{"id":240023,"date":"2018-01-21T09:03:50","date_gmt":"2018-01-21T08:03:50","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=240023"},"modified":"2018-01-21T09:05:34","modified_gmt":"2018-01-21T08:05:34","slug":"pax-sinica","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2018\/01\/21\/pax-sinica\/","title":{"rendered":"Pax Sinica"},"content":{"rendered":"

Autor: Branko Milanovi\u0107<\/strong><\/p>\n

\"\"<\/a>

Branko Milanovi\u0107<\/p><\/div>\n

\u201cKada Kina zavlada svetom\u201c (bez upitnika i bez kondicionala) je debela i pomalo repetitivna knjiga od 700 strana u kojoj Martin Jacques poku\u0161ava da odgovori na nekoliko pitanja koja danas mnogi postavljaju: Ho\u0107e li se ekonomski rast u Kini nastaviti? Ho\u0107e li Kina postati vi\u0161epartijska demokratija? Kako \u0107e izgledati svet kojim dominira Kina?<\/p>\n

U odgovoru na prvo pitanje Jacques nema nikakvih dilema: Kina \u0107e u\u0107i (kao \u0161to ve\u0107 \u010dini; izdanje koje sam \u010ditao objavljeno je 2012) na polje visokih tehnologija i proizvodnje s visokom dodatom vredno\u0161\u0107u, pa \u0107e njen rast i u doglednoj budu\u0107nosti biti visok.<\/p>\n

\u0160to se ti\u010de drugog pitanja, Jacques je oprezniji: Kina bi mogla postati vi\u0161epartijska demokratija, ali ako Komunisti\u010dka partija bude kontrolisala taj proces, verovatnije je da \u0107e novonastali sistem li\u010diti na kombinaciju Singapura, koji je de facto jednopartijska dr\u017eava, i Japana, zemlje u kojoj sukobi frakcija unutar Liberalne partije imaju vi\u0161e uticaja na politi\u010dki \u017eivot nego borba izme\u0111u partija.<\/p>\n

Autor s prezirom odbacuje na zapadu popularnu ideju da \u0107e vi\u0161i nivo obrazovanja i rast prihoda kvazi-automatski dovesti do ja\u010danja zahteva da se uspostavi demokratija (ali dopu\u0161ta mogu\u0107nost da za 20 \u201eili verovatno vi\u0161e\u201c godina Komunisti\u010dka partija vi\u0161e ne bude na vlasti). Jacques veruje da zbog konfucijanske tradicije vladarske \u201evrline\u201c, koja naglasak stavlja na kvalitet uprave a ne na na\u010din na koji se upravlja\u010di biraju, Kina predstavlja poseban slu\u010daj. Mo\u017eda je u pravu\u2026 a mo\u017eda i nije: to niko ne zna. To je i dobra ilustracija rizika koja nose predvi\u0111anja budu\u0107nosti. Knjiga je pisana dok je Bo Silaj jo\u0161 vodio bitku za vrhovnu vlast, pre nego \u0161to je Si \u0110inping preuzeo vo\u0111stvo i po\u010deo da sprovodi politiku \u201eokreta zavrtnja\u201c. Ne sumnjam da bi u prognozama trajanja vlasti Komunisti\u010dke partije Jacques danas bio odmereniji.<\/p>\n

\u017delim da se fokusiram na tre\u0107e pitanje. Tu su autorova razmi\u0161ljanja, rekao bih, najzanimljivija. Kako \u0107e uspon Kine uticati na me\u0111unarodni politi\u010dki poredak? Dva dugoro\u010dna faktora (koje razmatra u 7. i 8. poglavlju) ovde imaju najva\u017eniju ulogu. Prvo, kao \u0161to Jacques tvrdi, Kina nije nacionalna dr\u017eava ve\u0107 dr\u017eava civilizacija koja sebe vidi kao sto\u017eer Azije (i po ekstenziji \u010ditavog sveta). Kini ne smetaju \u201etrabantski odnosi\u201c u kojima pot\u010dinjena strana u\u017eiva punu slobodu da unutra\u0161nje poslove ure\u0111uje kako god \u017eeli, kao i znatnu slobodu u me\u0111unarodnim odnosima. Drugi va\u017ean element je duboko usa\u0111eni rasizam ili nesposobnost da se razumeju \u201edrugi\u201c, \u0161to se (kao \u0161to \u0107u tvrditi u nastavku) mo\u017ee dovesti u vezu ili \u010dak ponuditi kao obja\u0161njenje za prili\u010dno benevolentan pristup me\u0111unarodnim odnosima.<\/p>\n

