{"id":240178,"date":"2018-01-24T06:04:48","date_gmt":"2018-01-24T05:04:48","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=240178"},"modified":"2018-01-24T06:25:36","modified_gmt":"2018-01-24T05:25:36","slug":"ako-se-levica-sabere-stvari-se-mogu-drasticno-promeniti","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2018\/01\/24\/ako-se-levica-sabere-stvari-se-mogu-drasticno-promeniti\/","title":{"rendered":"Ako se levica sabere, stvari se mogu drasti\u010dno promeniti"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pobeda Sirize na gr\u010dkim parlamentarnim izborima 2015. godine obnovila je rasprave na gr\u010dkoj i evropskoj levici o nizu pitanja koja se ti\u010du Evropske unije, Evropske monetarne unije i alternativnih modela saradnje dr\u017eava u Evropi.<\/p>\n

Jedan od najve\u0107ih zagovornika napu\u0161tanja evrozone bio je Kostas Lapavicas, profesor ekonomije na Fakultetu za orijentalne i afri\u010dke studije Univerziteta u Londonu (School of Oriental and African Studies). Lapavicas se dugi niz godina bavi teorijom novca i veliki je kriti\u010dar postoje\u0107eg evropskog finansijskog sistema. Osim toga, bio je poslanik Sirize u gr\u010dkom parlamentu, a tako\u0111e je i dugogodi\u0161nji kolumnista britanskog lista Gardijan.<\/p>\n

Na poziv Centra za politike emancipacije odr\u017eao je predavanje \u201eZa socijalisti\u010dku strategiju u Evropi\u201c u beogradskom Domu sindikata, \u0161to je bio povod da razgovaramo s njim o zna\u010dajnim politi\u010dkim temama.<\/p>\n

Tvrdite da institucije Evropske unije i Evropske monetarne unije nisu neutralne, ve\u0107 da rade u ne\u010dijem interesu. Mo\u017eete li nam re\u0107i u \u010dijem interesu rade i za\u0161to se to de\u0161ava?<\/strong><\/p>\n

Nisu neutralne u smislu da nisu iznad klasnih podela i ideolo\u0161kih rasprava i borbi u evropskim dru\u0161tvima, u tom smislu nisu neutralne. Zapravo, mogu dati ja\u010du ocenu, institucije Evropske unije su inherentno neoliberalne, one su institucije neoliberalizma u Evopi. To je logi\u010dno. Zato \u0161to, ukoliko \u017eelite da uspostavite jedinstveno tr\u017ei\u0161te, \u0161to ove institucije \u017eele, onda se trudite da sprovodite neoliberalne politike. To zna\u010di da ove institucije rade u interesu krupnog biznisa, velikih banaka i protiv interesa radnih ljudi.<\/p>\n

Mo\u017eete li to da objasnite va\u0161u tezu da u Evropskoj uniji postoje zemlje jezgra, ali da postoje i dve periferije?<\/strong><\/p>\n

Zapravo, postoje vi\u0161e od dve periferije. Mo\u017eemo podeliti zemlje Evropske unije u nekoliko grupa, balti\u010dke dr\u017eave su jedna, na primer. Neke dr\u017eave na Balkanu, kao \u0161to su Rumunija, Bugarska, druga\u010dije su od ostalih. Jasno je da su one periferne dr\u017eave. Ali postoje dve bitne i jasne periferije. Periferija unutar Evrozone \u2013 ju\u017ena periferija \u2212 i druga, centralnoevropska periferija.<\/p>\n

