{"id":241945,"date":"2018-02-24T08:14:32","date_gmt":"2018-02-24T07:14:32","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=241945"},"modified":"2018-02-24T08:14:32","modified_gmt":"2018-02-24T07:14:32","slug":"rasprodaja-istorije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2018\/02\/24\/rasprodaja-istorije\/","title":{"rendered":"Rasprodaja istorije"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Natalie Nougayr\u00e8de<\/strong><\/p>\n

\u010cini se da je Evropa preplavljena istorijskim preokupacijama. To bi moglo da odredi budu\u0107nost kontinenta, jednako kao i ishod nema\u010dkih politi\u010dkih neprilika, stanje italijanskih banaka ili odgovor na pitanje da li \u0107e Britanija posle brexita uspeti da sklepa sporazum o tranziciji. Gra\u0111ani Gr\u010dke su nedavno protestovali zato \u0161to susedna biv\u0161a jugoslovenska republika koristi ime Makedonija. U Parizu se vodi intenzivna debata o tome da li pisac Charles Maurras, vode\u0107a figura francuskog ultranacionalizma i antisemitizma s po\u010detka 20. veka i istaknuti pristalica Vi\u0161ijevog re\u017eima \u2013 zaslu\u017euje zvani\u010dnu komemoraciju na okruglu godi\u0161njicu svog ro\u0111enja (Maurras je ro\u0111en 1868). Novi poljski zakon kojim se zabranjuje svaka rasprava o ulozi Poljske u Holokaustu izazvala je razmenu o\u0161trih re\u010di sa Izraelom i SAD. U Nema\u010dkoj gde je AfD, stranka krajnje desnice, osvojila 94 sedi\u0161ta u Bundestagu, lokalni berlinski politi\u010dar (palestinskog porekla) predlo\u017eio je da se za nove migrante uvede obavezna poseta memorijalnim kompleksima koncentracionih logora kao deo \u201ekurseva integracije\u201c.<\/p>\n

Razmirice oko evropske istorije nisu nove. Jedan od primera je duga austrijska rasprava o tome \u0161ta uraditi sa Hitlerovom rodnom ku\u0107om u gradi\u0107u Brunau. Nasle\u0111e kolonijalizma je \u010desta tema u francuskim, britanskim i holandskim debatama. Populisti\u010dki re\u017eimi u Poljskoj i Ma\u0111arskoj oslanjaju se na ponovno pisanje istorije ili na vrlo selektivan pristup pro\u0161losti koji odgovara njihovim politi\u010dkim ciljevima. Agresija Rusije u Ukrajini bila je pra\u0107ena velikom propagandnom kampanjom o borbi protiv \u201efa\u0161izma\u201c. U jugoslovenskim ratovima iz 90-ih godina pro\u0161log veka manipulisalo se podgrejanom retorikom iz Drugog svetskog rata. Naravno, istorijske opsesije nisu samo evropska osobina. Pogledajte kako Zimske olimpijske igre u Koreji o\u017eivljavaju 65-ogodi\u0161nje hladnoratovske traume dve zemlje. Obratite pa\u017enju kako se u SAD o davnom gra\u0111anskom ratu raspravlja sa \u017eestinom kakvu nismo do\u017eiveli jo\u0161 od pokreta za gra\u0111anska prava iz 60-ih godina pro\u0161log veka.<\/p>\n

Ali istorijske debate imaju posebnu te\u017einu u Evropi zato \u0161to \u010ditav evropski projekat po\u010diva upravo na prevazila\u017eenju istorijskih mr\u017enji i gra\u0111enju uzajamnog poverenja. Evropsku uniju u njenom dana\u0161njem obliku nisu omogu\u0107ili ni dominacija koja prati oru\u017eanu pobedu ni zamrznuto primirje, ve\u0107 strpljivo, promi\u0161ljeno i odmereno pribli\u017eavanje. Nemci taj proces nazivaju Vergangenheitsbew\u00e4ltigung \u2013 \u0161to je te\u0161ko prevodiva re\u010d koja ozna\u010dava kombinaciju analiziranja pro\u0161losti i suo\u010davanja s njom, izvla\u010denja odgovaraju\u0107ih pouka iz pro\u0161losti i u\u010denja da se s njom \u017eivi.<\/p>\n

Boris Johnson je u pravu kada ka\u017ee da je evropski projekat u svoje jezgro postavio cilj prevladavanja strahota koje su se doga\u0111ale na kontinentu u 20. veku. (Manje je u pravu kada tvrdi da Evropa napreduje ka federalizmu \u2013 to je u ovom trenutku pusta \u017eelja.) \u010cesto se ka\u017ee da je evropski projekat najbolji lek protiv rata, ali on je zami\u0161ljen i kao lek protiv falsifikovanja istorije.<\/p>\n

