{"id":239318,"date":"2018-01-07T08:31:47","date_gmt":"2018-01-07T07:31:47","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=239318"},"modified":"2018-01-07T08:31:47","modified_gmt":"2018-01-07T07:31:47","slug":"ka-novoj-ekonomiji-na-balkanu-kolektivni-rad","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2018\/01\/07\/ka-novoj-ekonomiji-na-balkanu-kolektivni-rad\/","title":{"rendered":"Ka novoj ekonomiji na Balkanu \u2013 kolektivni rad"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Grupa autora<\/strong><\/p>\n

\"\"<\/a>Globalna ekonomska kriza koja je po\u010dela kolapsom tr\u017ei\u0161ta nekretnina u SAD, imala je sli\u010dne krajnje rezultate na celom Balkanu. Rast u Srbiji pre krize zasnivao se na prilivu stranog kapitala, koji je bio finansiran precenjivanjem doma\u0107e valute, kako bi se pozajmljivanje u\u010dinilo jeftinijim. Rezultat je bio smanjenje konkurentnosti doma\u0107e privrede, usled tehnolo\u0161kog jaza u odnosu na razvijene zemlje. Slabljenje konkurentnosti i kupovne mo\u0107i pokrivano je privremeno novim zajmovima, vode\u0107i jo\u0161 ve\u0107oj neodr\u017eivosti rastu\u0107eg duga. Rezultati su bili slede\u0107i: privatizacija dr\u017eavne i javne imovine, \u010desto ispod tr\u017ei\u0161ne vrednosti, u cilju popunjavanja bud\u017eeta ili dodatne koncesije strate\u0161kim investitorima; rast kompradorske bur\u017eoazije i mafije, rezultiraju\u0107i katastrofalnim koruptivnim uticajem na dr\u017eavni aparat; socijalizacija privatnog duga i smanjenja bud\u017eeta, deindustrijalizacija i destrukcija socijalnih funkcija dr\u017eave, koncentracija bogatstva i mo\u0107i u rukama veoma malog broja ljudi izdvojenim iz ve\u0107 pomenute kompradorske bur\u017eoazije, pored osiroma\u0161enja ostatka populacije i produbljivanja ekonomske i politi\u010dke zavisnosti i u\u010dvr\u0161\u0107ivanja represivnih vlada.<\/p>\n

Danas je itekako jasno da dr\u017eava socijalnog staranja kakva je postojala na otprilike tri decenije nakon Drugog svetskog rata u Americi, Zapadnoj Evropi i na Balkanu ne postoji vi\u0161e. Sa druge strane, nepostojanost ekonomskih ciklusa, kao i nejednakost dohodaka se dramati\u010dno pove\u0107ala. Opse\u017ena nau\u010dna istra\u017eivanja ukazuju da se glavni razlozi za globalnu nejednakost dohodaka finansijalizacija, globalizacija i povla\u010denje socijalne dr\u017eave. Problem se ispostavlja u vezi sa nezaposleno\u0161\u0107u radnika sa ni\u017eim kvalifikacijama, ali tako\u0111e i kao nezaposlenost mladih i kao dugoro\u010dna nezaposlenost. Svi ovi trendovi mogu se uvideti i u Srbiji. Ekonomska kriza predstavlja trajni pritisak na radnike i na bud\u017eete obi\u010dnih gra\u0111ana u krizom pogo\u0111enim zemljama. Kriza se time produbljuje, po\u0161to agregatna tra\u017enja ne uspeva da uzrokuje rast. Sa druge strane pritisak se tako\u0111e pove\u0107ava i na prirodnu sredinu, koja se nepovratno zaga\u0111uje, \u010dine\u0107i odr\u017eivost preovla\u0111uju\u0107eg socijalnog modela dugoro\u010dno jo\u0161 upitnijom.<\/p>\n

BANKE UZROKUJU PRODUBLJENJE KRIZE<\/p>\n

Bankarski sektor predstavlja poseban problem i glavni je instrument sprovo\u0111enja neodr\u017eivih ekonomskih, a time socijalnih i politi\u010dkih, trendova u Srbiji. Delovanje banaka u regionu se pokazalo kao krajnje dru\u0161tveno neodgovorno i zahteva ozbiljno promi\u0161ljanje alternativa. Strane banke koje kontroli\u0161u najve\u0107i udeo finansijskog tr\u017ei\u0161ta u balkanskim dr\u017eavama u\u0161le su u region tokom procesa privatizacije usled visokih profitnih stopa. Klju\u010dni faktor prilikom ulaska stranih banaka na tr\u017ei\u0161te bile su visoke kamatne stope i o\u010dekivanje kreditne ekspanzije. Na\u017ealost, dominantni trendovi u bankarstvu su bili vidljivi i na primerima preostalih doma\u0107ih banaka. Doma\u0107e banke, iako predstavljaju marginalni udeo u ukupnom finansijskom tr\u017ei\u0161tu, podra\u017eavaju profitno orijentisane politike vode\u0107ih, stranih profitno orijentisanih banaka i doprinose krizi. Stoga, Srbija se nalazi u situaciji bez realne bankarske alternative koja bi usmerila investicije za razvoj realnog sektora, ja\u010daju\u0107i konkurentnost i produktivnost, i stvaraju\u0107i nova radna mesta.<\/p>\n

Namesto investiranja u proizvodnju i radna mesta, nedostatnost pravne regulative i politike centralnih banaka dozvolile su pojavu riskantnih zajmova gra\u0111anima. Rizici stvoreni takvim kreditnim poslovanjem izbili su na svetlost dana tek sa izbijanjem krize. Jedan od najdrasti\u010dnijih primera riskantnog bankarskog poslovanja su dugoro\u010dni (naro\u010dito stambeni) krediti indeksirani u \u0161vajcarskim francima. Iznenadna aprecijacija kursa \u0161vajcarskog franka od 2009. rezultirala je pove\u0107anjem mese\u010dnih otplata, koje su uticale na veliki deo doma\u0107instva. Pove\u0107anje vrednosti \u0161vajcarskog franka ostvarilo je svoj vrhunac tokom leta 2011, \u0161to je vrednost \u0161vajcarskog franka u\u010dinilo 50% vi\u0161om u odnosu na kurs iz godine u kojoj je kredit uzet. Doma\u0107a istra\u017eivanja jasno pokazuju da najve\u0107i broj zadu\u017eenih gra\u0111ana (35%) potro\u0161i izme\u0111u 50% i 70% svog mese\u010dnog dohotka na servisiranje zajma, dok 32% ispitanika potro\u0161i preko 75% svog mese\u010dnog dohotka za istu svrhu. Za tre\u0107inu ispitanika je otplata prevazi\u0161la njihov mese\u010dni prihod barem jednom tokom perioda servisiranja duga.<\/p>\n

