{"id":240437,"date":"2018-01-29T08:17:13","date_gmt":"2018-01-29T07:17:13","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=240437"},"modified":"2018-01-29T08:17:13","modified_gmt":"2018-01-29T07:17:13","slug":"uputstvo-za-upotrebu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2018\/01\/29\/uputstvo-za-upotrebu\/","title":{"rendered":"Uputstvo za upotrebu"},"content":{"rendered":"

Autorka: Ursula K. Le Guin\u00a0 <\/strong><\/p>\n

\"\"<\/a>Jedan pesnik je imenovan za ambasadora. Jedan dramski pisac je izabran za predsednika. Gra\u0111evinski radnici stoje u redu zajedno s kancelarijskim \u0161efovima da bi kupili novi roman. Odrasli tra\u017ee moralno vo\u0111stvo i intelektualni izazov u pri\u010dama o majmunima ratnicima, jednookim divovima i ludim vitezovima koji ratuju s vetrenja\u010dama. Smatra se da je pismenost po\u010detak a ne kraj\u2026<\/p>\n

\u2026 Mo\u017eda u nekoj drugoj zemlji, ali ne u ovoj. U Americi se imaginacija shvata kao ne\u0161to \u0161to mo\u017ee poslu\u017eiti kada se pokvari televizor. Poezija i dramski komadi nemaju veze s prakti\u010dnom politikom. Romani su za studente, doma\u0107ice i druge ljude koji ne rade. Bajke su za decu i primitivne narode. Pismenost je potrebna zato da bismo mogli da \u010ditamo uputstva za upotrebu.<\/p>\n

Ja mislim da je uobrazilja najkorisniji alat kojim ljudska vrsta raspola\u017ee. Va\u017eniji od na\u0161eg naspramnog palca na ruci. Mogu da zamislim \u017eivot bez oba palca, ali ne i bez imaginacije.<\/p>\n

\u010cujem glasove odobravanja. \u201eDa, da!\u201c, vi\u010du oni \u2013 \u201estvarala\u010dka uobrazilja je izvanredno korisna za biznis! Cenimo kreativnost, \u010dak je i nagra\u0111ujemo!\u201c Na tr\u017ei\u0161tu re\u010d kreativnost danas ozna\u010dava proizvo\u0111enje ideja koje sa mogu primeniti u prakti\u010dnim strategijama uve\u0107avanja profita. Izvitoperavanje njenog zna\u010denja traje tako dugo da ta re\u010d te\u0161ko mo\u017ee pasti na ni\u017ee grane. Vi\u0161e je ne upotrebljavam; prepu\u0161tam je kapitalistima i profesorima da je zloupotrebljavaju do mile volje. Ali imaginaciju ne dam.<\/p>\n

Imaginacija nije sredstvo za sticanje novca. Nema je u re\u010dniku pravljenja profita. Ona nije oru\u017eje, mada su iz nje potekla sva oru\u017eja i mada od nje zavisi njihova upotreba ili neupotreba, \u0161to, uostalom, va\u017ei i za sve drugi alatke i njihove upotrebe. Uobrazilja je fundamentalni na\u010din mi\u0161ljenja, su\u0161tinsko sredstvo postajanja i ostajanja ljudskim bi\u0107em. Ona je alat uma.<\/p>\n

Zato moramo nau\u010diti da je koristimo. Deca imaju imaginaciju kao \u0161to imaju telo, intelekt, jezi\u010dku sposobnost: sve ono \u0161to ima su\u0161tinski zna\u010daj za njihovu ljudskost i \u0161to treba da nau\u010de da koriste, i to dobro. U\u010denje, obuka i praksa otpo\u010dinju u detinjstvu i treba da se nastave kroz ceo \u017eivot. Mladim ljudskim bi\u0107ima je potrebno da ve\u017ebaju uobrazilju kao i sve druge va\u017ene \u017eivotne ve\u0161tine, telesne i mentalne, koje su im neophodne za rast, zdravlje, sposobnost i radost. Ta potreba postoji sve dok je um \u017eiv.<\/p>\n

Kada decu podsti\u010du da slu\u0161aju i u\u010de knji\u017eevnost svog naroda ili, u pisanim kulturama, da je \u010ditaju i razumeju, njihova uobrazilja dobija ogroman deo ve\u017ebe koja joj je potrebna.<\/p>\n

Ni\u0161ta drugo ne mo\u017ee tako dobro da poslu\u017ei, \u010dak ni druge umetnosti. Mi smo brbljiva vrsta. Re\u010di su krila na kojima lete i intelekt i imaginacija. Muzika, ples, likovne umetnosti i sve vrste zanata imaju klju\u010dni zna\u010daj za ljudski razvoj i blagostanje, i uvek je korisno savladati neku umetnost ili ve\u0161tinu; ali za obu\u010davanje uma da se odlepi od neposredne stvarnosti i da joj se vrati oboga\u0107en novim razumevanjem i novom snagom nema ni\u010deg boljeg od pesme i pri\u010de.<\/p>\n

