{"id":239845,"date":"2018-01-17T09:22:21","date_gmt":"2018-01-17T08:22:21","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=239845"},"modified":"2018-01-17T09:22:21","modified_gmt":"2018-01-17T08:22:21","slug":"sta-nije-socijalna-pravda","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2018\/01\/17\/sta-nije-socijalna-pravda\/","title":{"rendered":"\u0160ta nije socijalna pravda?"},"content":{"rendered":"

Autor: Todor Kulji\u0107<\/strong><\/p>\n

\"\"<\/a>Danas je sve manje saglasnosti oko toga \u0161ta je socijalna pravda. Nije samo dru\u0161tvo u krizi nego je i paradigma o socijalnoj pravdi u razvijenom kapitalizmu u neprogresivnoj krizi. Promenili su se hegemoni kriteriji vrednovanja socijalne pravde. Globalizovani i deregulisani kapitalizam nametnuo je novi odnos izme\u0111u normi socijalne pravde i drugih priznatih eti\u010dkih normi. Istori\u010dnost kod tuma\u010denja socijalne pravde tra\u017ei suo\u010davanje dve vremenske perspektive. U imanentnom smislu se kriteriji pravednosti procenjuju na temelju dominantne epohalne svesti i sa stanovi\u0161ta hegemonog duha vremena. Druga, transneuntna perspektiva na socijalnu pravdu gleda u \u0161irem istorijskom sklopu, unutar \u0161ire istorijske celine koja pored aktuelne realnosti uklju\u010duje i pro\u0161la stanja, ali i vizije i alternative. Kod prve je socijalna nepravda moralni skandal (koji treba osu\u0111ivati), kod druge se ista ti\u010de dezintegracije dru\u0161tva (koje treba menjati). Re\u010dene razlike mo\u017ee pojasniti odgovor na pitanje \u0161ta nije socijalna pravda?<\/p>\n

Nije subjektivna vrlina mudrog vladara, zakonodavca niti aktivnost mo\u0107ne ustanove koja \u0161titi jednakost, nego je sistemski osigurana, institucionalizovana pravna negacija materijalne nejednakosti. Nije razborito subjektivno htenje, nego objektivno na\u010delo dru\u0161tvene integracije koje se ne iscrpljuje u pravnoj sigurnosti iako je ova njen preduslov. Nije milosr\u0111e, ni savest niti za\u0161tita slabih. Nije rezultat promenljive altruisti\u010dke svesti, nego je uvek plod tvrdih odnosa mo\u0107i. Nije formalna jednakost svih gra\u0111ana pred sudom, ni postojana kolektivna moralna svest, kao ni po\u017eeljna nepristrasnost i \u010destitost nosilaca sudske funkcije, nego je sistemski osigurano i institucionalizovano pravo na nezakinutu punu vrednost vlastitog rada. Zato \u0161to se kosi sa prisvajanjem rezultata unajmljenog rada na temelju monopola na svojinu (profit), socijalna pravda nije ravnodu\u0161na prema grupnim (klasnim i slojnim) nejednakostima ni prema mehanizmima koji ih produbljuju. Ne mo\u017ee se u celini definisati unutar srodnih pravnih pojmova (pravednost, pravdoljubivost i pravi\u010dnost), nego pre unutar \u0161irih socijalnih teorija koje se bave vizijom po\u017eeljnog dru\u0161tva. Nije njena uloga tehni\u010dkopravne prirode (correctris legis) kakva je ina\u010de uloga pravi\u010dnosti kada ispravlja op\u0161tost pravne formulacije i kada ubla\u017eava pozitivisti\u010dki formalizam zakona. Ne iscrpljuje se u te\u017enji za formalnom jednako\u0161\u0107u i legalnom za\u0161titom slabije strane, nego stremi dubljim ciljevima \u2013 materijalnoj pravdi. Nije kod socijalne pravde re\u010d o sadr\u017eaju preporuke da pri tuma\u010denju zakona, kako je pisao Anri Kapitan, pravni\u010dki duh treba ubla\u017eavati socijalnim duhom ako se \u017eeli izbe\u0107i \u017ertvovanje istine logici. Re\u010dju, nije to pravda koja zavisi od li\u010dne procene i od dobre volje, nego je segment materijalnog prirodnog prava koje treba da bude osigurano u najvi\u0161im zakonskim aktima. Ta\u010dnije re\u010deno, ova pravda ne izvire iz formalnog, nego iz materijalnog prirodnog prava koje je ja\u010de od svakog propisa i koje dru\u0161tvenu nejednakost ne \u017ertvuje pravnoj sigurnosti ni neograni\u010denom prisvajanju dobara na temelju raznih monopola. Naprotiv, trudi se da ubla\u017ei nezaslu\u017eenu nejednakost po\u010detnih \u0161ansi u sticanju obrazovanja, zaposlenja i svojine. No\u0161ena materijalnim prirodnim, a ne pozitivnim pravom, socijalna pravda je u socijalno zgusnutom 20.veku zahvaljuju\u0107i druga\u010dijim odnosima globalne mo\u0107i bila kadra da legitimno ukida legalnost svojinskih poredaka koji su produbljivali nejednakost. Dakle, socijalna pravda nije izolovana distributivna pravda nezavisna od odnosa u sferi proizvodnje. Nije ni povremena socijalna pomo\u0107, nego sistemski osigurana nezakinuta naknada vrednosti ulo\u017eenog rada. Ne nastoji da ukine nejednakosti na nivou raspodele, nego na nivou proizvodnje koje se ti\u010du posedovanja i raspolaganja sredstvima za proizvodnju. U re\u010denom smislu je socijalna pravda izvorna, a ne izvedena kategorija, majka svih pravdi. Ne mo\u017ee se izvoditi iz pozitivnog prava i njegove proceduralne ravnopravnosti koja osigurava pravnu sigurnost i koju \u0161titi dr\u017eava, nego iz dubljeg umnog prirodnog prava koje nije darovano nego sa kojim se ra\u0111amo. Istinska socijalna pravda se zahteva odozdo, a ne daruje se odozgo.<\/p>\n