Kona\u010dno i mo\u017eda najva\u017eniji problem je neoliberalni koncept ekonomskog upravljanja.\u00a0 Kako je ovaj\u00a0 model osnova za postsocijalisti\u010dke tranzicije balkanskih zemalja, njegove su se kontradikcije potpuno ispoljlile izbijanjem krize.<\/p>\n

Prema klasni\u010dnom kapitalisti\u010dkom poslovnom modelu, radnici ne participiraju u upravljanju preduze\u0107em ili u vlasni\u010dkoj strukturi preduze\u0107a, a sigurno ne u distribuciji profita koji kompanija stvara.\u00a0 Veruje se da oni slobodno razmenjuju svoju radnu snagu za nadnicu. Stoga, na primer, uprkos rastu\u0107oj finansijskoj krizi u SAD-u, prose\u010dan izvr\u0161ni direktor u finansijskoj instituciji ima 520 puta ve\u0107i prihod od prose\u010dnog zaposlenog u istoj instituciji za 2008. godinu.<\/p>\n

Ipak, \u010dak su i u tradicionalnim zemljama \u201ekapitalisti\u010dkog Zapada\u201c goru\u0107i problemi koje je pokrenula nova ekonomska kriza uzdrmali poverenje u ovaj tradicionalni koncept kapitalisti\u010dkog preduze\u0107a, po\u0161to je sistem pokazao da \u010dak ni vlasnici (deoni\u010dari) ne u\u010destvuju direktno u procesu odlu\u010divanja.\u00a0 Postalo je jasno da nedemokratski model naimenovanja direktora i menad\u017ementa vodi neo\u010dekivanim posledicama. Studije pokazuju da takav model \u010desto ima rezultat dovo\u0111enje neodgovornih, nekompetentnih, a ponekad i socio-patolo\u0161ke individue na najvi\u0161e upravlja\u010dke pozicije u kompanijama. Ekonomski model koji ima za cilj samo pove\u0107anje profita deoni\u010dara direktno stimuli\u0161e napredovanje ljudi koji su spremni da ponude deoni\u010darima profit bez obzira na sredstva. Jasno je da takav sistem, zasnovan na zanemarivanju svih dru\u0161tvenih i eti\u010dkih normi, neizbe\u017eno stvara dru\u0161tveni i ekonomski haos. Neodr\u017eivost kapitalisti\u010dkog ekonomskog modela evidentna je kontinuiranim stvaranjem ekonomske i politi\u010dke nejednakosti sa rastu\u0107om eliminacijom osnovnih ljudskih i radnih prava, potpuno se odrazila na tranziciona balkanska dru\u0161tva, naro\u010dito u vremnima ekonomske krize. Problem kapitalisti\u010dkog na\u010dina proizvodnje nije samo kratkoro\u010dna ili tehni\u010dke prirode, ve\u0107 je posledica dubokih unutra\u0161njih protivre\u010dnosti kapitalisti\u010dkog sistema koji je zasnovan na duboko ukorenjenoj nejednakosti, koja neizbe\u017eno naginje ka dru\u0161tveno-ekonomskom kolapsu.<\/p>\n

ALTERNATIVE: STARI I NOVI MODELI IZLASKA IZ KRIZE<\/p>\n

Nakon povla\u010denja stranog kapitala i destruktivne intervencije stranih kreditorskih institucija, do\u0161lo je do porasta otpora prema merama vlade u celom regionu i podr\u0161ke javnosti ,,stvarno postoje\u0107oj\u201c alternativi ili alternativnim pokretima. Naro\u010dito uzavrela borba vodi se i u privatnom sektoru, gde deindustrijalizacija olak\u0161ava razne forme radni\u010dkog otpora kao \u0161to su vlasni\u0161tvo zaposlenih, samoupravljanje ili integracija radni\u010dkih protesta.<\/p>\n

Me\u0111utim, otpor se, tako\u0111e, razvija i van privatnog sektora, u javnom sektoru i u borbi za javna dobra. To uklju\u010duje raznovrsne inicijative: borbu sindikata u odbrani dr\u017eave socijalnog staranja; Studentsku borbu protiv komercijalizacije obrazovanja; Socijalnu borbu za o\u010duvanje javnog prostoram ili borbu za prava potla\u010denih na re-tradicionalizovanoj periferiji. Iako su ove borbe ranije bivale izolovane, logika sveobuhvatne krize primorala je na otpor sve vi\u0161e rastu\u0107oj politi\u010dkoj generalizaciji, gde je najvi\u0161i nivo borbe izra\u017een na ulicama pre nego na radnim mestima, koja je zauzvrat tako\u0111e oja\u010dala radni\u010dku borbu, odnosno ,,ra\u0111anje naroda\u201c.<\/p>\n

Na Balkanu, kulminacija pokreta prestavljala je, bez sumnje, pretnju da \u0107e pokret stvarno prisvojiti politi\u010dku mo\u0107 sa probojom Sirize (SYRIZA) na gr\u010dkim izborima leta 2012. godine, koja je stvorila mogu\u0107nosti za levo orijentisanu vladu. U sredi\u0161tu Sirizinog ekonomskog programa bio je poziv na zvani\u010dnu konferenciju radi poni\u0161tavanja javnog duga evropskog Juga i obimnih investicija u realnoj ekonomiji, program koji je konstruisan po uzoru na Mar\u0161alov plan.<\/p>\n

