{"id":240663,"date":"2018-02-02T10:20:56","date_gmt":"2018-02-02T09:20:56","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=240663"},"modified":"2018-02-02T10:20:56","modified_gmt":"2018-02-02T09:20:56","slug":"biti-gay-na-kosovu-je-najgora-moguca-situacija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2018\/02\/02\/biti-gay-na-kosovu-je-najgora-moguca-situacija\/","title":{"rendered":"Biti gay na Kosovu je najgora mogu\u0107a situacija"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Autor: Marko Stojiljkovi\u0107<\/strong><\/p>\n

Mlada kosovska redateljica Blerta Zeqiri (1979.) studirala je dramaturgiju na Umetni\u010dkoj Akademiji u Pri\u0161tini da bi za vreme rata 1999. godine izbegla u Pariz gde je nastavila studije filma na Univerzitetu Pariz 8. Njen kratki film \u201ePovratak\u201c iz 2012. godine imao je uspe\u0161nu festivalsku turneju na kojoj je pokupio nagrade u Sarajevu, na Sundance festivalu kao i na Go Short festivalu u nizozemskom Nijmengenu.<\/p>\n

S dugometra\u017enim prvencem \u201cBrak\u201c osvojila je nagradu kritike i specijalnu nagradu \u017eirija za gluma\u010dki ansambl u konkurenciji prvih dugometra\u017enih filmskih ostvarenja ve\u0107 na Black Nights Film Festivalu u Tallinnu gde je \u201eBrak\u201c imao svetsku premijeru. Za Lupigu govori o inspiraciji za svoj film, stanju na Kosovu, u kinematografiji i u dru\u0161tvu, gay pravima i patrijarhatu koji nesmetano vlada najmla\u0111om evropskom dr\u017eavom.<\/p>\n

Etablirala si se sa kratkim filmovima. Kakav je ose\u0107aj snimiti dugometra\u017eni prvenac i ve\u0107 sa prvog festivala se vratiti sa nagradom u d\u017eepu?<\/strong><\/p>\n

– Raditi na dugometra\u017enom filmu je dosta druga\u010dije nego na kratkometra\u017enom. \u201eBrak\u201c sam razvijala pet godina i kako sam i\u0161la prema kraju procesa sam sve manje znala \u0161ta zapravo radim. Ponekad mi se \u010dinilo da radim sve kako treba i donosim prave kreativne odluke, ponekad mi je sve delovalo zbrkano, kao da sam se izgubila. To se doga\u0111a kada je neki film dugo u produkciji, izgubi se distanca potrebna da se film ispravno sagleda. Sa druge strane, kratke filmove sam uglavnom snimala u jednom dahu. Tako\u0111e, bud\u017eet nam nije bio veliki, pa smo ve\u0107inu post-produkcije obavljali sami ili uz pomo\u0107 prijatelja koji su volontirali u svoje slobodno vreme. Do premijere sam se uspela ubediti da moj film ne\u0107e promeniti svet i samo sam se nadala da \u0107e odjeknuti na Kosovu. Ubedila sam se da \u0107e film pro\u0107i \u201cispod radara\u201d u Tallinnu i nekako sam se pomirila s tim. Iznenadilo me je kada je publika dobro reagirala na film i komentirala ga lepim re\u010dima. Nisam mogla verovati. Kasnije, kada je \u201eBrak\u201c dobio nagrade, bila sam presretna da kritika i \u017eiri dele mi\u0161ljenje publike. Ako su mi te nagrade zna\u010dajne za ne\u0161to, to je zbog toga \u0161to mi daju poverenje da nastavim snimati filmove. Mislim da sam se puno toga nau\u010dila dok sam radila na \u201eBraku\u201c i jedva \u010dekam svoj slede\u0107i film. Toliko pri\u010da ima za ispri\u010dati. Na toliko na\u010dina. Toliko filmova za snimiti\u2026<\/p>\n

Govorila si o komentarima iz publike. Se\u0107a\u0161 li se nekog posebnog?<\/strong><\/p>\n

– Jedna \u017eena iz publike imala je sli\u010dno iskustvo kao neki od likova u filmu i to mi je rekla. Priznala mi je u suzama da je njen otac napustio nju i njenu majku jer je otkrio da je gay. Do tog trenutka mu nije oprostila, a \u201eBrak\u201c joj je pomogao da sagleda situaciju iz njegovog kuta. Bila sam zadovoljna njenim komentarom, shvatila sam da sam uspela u svojoj nameri da se ljudi koji su prolazili kroz sli\u010dne situacije prona\u0111u u filmu. Nisam pritom u vidu imala njihovu decu. Shvatila sam da film radi na vi\u0161e nivoa od onoga \u0161to sam ja zamislila.<\/p>\n