Zemlje ju\u017ene periferije su \u0160panija, Portugal i Gr\u010dka, dr\u017eave sa slabom industrijom, velikim, ali nekompetitivnim uslu\u017enim sektorom i velikim javnim sektorom, koji ne mo\u017ee da stvori poslove, tako da to vodi velikoj nezaposlenosti. Centralnoevropska periferija je druga\u010dija. Neke dr\u017eave su reindustrializovane, nemaju toliko jak uslu\u017eni sektor, nezaposlenost nije visoka u pore\u0111enju sa Jugom, javni sektor je nerazvijen, ali ove zemlje su potpuno zavisne od Nema\u010dke. To su ekonomije koje ne razvijaju sopstvene investicione i proizvodne kapacitete. Dakle, razli\u010dite putanje, razli\u010dite periferije.<\/p>\n

Kakav je uticaj Evropske monetarne unije na ekonomije balkanskih perifernih zemalja, kao \u0161to je Srbija, a koje nisu \u010dlanice Evropske unije?<\/strong><\/p>\n

Evropska unija je veoma zna\u010dajan ekonomski entitet za Srbiju. Bez obzira \u0161ta se de\u0161ava politi\u010dki, zapadna i centralna Evropa su veoma zna\u010dajne za Srbiju, zato \u0161to se Srbija tu nalazi geografski, ekonomski i kulturno. Srbija \u0107e trgovati sa ovim dr\u017eavama, ljudi iz Srbije \u0107e verovatno emigrirati tamo i investicije \u0107e dolaziti odatle. To je veoma star fenomen za Balkan, ni\u0161ta novo u tom smislu. Ali Evropska unije je napravila klju\u010dnu razliku u smislu da je ona veoma mo\u0107an blok. Ona postavlja \u0161ire uslove trgovine za Srbiju, i pravi jake podsticaje da Srbija sprovodi neoliberalne politike u cilju ispunjenja zahteva Evropske unije. Tako da, ona radi kao disciplinuju\u0107a sila na Srbiju. Prednosti koje nudi mi nisu jasne. Trgovinski bilans Srbije je u deficitu, ne dolazi puno investicija, ne vidim da je do\u0161lo do ekonomskog rasta, samo veoma jak disciplinuju\u0107i pritisak da se sprovode neoliberalne politike.<\/p>\n

Kakva bi onda trebalo da bude pozicija balkanskih zemalja koje nisu deo Evropske unije prema evropskim integracijama?<\/strong><\/p>\n

Veoma je te\u0161ko dr\u017eati sebe odvojenim i u nekom smislu izolovanim, kao mala balkanska zemlja.Vidim pote\u0161ko\u0107e za dr\u017eave kao \u0161to su Albanija ili Srbija. Naravno, Albanija i Srbija nisu iste veli\u010dine, ali su i dalje veoma male u pore\u0111enju sa Evropom. Mogu da vidim pote\u0161ko\u0107e iz perspektive tih zemalja. Moj savet je da treba da budete veoma oprezni, da ne verujete evropskim propagandistima i da se fokusirate na ekonomski rast uz dru\u0161tvene promene, dru\u0161tvene reforme i dru\u0161tvenu transformaciju. To je ono \u0161to bi zemlje van Evropske unije trebalo da rade, a ne da o\u010dajni\u010dki \u017eele ulazak u Evropsku uniju. Veoma bitna stvar je da promenite odnos snaga u korist radnih ljudi i da usmerite zemlju ka rastu. Poku\u0161aj ulaska zemlje u Evropsku uniju uop\u0161te nije garancija da \u0107e se to dogoditi.<\/p>\n

Smatrate da bilo koja leva politi\u010dka organizacija u evropskim zemljama treba da se zala\u017ee za napu\u0161tanje monetarne unije i Evropske unije. Mo\u017eete li da nam ka\u017eete za\u0161to?<\/strong><\/p>\n

Evropska monaterna unija je propala monetarna unija u smislu onoga \u0161to je obe\u0107ala da \u0107e ispuniti. Opstala je do sada uprkos krizi, tako \u0161to je nametala sve tro\u0161kove krize slabijim zemljama i tako ih stavljala u periferni polo\u017eaj, gde \u0107e te zemlje i ostati. Ona je tako\u0111e i mehanizam neoliberalnog disciplinovnja zemalja i ne nudi nikakve perspektive rasta, nema mogu\u0107nosti za reforme. Ona je u stvari porok za ljude koji \u017eive u Evropi. \u0160to pre je se Evropa otarasi, a pogotovo manje zemlje, bolje za njih. Periferne zemlje bi jednostavno trebalo da napuste monetarnu uniju.<\/p>\n