Uprkos sli\u010dnostima u kriznim tendencijama na Balkanu, sli\u010dnim modelima otpora, sli\u010dnom kulturno-istorijskom nasle\u0111u i novim oblicima kooperacija ,,odozdo\u201c (grassroots) omogu\u0107ene novim tehnologijama, naro\u010dito u oblasti komunikacija, \u010dinjenica je da je uloga svetskog tr\u017ei\u0161ta imala atomizuju\u0107i efekat na razmenu me\u0111u zemljama regiona ili \u010dak i podsticala unutar-regionalne konflikte. Slovenija je jedina biv\u0161a jugoslovenska republika koja ima investicije i spolja\u0161nju\u00a0 proizvodnju u ostatku regiona, a to je uspela samo o tro\u0161ku sopstvene radne snage i kroz odgovor na krizu. Sve ostale zemlje imaju uravnote\u017eenu trgovinu, koja je u najve\u0107oj meri usredsre\u0111ena na Evropsku uniju ili direktno kao u slu\u010daju Hrvatske, ili indirektno, kroz CEFTA-u, Sporazum o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi.<\/p>\n

Uzimaju\u0107i u ozbir mogu\u0107nosti za napredak u Srbiji, postavlja se pitanje mo\u017eemo li nau\u010diti da iza\u0111emo iz krize ugledaju\u0107i se na Latinsku Ameriku danas. Tamo\u0161nja radikalizacija politike ,,odozdo\u201c (grassroots), po\u010dev\u0161i sa ustankom u Argentini po\u010detkom 2000-ih i njenim eksperimentima sa samoupravljanjem, kao i odbijanje povra\u0107aja stranih dugova, a nastavljaju\u0107i sa sada\u0161njom borbom za jedinstvo kontinenta vo\u0111ene od strane Venecuele, Bolivije i Ekvadora, vode\u0107e levi\u010darske vlade uspostavljene nakon narodnog ustanka protiv poku\u0161aja dr\u017eavnog udara desnih struja u Venecueli 2002. godine, i nakon toga u Boliviji i Ekvadoru 2006. godine, mogu predstavljati primere koji obe\u0107avaju u slu\u010daju razvoja masovnog otpora u Srbiji.<\/p>\n

Ideja regionalnog jedinstva i institucija koje bi postigle ovaj cilj raznolike su i slo\u017eene. Pokreta\u010di su ALBA (Bolivarska alternativa za Ameriku), udru\u017eenje koje okuplja najradikalnije zemlje kontinenta i koje se priprema za nastanak zajedni\u010dke valute i bli\u017eu ekonomsku saradnju i ,,Banco del Sur\u201c (Banka Juga), koja je otvorila put za zajedni\u010dki instrument fiskalne politike u regionu, \u0161to Evropska centralna banka, na primer, nije. Ideja ALBA-e je da stvori, unutar regionalnih trgovinskih saveza, kao \u0161to je MERCOSUR, klimu za regionalnu saradnju protiv zone slobodne trgovine Sjedinjenih dr\u017eava i prema tome, \u0161tite\u0107i region od strane ja\u010dih ekonomija, kreira ve\u0107e tr\u017ei\u0161te. U isto vreme, Banka Juga je zastupnik kontra-cikli\u010dnih mera koje \u0161tite region od \u0161pekulativnih napada i obezbe\u0111uju monetarnu suverenost, bore\u0107i se protiv odliva kapitala usled rastu\u0107eg udela Zapadnih banaka u regionalnoj finansijskoj strukturi i investiraju\u0107i u ekonomiju i unutar-regionalne infrastrukturne projekte sa ostvarivanjem cilja pune zaposlenosti i smanjenja regionalnih razlika.<\/p>\n

Takav projekat bi, u konkretnom slu\u010daju u Srbiji i na Balkanu, otvorio put za nove emancipatorske prakse. Ali, za razliku od Latinske Amerike, gde postojanje nafte i drugih strate\u0161kih resursa, koji su potrebni rastu\u0107oj kineskoj industriji, je omogu\u0107ilo finansiranje dru\u0161tvenih reformi i ,,naftnu diplomatiju\u201c bez frontalnog napada na privatno vlasni\u0161tvo sredstava za proizvodnju, na Balkanu, \u010dini se da bi program za redistribuciju bogatstva bio nemogu\u0107 bez direktnog suo\u010davanja sa krupnim kapitalom. Povrh toga, veza izme\u0111u tr\u017ei\u0161nog takmi\u010denja i regionalnih tenzija na Balkanu jo\u0161 je o\u0161trija. To zna\u010di da svaka kriza na Balkanu potencijalno je vrelija, a u isto vreme tranzicija ka regionalnoj saradnji i ekonomskom oporavku sve je te\u017ea zbog potrebe da se nacionalno pitanje uklju\u010di u alokaciju oskudnih resursa.<\/p>\n

EKONOMSKA DEMOKRATIJA KAO MOGU\u0106A IZLAZNA STRATEGIJA<\/p>\n

To je razlog za\u0161to ekonomska demokratija izgleda kao realisti\u010dan politi\u010dki koncept, koji ne zahteva svrgavanje kapitalizma ili iznenadni revolucionarni \u201cdoga\u0111aj\u201d, ve\u0107, radije, pro\u0161irenje podru\u010dja slobode i politi\u010dke mo\u0107i radnika kao zaposlenih unutar okvira kapitalisti\u010dkog na\u010dina proizvodnje. U ovom smislu, ekonomska demokratija, ako je zasnovana na snazi radnika i njihovoj autonomiji, mo\u017ee se interpretirati kao kontra ideja konceptu demoratije malih privatnih vlasnika, koji je bio dominantan u osamdesetima i devedesetima, za vreme uspona neoliberalizma. Danas, kada je ideolo\u0161ka hegemonija neoliberalizma oslabila (zbog teorijske nemogu\u0107nosti prodvi\u0111anja i tuma\u010denja krize, kao i zbog ekonomske i dru\u0161tvene devastacije uzrokovane na\u010dinom na koji se rukovalo sa krizom) pogled na ekonomiju iz perspektive tr\u017ei\u0161ta i potro\u0161a\u010da vi\u0161e nije dominantan.<\/p>\n

Posmatranje sa potro\u0161a\u010deve ta\u010dke gledi\u0161ta bio je jedan od na\u010dina na koji se racionalizovala i legitimizovala privatizacija javnih institucija i usluga \u2013 umesto rigidne i, u odnosu na potrebe korisnika javnih usluga, neosetljive i bezdu\u0161ne birokratije, privatizacija je obe\u0107ala uno\u0161enje preduzetni\u010dkog duha u ove institucije i zapo\u0161ljavanje novih menad\u017eera, koji\u00a0 ne\u0107e vi\u0161e raditi sa birokratskom inercijom, ve\u0107 sa \u017eeljom da se ostvari profit, \u0161to \u0107e omogu\u0107iti potro\u0161a\u010dima javnih usluga (pacijentima, studentima, siroma\u0161nima, penzionerima) ve\u0107i izbor i bolju i ekonomi\u010dniju uslugu.<\/p>\n

