{"id":239649,"date":"2018-01-13T07:11:10","date_gmt":"2018-01-13T06:11:10","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=239649"},"modified":"2018-01-13T07:11:10","modified_gmt":"2018-01-13T06:11:10","slug":"da-li-je-evropi-potrebna-unija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2018\/01\/13\/da-li-je-evropi-potrebna-unija\/","title":{"rendered":"Da li je Evropi potrebna unija"},"content":{"rendered":"

Autor: Dani Rodrik\u00a0<\/strong><\/p>\n

\"\"<\/a>Borbeni gr\u010dki ministar finansija Yanis Varoufakis i njegov arhineprijatelj Wolfgang Schauble, biv\u0161i nema\u010dki ministar finansija, sukobljavali su se oko gr\u010dkog duga tokom \u010ditavog Varoufakisovog mandata. Ipak, slagali su se u pogledu centralnog pitanja budu\u0107nosti evrozone. Smatrali su da monetarna unija mora postati i politi\u010dka unija i da nema srednjeg puta.<\/p>\n

To je jedna od zanimljivosti koje nam Varoufakis otkriva u fascinantnom prikazu vremena koje je proveo na mestu ministra finansija. \u201eVi ste verovatno jedini \u010dovek [u evrogrupi] koji shvata da je evrozona neodr\u017eiva\u201c, navodno mu je rekao Schauble. \u201eEvrozona je pogre\u0161no postavljena. Moramo napraviti politi\u010dku uniju, u to nema sumnje.\u201c<\/p>\n

Naravno, Schauble i Varoufakis su imali razli\u010dite ideje o ciljevima takve unije. Schauble je politi\u010dku uniju video kao sredstvo nametanja fiskalne discipline koja bi spre\u010dila \u201eneodgovorne\u201c ekonomske politike u dr\u017eavama \u010dlanicama. Varoufakis je verovao da bi politi\u010dka unija smanjila pritisak poverilaca na ekonomiju njegove zemlje i otvorila prostor za progresivne politike \u0161irom Evrope.<\/p>\n

Ipak, zanimljivo je da su dvojica dr\u017eavnih zvani\u010dnika sa suprotnih krajeva politi\u010dkog spektra prihvatali istu dijagnozu stanja evra. Ta konvergencija je indikativna za sve sna\u017eniji ose\u0107aj potrebe za fiskalnom i kona\u010dno politi\u010dkom unijom, ako zaista \u017eelimo da odr\u017eimo evro u \u017eivotu i pritom ne ugrozimo ekonomske performanse ili demokratske vrednosti. Francuski predsednik Emmanuel Macron zastupa sli\u010dne ideje. A i lider nema\u010dkih socijaldemokrata Martin Schulz se nedavno zalo\u017eio za \u201eSjedinjene Evropske Dr\u017eave\u201c.<\/p>\n

Ali postoji i alternativan i znatno manje ambiciozan stav da nam ni fiskalna ni politi\u010dka unija nisu potrebne. Umesto toga je potrebno raskinuti veze izme\u0111u privatnih i javnih finansija i tako za\u0161tititi ove dve sfere od pogubnih uzajamnih uticaja.<\/p>\n

Takvim razdvajanjem privatne finansije bi se mogle potpuno integrisati na evropskom nivou, dok bi javne finansije bile prepu\u0161tene pojedina\u010dnim dr\u017eavama \u010dlanicama. Na taj na\u010din bi zemlje izvukle najve\u0107u korist od finansijske integracije, dok bi nacionalne politi\u010dke strukture mogle samostalno da upravljaju svojim ekonomijama. Brisel vi\u0161e ne bi bio babaroga koja insistira na merama fiskalne \u0161tednje i izaziva bes u dr\u017eavama \u010dlanicama visokim stopama nezaposlenosti i niskim stopama rasta.<\/p>\n

Martin Sandbu iz Fajnen\u0161al tajmsa bio je jedan od najglasnijih zagovornika ideje da funkcionalna monetarna i finansijska unija ne podrazumeva fiskalnu integraciju. On smatra da je najva\u017enija reforma u ovom trenutku ukidanje mogu\u0107nosti da dr\u017eavna uprava pru\u017ea finansijsku pomo\u0107 propalim bankama sredstvima iz javnog bud\u017eeta. Cenu propasti banaka moraju snositi njihovi vlasnici i poverioci.<\/p>\n