Pomirenje je temelj postojanja Evropske unije. Zato su, na primer, gr\u010dki napadi na Nema\u010dku tokom krize evrozone (demonstranti u Atini su nosili portret Angele Merkel sa nacisti\u010dkim \u0161lemom) izazivali takvu zabrinutost. Zato je izbegli\u010dka kriza iz 2015, dok se \u0161irila Balkanom, izazivala strah da bi se u tom regionu opet mogli rasplamsati sukobi. Istorija se izvesno nije zavr\u0161ila 1989, ve\u0107 nam se vra\u0107a dok se sprema proslava primirja u Prvom svetskom ratu potpisanog u vagonu voza kod Kompjenja u severnoj Francuskoj. Ameri\u010dki istori\u010dar Francis Fukuyama je nedavno rekao da su \u201epolitike identiteta zapravo politike tra\u017eenja priznanja\u201c. Nacionalnim se\u0107anjima potrebno je priznanje, ali to nije isto \u0161to i zata\u0161kavanje. Francuskom predsedniku Emmanuelu Macronu \u2013 koji se predstavlja kao lider koji \u0107e \u201eponovo pokrenuti\u201c Evropu \u2013\u00a0 to je dobro poznato. On se \u010desto poziva na svog profesora, filozofa Paula Ricoeura koji se bavio istorijom, se\u0107anjem i zaboravom.<\/p>\n

Zvani\u010dni govor u Evropi prepun je istorijskih referenci. Te\u017ee je na\u0107i doga\u0111aje, memorijalne komplekse, iskaze, obrazovne programe ili muzeje u kojima je izlo\u017een \u010ditav evropski mozaik sa\u010dinjen od razli\u010ditih nacionalnih istorija, sklopljen tako da nam poma\u017ee u razumevanju \u017eivota, istorije i iskustava drugih. Evropljani istoriju svojih suseda i dalje posmatraju iz perspektive sopstvene nacionalne pro\u0161losti. Time se dobrim delom mo\u017ee objasniti sve dublji psiholo\u0161ki jaz izme\u0111u evropskog istoka i zapada, ali i severa i juga.<\/p>\n

Dijametralno razli\u010dite interpretacije istorije mogu biti okida\u010di sukoba. Njihova posledica mo\u017ee biti i ravnodu\u0161nost kada stvari krenu naopako. Godine 2007. preme\u0161tanje sovjetskog ratnog memorijalnog kompleksa u Talinu, glavnom gradu Estonije, poslu\u017eilo je Rusiji kao izgovor da pokrene prvi sajber napad \u010diji je cilj bio paralisanje svih institucija te zemlje. Zapadnim Evropljanima je bilo potrebno izvesno vreme da shvate dubinu i zna\u010daj tog doga\u0111aja, delimi\u010dno i zbog rastu\u0107eg jaza u istorijskim percepcijama ruske i evropske strane.<\/p>\n

Poseta istorijskim muzejima \u0161irom Evrope razotkriva nam njenu raspar\u010danost. Niko osim Nema\u010dke nije radio na obja\u0161njavanju pro\u0161lih zlo\u010dina. Vergangenheitsbew\u00e4ltigung je jo\u0161 uvek proces koji na mnogim mestima tek treba da po\u010dne. Mislila sam o tome tokom nedavne posete lokalnom istorijskom muzeju u Marseju. On nam govori o procvatu ovog lu\u010dkog grada od 1830. godine posle francuskog osvajanja Al\u017eira, ali bez osvrta na stradanja koja je to osvajanje izazvalo u Al\u017eiru.<\/p>\n

Dana\u0161nja uznemirenost Evrope, njen angst, posledica mnogih kriza i nezadovoljstva srednje klase, pra\u0107ena je prevrednovanjem istorijskih ideja koje su nekada smatrane \u010dvrstim kao stena, ali to vi\u0161e nisu. Nije re\u010d o amneziji, ve\u0107 pre o pomami za fragmentarnim i kontroverznim tuma\u010denjima istorije. Sve je u ponudi. Nestao je konsenzus o osnovnim \u010dinjenicama.<\/p>\n

Pro\u0161le godine je 100 istori\u010dara i pisaca iz raznih zemalja objedinilo razli\u010dita se\u0107anja u \u010dudesnoj knjizi koja je objavljena u Parizu pod naslovom Evropa, na\u0161a istorija. Tako\u0111e pro\u0161le godine, institucije Evropske unije su osnovale muzej u Briselu posve\u0107en zajedni\u010dkoj evropskoj pro\u0161losti i nastojanjima kontinenta da prevlada najmra\u010dnija poglavlja u svojoj istoriji. Potrebno nam je vi\u0161e ovakvih poduhvata.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/The Guardian<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Dijametralno razli\u010dite interpretacije istorije mogu biti okida\u010di sukoba. Njihova posledica mo\u017ee biti i ravnodu\u0161nost kada stvari krenu naopako<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-241945","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/241945","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=241945"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/241945\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=241945"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=241945"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=241945"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}