Mo\u017eemo odmah da primetimo gre\u0161ku u zaklju\u010dku u prethodnom argumentu. Iako je ta\u010dno da mnoge javne institucije te\u017ee birokratskoj bezdu\u0161nosti i nepovezanosti sa stvarnim potrebama i \u017eeljama njihovih potro\u0161a\u010da, \u0161to je i bio pravi razlog za toliku kritiku dr\u017eave blagostanja sa strane levice i desnice u \u0161esdesetima i sedamdesetima, to ne zna\u010di da privatizacija pru\u017ea automatsko re\u0161enje ovog problema. To bi bio slu\u010daj kada bi glavni razlog otu\u0111enja ovih institucija bio taj \u0161to su bile u vlasni\u0161tvu dr\u017eave, dok, je u stvari, \u2013 ako ostavimo po strani kranje povr\u0161ne i plitke argumente o dr\u017eavi kao \u201clo\u0161em menad\u017eeru \u2013 postoji mnogo dublji i kompleksniji problem, koji mo\u017eemo, za sada, samo da prika\u017eemo u kratkim crtama. Javne institucije, isto kao i privatne firme, \u010dine sastavni deo kapitalisti\u010dkog dru\u0161va, kao celine, i na taj ni\u010din su mnogo sli\u010dnije i vi\u0161e povezane sa privatnim sektorom nego \u0161to je upro\u0161\u0107ena propaganda privatizacije prikazivala. U toj propagandi dominirao je manihejski pogled na javnu i privatnu svojinu.<\/p>\n

Javne institucije i sistem socijalnih davanja nisu imuni na op\u0161ti kontekst kapitalizma, iako one ne ulaze na tr\u017ei\u0161e i nisu organizovane kao kapitalisti\u010dke kompanije. Iako su nekad prikazani kao nepotrebne i ekonomski nereacionalne \u201crupe bez dna javnih resursa\u201d, upravo njihova uloga u reprodukciji radne snage \u010dini ove institucije zna\u010dajnim za funkcionisanje kapitalizma. Op\u0161ti kapitalisti\u010dki dru\u0161tveni kontekst redukuje ljudski razvoj na reprodukciju radne snage kao obi\u010dne robe na tr\u017ei\u0161tu. To je po\u010detak posebnog tipa alijenacije mnogih javnih institucija \u2013 one nisu birokratizovane, nekompetentne ili korumpirane zbog njihovog menad\u017ementa ili zato \u0161to nemaju preduzetni\u010dki duh, ve\u0107 zato \u0161to je njihova ekonomska svrha su\u0161tinski druga\u010dija. To zna\u010di da njihov cilj nije i, barem u kapitalizmu, ne treba da bude, autonomni dru\u0161tveni\u00a0 razvoj, koji je zasnovan na dru\u0161tvenim potrebama, ve\u0107, radije, \u201epro\u0161irena reprodukcija\u201c rada, koja je diktirana op\u0161tim socio-ekonomskim imperativima maksimizacije profita kroz eksploataciju rada. Iako koriste druga\u010dije metode \u2013 javne slu\u017ebe koriste birokratsko planiranje, koje je zasnovano na statisti\u010dkim aproksimacijama, dok profitni sektor koristi \u201epoku\u0161aj i neuspeh\u201c marketin\u0161ku strategiju \u2013 javne insistucije i privatne kompanije su sli\u010dne u njihovoj indifirentnosti prema ljudskim potrebama. Sa neoliberalnom privatizacijom javnih institucija postaje sve jasnije da promena legalnog statusa iz dr\u017eavnog u privatno nije zna\u010dajno promenila strukturnu alijenacijiju tih institucija od stvarnih ljudskih potreba. Me\u0111utim, privatizacija je promenila ne\u0161to drugo \u2013\u00a0 radni uslovi i na\u010din pru\u017eanja usluga su se promenili. Ono \u0161to je \u201eu teoriji\u201c trebalo da dovede do ve\u0107e nezavisnosti i boljeg zadovoljavanja potreba potro\u0161a\u010da (\u0161to, ako mo\u017eemo da sudimo po rezultatima velikog privatizacionog talasa u Evropi u osamdesetim i devetesetim godinama dvadesetog veka, je, najbla\u017ee re\u010deno, veoma upitno), u praksi je vodilo pogor\u0161avanju radnih uslova za radnike u javnom sektoru, njihovoj de-profesionalizaciji i proleterizaciji, pove\u0107anju brzine i inteziteta posla, njihovom prekaritetu i sl. Ideolo\u0161ka propaganda oko potro\u0161a\u010dke demokratije u herojskoj eri neolberalizma bila je, u stvari, kamufla\u017ea za napad na prava radnika u javnom sektoru. Demokratija malih privatnih vlasnika, kao i potro\u0161a\u010da, barem u kontekstu neoliberalnog kapitalizma, stoji u direktnoj suprotnosti sa ekonomskom demokratijom ili radni\u010dkom demokratijom.<\/p>\n

Skora\u0161nja diskusija o ekonomskoj demokratiji je veoma dobrodo\u0161lo osve\u017eenje jer podrazumeva povratak pitanja demokratije i radni\u010dke autonomije u politi\u010dku debatu, u kojoj potro\u0161a\u010dka perspektiva (previ\u0161e) dugo dominirala. Ali, \u010dak i potro\u0161a\u010dka perspektiva nije nerelevantna, samo je na\u010din na koji je prezentovana u neoliberalnoj ideologiji (i ekonomskoj teoriji) pogre\u0161an. U stvari, radni\u010dka i potro\u0161a\u010dka demokratija su neodvojivo povezane i njihove teorije, da bi bile adekvatne, neophodno moraju da se pozabave strukturnim odvajanjem radnika od potro\u0161a\u010da (i obratno), kao i sa jednim od glavnih problema kapitalisti\u010dkog na\u010dina proizvodnje \u2013 proizvodnje za profit, a ne za zadovoljavanje ljudskih potreba. Bez obzira da li se radi o radni\u010dkim savetima ili o slu\u010daju kada radnici sami kontroli\u0161u proizvodnju, u oba slu\u010daja su radnici, ipak, odvojeni od potro\u0161a\u010da i komuniciraju sa njima samo posredstvom tr\u017ei\u0161ta.<\/p>\n