Sandbu veruje da bi se na taj na\u010din javne finansije za\u0161titile od rizi\u010dnih poslova banaka; to bi tako\u0111e dovelo do uspostavljanja ravnote\u017ee koja opona\u0161a fiskalno deljenje rizika izme\u0111u zemalja koje su neto zajmoprimci i zemalja koje su neto zajmodavci. Kada banke naprave gubitak u prvima, tro\u0161kove bi snosili zajmodavci u drugima. \u201eAko postoji bankarska unija, nema potrebe za fiskalnom unijom\u201c, ka\u017ee on.<\/p>\n

U knjizi koju \u0107e uskoro objaviti Univerzitet u Berkliju, ekonomista Barry Eichengreen tako\u0111e se zala\u017ee za renacionalizaciju fiskalne politike, \u0161to on smatra presudno va\u017enim za zaustavljanje plime populizma u Evropi. On smatra da bi vra\u0107anje fiskalne politike u nacionalne okvire podrazumevalo i spre\u010davanje preuzimanja previ\u0161e dr\u017eavnog duga od strane banaka da neodgovorna fiskalna politika na nacionalnom nivou ne bi uru\u0161ila bankarski sistem. Vlade koje bankrotiraju morale bi da restrukturi\u0161u svoje dugove, umesto da \u010dekaju finansijsku pomo\u0107 iz drugih EU dr\u017eava.<\/p>\n

Zagovornici presecanja Gordijevog \u010dvora koji povezuje privatne i javne finansije priznaju da se odnos dr\u017eava prema bankama mora radikalno promeniti ako \u017eelimo da razdvajanje uspe. Ali nije sasvim jasno da li bi predlo\u017eeno re\u0161enje funkcionisalo. Dokle god ekonomska politika bude u nadle\u017enosti nacionalnih vlada, rizici koje prihvata dr\u017eava verovatno \u0107e nastaviti da remete funkcionisanje prekograni\u010dnih finansija. Suverene dr\u017eave uvek mogu retroaktivno promeniti pravila, \u0161to zna\u010di da je puna finansijska integracija nemogu\u0107a. A tro\u0161kovi lokalnih finansijskih \u0161okova ne mogu se lako diversifikovati.<\/p>\n

Razmotrimo \u0161ta se doga\u0111a kada bankrotira neka velika banka u SAD \u2013 ekonomskoj uniji u kojoj Sandbuova i Eichengreenova pravila ve\u0107 va\u017ee. Regionalna ekonomska prelivanja su limitirana \u010dinjenicom da ostali zajmoprimci mogu nastaviti normalno da funkcioni\u0161u: kreditni rejting zajmoprimaca se odre\u0111uje na osnovu finansijskog stanja, a ne prema dr\u017eavi u kojoj \u017eive. Niko ne o\u010dekuje da se dr\u017eavna uprava me\u0161a u sistem pla\u0107anja izme\u0111u dr\u017eava, da menja pravila ste\u010daja ili emituje sopstvenu valutu u slu\u010daju ekstremnih te\u0161ko\u0107a.<\/p>\n

Dr\u017eavne uprave u SAD nemaju mnogo suvereniteta zato \u0161to im suverenitet nije potreban: njihovi stanovnici primaju transfere iz centra i \u0161alju svoje predstavnike u Va\u0161ington da u\u010destvuju u kreiranju federalnih politika.<\/p>\n

Ali \u010dlanice EU se nalaze u druga\u010dijem polo\u017eaju u odnosu na institucije EU u Briselu. Budu\u0107i da zadr\u017eavaju nacionalni suverenitet, one se ne mogu jednako kredibilno obavezati da se ne\u0107e me\u0161ati u rad finansijskih tr\u017ei\u0161ta. Otuda postoji rizik da \u0107e se svaki dovoljno sna\u017ean finansijski \u0161ok unutar EU odraziti na polo\u017eaj svih zajmoprimaca unutar jedne zemlje. Pretvaranje da mo\u017eemo razdvojiti privatne i javne finansije moglo bi pogor\u0161ati intenzitet ciklusa finansijskog rasta i opadanja, umesto da ga ubla\u017ei.<\/p>\n

U savremenim dru\u0161tvima finansije se moraju staviti u slu\u017ebu javnih interesa koji nadilaze logiku profitabilnosti finansijskih tr\u017ei\u0161ta. Zato su finansije neizbe\u017eno politizovane \u2013 i iz dobrih i iz lo\u0161ih razloga. \u010cini se da su i konzervativni i progresivni politi\u010dari spremni da prihvate tu stvarnost.<\/p>\n

 <\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/Social Europe<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Potrebno raskinuti veze izme\u0111u privatnih i javnih finansija i tako za\u0161tititi ove dve sfere od pogubnih uzajamnih uticaja<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-239649","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/239649","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=239649"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/239649\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=239649"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=239649"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=239649"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}