{"id":240537,"date":"2018-01-31T06:05:31","date_gmt":"2018-01-31T05:05:31","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=240537"},"modified":"2018-01-31T06:14:47","modified_gmt":"2018-01-31T05:14:47","slug":"ko-zapravo-hrani-svet","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2018\/01\/31\/ko-zapravo-hrani-svet\/","title":{"rendered":"Ko zapravo hrani svet?"},"content":{"rendered":"

Autor: Sa\u0161a Petrovi\u0107<\/strong><\/p>\n

\"\"<\/a>U skladu s rastu\u0107im brojem globalne populacije, Svetska organizacija za hranu i poljoprivredu (Food and Agriculture Organization of the United Nations \u2013 FAO) predvi\u0111a da \u0107e se do 2050. potra\u017enja za hranom pove\u0107ati za 50 posto. U kontekstu ograni\u010denih resursa na planetu, ovaj problem sve vi\u0161e dobija na va\u017enosti. Pitanje \u201eprehrambene sigurnosti\u201c zasigurno \u0107e determinirati mnoge politi\u010dke i ekonomske odluke u budu\u0107nosti, kako na nacionalnim tako i na globalnom nivou. Te odluke \u0107e se reflektirati na \u017eivot svih ljudi, a ponajvi\u0161e na ljude koji \u017eive od zemlje, ili preciznije, na seljake.<\/p>\n

Budu\u0107nost proizvodnje hrane<\/strong><\/p>\n

U kontekstu globalnih klimatskih promena i ozbiljne degradacije tla koju uzrokuje industrijska poljoprivreda, sve vi\u0161e se pri\u010da o odr\u017eivoj poljoprivredi, koja je po svojim principima u direktnoj suprotnosti sa industrijskom proizvodnjom hrane. Industrijska poljoprivreda razvija se prema potrebama i zakonitostima tr\u017ei\u0161ta, a ne ljudi u lokalnim zajednicama. Ono \u0161to se danas prezentira kao odr\u017eiva poljoprivreda zapravo je poljoprivreda kakva je bila u pro\u0161losti, pre industrijalizacije poljoprivrede i ve\u0161ta\u010dkih \u0111ubriva i pesticida, koje je nametnula kemijska industrija. Temeljni stub poljoprivrede pre industrijalizacije poljoprivrede bili su seljaci koji su proizvodili hranu za stanovni\u0161tvo po\u0161tuju\u0107i principe odr\u017eivosti. U Srbiji je zadnjih dvadeset godina svaka politi\u010dka garnitura problematizovala odumiranje sela i nagla\u0161avala koliko je va\u017eno zaustaviti taj negativan trend, i u skladu s tim najavljivala razne mere za obnovu sela, koje su ve\u0107inom bile samo prazna obe\u0107anja. Razloga je mnogo \u0161to selo odumire.<\/p>\n

Iznimno je va\u017eno zapravo razumeti na koga se misli kada se govori o seljacima. La Via Campesina, globalna platforma koja se bori za prava seljaka, definira seljake kao ljude koji imaju poseban odnos sa zemljom i teritorijem na kojem \u017eive i \u010dija egzistencija ovisi o zemlji u svim aspektima \u017eivota. Taj odnos nije vezan uz poljoprivredu samo u ekonomskom kontekstu, ve\u0107 je taj odnos stvorio specifi\u010dan kulturni i dru\u0161tveni kontekst na odre\u0111enom teritoriju. Ukratko, seljaci nisu samo zemljoradnici i proizvo\u0111a\u010di hrane, ve\u0107 su deo dru\u0161tva i njihova je uloga od strate\u0161ke va\u017enosti. U tom smislu, propadanje sel\u0203 i seljaka nije problem samo ruralnih delova zemlje, ve\u0107 predstavlja ozbiljnu opasnost za budu\u0107nost proizvodnje zdrave i kvalitetne hrane, te se kao takav ti\u010de svih nas.<\/p>\n

Kome jo\u0161 trebaju seljaci?<\/strong><\/p>\n

Statistika koju FAO iznosi u svom dokumentu pokazuje da mali poljoprivrednici proizvode oko 70 posto svetske hrane. Me\u0111utim, ta brojka se ipak treba uzeti sa zadr\u0161kom, jer deo tih proizvo\u0111a\u010da proizvodi hranu isklju\u010divo za svoje potrebe, ponajvi\u0161e u zemljama u razvoju. Kako god, mali poljoprivrednici su zasigurno odgovorni za dobar deo svetske proizvodnje hrane.<\/p>\n

Kada se poku\u0161a do\u0107i do brojke koliko posto zemlje na svetu obra\u0111uju mali poljoprivrednici, dolazi se do izvesne kontradiktornosti u podacima. FAO procenjuje da mali poljoprivrednici dr\u017ee oko 60 posto obradive zemlje globalno, \u0161to bi zapravo zna\u010dilo da oni kontroliraju ve\u0107inu obradivog zemlji\u0161ta na svetu.<\/p>\n