Takve \u201etrabantske\u201c odnose autor poredi sa aktuelnom zapadnom teorijom me\u0111unarodnih odnosa izgra\u0111enom na konceptu nacionalne dr\u017eave. Ta razlika izme\u0111u zapada i Kine, veruje Jacques, daje nam optiku pomo\u0107u koje treba istra\u017eivati me\u0111unarodni sistem koji bi Kina mogla izgraditi. Ali razlika je mo\u017eda manja nego \u0161to se na prvi pogled \u010dini. Dva poslednja svetska hegemona, Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Dr\u017eave, imali su donekle sli\u010dan pristup me\u0111unarodnim odnosima. Velika Britanija je vladala polovinom sveta primenjuju\u0107i fleksibilan sistem koji je uklju\u010divao gotovo nezavisne dr\u017eave kao \u0161to su Australija i Kanada, kao i protektorate i kolonije. Mnogi saveznici Sjedinjenih Dr\u017eava bili su (i ostali) sli\u010dni protektoratima. Italija ili Ju\u017ena Koreja mogu da rade manje-vi\u0161e \u0161ta \u017eele na unutra\u0161njem planu (osim da dopuste komunistima da preuzmu vlast), ali su ograni\u010dene u spoljnoj politici. U doba poslednjih hegemona dr\u017eave nisu bile ni savr\u0161eno ravnopravne, kako bi po teoriji trebalo da bude, niti su saveznici hegemona morali da se slepo pridr\u017eavaju propisanih politika u spoljnim odnosima. U tom smislu nije sasvim jasno \u010dime se kineski koncept \u201etrabantske vladavine\u201c razlikuje od onoga \u0161to su zapadne sile radile poslednjih 150 godina.<\/p>\n

Ipak, zahvaljuju\u0107i manjku interesovanja za \u201edruge\u201c i kompleksu superiornosti mogu\u0107e je da \u0107e svet kojim dominira Kina biti mirnije mesto. To je realna mogu\u0107nost (jedna od \u010detiri koje Jacques razmatra u 11. poglavlju). Empirijski posmatrano, Kina je u poslednjih pola veka imala samo jednu vojnu avanturu u inostranstvu (rat protiv Vijetnama) i nekoliko pograni\u010dnih sukoba. Drugi hegemoni, Sovjetski Savez i Sjedinjene Dr\u017eave, bili su mnogo ratoborniji: Sovjetski Savez je u\u0161ao u \u010cehoslova\u010dku i Avganistan, a Sjedinjene Dr\u017eave su izvr\u0161ile invaziju ili napale Vijetnam, Dominikansku Republiku, Panamu, Liban, Avganistan, Srbiju, Irak i Libiju, da ne pominjemo ru\u0161enja nepo\u017eeljnih re\u017eima. Dakle, Kina je, bar dosad, na me\u0111unarodnoj sceni bila miroljubiva zemlja. Mogu\u0107e je da kineski pacifizam ima i dublje korene: kao \u0161to prime\u0107uje Jacques, Kinezi rado ukazuju na kontrast izme\u0111u istra\u017eiva\u010dkih i prijateljskih misija slavnog admirala \u017deng Hea i osvaja\u010dkih i plja\u010dka\u0161kih pohoda velikih evropskih sila.<\/p>\n

Ipak, mo\u017ee se postaviti pitanje da li je Kina bila miroljubiva samo zato \u0161to je bila slaba, zato \u0161to je Deng Sjaopingu bilo potrebno bar stotinu godina mira? Da li je \u201eskrivala snagu da bi kupila vreme\u201c? Da li \u0107e dominantna Kina tako\u0111e ru\u0161iti re\u017eime koji joj se ne dopadaju? Jacques ne postavlja to pitanje, ali iz njegovih stavova sledi da se to ne\u0107e dogoditi jer Kina nije zainteresovana da svoj model izvozi u ostatak sveta.<\/p>\n

Tu na scenu stupa usa\u0111eni ose\u0107aj superiornosti. Ako verujete da su drugi zaista su\u0161tinski druga\u010diji (i inferiorni), onda vam verovatno ne\u0107e biti va\u017eno u kakvim re\u017eimima \u017eive, dokle god ti re\u017eimi prihvataju sizerenski odnos i ne predstavljaju pretnju. Kineski ose\u0107aj superiornosti tako proizvodi uzdr\u017eanost i mogao bi, paradoksalno, doneti doba relativnog mira.<\/p>\n

Da li \u0107e se to zaista dogoditi \u2013 i da li \u0107e Kina ikada postati globalni hegemon \u2013 to niko ne mo\u017ee znati (u to sam svakako manje uveren nego autor). Ali jedna stvar je, pi\u0161e Jacques, izvesna: \u201eUsponom Kine kao globalne sile sve je relativizovano. Zapad se navikao na ideju da je ovaj svet njegov svet; da je me\u0111unarodna zajednica njegova zajednica; da su me\u0111unarodne institucije njegove institucije\u2026 da su univerzalne vrednosti njegove vrednosti\u2026 Ali vi\u0161e nije tako.\u201c<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/Global inequality<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Mogu\u0107e je da \u0107e svet kojim dominira Kina biti mirnije mesto<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-240023","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/240023","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=240023"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/240023\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=240023"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=240023"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=240023"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}