Za\u0161to ba\u0161 ova tema, ljubavni trougao sa izra\u017eenim LGBT nabojem, od svih pri\u010da koje treba ispri\u010dati?<\/strong><\/p>\n

– Jedna moja prijateljica je shvatila da je njen mu\u017e gay tek po ro\u0111enju njihovog drugog deteta. To ju je uni\u0161tilo. Jedan drugi prijatelj koji je gay trpi stra\u0161an pritisak od dru\u0161tva da se \u201cskrasi\u201d s nekim, odnosno sa pripadnicom suprotnog spola. On je \u017eeleo ostati veran sebi i zato je oti\u0161ao iz zemlje. Dakle, gledala sam sve te \u017ertve patrijarhalnog dru\u0161tvenog ustroja koje su morale da vode dvostruke \u017eivote koji ih nisu ispunjavali zato \u0161to nisu mogli biti verni svojoj prirodi i svojim ose\u0107anjima. Te situacije su stvarale nesretne familije i mnoge nesretne ljude. Ne mogu shvatiti da ljubav mo\u017ee biti zabranjena. Ljubav je najlep\u0161e i najsna\u017enije ose\u0107anje i iz nje nastaju same dobre stvari. Apsurdno je tako ne\u0161to zabranjivati.<\/p>\n

Imati u ansamblu neprofesionalnog glumca, zapravo muzi\u010dara, skupa sa dvoje vrlo etabliranih glumaca je rizi\u010dna odluka, ali tebi se taj rizik o\u010dito isplatio. Kako bi opisala iskustva sa Gencom Salihuom kao glumcem-debitantnom?<\/strong><\/p>\n

– Genc je sjajan muzi\u010dar i izvo\u0111a\u010d. Kao i svi kreativni ljudi, vrlo je osetljiv. Puno je glumaca koji su samosvesni i kada glume se zapravo boje da u\u0111u duboko u sebe i tu prona\u0111u su\u0161tinu lika kojeg igraju. Sa Gencom to svakako nije slu\u010daj. On je i\u0161ao toliko duboko da je skoro postao Nol, lik koji je igrao, toliko je bio hrabar. Ali ono \u0161to mi se najvi\u0161e svidelo u radu s njim je to da mi se kompletno predao i da nikada nije sumnjao u moje ideje, niti ih je osu\u0111ivao, \u0161to mi je dalo sigurnost da se upu\u0161tam u sve dalja i dalja istra\u017eivanja s njim (\u0161to ina\u010de rado radim s glumcima). Uz to, imati muzi\u010dara na setu je uvek divno jer bi u pauzama seo za klavir ili se dohvatio svoje gitare i zasvirao. Oni koji nisu bili potpuno zauzeti poslom bi se okupili oko njega da ga slu\u0161aju.<\/p>\n

Duge i mra\u010dne senke pro\u0161losti se provla\u010de kroz tvoj film od samog po\u010detka do samog kraja. Klju\u010dni flashback vodi nas u 1999. godinu. Je li Kosovo jo\u0161 uvek opsedaju utvare pro\u0161losti s kraja 20. stole\u0107a? Postoji li mogu\u0107nost da se makne od toga, ode dalje?<\/strong><\/p>\n

– Iskusiti rat kao ekstremnu situaciju u kojoj ne zna\u0161 ho\u0107e\u0161 li do\u017eiveti slede\u0107u minutu ili ne, kada tvoja rodbina, prijatelji i poznanici bivaju masakrirani, je ne\u0161to \u0161to se pamti do kraja \u017eivota. Trauma ostaje. Ako bi \u017ertve dobile pravdu i zadovolj\u0161tinu u vidu osude za ratne zlo\u010dince, mo\u017eda bi ta se\u0107anja iz rata izbledela s vremenom i mo\u017eda ima \u0161anse da se nastavi sa \u017eivotom. Kako mi se \u010dini u ovom trenutku, mi smo jo\u0161 daleko od toga jer sve \u0161to rade na\u0161e vlade je usmereno ka ostanku na vlasti, a ne ka pobolj\u0161anju \u017eivotnih uslova za svoje gra\u0111ane.<\/p>\n

U jednom trenutku tvog filma Anita pita Nola je li njegova \u201cJulija\u201d Srpkinja da bi kasnije saznali da je ona zapravo \u201cRomeo\u201d. Koja je od te dve stigme ja\u010da na Kosovu: biti gay ili biti Srbin?<\/strong><\/p>\n