Evropska unija, \u0161ire govore\u0107i, jeste druga\u010dije i kompleksije pitanje. Zato \u0161to sa Evropskom unijom imamo veliki broj trgovinskih, investicionih, \u0161irih ekonomskih i dru\u0161tvenih interakcija. Rekao bih da manje dr\u017eave treba da razviju (smisle) industrijsku i trgovinsku politiku koja je dobra za njih, \u0161to nije isto \u0161to i pripadanje jednistvenom tr\u017ei\u0161tu i prihvatanje slobodne razmene dobara i usluga. Ako tako ne\u0161to podrazumeva direktno sukobljavanje sa Evropskom unijom i uspostavljanje odvojenih sporazuma i druga\u010dijih trgovinskih re\u017eima, onda je tako ne\u0161to neophodno. Ako to na kraju zna\u010di i izlazak iz Unije, onda jedna dr\u017eava treba da je napusti.<\/p>\n

Britanci su glasali za napu\u0161tanje Unije. Koje je Va\u0161e mi\u0161ljenje o Bregzitu?<\/strong><\/p>\n

Bregzit je posledica velikih dru\u0161tvenih tenzija koje su ja\u010dale u britanskom dru\u0161tvu prethodne \u010detiri decenije. Siroma\u0161ni ljudi u Britaniji i radni\u010dka klasa frustrirani su nakon dekade kontinuiranog pritiska na plate, lo\u0161ih poslova, visokih tro\u0161kova stanovanja, i tako dalje. Shvatili su da su neoliberalne politike lo\u0161e za njih. Postoji bes prema delovima dru\u0161tva koji podr\u017eavaju i sprovode neoliberalizam (neoliberalne politike). To je klju\u010dno za razumevanje Bregzita. Na vrhu dru\u0161tva je, tako\u0111e, podela oko toga \u0161ta raditi sa Evropom, gde ve\u0107ina mo\u0107nika \u017eeli da ostane u Evropskoj uniji, ali postoje i delovi koji \u017eele da je napuste. Bregzit je omogu\u0107io siroma\u0161nima da izraze svoj bes protiv onoga \u0161to se de\u0161ava u Britaniji poslednjih nekoliko godina, i usmerio je taj bes ka Evropskoj uniji. Ovo je veoma va\u017ean razvoj situacije, zato \u0161to stvara priliku za velike dru\u0161tvene promene u Britaniji. Kada se dru\u0161tvo rascepi na takav na\u010din i kada siroma\u0161ni zaista mogu da izraze \u0161ta \u017eele, tada svi uzimaju njihovo mi\u0161ljenje u obzir. To je vreme za dru\u0161tvene promene. Upravo to se trenutno de\u0161ava. Bregzit je siroma\u0161ne u\u010dinio vidljivim i stvorio je mogu\u0107nost za dru\u0161tvene promene koje imaju svoje ime: zovu se Laburisti\u010dka partija i D\u017eeremi Korbin.<\/p>\n

Smatrate da treba redefinisati koncepte narodne i nacionalne suverenosti. Kakva je uloga demokratije u ta dva koncepta?<\/strong><\/p>\n