Me\u0111utim, organizacija \u201eGRAIN\u201c je u svom istra\u017eivanju do\u0161la do uvida da mali poljoprivrednici zapravo dr\u017ee samo 25 posto obradive zemlje na svetu.<\/p>\n

U Srbiji, mali poljoprivrednici, tj. porodi\u010dna poljoprivredna gazdinstva (PPG), dr\u017ee ve\u0107inu u strukturi vlasni\u0161tva poljoprivrednog zemlji\u0161ta, sa 66,2 posto, od kojeg se 82 posto obra\u0111uje.<\/p>\n

Me\u0111utim, podatak koji zabrinjava i slikovito opisuje realno stanje u srpskoj poljoprivredi jest da je u zadnjih pedeset godina uga\u0161eno 361.169 gazdinstava, odnosno svako tre\u0107e PPG.<\/p>\n

Gazdinstva privatnih lica i preduzetnika, ili preciznije veliki agrobiznisi, kojih je samo 0,5 posto u strukturi poljoprivrednih proizvo\u0111a\u010da, dr\u017ee \u010dak 23,8 posto poljoprivrednog zemlji\u0161ta u Srbiji. Uporedbe radi, na EU razini 2,7 posto velikih agrobiznisa dr\u017ei 50,2 posto poljoprivrednog zemlji\u0161ta. Brojke pokazuju da je omer koncentracije zemlji\u0161ta koju dr\u017ee veliki agrobiznisi u Srbiji osetno ve\u0107i nego na EU razini.<\/p>\n

Opasne tendencije<\/strong><\/p>\n

Navedene brojke pokazuju globalni trend koncentracije i okrupnjavanja zemlji\u0161ta koje vode velike korporacije. Trend korporativnog otimanja zemlje (landgrabbing) posebno je simptomati\u010dan za dr\u017eave Latinske Amerike, Afrike te Ju\u017ene Azije, tzv. podru\u010dje globalnog juga. Me\u0111utim, ti procesi se tako\u0111er odvijaju u ti\u0161ini i na periferiji Evrope, tj. u Isto\u010dnoj Evropi, u dr\u017eavama sa slabom regulacijom tr\u017ei\u0161ta i visokim stopama korupcije.<\/p>\n

Primer Rumunije i promene u strukturi vlasni\u0161tva zemlje nakon ulaska u EU zorno prikazuje trend korporativnog otimanja zemlji\u0161ta. Kao rezultat, 10 posto poljoprivrednog zemlji\u0161ta je u rukama investitora iz tre\u0107ih zemalja, dok je jo\u0161 30 posto u kontroli investitora iz EU.<\/p>\n

U Ma\u0111arskoj je oko milijun hektara zemlje ste\u010deno u tajnim dogovorima izme\u0111u vlade i investitora. O veli\u010dini problema dovoljno govori da je EESC (Evropska ekonomska i socijalna komisija) uvrstila otimanje zemlje u najve\u0107e aktualne probleme, te pozvala na hitnu promenu regulacije zemlji\u0161ta da bi za\u0161titila male poljoprivrednike od najezde velikih agrobiznisa.<\/p>\n

Najve\u0107i gubitnici u ovom procesu su seljaci, koji ostaju bez pristupa zemlji, i na kraju bez osnove za vlastitu egzistenciju. Proces korporativnog otimanja zemlje u direktnoj je vezi sa sve ve\u0107im siroma\u0161tvom seljaka i daljom prekarizacijom rada. U Rumuniji, na primer, takvi procesi su doveli do toga da stanovni\u0161tvo u ruralnim predelima, koje radi za nadnicu u poljoprivredi, radi ceo dan za jedan hleb.<\/p>\n

Budu\u0107i da je objektivno nemogu\u0107e do\u0107i do egzaktnih podataka o prihodima porodi\u010dnih gazdinstva, podatak koji nam slikovito pokazuje ekonomsko stanje seljaka u Srbiji su penzije. One su ubedljivo najni\u017ee od svih sektora, te iznose prose\u010dno 10.460 dinara. Jo\u0161 jedan ilustrativan faktor je ekonomska vrednost proizvodnje hektara zemlje koji na razini EU iznosi oko 25.138 eura, dok u Srbiji on iznosi samo 5.939 eura po gazdinstvu.<\/p>\n

Da Srbija ne\u0107e biti izuzeta iz procesa otimanja zemlje poput susednih zemalja, Rumunije i Ma\u0111arske, i pre nego \u0161to u\u0111e u EU ukazuje i zakon o kupovini zemlji\u0161ta za strance, donesen 1. septembra ove godine. Taj zakon \u0107e otvoriti \u0161irom vrata za procese otimanja zemlji\u0161ta, a time i dalje pogor\u0161avanje ekonomske i egzistencijalne pozicije seljaka.<\/p>\n