Jedan od va\u017enih izazova politi\u010dke strategije, zasnovane na ekonomskoj demokratiji, je pitanje kako pribli\u017eiti proizvodnju i potro\u0161nju i kako prona\u0107i nove na\u010dine sinhronizacije dru\u0161tvene proizvodnje sa dru\u0161tvenim potrebama i zameniti, na du\u017ei rok, kapitalisti\u010dko tr\u017ei\u0161te. Duboka ekonomska i dru\u0161tvena kriza koju je stvorio postoje\u0107i socio-ekonomski sistem stvara potrebu da se preispitaju osnovne pretpostavke modela \u201cdemokratskog kapitalizma\u201d. Pitanje je koliko su, zaista, kompatibilni koncepti demokratije i kapitalizma; i da li je demokratija uop\u0161te mogu\u0107a u uslovima ekonomskog sistema prvenstveno zasnovanog na vrednosti kapitala u odnosu na vrednost rada i (posledi\u010dno) koncepta privatnog vlasni\u0161tva koji isklju\u010duje radnike iz vlasni\u0161tva i procesa odlu\u010divanja, i koji je fokusiran samo na pove\u0107anje kapitala samih vlasnika. Mnoge kompanije, koje se zasnivanju na principima pove\u0107anja zadovoljstva zaposlenih i pobolj\u0161anja radnog okru\u017eenja, poku\u0161avaju da uvedu podsticaje u vidu deljenja profita kako bi motivisale radnike. Iako nepotpune, ove mere predstavljaju prvi korak u smeru demokratizacije kompanija, zato \u0161to otvaraju mogu\u0107nost participacije zaposlenih u deljenju profita kompanije, iako ne podrazumevaju i promenu same vlasni\u010dke strukture i procesa odlu\u010divanja.<\/p>\n

Najpoznatiji primer ovog modela je ameri\u010dki model otkupljivanja akcija od strane zaposlenih, koji je \u0161iroko ra\u0161iren i u drugim tr\u017ei\u0161nim ekonomijama. U balkanskim post-socijalisti\u010dkim zemljama postoje primeri uspe\u0161ne primene modela otkupljivanja akcija, \u0161to je spasilo kompanije od namernog uni\u0161tenja ili neprijateljskih preuzimanja i osiguralo rekapitalizaciju i odr\u017eanje poslova (Uljanik Pula, Zagreb Kra\u0161). Najpoznatiji poku\u0161aj kupovine preduze\u0107a od strane zaposlenih u Srbiji je slu\u010daj kompanije Jugoremedija, dok je u Hrvatskoj najpoznatiji primer kompanija ITAS Prvomajska, a ovaj slu\u010daj je i primer kada se kupovina akcija nije desila putem postepenog otkupljivanja, ve\u0107 posle bankrotstva firme, kada su radnici postali isklju\u010divi vlasnici preduze\u0107a. Iako postoje pozitivni primeri privatizacije preduze\u0107a od strane zaposlenih, najva\u017eniji aspekt, a to je u\u010de\u0161\u0107e zaposlenih u procesu dono\u0161enju poslovnih odluka u preduze\u0107u je prisutan u maloj meri. Me\u0111utim, ovakvi trendovi daju krila daljem razvoju tog modela kroz uvo\u0111enje druga\u010dijeg sisitema demokratske kontrole kompanija.<\/p>\n

Osim modela akcionarstva zaposlenih, postoje i druge forme poslovnih organizacija gde se sprovode poku\u0161aji raspodele prava upravljanja i demokratskog vlasni\u0161tva velikom broju zaposlenih. Tradicionalni oblik pomo\u0107u kojeg se to posti\u017ee je koncept zadruge. Demokratsko upravljanje je jedan od svojih osnovnih ciljeva svake zadruge. Me\u0111utim, zadru\u017eni sistem u post-tranzicijskom kontekstu Balkana nije veoma popularan model, posebno u poslovnim krugovima regiona, gde samo spominjanje tog sistema izaziva sna\u017enu sumnju. Upravo zbog toga tranziciona dru\u0161tva Balkana ne idu u korak sa evropskim i svetskim iskustvima kori\u0161\u0107enja zadru\u017enog modela samo-organizacije proizvo\u0111a\u010da i potro\u0161a\u010da. Ideja ekonomske demokratije pojavila se u ranom zadru\u017enom socijalisti\u010dkom pokretu i ostala je \u017eiva sve do danas. Ove ideje se razvijaju konstantno kroz razli\u010dite forme demokratskih kooperativnih preduze\u0107a tokom poslednjih 150 godina. Zato radni\u010dke i potro\u0161a\u010dke zadruge ostaju posebno interesantna forma kooperativnog poslovanja.<\/p>\n

Zadruge predstavljaju jednu od najranijih oblika samo-organizacije radnika iz ere prve industrijske revolucije, predstavljaju\u0107i alternativu klasi\u010dnom kapitali\u010dkom pristupu \u201crada za plate\u201d. Po standardima internacionalne alijanse kooperativa, jedan od ciljeva radni\u010dkih zadruga je \u201cstvaranje i odr\u017eavanje zaposlenosti zajedno sa stvaranjem bogatstva kako bi se unapredio kvalitet \u017eivota \u010dlanova (zadrugara), za\u0161tita dostojanstva rada, omogu\u0107avanje samoupravljanja i ohrabrivanje razvoja lokalnih zajednica\u201d. Iako postoje razli\u010diti pristupi samo-organizaciji radni\u010dkih zadruga, mnogi od njih te\u017ee uvo\u0111enju demokratskih oblika u\u010destvovanja zaposlenih u procesu odlu\u010divanja. Osim promovisanja u\u010destvovanja zaposlenih u procesu odlu\u010divanja ova preduze\u0107a su usmerena na pove\u0107anje kvaliteta \u017eivota za sve \u010dlanove lokalne zajednice, a ne samo na stvaranje profita za mali broj vlasnika kapitala. Ovaj pristup je pokazao veliku izdr\u017eivost u odnosu na negativne posledice globalne ekonomske krize. Podaci iz \u0160panije pokazuju npr. da su u vremenu najve\u0107e ekonomske krize \u0161panske radni\u010dke zadruge uve\u0107ale broj zaposlenih za 7,2% u poslednjoj \u010detvrtini 2011. godine. To je razlog za\u0161to toliko mnogo radni\u010dkih zadruga uspe\u0161no posluje i raste unutar kapitalisti\u010dkog sistema i tr\u017ei\u0161ne ekonomije. Najpoznatiji primer je baskijska federacija radni\u010dkih zadruga Mondragona, koja zapo\u0161ljava preko 90 hiljada radnika i posluje sa godi\u0161njih prihodom od preko 14 milijardi eura. Trend stvaranja radni\u010dkih zadruga je posebno prisutan u mediteranskim zemljama (Francuskoj i Italiji); anglo-saksonskim zemljama (SAD, Kanada i Velika Britanija) i u zemljama Latinske Amerike, pogotovo u Venecueli i Boliviji, gde su radni\u010dke zadruge deo zvani\u010dne vladine politike.<\/p>\n

