{"id":241145,"date":"2018-02-11T06:55:37","date_gmt":"2018-02-11T05:55:37","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=241145"},"modified":"2018-02-10T21:03:17","modified_gmt":"2018-02-10T20:03:17","slug":"sedma-sila-na-odredeno-vreme","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2018\/02\/11\/sedma-sila-na-odredeno-vreme\/","title":{"rendered":"Sedma sila na odre\u0111eno vreme"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161u: Nid\u017eara Ahmeta\u0161evi\u0107, \u017darka Radoja, Biljana Sekulovska, Milica Bogdanovi\u0107 i Una Hajdari<\/strong><\/p>\n

\"\"<\/a>Novinari i novinarke u postjugoslovenskim zemljama su prekarni radnici koji zara\u0111uju \u010desto ispod dr\u017eavnog proseka, rade u neadekvatnim uslovima, u stalnoj su borbi protiv razli\u010ditih vrsta pritisaka, politi\u010dkih ili od razli\u010ditih interesnih grupa. Biti novinar u BiH, Srbiji, Makedoniji, Crnoj Gori ili Kosovu zna\u010di svakodnevno se boriti za puku egistenciju.<\/p>\n

Prema istra\u017eivanju o prekarnom radu \u201cOd novinara do nadni\u010dara\u201d, koje je ura\u0111eno u Srbiji 2015. godine, zaklju\u010duje se da sa ve\u0107om nesigurno\u0161\u0107u radnog mesta raste i negativna ocena slobode medija me\u0111u novinarima.<\/p>\n

Stanje u kojem se nalazi novinarska profesija u pomenutim dr\u017eavama deo je globalnog procesa, na koji ve\u0107 du\u017ee upozoravaju sva relevantna me\u0111unarodna novinarska udru\u017eenja i organizacije koje bele\u017ee stanje ljudskih prava i medijskih sloboda. Ono \u0161to razlikuje ovih pet zemalja je da su u pitanju mahom postratna ili tranzicijska dru\u0161tva u kojima su korupcija i orta\u010dko poslovanje bahatije, banalnije i prisutnije, tehnolo\u0161ki su manje razvijene i ne postoje ili se ne primenjuju mehanizmi za\u0161tite javnog interesa.<\/p>\n

Zbog negativnog trenda izazvanog procesom globalizacije, Evropska federacija novinara formirala je tim koji prati stanje radnih prava u medijima, zbog, kako su naveli, pritiska poslodavaca na zaposlene smanjenjem bud\u017eeta, obimom posla i podrivanjem sindikalnih organizacija, tamo gde su prisutne.
\n
\n‘A \u0161ta novinari rade, za\u0161to \u0107ute?’<\/strong><\/p>\n

Sociolog Sre\u0107ko Mihajlovi\u0107, koji je vodio istra\u017eivanje o prekarnosti i o mogu\u0107nosti samoorganizovanja novinara u borbi za njihova prava, ka\u017ee da radni status novinara nije bitno razli\u010dit od drugih radnika, ali je stepen odgovornosti \u2013 druga\u010diji.<\/p>\n

\u201eNovinarska profesija nije ni u mnogo gorem ni u mnogo boljem stanju nego \u0161to su to druge. Me\u0111utim, tu ima jedna kvaka – u tome \u0161to se u toj profesiji nakupilo nekoliko stvari u kojima se spajaju li\u010dni, profesionalni i op\u0161tedru\u0161tveni interesi. I utoliko je to retka profesija koja je izlo\u017eena potencijalnom sukobu interesa. Mo\u017ee se govoriti da su i dru\u0161tveni nau\u010dnici u sli\u010dnoj poziciji, ljudi u obrazovanju i politici, da imaju te razli\u010dite oblasti odgovornosti. Izgleda da su nam novinari na prvi pogled izlo\u017eeniji od drugih. \u010cesto \u010dovek ima utisak da su izlo\u017eeniji od politi\u010dara, pa se od novinara tra\u017ei da daju odgovore koje treba politi\u010dari da daju. Po\u0161to oni \u0107ute, onda se pitamo: ‘A \u0161ta novinari rade, za\u0161to oni \u0107ute?'\u201c, ka\u017ee Sre\u0107ko Mihajlovi\u0107.<\/p>\n

