{"id":241039,"date":"2018-02-09T06:50:19","date_gmt":"2018-02-09T05:50:19","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=241039"},"modified":"2018-02-08T22:55:37","modified_gmt":"2018-02-08T21:55:37","slug":"dijalog-sa-zlocincem","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2018\/02\/09\/dijalog-sa-zlocincem\/","title":{"rendered":"Dijalog sa zlo\u010dincem"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Nemanja Stjepanovi\u0107 <\/strong><\/p>\n

Unutra\u0161nji dijalog o Kosovu se nastavlja, tema poslednjeg okruglog stola bila je bezbednost, a me\u0111u govornicima mesto je na\u0161ao i ratni komandant Zvorni\u010dke brigade vojske bosanskih Srba Vinko Pandurevi\u0107. U trenutku kada su Kosovo ve\u0107 priznale Sjedinjene Dr\u017eave i najve\u0107i broj dr\u017eava Evropske unije i kada je i srpskim vlastima jasno da od povratka biv\u0161e pokrajine pod okrilje Srbije nema ni\u0161ta, Pandurevi\u0107 predla\u017ee \u201esu\u0161tinsku autonomiju kao izraz federalnih odnosa Srbije i Kosova i Metohije\u201c. Kao da je prespavao mnoge godine unazad, kao da ga nije bilo da vidi da se na putu od \u201esu\u0161tinske autonomije\u201c do \u201esu\u0161tinske nezavisnosti\u201c daleko odmaklo. Pa i nije.<\/p>\n

Punih 10 godina Vinko Pandurevi\u0107 bio je opravdano odsutan. Vreme od 2005. do 2015. godine proveo u pritvoru Ha\u0161kog tribunala, \u0161to mu je onda ura\u010dunato u 13-ogodi\u0161nju kaznu, pa je, u skladu sa tamo\u0161njom praksom, pu\u0161ten na prevremenu slobodu. Kada je oti\u0161ao u Hag, Kosovo je zaista bilo dalje od nezavisnosti nego danas, pa je Pandurevi\u0107ev anahroni pristup donekle razumljiv. Ipak, pravo pitanje je \u0161ta ratni zlo\u010dinac tra\u017ei na okruglom stolu u organizaciji vlade Srbije.<\/p>\n

Vinko Pandurevi\u0107 je kao komandant Zvorni\u010dke brigade unutar Drinskog korpusa Vojske Republike Srpske (VRS) sa svojim vojnicima u julu 1995. godine u\u010destvovao u napadu na Srebrenicu, nakon kojeg je po\u010dinjen najve\u0107i zlo\u010din na tlu Evrope nakon Drugog svetskog rata \u2013 genocid nad bo\u0161nja\u010dkim stanovni\u0161tvom te ratne enklave.
\nOn svakako nije najru\u017enije lice srebreni\u010dkog genocida, nije bio deo u\u017ee dru\u017eine zajedno sa Ratkom Mladi\u0107em, Radovanom Karad\u017ei\u0107em, Ljubi\u0161om Bearom, Zdravkom Tolimirom i Vujadinom Popovi\u0107em, koja je isplanirala, organizovala i operativno sprovela vi\u0161ednevnu fabriku ubijanja oko 8.000 srebreni\u010dkih mu\u0161karaca i de\u010daka i proterivanja preostalog stanovni\u0161tva enklave. Ipak, bio je tu da im se na\u0111e.
\nPandurevi\u0107 je trebalo da hvata odbegle bo\u0161nja\u010dke civile i vojnike, ali je on 16. jula 1995. otvorio koridor i pustio \u201eneprijateljsku\u201c kolonu da pro\u0111e ka Tuzli. Mada je o\u010digledno da to nije uradio iz humanitarnih poriva, ve\u0107 iz razloga vojne nu\u017ede, budu\u0107i da je sumnjao u snagu svojih vojnika da se suprotstave koloni u kojoj je bilo i naoru\u017eanih Bo\u0161njaka, to mu je uzeto kao olak\u0161avaju\u0107a okolnost pri izricanju presude.<\/p>\n

Dokazi pokazuju da je Pandurevi\u0107 najkasnije 15. jula 1995. od na\u010delnika \u0161taba Zvorni\u010dke brigade Dragana Obrenovi\u0107a saznao da su na podru\u010dje Zvornika bezbednjaci Glavnog \u0161taba i Drinskog korpusa VRS Beara i Popovi\u0107 po Mladi\u0107evom nare\u0111enju doveli veliki broj zarobljenika, a narednih dana saznao je za masovna ubistva na prakti\u010dno svim zvorni\u010dkim strati\u0161tima od Pilice do Branjeva, gde su ubijene hiljade ljudi. Postoje dokazi da je bio upoznat sa problemima da se toliki broj zarobljenih preveze, zato\u010di, strelja i pokopa. Samo nema dokaza da je, mada su u celom procesu u\u010destvovali i vojnici njegove brigade, preduzeo bilo \u0161ta da masovna ubistva spre\u010di.<\/p>\n

Odsustvo volje Vinka Pandurevi\u0107a da se suprotstavi brisanju srebreni\u010dke populacije iz tog dela isto\u010dne BiH ogleda se i u \u010dinjenici da je 10 ranjenika koje je imao u svojim rukama 20. jula 1995. godine predao u ruke Vujadinu Popovi\u0107u, iako je vrlo dobro znao da ne\u0107e pre\u017eiveti. Naravno, ranjenici su, kao i hiljade drugih Bo\u0161njaka pre njih, hladnokrvno ubijeni.<\/p>\n

Zato je Pandurevi\u0107 osu\u0111en za pomaganje i podr\u017eavanje masovnih ubistava srebreni\u010dkih mu\u0161karaca i de\u010daka, a kao u\u010desnik napada na Srebrenicu i za progone i prisilna preme\u0161tanja civila.
\nKad se sve to zna, groteskno zvu\u010di obja\u0161njenje \u0161efa vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marka \u0110uri\u0107a da je veoma va\u017eno da se u okviru unutra\u0161njeg dijalogu o Kosovu \u010duju \u201enajrazli\u010ditija \u017eivotna i profesionalna iskustva\u201c u\u010desnika. \u017divotno i profesionalno iskustvo Vinka Pandurevi\u0107a potrebno je samo ako pitanje Kosova \u017eelimo da re\u0161imo ratom i zlo\u010dinima, a takav poku\u0161aj na Kosovu smo ve\u0107 imali.<\/p>\n

Ali ako osu\u0111ene ratne zlo\u010dince imamo u glavnim odborima i na tribinama vladaju\u0107ih stranaka, kao drage goste u Predsedni\u0161tvu Srbije ili predava\u010de na Vojnoj akademiji, onda ne \u010dudi da su oni i deo dijaloga o Kosovu. A posle \u0107emo se pitati \u0161to nas nema u EU 2025. kad su nam lepo obe\u0107ali.<\/p>\n

*Autor je istra\u017eiva\u010d Fonda za humanitarno pravo.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pravo pitanje je \u0161ta ratni zlo\u010dinac tra\u017ei na okruglom stolu u organizaciji vlade Srbije<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":202332,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-241039","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/241039","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=241039"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/241039\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/202332"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=241039"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=241039"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=241039"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}