Demokratija je klju\u010dna. Levica je uvek bila za demokratiju. Za nas, demokratija je klju\u010dni koncept, ali demokratija se mora razumeti u skladu sa tradicijom levice. Demokratija mora imati klasnu dimenziju, to nije ne-klasni koncept. Naravno, mi smo opredeljeni za klasno zasnovane demokratske prakse, a ono \u0161to vidimo u Evropskoj uniji je sistemati\u010dno zaobila\u017eenje demokratije, \u0161to je postalo jasno za vreme krize. O\u010digledno je za\u0161to se to de\u0161ava. Kada branite interese krupnog biznisa, poslednja stvar koju \u017eelite je demokratija koja daje re\u010d radnim ljudima, koja dozvoljava siroma\u0161nima da odlu\u010duju o politikama. To stvara rizik za kapital.<\/p>\n

Krupni biznis \u017eeli da odre\u0111ena pitanja tretira kao tehnokratska i nau\u010dna, a koja su onda van doma\u0161aja demokratskog procesa. Tako u praksi neoliberalizam i Evropska unija zaobilaze demokratiju. Zna\u010daj narodnog suvereniteta je u tom smislu jasan \u2013 zaobila\u017eanje demokratije zna\u010di da se ljudima oduzima mo\u0107, oni gube suverenitet. Demokratija je za levicu mo\u0107 obi\u010dnih ljudi. Narodni suverenitet podrazumeva mogu\u0107nost da uti\u010dete na to \u0161ta se de\u0161ava na poslu, mestu gde \u017eivite, na politike koje dr\u017eava sprovodi. Odatle levica treba da po\u010dne, kada se zala\u017ee za narodni suverenitet. To \u0107e, tako\u0111e, pozitivno uticati na dr\u017eavni suverenitet. Zato \u0161to je bez narodnog suvereniteta dr\u017eavni suverenitet samo nacionalizam, otrovna ideja suprotstavljanja drugim nacijama i drugim ljudima. Levica se ne zala\u017ee za to. Mi \u017eelimo narodni suverenitet i naravno dr\u017eavnu nezavisnost, kao i mogu\u0107nost da se borimo za sebe, da branimo svoje interese. To je osnova internacionalizma.<\/p>\n

Da li to podrazumeva promenu liberalnodemokratskih institucija u korist nekih drugih modela demokratije?<\/strong><\/p>\n

Da, naravno da to podrazumeva. Na primer, u slu\u010daju Gr\u010dke ili bilo gde drugde, parlamentarna demokratija je o\u010digledno propala. Parlament je postao mesto gde se vode besmislene rasprave, isprazni razgovori, samo prazne re\u010di. Jasno je da je Gr\u010dkoj neophodna ustavotvorna skup\u0161tina koja bi zapo\u010dela proces restrukturiranja politi\u010dkog sistema dozvoljavaju\u0107i narodnom suverenitetu da se razvije. Parlament je u ve\u0107ini mesta u Evropi mesto gde se ne mo\u017ee \u010duti glas siroma\u0161nih. To je mesto koje je popunjeno advokatima, doktorima i gra\u0111evinskim in\u017eenjerima i ne daje priliku radu da izrazi svoje zahteve. Potrebne su nam nove institucije, neophodno je po\u010deti sa ustavotvornom skup\u0161tinom, a zatim se treba spu\u0161tati ka ni\u017eim nivoima kako bi se narodni suverenitet ostvario pomo\u0107u participativne demokratije na lokalnom nivou. To je na\u0161 izazov, trenutno.<\/p>\n

U nekim evropskim dr\u017eavama siroma\u0161ni i radni\u010dka klasa glasaju za ekstremno desni\u010darske partije. Prema va\u0161em mi\u0161ljenju, gde je problem i \u0161ta bi levica trebalo da radi u vezi sa tim?<\/strong><\/p>\n