U pomenutom istra\u017eivanju, ura\u0111enom 2015. godine, zaklju\u010deno je da posao i \u017eivot samo dve petine medijskih radnika (39 odsto) nisu prekarizovani ili su prekarni u maloj meri, dok 61 odsto novinara karakteri\u0161e zabrinjavaju\u0107a nesigurnost, odnosno znatno prekarizovani uslovi rada i \u017eivota, \u0161to podrazumeva fleksibilno radno vreme, radni odnos, fleksibilnu i neredovnu platu, organizaciju rada koja zna\u010di deficit rada i suficit radnika.<\/p>\n

Novinare najvi\u0161e ti\u0161ti pravna nesigurnost, nesigurnost radnog vremena, radnog mesta i uslova rada.<\/p>\n

Zbog toga bi dve petine rado napustile novinarstvo i radilo neki drugi posao, isto toliko – dve petine – bi se opredelile za medij u kojem mogu slobodno da pi\u0161u bez obzira na status i visinu plate, dok bi jedna petina optirala siguran posao i po cenu da ne pi\u0161e ono \u0161to misli i \u0161to zna.<\/p>\n

Plata novinara u Srbiji, prema istra\u017eivanju Centra za razvoj sindikalizma, je ispod republi\u010dkog proseka (malo vi\u0161e od 47.000 odnosno, oko 390 evra) i iznosi mese\u010dno od 160 do 250 evra (20.000 do 30.000 dinara mese\u010dno). Ono \u0161to je naro\u010dito pora\u017eavaju\u0107e jeste \u010dinjenica da je do sli\u010dnih rezultata dve godine ranije do\u0161lo i Udru\u017eenje novinara Srbije (UNS) – od 585 anketiranih, 38 odsto reklo je da zara\u0111uje od 250 do 380 evra, isto toliko prima od 130 do 240 evra, a vi\u0161e od 370 evra ili 45.000 dinara mese\u010dno ima tek svaki peti novinar.<\/p>\n

Na portalu infoplate.rs tako\u0111e stoje sli\u010dni podaci – prose\u010dna plata novinara u Srbiji iznosi 36.378 dinara (oko 310 evra), urednik zara\u0111uje 71.286 dinara (oko 600 evra), dok je plata glavnog i odgovornog urednika ipak ne\u0161to vi\u0161a \u2013 88.790 (oko 750 evra). Prema svim dosada\u0161njim podacima, najbolja situacija je u javnom servisu, a najlo\u0161ija u lokalnim medijima, posebno na jugu Srbije. Ve\u0107ina ispitanika u istra\u017eivanju UNS-a su novinari koji su diplomirali na nekom od dru\u0161tvenih fakulteta ili su zavr\u0161ili upravo novinarstvo, a u medijima rade izme\u0111u 11 i 20 godina.<\/p>\n

\u201ePrekarnost kojoj su izlo\u017eeni novinari i novinarke i sama profesija uti\u010de izuzetno negativno na obavljanje osnovne delatnosti ovog poziva. Prekarni radnici, novinari treba mnogo toga da \u017ertvuju da bi mogli svoj li\u010dni i op\u0161ti interes da podrede op\u0161tem interesu. U tom kontekstu se postavlja pitanje kako je mogu\u0107a novinarska aktivnost da bi za\u0161titili sebe, profesiju i dru\u0161tvo. To danas deluje kao jedna nemogu\u0107a misija\u201c, smatra Mihajlovi\u0107.<\/p>\n

U Srbji je sloboda medija retkost i nju prime\u0107uje svaki osmi novinar, a \u010dak tri \u010detvrtine, 73 odsto novinara smatra da je autocenzura veoma ra\u0161irena.<\/p>\n