Danas u teoriji prevladava nehomogena socijalnoliberalna struja od D\u017eona Rolsa do Jirgena Habermasa koja re\u0161enje socijalne pravde vidi u dobrom postupku, u valjanoj proceduri. Legitimacija konkretnih socijalnopoliti\u010dkih normi tra\u017ei se u postupku demokratskog diskursa. Na kritici radikalnog materijalnog egalitarizma, a koji se vezuje za socijalisti\u010dke re\u017eime 20. veka, razvija se metodolo\u0161ki individualizam koji pitanja pravde ograni\u010dava na prava slobode pojedinca i na njegove \u017eivotne \u0161anse. Potiskuju se pitanja sistemske materijalne raspodele, a socijalna pravda se sve vi\u0161e centrira oko jednakosti u sferi procedure.<\/p>\n

Poistove\u0107ivanje jednakih \u0161ansi sa pravnom jednako\u0161\u0107u (a ne razmatranje solidarnosti ili realnih \u0161ansi za uspon ni\u017eih slojeva) jeste granica liberalnog horizonta pravednosti. A ova verzija jednakosti legitimi\u0161e se pre svega korektnom procedurom. Zov za pravednijom raspodelom i za solidarno\u0161\u0107u jeste danas apel za plemenitijom vla\u0161\u0107u unutar u osnovi prihvatljivog kapitalizma. Izbalansirani paket \u0161tednje (omiljena fraza savremenog EU kapitalizma) za jedne jeste ulaganje u ja\u010danje sistema koji osigurava uslove maksimiranja dobiti i uve\u0107anja svojine, a za druge je pogor\u0161anje uslova \u017eivota u socijalnodr\u017eavno osiguranom siroma\u0161tvu. Pomo\u0107 naddr\u017eavne EU je u osnovni kontingentna, karitatitna i ucenjiva\u010dka.<\/p>\n

Savremeni asimetri\u010dni odnos mo\u0107i izme\u0111u kapitala i rada olak\u0161ava ignorisanje socijalne pravde kao elementarnog kriterija ure\u0111enja zajedni\u010dkog \u017eivljenja. Nije socijalna pravda samo sna\u017eno na\u010delo \u010diji normativizam niko ne mo\u017ee osporavati, nego je i klasnoneutralna osnova socijalnog mira i dru\u0161tvene integracije. Socijalnu pravdu treba razlikovati od\u00a0 pojmova milosr\u0111e i solidarnost. Ovi potonji jesu srodni, ali ne istovetni i ne isklju\u010duju se u potpunosti nego mogu \u010dak i sapostojati. Razlikuju se po trajnosti osiguravanja materijalne jednakosti a, istorijski gledano, po na\u010dinu institucionalizacije i ideologizacije. Istorijski gledano, milosr\u0111e je hri\u0161\u0107anska vrlina, solidarnost je produkt gra\u0111anskog dru\u0161tva konkurencije, a socijalna pravda je nestali, ali veliki poku\u0161aj antikapitalisti\u010dkih socijalisti\u010dkih re\u017eima. Milosrdni spasavaju svoje du\u0161e, solidarni svoju savest, a zagovornici socijalne pravde jednakost uslova rada. Danas kod kritike nejednakosti prevladava filantropska solidarnost nad milosr\u0111em i socijalnom pravdom, ali to ne zna\u010di da \u0107e ova hijerarhizacija ostati ve\u010dna. Solidarnost i velikodu\u0161nost se mo\u017ee o\u010dekivati od drugih, socijalnu pravednost treba zahtevati. Razum se svodi na kalkulaciju i isplativost, um na solidarnost. Nema svojstva koje mo\u017ee nadoknaditi nedostatak pravde, sla\u017eu se i neki umereni liberali. Ali se ne sla\u017eu sa antikapitalisti\u010dkim postulatom da autenti\u010dni humanizam nastoji da ukine bedu na nivou proizvodnje, dok i najplemenitija liberalna filantropija to poku\u0161ava da ostvari tek na nivou poklona. U prvom slu\u010daju sistem se mo\u017ee menjati, u drugom samo oplemenjivati.<\/p>\n

Novi plamen<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Milosrdni spasavaju svoje du\u0161e, solidarni svoju savest, a zagovornici socijalne pravde jednakost uslova rada<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-239845","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/239845","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=239845"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/239845\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=239845"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=239845"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=239845"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}