tat profond\u201c, Le Monde diplomatique, januar i maj 2017.<\/p>\n

(13) Eric Schmitt, \u201eUS troops train in Eastern Europe to echoes of the Cold War\u201c, The New York Times, 6. avgust 2017.<\/p>\n

(14) Adam Nossiter, \u201eMacron\u2019s honeymoon comes to a halt\u201c, The New York Times, 7. avgust 2017.<\/p><\/blockquote>\n

Novi plamen<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ho\u0107e li evropske zemlje biti u stanju da zaustave nadolaze\u0107i vojni voz? Imaju li volje za tim?<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":221441,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-242131","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/242131","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=242131"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/242131\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/221441"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=242131"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=242131"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=242131"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}