Sli\u010dna je situacija i u Crnoj Gori. Dok podaci zvani\u010dne statisti\u010dke institucije Monstat bele\u017ee rast broja zaposlenih u sektoru i to za 130, pa sad u crnogorskim medijima radi ukupno 1.375 osoba, plate su na istom nivou i u ve\u0107ini slu\u010dajeva su, kao i u Srbiji i u Makedoniji, i dalje ni\u017ee od prose\u010dne plate na dr\u017eavnom nivou. Prema podacima Sindikata medija Crne Gore, ta plata je u junu 2017. godine iznosila 510 evra.<\/p>\n

Marketing vs informativne redakcije<\/strong><\/p>\n

Ekonomski polo\u017eaj novinara se pogor\u0161ao \u010dak i u odnosu na 2016. godinu. Anketiranih 53 odsto je istaklo da im je ekonomski polo\u017eaj dosta oslabio, \u010demu u prilog ide i \u010dinjenica da je \u010dak 31,3 odsto bilo prinu\u0111eno da radi i neki drugi, pla\u0107eniji posao, \u0161to je rast od 13 odsto u odnosu na prethodnu godinu, navodi se analizi Sindikata pod nazivom \u201cIndikatori nivoa medijskih sloboda i bezbjednosti novinara\u201d.<\/p>\n

\u201cOsim ekonomskih, novinari se u svakodnevnom radu suo\u010davaju i sa problemima kada je u pitanju njihov profesionalni status u redakcijama\u201d, ka\u017ee Marijana Camovi\u0107, predsjednica Sindikata medija Crne Gore. \u201cSve je vi\u0161e njih preoptere\u0107eno, posebno zbog insistiranja na tome da jedan novinar prati vi\u0161e oblasti i radi poslove koji nisu u opisu njihovog posla.\u201d<\/p>\n

Dok zaposlenima u javnim medijima naj\u010de\u0161\u0107e kasne plate, radnici u privatnim medijskim ku\u0107ama suo\u010davaju se i sa problemom nedostatka unutra\u0161njih propisa kojima bi se regulisao rad redakcije i na formalan na\u010din odvojile informativne redakcije od marketinga.<\/p>\n

\u201cU nekim medijima se ne dozvoljava kriti\u010dko izvje\u0161tavanje o glavnim ogla\u0161iva\u010dima. Novinari se suo\u010davaju sa samocenzurom u smislu da znaju koje teme mogu raditi u zavisnosti od ure\u0111iva\u010dke politike medija\u201d, smatraju u Sindikatu medija.<\/p>\n

Camovi\u0107 je naglasila da u crnogorskim medijima ne postoji kolektivni ugovor, kao i da inspekcija rada rijetko ili nikako ne obilazi medije.<\/p>\n

\u201cProblem su i ka\u0161njenja zarada, a to se naj\u010de\u0161\u0107e de\u0161ava zaposlenima u lokalnim javnim emiterima\u201d, kazala je Camovi\u0107.<\/p>\n

Ka\u0161njenja ionako niskih zarada, nemogu\u0107nost dogovora oko radnih uslova, rad bez ugovora, radnih vikenda i borba za godi\u0161nji odmor neki su od problema i novinara na Kosovu. Istra\u017eiva\u010d Udru\u017eenja novinara Kosova (AGK) Petrit \u00c7ollaku ka\u017ee da je mali broj redakcija koje nude bilo koji oblik za\u0161tite svojim zaposlenima. Me\u0111utim, za razliku od Crne Gore, na Kosovu postoji trend prelaska na javne servise.<\/p>\n

\u201cOno \u0161to mo\u017eemo primetiti kao fenomen, jeste prelazak iskusnih novinara iz privatnih medija na Radio-televiziju Kosovo, a kao glavni razlog navode sigurnost posla i visinu plate. AGK je saznao iz neformalnih razgovora sa novinarima da su mlade kolege, koje su na praksi na njuz portalima, u novinama ili televizijama, \u010desto brutalno iskori\u0161\u0107avani, da mesecima rade bez plate ili za veoma nisku kompenzaciju\u201d, poja\u0161njava \u00c7ollaku.<\/p>\n