Nove regulacije za pravedniju raspodelu<\/strong><\/p>\n

Monopol koji na tr\u017ei\u0161tu dr\u017ee veliki trgova\u010dki lanci i korporacije koje trguju prehrambenim sirovinama i proizvodima prvenstveno se zasnivaju na diktatu otkupnih cena proizvoda i nametnutim proizvodnim standardima. Standardi za proizvo\u0111a\u010de su postavljeni tako da ograni\u010davaju ulazak na tr\u017ei\u0161te malim proizvo\u0111a\u010dima.<\/p>\n

Pritisak na cene ose\u0107a se na globalnom lancu vrednosti, i on je glavni razlog za lo\u0161e radne uslove, kako u mati\u010dnim zemljama trgova\u010dkih lanaca tako i u zemljama u razvoju. Od proizvo\u0111a\u010da do trgova\u010dkih lanaca, na\u010din funkcioniranja velikih prehrambenih korporacija na globalnom nivou zasniva se na eksploataciji resursa i radnika, ostavljaju\u0107i usput iza sebe ozbiljne posledice po klimu i okoli\u0161.<\/p>\n

Me\u0111utim, u Zapadnoj Evropi se polako po\u010dinju javljati impulsi promena koji bi mogli umanjiti negativne efekte korporativne kontrole tr\u017ei\u0161ta. Naime, EU-ov poverenik za poljoprivredu Paul Hogan najavio je promenu legislative u korist malih poljoprivrednika, koja \u0107e njima omogu\u0107iti stvaranje vlastitog pravnog tela, koje bi trebalo osna\u017eiti pregovara\u010dku poziciju malih proizvo\u0111a\u010da s ciljem zaustavljanja tr\u017ei\u0161nog diktata velikih trgova\u010dkih lanaca. Ovakve najave iz EU direktno denunciraju principe slobodnog tr\u017ei\u0161ta, te \u0107e kao takve podi\u0107i mnogo pra\u0161ine ako bude do\u0161lo do njihove implementacije u praksi.<\/p>\n

U Srbiji, mnogi mali proizvo\u0111a\u010di nemaju pristup tr\u017ei\u0161tu, ili su prepu\u0161teni njegovim hirovima i korporativnom diktatu. Da bi se pobolj\u0161ala tr\u017ei\u0161na pozicija malih proizvo\u0111a\u010da, dr\u017eava bi trebalo da zauzme ulogu regulatora. Milan Krkobabi\u0107, ministar za regionalni razvoj, najavio je projekt novog razvoja zadruga, u koji \u0107e se investirati 25 miliona evra u naredne tri godine. Namera projekta je da se 630.000 malih proizvo\u0111a\u010da, koji zapo\u0161ljavaju 1.400.000 ljudi, ujedine i postanu konkurentniji na tr\u017ei\u0161tu. Zadru\u017eni modeli poslovanja, pogotovo u sektoru proizvodnje hrane, u Evropi posti\u017eu veoma dobre rezultate, ponajvi\u0161e u Italiji i Francuskoj. U Srbiji tako\u0111er postoji mnogo povoljnih faktora za razvoj zadrugarstva. Od iskustva zadrugarstva u pro\u0161losti, do \u010dinjenice da najve\u0107i broj proizvo\u0111a\u010da hrane upravo jesu mali proizvo\u0111a\u010di, tj. seljaci.<\/p>\n

Opstanak seljaka i odr\u017eivost<\/strong><\/p>\n

Poljoprivreda, prate\u0107a industrija proizvodnje hrane i trgovina prehrambenim proizvodima meri se u stotinama milijardi dolara na globalnom nivou. Seljacima i malim proizvo\u0111a\u010dima, koji su na dnu lanca proizvodnje hrane, ostaju samo mrvice od tih vrtoglavih cifri. Uzimaju\u0107i u obzir strukturnu poziciju seljaka u prehrambenom sustavu, iznimno je va\u017eno nanovo promisliti i prevrednovati ulogu seljaka u dru\u0161tvu, te im omogu\u0107iti dostojnu egzistenciju od sopstvenog rada.<\/p>\n

Industrijska poljoprivreda razvija se prema potrebama i zakonitostima tr\u017ei\u0161ta, a ne ljudi u lokalnim zajednicama. Seljaci nisu samo va\u017ena karika u sustavu proizvodnje zdrave i kvalitetne hrane, ve\u0107 su i svojim tradicionalnim na\u010dinom proizvodnje klju\u010dni faktor u odr\u017eivosti sustava proizvodnje hrane, a time i planeta i nas samih. Zato je borba za opstanak seljaka borba za bolju, pravedniju i odr\u017eiviju budu\u0107nost.<\/p>\n

Ma\u0161ina<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Globalne tendencije poput korporativnog otimanja zemlji\u0161ta prete opstanku malih poljoprivrednika<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-240537","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/240537","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=240537"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/240537\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=240537"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=240537"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=240537"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}