To je veliki problem, ali na neki na\u010din je prirodni ishod dve stvari. Prvo, radni ljudi u Evropi su podvrgnuti neprekidnom pritisku neoliberalnih sila i politika. Ovaj pritisak je podrazumevao gubitak kontrole, gubitak suvereniteta. U pro\u0161losti, levica je uvek bila aktivna u takvim situacijama, obja\u0161njavaju\u0107i radnim ljudima klasnu prirodu onoga \u0161to se de\u0161ava i rade\u0107i na stvaranju boljeg dru\u0161tva. Levica je bila integralni deo siroma\u0161nih delova dru\u0161tva, a to sada nije slu\u010daj. Ve\u0107ina levice je odse\u010dena od radnih ljudi, prese\u010dena je veza sa radnim ljudima, a to stvara nepoverenje i nedostatak organske povezanosti. Drugo, ve\u0107i deo levice nije imao hrabrosti da zauzme antiestabli\u0161ment poziciju u takvoj situaciji i da pozove radne ljude da sru\u0161e postoje\u0107e institucije i establi\u0161ment. Agenda ve\u0107eg dela levice ti\u010de se samo popravljanja stvari. Kombinacija ova dva \u2013 odse\u010denosti od radnih ljudi i nedovoljne radikalnosti u re\u0161avanju problema radnih ljudi \u2212 jeste smrtonosna. Onda se radni ljudi okre\u0107u desnici. Ne radi se o tome da desnica pobe\u0111uje, ve\u0107 je levica odsutna, to je pravi problem. Ako se levica sabere, stvari se mogu drasti\u010dno promeniti.<\/p>\n

Kakvo je va\u0161e mi\u0161ljenje o levom populizmu, strategiji koju koriste Podemos u \u0160paniji i \u017dan-Lik Melan\u0161on u Francuskoj?<\/strong><\/p>\n

Imam ambivalentan odnos prema tim stvarima. Prepoznajem da je u Francuskoj i \u0160paniji uloga Melan\u0161ona i Podemosa veoma zna\u010dajna u mobilizaciji duha radikalizma. Ali obe ove opcije su problemati\u010dne, mada na druga\u010diji na\u010din. Izme\u0111u ostalog, obe su evoulirale bez referisanja na istorijske oblike organizacije koje poznajemo na levici. Istorijski oblici organizacije levice mo\u017eda jesu bili na neki na\u010din neuspe\u0161ni, ali to ne zna\u010di da se iz njih ne mo\u017ee ne\u0161to nau\u010diti ili da organizacija ne bi trebalo da postoji. \u0160tavi\u0161e, Podemos, i jo\u0161 vi\u0161e Melan\u0161on, okre\u0107u se oko li\u010dnosti, skoro oko kulta li\u010dnosti. To je veoma problemati\u010dno i daje im populisti\u010dku dimenziju. Vidim probleme koji se mogu pojaviti, \u010dak i politi\u010dka \u010dudovi\u0161ta. Levica je oduvek radila u formi demokratske organizacije, potrebna nam je demokratska organizacija. Ona mora imati horizontalnu dimenziju, ali i vertikalnu strukturu. Kult vo\u0111e nije deo levice, levica tako ne funkcioni\u0161e. Tako\u0111e, organizacija mora biti ukorenjena u najsiroma\u0161nijim delovima dru\u0161tva i u radni\u010dkoj klasi.<\/p>\n

\u0160ta se ta\u010dno doga\u0111a u Gr\u010dkoj? Siriza polako gubi vlast\u2026<\/strong><\/p>\n

Siriza ne gubi vlast, Siriza je izgubila uticaj i ne\u0107e povratiti svoju staru izbornu snagu. Ali trenutno je na vlasti, i tu \u0107e ostati do slede\u0107ih izbora kada budu bili odr\u017eani. Siriza je sada partija establi\u0161menta, koja sprovodi politike spasavanja banaka, mere \u0161tednje, neoliberalizam, sve. Ona je vrlo poslu\u0161na prema kreditorima i postala je integralni deo gr\u010dkog politi\u010dkog sistema. Vi\u0161e nema ni\u010dega levi\u010darskog i radikalnog kod Sirize. Ovakav razvoj situacije je imao izuzetno negativan uticaj na levicu uop\u0161te. Levica je izgubila kredibilitet i moralni ugled, tako da je ljudi napu\u0161taju. Partije levo od Sirize su fragmentirane. Ljudi se protive politikama koje se trenutno sprovode, ali s obzirom na to da nema koherentne alternative na levici, oni se okre\u0107u desnici. Situacija je veoma nestabilna na srednji rok. Izuzetno sam zabrinut da \u0107emo, kada narodni bes opet eksplodira, videti veoma problemati\u010dne fenomene.<\/p>\n