Na Kosovu najvi\u0161e plate imaju zaposleni na RTK, i iako o tome ne postoje statistike, prose\u010dna plata urednika na toj televiziji je 700-800 evra, i ve\u0107a je za odgovorne i glavne urednike raznih sektora u televiziji. Plate u privatnim medijima su ni\u017ee. Iako ne postoji javni dokument o proseku, “word on the street” je da je plata za “pozicioniranog” novinara u Klan Kosovi ili KTV oko 400 eura, \u0161to je ispod proseka od 519 evra, prema podacima Statisti\u010dke agencije Kosova.<\/p>\n

Nepostojanje jednog sindikata koji bi predstavljao i zastupao interese svih zaposlenih u medijima, ote\u017eava situaciju u borbi za radna prava.<\/p>\n

Rad \u201cna crno\u201d<\/strong><\/p>\n

Osam odsto novinara u Crnoj Gori ima status honorarnog saradnika, dok oko 11 odsto anketiranih radi na odre\u0111eno, pokazuje istra\u017eivanje Sindikata u toj zemlji. Ta brojka je u Bosni i Hercegovini mnogo vi\u0161a i, prema istra\u017eivanju koje je u 2017. godini uradilo Udru\u017eenje BH novinari 35 do 40 odsto novinara i novinarki rade neprijavljeni. Broj onih koji su naglasili da im se ekonomski polo\u017eaj pogor\u0161ao poslednjih dve do tri godine je tako\u0111e zna\u010dajno vi\u0161i, i u BiH, prema pomenutom istra\u017eivanju iznosi \u010dak 74 odsto.<\/p>\n

Najbolju sliku o tome daju izjave predsednice Sindikata medija i grafic\u030cara Republike Srpske Mariane S\u030carc\u030cevic\u0301, koja nagla\u0161ava da je rad \u201ena crno\u201cu odre\u0111enoj meri prisutan u vis\u030ce od 60 odsto medija u tom bh. entitetu.<\/p>\n

Jedan od sagovornika u istra\u017eivanju koje je objavila fondacija Hajnrih Bol u BiH, pod nazivom \u201cMediji i shrinking space u Bosni i Hercegovini: uti\u0161ani alternativni glasovi\u201d, novinar portala koji se finansira uz pomoc\u0301 grantova me\u0111unarodnih donatora, navodi da njegove kolege nisu zas\u030ctic\u0301ene i da najc\u030ces\u030cc\u0301e dobivaju otkaze, te da im se doprinosi ne uplac\u0301uju mjesecima, pa c\u030cak i godinama.<\/p>\n

\u201cU vec\u0301ini medija ne postoji kolektivni ugovor koji je kljuc\u030can za kvalitetnu pravnu zas\u030ctitu novinara. Postoje i velike razlike u primanjima u pojedinim medijima, privatnim i javnim, gdje urednici imaju znatno vec\u0301e plate od novinara, pogotovo dopisnika\u201d, zakljuc\u030cuje novinar iz Sarajeva u studiji koju potpisuju Lejla Tur\u010dilo i Belma Buljuba\u0161i\u0107.<\/p>\n

Svakodnevni problem novinara u BiH, prema tom istra\u017eivanju su demotivacija jer nemaju podr\u0161ku javnosti, op\u0161te siroma\u0161tvo u medijima, zbog \u010dega nema ni vremena ni novaca za dodatno profesionalno usavr\u0161avanje, prisiljenost da rade veliki broj tema svakodnevno, potpla\u0107enost i nemogu\u0107nost rada na pri\u010dama kvalitetno \u0161to dodatno frustrira, rade na crno i prijavljeni su na minimalac, zbog politic\u030ckih i ekonomskih uticaja,veliki broj novinara i novinarki pristaje na cenzuru i autocenzuru iz straha da c\u0301e izgubiti posao ili trpiti novc\u030cane sankcije i smatraju da su pravno neza\u0161ti\u0107eni.<\/p>\n