Druga naj\u010de\u0161\u0107a forma organizovanja zadruga su zadru\u017ena preduze\u0107a koje poseduju njihovi potro\u0161a\u010di. Ova preduze\u0107a su u vlasni\u0161tvu sopstvenih klijenata. Poseban cilj ovog oblika demokratskih preduze\u0107a je da se uve\u0107a kvalitet usluga, a da se pri tome smanje tro\u0161kovi usluga ili dobara koje preduze\u0107e proizvodi. Prema Internacionalnoj alijansi kooperativa vi\u0161e od\u00a0 100 miliona ljudi radi u potro\u0161a\u010dkim zadrugama, \u0161to je 20% vi\u0161e nego \u0161to je zaposleno u multinacionalnim kompanijama. Najstarija i najve\u0107a potro\u0161a\u010dka zadruga u svetu je britanski sistem \u2013 Kooperativna grupa, koja nudi \u0161irok spektar usluga i zapo\u0161ljava preko 120 hiljada radnika i \u010diju strukturu vlasni\u0161tva \u010dini preko 7 miliona britanskih potro\u0161a\u010da. U Holandiji, stambene kooperative poseduju 40% ukupnog stambenog fonda. U \u0160vajcarskoj, Novom Zelandu i Singapuru potro\u0161a\u010dke zadruge ostvaruju preko 50% prodaje kroz sopstvene prodavnice. Veoma je va\u017eno napomenuti da je kod ovakvih zadruga pristutna hibridna forma potro\u0161a\u010dko-radni\u010dkog menad\u017ementa. U ovakvom menad\u017eerskom modelu svi u\u010desnici, uklju\u010duju\u0107i i zaposlene, u\u010destvuju u demokratskom strate\u0161kom procesu odlu\u010divanja i deljenja profita, dok se svakodnevne operativne odluke donose od strane zaposlenih.<\/p>\n

DEMOKRATIZACIJA RADNIH ODNOSA<\/p>\n

Mnoga preduze\u0107a koja su u vla\u0161ni\u0161tvu zaposlenih i potro\u0161a\u010da sprovode i druge oblike humanizacije radnog procesa poku\u0161ajima da se smanji podela posla. Mnoga demokratska preduze\u0107a, bez obzira na pravni oblik koja imaju, primenjuju rotaciju zaposlenih na razli\u010ditim radnim mestima (kao na primer preduze\u0107e Suma hrana) ili rotiranje radnika unutar samog proizvodnog pogona (Mondragon).<\/p>\n

Me\u0111utim, mora se napomenuti da demokratski menad\u017ement preduze\u0107a ne treba da se svede samo na zadru\u017enu pravnu formu. Britanski najve\u0107i lanac prodavnica D\u017eon Luis partnerstvo, sa preko 70 hiljada zaposlenih, registrovan je kao klasi\u010dna holding kompanija, koja je u vlasni\u0161tvu svih koji su u tom trenutku zaposleni u kompaniji. Najve\u0107e preduze\u0107e u vlasni\u0161tvu zaposlenih u Sjedinjenim Dr\u017eavama je, tako\u0111e, lanac supermarketa Publiks, koji zapo\u0161ljava vi\u0161e od 120 hiljada radnika, a registrovan je kao akcionarsko dru\u0161tvo. Relativno novi koncept socijalnog preduzetni\u0161tva je posebno va\u017ean u ovom smislu. Neke evropske zemlje ve\u0107 imaju posebne zakonske okvire sa adekvatnim oblikom registracije ovakvih socijalnih preduze\u0107a (npr. Italijanski zakon o socijalnim zadrugama iz 1991. godine, dok se ovakve kompanije u Britaniji registruju kao \u201cpreduze\u0107a zajedni\u010dke svrhe\u201d od 2005. godine). Socijalna preduze\u0107a su poslovna forma koja je organizovana ne samo oko maksimizacije profita, ve\u0107 i radi postizanja ekonomskih, dru\u0161tvenih i ekolo\u0161kih ciljeva koji donose korist zajednici u kojoj posluju. Primeri ovakvih preduze\u0107a postoje u celom svetu i generalno pokazuju da su takva preduze\u0107a zna\u010dajno otpornija na efekte ekonomske krize. Zato \u0161to nisu motivisana isklju\u010divo profitom, ona uspe\u0161no deluju u situacijama u kojima tradicionalno organizovane kompanije imaju pote\u0161ko\u0107e. Prva zna\u010dajna socijalna preduze\u0107a na Balkanu osnovana su u Sloveniji i Hrvatskoj. Vode\u0107a grupa socijalnih preduze\u0107a u Hrvatskoj je organizovana u Akt grupu, konzorcijum sedam socijalnih preduze\u0107a, uglavnom zadruga, koje deluju u Me\u0111imurskoj \u017eupaniji, dok su u Sloveniji najva\u017enija socijalna preduze\u0107a okupljena u Slovena\u010dkom forumu socijalnih preduze\u0107a. Zna\u010daj socijalnog preduzetni\u0161tva je prepoznat u EU, u kojoj ve\u0107 deluje dva miliona socijalnih preduze\u0107a koja zapo\u0161ljavaju preko 11 miliona radnika. Skromni poku\u0161aji u Sloveniji i Hrvatskoj, kao i evropsko iskustvo, svakako, pokazuju da socijalno preduzetni\u0161tvo, kao koncept putem kojeg se mogu, do sada neiskori\u0161\u0107eni ekonomski resursi balkanskih zemalja, ponovo\u00a0 staviti u slu\u017ebu korporativne dru\u0161tvene odgovornosti u regionu.<\/p>\n