Odlu\u010dili ste da napravite novu organizaciju \u2013 Narodno jedinstvo. Mo\u017eete li nam re\u0107i ne\u0161to vi\u0161e o svojoj organizaciji?<\/strong><\/p>\n

Narodno jedinstvo nastalo je odmah nakon drugih izbora 2015. godine, nakon predaje Sirize. Imalo je zna\u010dajnu perspektivu sa kojom je po\u010delo, ali nije uspelo zbog nekih unutra\u0161njih problema, birokratske organizacije i nedostatka mogu\u0107nosti da pri\u0111e \u0161irim slojevima ljudi. Tako da je njegov uticaj opao. Ono \u0161to je Gr\u010dkoj potrebno jeste novo politi\u010dko prisustvo, novi politi\u010dki agens, nova partija koja bi bila u mogu\u0107nosti da ujedini struje koje su protiv spasavanja banaka, te da predlo\u017ei gr\u010dkom narodu ne\u0161to novo. To je veoma te\u0161ko uraditi zbog podela, rasprava i sekta\u0161tva unutar levice.<\/p>\n

Koje su politike koje bi jedna leva partija trebalo da sprovodi dok je na vlasti, bilo da se nalazi u zemlji jezgra ili na perferiji?<\/strong><\/p>\n

Svaka zemlja bi trebalo da razvije sopstvenu strategiju kako bi se zadovoljile sopstvene potrebe. U Evropskoj uniji je 28 zemalja i ne mo\u017eete imati jednu politiku za levicu. Ali \u0161ire govore\u0107i, periferne dr\u017eave bi se suo\u010dile sa druga\u010dijim zadacima u pore\u0111enju sa dr\u017eavama jezgra. Periferne dr\u017eave treba da napuste monetarnu uniju i treba da sprovedu politike ponovnog osna\u017eivanja industrije. Potrebne su i politike redistribucije dohotka, nacionalizacije banaka i preusmeravanje produktivnih snaga ka rastu kako bi se promenio odnos snaga u korist rada, a protiv kapitala.<\/p>\n

Veoma je va\u017eno da i zemlje jezgra usvoje sli\u010dan put \u2212 napu\u0161tanje neoliberalizma. Ali zemlje jezgra moraju odigrati i vode\u0107u ulogu u razvoju me\u0111unarodnih oblika ekonomske saradnje i drugih interakcija koje su nam neophodne u Evropi. Stvaranje predloga na ovim osnovama zadatak je evropske levice u Nema\u010dkoj, Francuskoj, Italiji. Trebalo bi da iza\u0111u sa predlozima kako zameniti Evropsku monetarnu uniju i Evropsku uniju. Kakve vrste monetarnih i trgovinskih aran\u017emana izme\u0111u zemalja Evrope su nam potrebne, kada one povrate suverenitet? Kako kontrolisati kretanje kapitala? Kako kontrolisati banke? Kako kontrolisati trgovinu? Levica se zala\u017ee za kontrolu, zato \u0161to su to osnove pravog internacionalizma. To su pitanja sa kojima vode\u0107i delovi levice u Evropi moraju da se suo\u010de.<\/p>\n

Ma\u0161ina<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kostas Lapavicas: Levica se zala\u017ee za kontrolu, zato \u0161to su to osnove pravog internacionalizma. To su pitanja sa kojima vode\u0107i delovi levice u Evropi moraju da se suo\u010de<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-240178","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/240178","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=240178"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/240178\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=240178"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=240178"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=240178"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}