Specifi\u010dno ure\u0111enje dr\u017eave BiH ostavlja danak i u oblasti radnih prava i socijalne zas\u030ctite koje nisu regulisane jedinstvenim zakonom na nacionalnom nivou, vec\u0301 su u nadlez\u030cnosti Federacije Bosne i Hercegovine, Republike Srpske i Brc\u030cko Distrikta. Kako se navodi u tekstu Medija centra iz Sarajeva \u201cPrekarijat i rad na crno\u201d, radni odnosi u medijima su regulisani prvenstveno ops\u030ctim normama koje se odnose na rad i radne odnose, jer ne postoje konkretni propisi o radnim odnosima u ovoj oblasti, s izuzetkom granskog kolektivnog ugovora potpisanog u RS-u. Zakonom nije zas\u030ctic\u0301ena novinarska autonomija te radni ugovori novinara u pravilu ne sadrz\u030ce klauzulu savesti koja im moguc\u0301ava da bez posledica po njihov radni status odbiju posao koji se kosi sa njihovim profesionalnim nac\u030celima.<\/p>\n

Visina plate u lokalnim medijima u BiH iznosi od 200 do 500 eura, dok je na javnim servisima prosjek plate oko 700 eura. Prose\u010dna plata u BiH je 944 konvertibilne marke, odnosno 470 evra.<\/p>\n

U Makedoniji je plata zaposlenih u medijima, prema zvani\u010dnim podacima Uprave za javne prihode, ispod 300 evra (oko 17.646 denara), \u0161to je zna\u010dajno ni\u017ee od prose\u010dne plate na dr\u017eavnom nivou koja je oko 400 evra, a samo dva posto zaposlenih ima platu ve\u0107u od 900 evra.<\/p>\n

\u201cOni koji su zaposleni su u stalnom strahu da \u0107e izgubiti posao, da \u0107e se medij zatvoriti (jer se to zaista doga\u0111a) i spremni su da rade za male pare\u201d, ka\u017ee Tamara \u010causidis iz Sindikata novinara Makedonije. \u201cNjihovi zahtevi su isklju\u010divo usmereni na dobijanje plata koje su im obe\u0107ane i na spre\u010davanje otpu\u0161tanja. Naime, iako makedonski zakoni propisuju da svaka firma mora svojim zaposlenima isplatiti li\u010dni dohodak do 15-og u mesecu, mnogi radnici u medijima ne dobijaju plate po dva, tri i vi\u0161e meseci. Imamo situacije gde se ispla\u0107uje samo polovina plate, preska\u010du se meseci\u2026\u201d<\/p>\n

Sli\u010dno je i na Kosovu, potvr\u0111uje \u00c7ollaku, dok je u Srbiji jedna od vode\u0107ih privatnih medijskih ku\u0107a svojevremeno zaposlene pre otpu\u0161tanja degradirala u \u201cpomo\u0107nike novinara\u201d ili \u201cpomo\u0107nike fotoreportera\u201d.<\/p>\n

Profit raste \u2013 broj zaposlenih pada<\/strong><\/p>\n

Preoptere\u0107enost novinara i broj zaposlenih na minimum, neke su od karakteristika radnih uslova novinara u Makedoniji. \u010causidis poja\u0161njava da takvo poslovanje \u010desto nije opravdano \u010dak ni tr\u017ei\u0161nom logikom, jer medijske ku\u0107e koja imaju porast profita kontinuirano smanjuju broj zaposlenih, a oni koji ostaju godinama ne dobijaju povi\u0161ice.<\/p>\n