U sektoru finansijskih usluga, jedna od alternativa kratkoro\u010dnom i dru\u0161tveno neodgovornom bankarstvu su eti\u010dke (socijalne) banke. Umesto da se vode samo logikom \u010distog profita, ove banke se vode, osim profitnom, i logikom dru\u0161tvenih i ekolo\u0161kih posledica sopstvenog poslovanja. Ovakve finansijske institucije su, sve vi\u0161e, izvor kreditnog finansiranja demokratskih i socijalnih preduze\u0107a. Klasi\u010dne komercijalne banke, pri davanju kredite vode se samo logikom stvaranja profita. Kada socijalna preduze\u0107a posluju sa komercijalnim bankama deo dru\u0161tvenog kapitala preduze\u0107a zavr\u0161ava u profitno orijentisanim komercijalnim bankama. Kako bi se to izbeglo, dolazi do trenda stvaranja eti\u010dkih banaka, koje i same posluju kao socijalna preduze\u0107a. Ovakav model poslovanja nudi mogu\u0107nost vlasni\u010dkih i upravlja\u010dkih prava svojim korisnicima (ulaga\u010dima) sa najpovoljnijim finansijskim uslovima, i tako pokrivaju samo stvarne tro\u0161kove i rizike. Preduze\u0107a koja su finansirana pod ovakvim uslovima su kompetitivna na tr\u017ei\u0161tu, ali su u isto vreme i osetljivija na potrebe svojih klijenata. Profiti od finansiranja socijalnih preduze\u0107a socijalne banke investiraju u projekte koji slu\u017ee zajednici. Takav model poslovanja obi\u010dno poma\u017ee eti\u010dnim\/socijalnim bankama da pobolj\u0161aju sopstveno poslovanje i da pro\u0161ire svoje kapacitete, \u010dak i u periodima ekonomske depresije. Primeri eti\u010dkih banaka u Evropi su: Triodos i Robobanka u Holandiji, Kaha Laboral Popular u \u0160panskoj kooperativi, Banka Etika u Italiji i mnoge druge eti\u010dke i alternativne banke koje su nastale unutar alijanse Evropske federacije eti\u010dkih i alternativnih banaka (FEBE). Prve inicijative za uspostavljanje ovakvih banaka, u postsocijalisti\u010dkim zemljama Balkana, ve\u0107 su se pojavile u Hrvatskoj i Sloveniji. Samo \u0107e budu\u0107nost pokazati da li \u0107e one biti uspe\u0161ne u uslovima \u201ckompradorskog kapitalizma\u201d koji je dominantan u regionu.<\/p>\n

MAKROEKONOMSKE MERE POTPOMA\u017dU DEMOKRATSKU EKONOMIJU<\/p>\n

Modele ekonomske demokratije treba kombinovati sa makro-ekonomskim regulacijama kako bi se osigurala njihova komplementarnost i institucionalna odr\u017eivost. Potencijalna re\u0161enja mogu se na\u0107i u tri glavna tipa mera, a najbolji efekti se posti\u017eu kada se ove mere primenjuju u isto vreme. Ta tri tipa mera su: minimalni garantovani socijalni dohodak, smanjenje radnog vremena i otpisivanje dugova.<\/p>\n

Minimalni garantovani socijalni dohodak je mera koja pru\u017ea odgovor na negativne socio-ekonomske efekte modernog kapitalizma izra\u017eenog u dva aspekta. Prvi se odnosi na veliku nestabilnost ekonomskog razvoja koja uzrokuje nezaposlenost, nejednaku distribuciju prihoda i prekaritet radnika i radnica. Nejednaka preraspodela prihoda, uparena sa sve ve\u0107om zavisno\u0161\u0107u od finansijskih tr\u017ei\u0161ta (bilo kroz stvaranje kapitalnog prihoda ili putem penzija, koje su poverene penzionim fondovima da ih investiraju na tr\u017ei\u0161tu akcija) dovodi do toga da agregatna potra\u017enja ne mo\u017ee stalno da se pove\u0107ava, kao \u0161to je bio slu\u010daj u periodu masovne proizvodnje (doba fordizma). To proizvodi negativne posledice kako na ekonomski rast, koji u sada\u0161njem sistemu slu\u017ei kao neodvojiva komponenta razvoja, tako i na osnovu legitimiteta preovladavaju\u0107eg ekonomskog i politi\u010dkog sistema. Drugi element obja\u0161njenja ti\u010de se zavisnosti ljudi od prihoda koji ostvaruju kroz rad \u0161to, usled nepostojanja sigurnosne mre\u017ee, prisiljava ljude da se izlo\u017ee eksploataciji. U ovom kontekstu, minimalni garantovani socijalni dohodak ima dimenziju pravde, ne samo zato \u0161to pru\u017ea materijalnu osnovu za zadovoljavanje \u017eivotnih potreba, ve\u0107 i zato \u0161to danas, zbog prirode moderne ekonomije (koja je sve manje zasnovana na proizvodnji u realnom sektoru, a sve vi\u0161e na znanju) ona slu\u017ei kao nagrada za dru\u0161tveno prepoznat rad, od koje na\u0161a sama egzistencija sastoji. Minimalni garantovani socijalni dohodak ima nekoliko karakteristika, koje se mogu dalje podeliti u slede\u0107e: on je garantovan svakoj osobi i ne slu\u017ei kao zamena za mere socijalne sigurnosti koje postoje mimo njega. Dalje, on je kompatibilan sa drugim inicijativama usmerenim na radikalnu promenu sistema, kao \u0161to je smanjenje radnih sati.<\/p>\n