Pomo\u0107u pri\u010de svaka kultura samu sebe defini\u0161e i u\u010di svoju decu kako da budu ljudi i pripadnici svog naroda \u2013 Hmong, !Kung, Kve\u010dua, Francuz, Kalifornjanin\u2026 Mi smo oni koji su stigli u \u010cetvrti svet\u2026 Mi smo nacija Jovanke Orleanke\u2026 Mi smo sinovi Sunca\u2026 Mi smo do\u0161li iz mora\u2026 Mi smo narod koji \u017eivi u sredi\u0161tu sveta.<\/p>\n

Narod koji ne \u017eivi u sredi\u0161tu sveta, onako kako su to definisali i opisali pesnici i pripoveda\u010di, ne ose\u0107a se dobro. Sredi\u0161te sveta je tu gde ti \u017eivi\u0161. Tu gde mo\u017ee\u0161 da di\u0161e\u0161. Tu gde zna\u0161 kako se \u0161ta radi, kako se \u0161ta ispravno, dobro radi.<\/p>\n

Dete koje ne zna gde je sredi\u0161te \u2013 gde je dom, \u0161ta je dom \u2013 vrlo se lo\u0161e ose\u0107a.<\/p>\n

Dom nisu mama i tata, i seka, i bata. Dom nije ono mesto gde ti uvek otvaraju vrata. To uop\u0161te nije mesto. Dom je ne\u0161to imaginarno.<\/p>\n

Dom nastaje kad ga zamisli\u0161. On je stvaran, stvarniji od bilo kog drugog mesta, ali ne mo\u017ee\u0161 do njega do\u0107i ako ti tvoji \u2013 ko god oni bili \u2013 ne poka\u017eu kako da ga zamisli\u0161. Oni ne moraju biti tvoja rodbina. Oni mo\u017eda nikad nisu govorili tvoj jezik. Mo\u017eda su mrtvi ve\u0107 hiljadu godina. Mo\u017eda su samo re\u010di od\u0161tampane na papiru, aveti glasova, senke umova. Ali oni mogu da ti poka\u017eu put do ku\u0107e. Oni su tvoja ljudska zajednica.<\/p>\n

Svako mora da nau\u010di kako da zamisli svoj \u017eivot, da ga izmisli, da ga predstavi u uobrazilji. Potrebno je da nas neko pou\u010di tim ve\u0161tinama; potrebni su nam vodi\u010di da nam poka\u017eu kako se to radi. Ina\u010de \u0107e na\u0161e \u017eivote zami\u0161ljati drugi ljudi.<\/p>\n

Ljudi su se uvek okupljali u grupe da bi zajedno zami\u0161ljali najbolji \u017eivot i pomagali jedni drugima da ga ostvare. Najva\u017eniji zadatak ljudske zajednice je da obezbedi saglasnost o tome \u0161ta nam je potrebno, kakav je \u017eivot vredan \u017eivljenja, \u0161ta \u017eelimo da na\u0161a deca u\u010de, kao i da nam omogu\u0107i saradnju u u\u010denju i pou\u010davanju kako bismo mogli da idemo putem koji smatramo najboljim.<\/p>\n

Male zajednice sa sna\u017enom tradicijom obi\u010dno nedvosmisleno znaju kojim putem \u017eele da idu, i njihovi pripadnici ve\u0161to prenose to znanje. Ali tradicija mo\u017ee da kristali\u0161e uobrazilju do te mere da je pretvori u oko\u0161talu dogmu i zabrani nove ideje. Ve\u0107e zajednice kao \u0161to su gradovi otvaraju ljudima prostor da zami\u0161ljaju alternative, da u\u010de od ljudi razli\u010ditih tradicija i da izumevaju sopstvene na\u010dine \u017eivota.<\/p>\n

Ali kako ima sve vi\u0161e alternativa, oni koji preuzimaju zadatak pou\u010davanja nailaze na slaba\u0161an dru\u0161tveni i moralni konsenzus o tome \u0161ta treba da pou\u010davaju \u2013 \u0161ta nam je potrebno, kakav bi \u017eivot trebalo da bude. U na\u0161e doba velikih populacija, stalno izlo\u017eenih reprodukovanim glasovima, slikama i re\u010dima u slu\u017ebi komercijalnog i politi\u010dkog profita, ima suvi\u0161e ljudi koji \u017eele i mogu da nas zamisle, prisvoje, oblikuju i kontroli\u0161u pomo\u0107u zavodljivih i mo\u0107nih medija. Ne mo\u017eemo o\u010dekivati da dete s\u00e2mo prokr\u010di put kroz tu d\u017eunglu.<\/p>\n