– Jo\u0161 uvek sam uverena da je biti gay na Kosovu najgora mogu\u0107a situacija. Biti Srbin ili bilo koje druge nacionalnosti nije problem, mo\u017ee\u0161 \u017eiveti svoj \u017eivot i to \u0107e biti po\u0161tovano. Biti gay je stigma, biti Srbin nije. Nemamo problema ni sa Srbijom kao dr\u017eavom, na Kosovu se najbolje prodaju srpski proizvodi koje poznajemo. U\u0107i u brak sa Srbinom ili Srpkinjom, sa druge strane, nije tako jednostavno, ali je svejedno mogu\u0107e ako suprug ili supruga nau\u010de jezik, prihvate kulturu i obi\u010daje. Premda, ja zapravo i ne vidim tolike kulturolo\u0161ke razlike izme\u0111u Srba i Albanaca na Kosovu. Mislim da, kada bi kojim slu\u010dajem osvanuli kao govornici istog maternjeg jezika, te\u0161ko bi bilo razlu\u010diti ko je tu ko. Gayevi, posebno mu\u0161karci, nemaju nikakvu mogu\u0107nost da budu prihva\u0107eni, ma koliko po\u0161tovali obi\u010daje i pona\u0161ali se po pravilima zajednice. Na\u017ealost, za sada je to tako. Ima jedna re\u010denica u filmu u kojem Bekim ka\u017ee kako je jedino \u0161to spaja Srbe i Albance \u017eelja da iskorene gayeve.<\/p>\n

Mo\u017ee\u0161 li onda opisati Kosovo kao tolerantnu sredinu?<\/strong><\/p>\n

– Kosovo je zemlja protivre\u010dnosti. Za neke stvari smo vrlo tolerantni i miroljubivi, za religiju naprimer. \u0160to se drugih stvari ti\u010de, to je ve\u0107 sli\u010dnije ostatku Balkana. Recimo kada je re\u010d o o\u010duvanju patrijarhata i ma\u010disti\u010dke kulture, to se brani kao integralni deo na\u0161eg identiteta.<\/p>\n

Ima li mogu\u0107nosti za pomak unapred?<\/strong><\/p>\n

– Iako je za sada Kosovo jedna od najizrazitije homofobnih sredina u Evropi, mislim da je napredak mogu\u0107. Recimo, pre par meseci se na ulicama Pri\u0161tine odvijala \u201eGay parada\u201c i pro\u0161la je bez \u010dak i najmanjeg incidenta. Na\u0161 predsednik je tako\u0111e hodao u povorci. Zna\u010di, iznena\u0111enja su mogu\u0107a sa kosovskim Albancima.<\/p>\n

Kako vidi\u0161 stanje u kosovskoj kinematografiji?<\/strong><\/p>\n

– Kosovska kinematografija je procvetala i dobar deo razloga za to le\u017ei u radu Kosovskog filmskog centra. Pre osam godina, Centar je raspolagao sa bud\u017eetom od samo 250.000 eura, \u0161to je bilo dovoljno za jedan dugometra\u017eni film i nekoliko kratkih godi\u0161nje. U me\u0111uvremenu se bud\u017eet utrostru\u010dio, \u0161to pokriva nekoliko dugometra\u017enih igranih filmova i jo\u0161 dosta dokumentaraca, kratkometra\u017enih, animiranih\u2026 Snima se u ve\u0107em obimu i kvalitet to prati. Svoju \u0161ansu su dobili mladi autori, debitanti i me\u0111u njima je puno autorica, \u0161to je kuriozitet. Zanimljiva \u010dinjenica je da su u protekle tri godine autorice bile zastupljene sa 50 posto ne zbog nekakve kvote koju je trebalo popuniti, nego zbog toga \u0161to su njihovi projekti, njihove pri\u010de bile zanimljive i na kraju mogu izrasti u dobre filmove. Ranije smo imali puno uspeha sa kratkim filmovima koji su se takmi\u010dili na presti\u017enim svetskim festivalima kao \u0161to su to Sundance, Venecija i drugi i koji su dobili BAFTA i ulazili u kvalifikacije za Oscare, BAFTA i Evropske Filmske Nagrade, ali dugometra\u017eni filmovi nisu putovali daleko. Sada se stanje menja, svake godine barem neki kosovski film u\u0111e na neki od festivala sa A liste, sti\u017eu nagrade\u2026 Recimo, ve\u0107 tre\u0107u godinu za redom imamo kosovske filmove u Karlovym Varyma, Visar Morina je za film \u201eBabai\u201c tamo dobio nagradu za re\u017eiju. Kosovski filmovi su pored toga igrali jo\u0161 u Montrealu, Goi, Berlinu, evo sada i ove na\u0161e nagrade na Black Nights. Zapravo, kinematografija na Kosovu nikada nije bila u boljem stanju.<\/p>\n

Lupiga.Com<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Blerta Zeqiri: Biti Srbin ili bilo koje druge nacionalnosti nije problem, mo\u017ee\u0161 \u017eiveti svoj \u017eivot i to \u0107e biti po\u0161tovano. Biti gay je stigma, biti Srbin nije<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":240664,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-240663","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/240663","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=240663"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/240663\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/240664"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=240663"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=240663"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=240663"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}