Smanjenje broja radnih sati treba da obezbedi korist okolini, ljudima i ekonomiji. Ukratko, ljudi bi, sa ovom promenom, promenili sopstvene potro\u0161a\u010dke navike i radili bi vi\u0161e od ku\u0107e, \u0161to zna\u010di smanjenje negativnog ekolo\u0161kog uticaja i ve\u0107u korist za prirodnu okolinu. Ova mera bi promenila odnos radnih sati izme\u0111u onih koji su trenutno zaposleni i oni koji to nisu, i, tako\u0111e, promenila bi porodi\u010dni odnos \u201cpla\u0107enog\u201d i \u201cnepla\u0107enog\u201d rada, \u0161to bi dovelo do ve\u0107e jednakosti u dru\u0161tvu. Privreda bi do\u017eivela uve\u0107anje produktivnosti radnika, koji bi bili vi\u0161e usmereni ka smanjenju duga uzrokovanog potro\u0161a\u010dkim kreditima, a dr\u017eavni bud\u017eet bi osetio smanjenje optere\u0107enja u odnosu na sada\u0161nje stanje, a u kojem je zbog visokog spoljnog i javnog duga, \u0161to je veoma zna\u010dajna stavka. Ove mere bi su\u0161tinski promenile osnove kapitalisti\u010dkog sistema. Ako je sistem definisan dominacijom privatnog vlasni\u0161tva i tr\u017ei\u0161nom razmenom, kao i \u201cindireknim\u201d prisiljavanjem radnika na rad za platu, tada bi, o\u010digledno, ovakve mere stvorile humaniji sistem. To omogu\u0107ava ve\u0107u dobrovoljnu proizvodnju za sopstvene potrebe i za potrebe drugih, ili proizvodnju zajedni\u010dkih dobara, a koja nije usmerena nikakvom tr\u017ei\u0161nom ili dr\u017eavnom kontrolom. Me\u0111utim, danas je neophodno da se u\u010dini \u010dak i vi\u0161e od toga, jer preti skora propast uzrokovana stalnim pove\u0107anjem eksploatacije prirodnih resursa, izra\u017eene kroz koncept ekolo\u0161kog otiska. Dodatne mere, koje se odnose na dru\u0161tveni nivo, uklju\u010divale bi radikalnu promenu u fiskalnoj politici (progresivno oporezivanje, ograni\u010davanje dozvoljenog nivoa ekolo\u0161kog zaga\u0111enja, programi za redistribuciju prihoda i krivi\u010dno ka\u017enjavanje preterane eksploatacije prirodnih resursa) i monetarnoj politici (sa punim bankarskim rezervama koje \u0107e povratiti dru\u0161tvenu kontrolu nad stvaranjem novca).<\/p>\n

Kona\u010dno, kako bi balkanske zemlje i Srbija mogle da se izbore sa nerazvijeno\u0161\u0107u i prezadu\u017eeno\u0161\u0107u, \u201cstvarno postoje\u0107i\u201d alternativni pokreti na Balkanu moraju da odbace logiku suparni\u0161tva i da se umre\u017ee na bazi solidarnosti. U ekonomskoj politici to podrazumeva\u00a0\u00a0 progresivno prevazila\u017eenje i dr\u017eavnog i tr\u017ei\u0161nog modela. Neophodno je raditi ka socijalno planiranoj ekonomiji, u kojoj je polazna osnova da smo mi dru\u0161tvena bi\u0107a koja zavi\u0161e od \u0161irih procesa. U tom smislu, neophodno je prepoznati i prihvatitikao cilj da se uspeh meri stvaranjem javnog vlasni\u0161tva, koje treba da bude definisano kao \u201cpravo vlasni\u0161tva onih na koje upotreba ekonomskih resursa uti\u010de, proporcionalno stepenu tog uticaja\u201d. Na ovim osnovama mogu\u0107e je razviti \u0161iri plan za ekonomiju, u kojoj je ostvarivanje politi\u010dkih i ekonomskih faktor, pa samim tim i demokratije, osnovni preduslov. Upravo bi otpisivanje dugova sistematski potkopalo uticaj internacionalnih tr\u017ei\u0161ta na regionalnu ekonomiju. Kombinacija ove mere sa kontrolom kapitala i internacionalnim oporezivanjem finansijskih transakcija i sa punom zaposleno\u0161\u0107u, dovelo do prvih neophodnih koraka ka postepenoj eliminaciji kompetitivne logike kapitalisti\u010dkog svetskog tr\u017ei\u0161ta i stvaranja stvarno slobodnih asocijacija proizvo\u0111a\u010da u celom svetu.<\/p>\n

Razvoj gore spomenutih komponenti, kao i aktivna podr\u0161ka razvoju demokratskih, socijalno i ekolo\u0161ki odgovornih preduze\u0107a\u00a0 \u010dine klju\u010dne faktore razvoja dru\u0161tva. Sve te komponente osiguravaju da se razvoj odigra prema principima koji osiguravaju pravednu raspodelu stvorenih vrednosti i njenu orijentaciju ka projektima najva\u017enijim za zajednicu. Osnovna zamisao iza alternativnog iliti \u201cnovog\u201d pristupa ekonomskoj organizaciji mo\u017ee se definisati kao sistematski poku\u0161aj potpunog preobra\u017eaja odnosa rada i kapitala unutar kompanije. Ovo je poku\u0161aj promene odnosa mo\u0107i i pro\u0161irenja upravlja\u010dkih prava od uske grupe korporativnih akcionara, vlasnika kapitala, ka \u0161irem krugu onih koji u\u010destvuju u stvaranju vi\u0161ka vrednosti kroz proizvodni proces, a tu spadaju zaposleni, potro\u0161a\u010di, kao i \u010dlanovi \u0161ire zajednice. Treba napomenuti da promene u ekonomskim odnosima usmerene na osiguravanje pune ekonomske participacije, tako\u0111e, otvaraju mogu\u0107nost ostvarivanja pune politi\u010dke participacije. To je razlog za\u0161to ovaj proces igra va\u017eniju ulogu od samo ekonomske, jer u isto vreme doprinosi demokratizaciji dru\u0161tvenih odnosa na \u0161irem planu, po\u010dev\u0161i od demokratizacije proizvodnih odnosa.<\/p>\n

Petra Rodik, Vladimir Cvijanovi\u0107, Primo\u017e Kra\u0161ovec, Vladimir Unkovski \u2013 Korica, Milan Medi\u0107 (koordinator)<\/p><\/blockquote>\n

Novi plamen<\/a>\/ROSA LUXEMBOURG STIFTUNG<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kako bi balkanske zemlje i Srbija mogle da se izbore sa nerazvijeno\u0161\u0107u i prezadu\u017eeno\u0161\u0107u, \u201cstvarno postoje\u0107i\u201d alternativni pokreti na Balkanu moraju da odbace logiku suparni\u0161tva i da se umre\u017ee na bazi solidarnosti<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-239318","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/239318","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=239318"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/239318\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=239318"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=239318"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=239318"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}