U stvari, niko ne mo\u017ee sam mnogo da uradi.<\/p>\n

Detetu je potrebno, svima nam je potrebno da na\u0111emo druge ljude koji su zamislili \u017eivot tako da to za nas ima smisla i da nam dopu\u0161ta izvesnu slobodu \u2013 i da te ljude slu\u0161amo. Ne da ih pasivno slu\u0161amo, ve\u0107 da ih \u010dujemo.<\/p>\n

Slu\u0161anje je zajedni\u010dki \u010din koji zahteva prostor, vreme i pa\u017enju.<\/p>\n

\u010citanje je sredstvo slu\u0161anja.<\/p>\n

\u010citanje nije tako pasivno kao slu\u0161anje i gledanje. To je radnja: ne\u0161to \u0161to radi\u0161. \u010cita\u0161 svojim tempom, sopstvenom brzinom; nema neprestane, nesuvisle, brbljive, bu\u010dne jurnjave i graje medija. Prima\u0161 ono \u0161to \u017eeli\u0161 da primi\u0161, ne ono \u010dime te sale\u0107u tako brzo, sna\u017eno i glasno da ne mo\u017ee\u0161 da se odbrani\u0161. Kada \u010dita\u0161 pri\u010du, ne\u0161to ti se govori, ali ti se ni\u0161ta ne prodaje. I mada smo obi\u010dno sami kad \u010ditamo, povezani smo s drugim umovima. Niko nam ne ispira mozak, ne vrbuje nas i ne iskori\u0161\u0107ava; udru\u017eeni smo \u010dinom imaginacije.<\/p>\n

Ne vidim za\u0161to mediji ne bi stvorili sli\u010dnu zajednicu komunikacije, onako kao \u0161to je to \u010desto uspevalo pozori\u0161tu u nekada\u0161njim dru\u0161tvima, ali o\u010digledno je da oni to ne \u010dine. Toliko su u vlasti reklamiranja i profitiranja da i najbolji ljudi koji u njima rade, pravi umetnici, \u010dak i ako su odoleli pritisku da se prodaju, bivaju udavljeni beskrajnom jurnjavom za ne\u010dim novim, preduzetni\u010dkom gramzivo\u0161\u0107u.<\/p>\n

Najve\u0107i deo knji\u017eevnosti i dalje odoleva vrbovanju prosto zato \u0161to su te knjige napisali ljudi koji vi\u0161e nisu \u017eivi, koji po definiciji nisu gramzivi.<\/p>\n

A mnoge \u017eive pesnike i romanopisce, mada njihovi izdava\u010di seku vene za bestselerom, i dalje manje motivi\u0161e \u017eelja za zaradom, a vi\u0161e \u017eelja da rade ono \u0161to bi verovatno radili besplatno kada ne bi morali da zara\u0111uju, to jest da upra\u017enjavaju svoju umetnost \u2013 da ne\u0161to naprave dobro, ba\u0161 kako treba. U pore\u0111enju s drugim stvarima knjige su, za\u010dudo, i dalje po\u0161tene i pouzdane.<\/p>\n

Naravno, to ne moraju biti \u201eknjige\u201c, ne mora biti mastilo na hartiji, ve\u0107 mo\u017ee biti treperenje elektronike na dlanu. Nesuvislo i komercijalizovano, crvoto\u010dno od pornografije, reklame i blebetanja, elektronsko izdava\u0161tvo onima koji \u010ditaju ipak nudi sna\u017eno novo sredstvo aktivne zajednice. Nije va\u017ena tehnologija. Va\u017ene su re\u010di. Deljenje re\u010di. Pokretanje uobrazilje \u010ditanjem re\u010di.<\/p>\n

Pismenost je va\u017ena zato \u0161to knji\u017eevnost jeste uputstvo za upotrebu. Najbolji priru\u010dnik koji imamo. Najkorisniji vodi\u010d za zemlju u koju smo do\u0161li kao posetioci, za \u017eivot.<\/p>\n

Iz knjige \u201cWords Are My Matter: Writings About Life and Books, 2000-2016 \/ Re\u010di su moja stvar: Zapisi o \u017eivotu i knjigama, 2000-2016\u201d.<\/p><\/blockquote>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Povodom odlaska Ursule K. Le Guin (21. oktobar 1929 \u2013 22. januar 2018) objavljujemo prevod njenog predavanja \u201cOperating Instructions\u201d iz 2002, objavljenog u jednoj od njenih poslednjih knjiga \u201cWords Are My Matter: Writings About Life and Books, 2000-2016 \/ Re\u010di su moja stvar: Zapisi o \u017eivotu i knjigama, 2000-2016\u201d.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-240437","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/240437","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=240437"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/240437\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=240437"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=240437"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=240437"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}