\u201cNovinarima su neophodni pristojna plata i uslovi rada. Pod pristojnim uslovima rada podrazumevam atmosferu i praksu u redakcijama da se radi bez pritiska: da se svaki rad po\u0161tuje, da su zaposlenici sigurni da sutra ne\u0107e ostati bez posla ako se zamere nekom mo\u0107niku, da postoje o da se po\u0161tuju \u2018pravila igre\u2019 i da pitanje plate, odmora, nagrade, kazne ne bude pitanje koje zavisi od ne\u010dijeg raspolo\u017eenja ili uticaja, ve\u0107 da se zna da se kvalitet nagra\u0111uje, da se iskustvo ceni, da se talent promovira, a lenjost ka\u017enjava\u201d, ka\u017ee \u010causidis i dodaje da su sve te stavke pitanje kolektivnog ugovora kojeg u makedonskim medijima jo\u0161 uvek nema.<\/p>\n

Zbog toga je glavni urednik ili produ\u017eena ruka mena\u017ementa ili je sam gazda i direktor i sve je u njegovim rukama.<\/p>\n

\u201cAko se njemu zamerite, po\u010dnite da tra\u017eite drugi posao. To je atmosfera koja od novinara pravi robove ili ulizice koji \u2018prizvode\u2019 istu takvu javnost. Jer ucenjena, upla\u0161ena i jeftina radna snaga u medijima producira nekvalitetno, neprofesionalno novinarstvo koe formulira jedan vulgarni, diletantski javni diskurs. I to je ono \u0161to nam se de\u0161ava\u201d, napominje \u010causidis, koja je i jedna od \u010dlanova grupe za monitoring radnih prava novinara pri Evropskoj federaciji novinara.<\/p>\n

Upravo stanje apatije dovodi do toga da je poslodavcima, bilo da je u pitanju dr\u017eava ili privatni vlasnik, veoma lako odr\u017eavati ovakvo stanje u medijima, koje je, kako ka\u017ee \u010causidis, generisalo i novu grupu \u2013 takozvanih nenovinara, ili pseudonovinara, koji su tu da odra\u0111uju posao, poslu\u0161ni su, brzi i ne postavljaju dodatna pitanja. U takvim okolnostima i sa takvom \u201ckonkurencijom\u201d strah zaposlenih je jo\u0161 ve\u0107i.<\/p>\n

\u201cNovinari su ekonomski ucenjeni, otuda njihov strah koji ponekad dobija zaista neverovatne razmere. Gubitak posla zna\u010di gotovo realnu perspektivu da se novo zaposlenje ili anga\u017eman ne\u0107e na\u0107i. U Makedoniji je naime sproveden svojevrsni novinarocid \u2013 sve \u0161to je iole profesionalno i sa integritetom u poslednjih 10 godina je bilo izlo\u017eeno otpu\u0161tanju i proganjanju. Retki su izdr\u017eali, a jo\u0161 re\u0111i ostali pri tom zdravih \u017eivaca. Jer deset, jedanaest godina nije malo. Cela jedna generacija je stasala pod palicom urednika koji zapravo nisu bili novinari, ve\u0107 propagandisti. Mladi nisu imali od koga da u\u010de da se za ideje i principe treba boriti, da istina i etika nisu \u2018stvar percepcije\u2019 da je teza \u2018bolje ne\u010dasna pobeda, nego \u010dasni poraz\u2019 pogre\u0161na tako da sada imamo novinare koji su odgajani da \u0107ute, i \u2018ve\u017eu konja gde im gazda ka\u017ee\u2019. Imali su previ\u0161e primera da vide kako prolaze oni koji se bune\u201d, poja\u0161njava \u010causidis.<\/p>\n

U takvim uslovima te\u0161ko se boriti za svoja prava, a posebno za javni interes. U svim istra\u017eivanjima u koje smo imale uvide, te iz razgovora sa sagovornicima, mo\u017ee se zaklju\u010diti da je jedan od velikih problema i nesolidarnost u profesiji, koju sami medijski radnici \u010desto nagla\u0161avaju.<\/p>\n

U istra\u017eivanju BH novinara navedeno je da su novinari i novinarke razjedinjeni, \u0161to im se direktno odra\u017eava na polo\u017eaj i degradiranje profesije. Sli\u010dan je zaklju\u010dak i istra\u017eivanja u Srbiji \u201cOd novinara do nadni\u010dara\u201d, a u Makedoniji i na Kosovu je trenutno situacija takva da, prema ocenama na\u0161ih sagovornika, jo\u0161 uvek ne postoji spremnost zajedni\u010dke javne borbe za radna prava.<\/p>\n

U Srbiji je u poslednjih godinu dana, zbog sve ve\u0107ih politi\u010dkih pritisaka do\u0161lo do tri organizovane pobune novinara okupljenih u ad hoc inicijative Podr\u017ei RTV, Novinari ne kle\u010de i grupa Za slobodu medija.<\/p>\n

\u201eNa\u0161a pogre\u0161na pretpostavka je bila da novinari na\u0161av\u0161i se u situaciji me\u0111usobnog sukoba interesa i odgovornosti da \u0107e se pasivizirati. Naprotiv, pokazalo se da su novinari koji su u veoma izra\u017eenom prekarnom statusu, koji su onemogu\u0107eni da se pona\u0161aju profesionalno i da rade za op\u0161ti interes kod njih to stvara motivaciju za aktivizam. Morali smo po\u010detnu hipotezu da odbacimo i zaklju\u010dili smo da kod novinara kojima je stalo do profesije, koji su otporni na autocenzuru imaju vi\u0161e poriva za aktivizam, nego onima kojima je stalo da obezbede li\u010dni status\u201c, ka\u017ee Sre\u0107ko Mihajlovi\u0107 i dodaje da su prepreke za samoorganizovanje toliko brojne da je \u010dudo \u0161to postoji bilo kakav aktivitet. No, i u toj aktivnosti se tako\u0111e postavlja pitanje solidarnosti.<\/p>\n

Akcija grupe #ZaSloboduMedija – zamra\u010divanje ekrana<\/strong><\/p>\n

Svi prethodno navedeni problemi doveli su do toga da se novinarstvo u Srbiji, Makedoniji, BiH i na Kosovu masovno napu\u0161ta.<\/p>\n

U ovakvim dru\u0161tvenim okolnostima, prostor za borbu za javni interes je smanjen, \u010dime se nanosi \u0161teta i profesiji i dru\u0161tvu u celini. No, uprkos svemu, van spoljnih pritisaka koji dolaze mahom od vlasti, koji su u pojedinim od pet dr\u017eava sve ve\u0107i i opasniji, problem sistemskog unutra\u0161njeg onemogu\u0107avanja novinara i novinarki da se bave svojim poslom, retko je tema u javnom diskursu.<\/p>\n

U vreme \u0161trajka gla\u0111u, osniva\u010d i dotada\u0161nji vlasnik \u201cVranjskih\u201d Vuka\u0161in Obradovi\u0107 je pozvao javnost da brani svoje medije, jer druga\u010dije ne mogu da opstanu.<\/p>\n

\u201cJedini na\u010din da ovo promenimo jeste da celokupna zajednica promeni pristup ovom problemu. Onda \u0107e se i mediji popraviti. Neophodno je po\u0161tovanje profesionalnih standarda i eti\u010dkog kodeksa. S druge strane, institucije moraju da ustanove mehanizme za\u0161tite novinara, kako njihove fizi\u010dke za\u0161tite, ali i samog posla\u201d, zaklju\u010duje \u00c7ollaku.<\/p>\n

Kontrapress.com<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Van spoljnih pritisaka koji dolaze mahom od vlasti, koji su u pojedinim od pet dr\u017eava sve ve\u0107i i opasniji, problem sistemskog unutra\u0161njeg onemogu\u0107avanja novinara i novinarki da se bave svojim poslom, retko je tema u javnom diskursu<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-241145","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/241145","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=241145"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/241145\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=241145"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=241145"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=241145"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}